How humanity got hooked on coffee - Jonathan Morris

Prevodilac: Nemanja Djuric Lektor: Milenka Okuka

One day around 850 CE, a goatherd named Kaldi observed that,

Једног дана око 850. г.п.н.е., козар звани Калди је приметио да

after nibbling on some berries, his goats started acting abnormally.

су се његове козе почеле понашати чудно пошто су појеле неке бобице.

Kaldi tried them himself, and soon enough he was just as hyper.

Калди их је и сам пробао, и ускоро је и он постао хиперактиван.

This was humanity’s first run-in with coffee—

Ово је био први додир човечанства са кафом,

or so the story goes.

или тако барем каже предање.

When exactly people began consuming coffee is unclear—

Када су тачно људи почели да конзумирају кафу је нејасно,

but at some point before the 1400s, in what’s now Ethiopia,

али некада пре 1400. године, у данашњој Етиопији,

people began foraging for wild coffee in the forest undergrowth.

људи су почели да скупљају дивљу кафу по шумама.

The reason coffee plants are equipped with lots of caffeine

Разлог због кога кафа има пуно кафеина

might be because it makes them unattractive to herbivores

може да буде то да биљка не би привлачила биљоједе

or more attractive to pollinators.

или да би привлачила полинаторе.

But either way, people caught on to coffee’s advantages

Али у сваком случају, људи су схватили предности кафе

and began making tea from its leaves;

и почели су да праве чај од њеног лишћа;

combining its berries with butter and salt for a sustaining snack;

да комбинују њене бобице са маслацем и сољу за заситан оброк;

and drying, roasting, and simmering its cherries into an energizing elixir.

и да суше, прже, и кувају њене бобице у енергетски еликсир.

Coffee rode trade routes into the Middle East,

Кафа је пратила трговачке путеве до Средњег истока,

and its widespread popularity began brewing in earnest in the 1450s.

и њена шира популарност је почела да се озбиљно кува половином 15. века.

Upon returning from a visit to Ethiopia,

По повратку из посете Етиопији,

a Sufi leader recommended that worshippers in Yemen

један Суфи вођа је препоручио да верници у Јемену

use coffee during ritual chants and dances.

користе кафу током ритуалног појања и плесања.

Soon enough, people within the Ottoman Empire

Ускоро, широм Отоманског царства

began roasting and grinding the beans to yield a darker, bolder beverage.

људи су почели да прже и мељу зрна да би добили тамнији, јачи напитак.

Many gathered in guesthouses and outside mosques

Многи су се окупљали у гостионицама и испред џамија

to partake in coffee’s comforts.

да би уживали у кафи.

But authorities grew concerned about whether coffee’s influence

Али су власти постајале све забринутије око тога да ли је утицај кафе

was innocent or intoxicating,

безазлен или опијајући,

and if Muslims should be allowed to drink it.

и да ли је муслиманима уопште дозвољено да је пију.

Indeed, in 1511, a religious court in Mecca put coffee on trial.

И заиста, године 1511. религиозни суд у Меки је покренуо суђење кафи.

Scholars finally deemed it permissible,

Учењаци су коначно одлучили да је дозвољено,

so coffeehouses sprang up in Damascus, Istanbul, and beyond,

и кафетерије су се појавиле у Дамаску, Истанбулу, и даљим местима,

where clientele could sip coffee, smoke, and enjoy a variety of entertainment.

где је клијентела могла да пије кафу, пуши и ужива у разним активностима.

By the late 1500s, people in Yemen were farming coffee

До касног 16. века, кафа се већ гајила у Јемену

and exporting it from the port of Al-Makha,

и извозила из луке Ал-Мака,

which became known in other parts of the world as Mocha.

која је постала позната као Мока у другим деловима света.

But coffee was eventually transported— or smuggled— into India,

Кафа је коначно транспортована, или прокријумчарена, и у Индију,

and soon took root in Java and beyond.

и ускоро је стигла и до Јаве, па и даље.

Meanwhile, the Ottoman Empire introduced the stimulating substance to Europe.

У међувремену, Отоманско царство је донело ову стимулативну супстанцу у Европу.

Central London’s first coffeehouses opened in the 1650s.

Прве кафетерије у централном Лондону су отворене око 1650. године.

By 1663 there were more than 80.

До 1663. године било их је више од 80.

And despite King Charles II’s attempt to ban them in 1675,

И упркос покушају краља Чарлса II да их забрани 1675. године,

coffeehouses kept simmering as social and intellectual hotbeds.

кафетерије су наставиле да буду друштвени и интелектуални центри.

In 1679, for instance, patrons of Garraway’s coffeehouse

На пример, године 1675. муштерије кафетерије Гаравеј су имале задовољство

had the pleasure of watching Robert Hooke, the scientist who coined the term “cell,”

да гледају Роберта Хука, научника који је измислио реч ”ћелија”,

publicly dissect a porpoise.

како јавно сецира делфина.

In France, people began mixing coffee with milk and sugar.

У Француској, људи су почели да мешају кафу са млеком и шећером.

And throughout the 1700s,

И током 18. века,

Paris’ coffeehouses hosted Enlightenment figures like Diderot and Voltaire,

париске кафетерије су услуживале познате просветитеље као што су Дидеро и Волтер,

who allegedly drank 50 cups of coffee a day.

који су наводно пили 50 шоља кафе дневно.

Granted, these were likely small servings of comparatively weak coffee—

Истина, ово су највероватније биле мање шоље са слабијом кафом,

but still, impressive.

али и поред тога, импресивно.

Meanwhile, European empires began profiting off coffee-growing,

У међувремену, европска царства су почела да профитирају од гајења кафе,

establishing enslaved or exploited workforces

успостављајући поробљену или експлоатисану радну снагу

in Asia, Latin America, and the Caribbean.

у Азији, Латинској Америци, и на Карибима.

As cultivation boomed in Latin America, fueled by slavery,

Како је узгајање у Латинској Америци расло, подржано ропством,

growers displaced Indigenous populations

тако су власници вршили прогон домаћег становништва

and burned forests to establish ever-expanding plantations.

и палили шуме да би даље ширили своје плантаже.

By 1906, Brazil was exporting over 80% of the world’s coffee.

До 1906, Бразил је извозио преко 80% светске кафе.

That same year, the Milan World’s Fair showcased

Исте године, на Светској изложби у Милану је представљена

the first commercial espresso machine.

прва комерцијална еспресо машина.

And alongside the development of industrial roasting equipment

И уз развој индустријске опреме за пржење,

came various coffee brands.

дошле су разне марке кафе.

By the mid-1950s, about 60% of US factories incorporated coffee breaks.

До половине 1950-их, око 60% фабрика у Америци је имало паузе за кафу.

As African countries cut colonial ties, many ramped up coffee production.

Како су афричке земље уклањале колонијалне везе, многе су повећавале производњу кафе.

And coffee drinking also later made inroads in East Asia,

А испијање кафе је касније почело да се шири и у источној Азији,

especially as canned, pre-prepared beverages.

поготово као припремљено пиће у лименци.

In more recent decades,

Последњих деценија,

specialty coffees with an emphasis on quality beans and brewing methods

посебне врсте кафе од квалитетних зрна и нарочитих метода спремања

grew popular and propelled farms in Central America and East Africa.

су популаризоване и утицале су на развој фарми у Средњој Америци и источној Азији.

Yet coffee workers worldwide continued to endure inhumane conditions

Али радници широм света настављају да раде у нехуманим условима

and insufficient compensation.

и са недовољним платама.

This motivated certification efforts

Ово је мотивисало рад на сертификацији

for coffee production that met ethical standards,

производње кафе која прати етичке стандарде,

including minimum wage and sustainable farming.

уклучујући минималац и одрживо узгајање.

But issues still loom over the industry.

Али проблеми у индустрији и даље постоје.

And because of climate change,

И због климатских промена,

the equatorial “Bean Belt” where coffee thrives

очекује се да ће се екваторијални ”појас кафе”,

is projected to shrink in upcoming decades.

где кафа успева, следећих деценија смањити.

It’s unclear exactly what this might look like.

Није потпуно јасно како би то могло да изгледа.

But scientists are investigating possibilities

Међутим, научници већ истражују

like resilient coffee hybrids that might help weather the unpredictable future—

развој отпорних хибрида који би могли да помогну у несигурној будућности,

all to protect the beverage that’s become a cherished part

а све то да би се заштитило пиће које је постало важан део

of daily rituals worldwide.

дневних ритуала у свим деловима света.