How do we smell? - Rose Eveleth

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

It's the first sense you use when you're born.

То је прво чуло које користите када се родите.

One out of every fifty of your genes is dedicated to it.

Један у педесет ваших гена му је посвећен.

It must be important, right?

Мора да је важно, зар не?

Okay, take a deep breath through your nose.

Океј, удахните дубоко кроз нос.

It's your sense of smell,

То је ваше чуло мириса

and it's breathtakingly powerful.

и има невероватну моћ.

As an adult, you can distinguish about 10,000 different smells.

Као одрасла особа, можете разликовати око 10 000 различитих мириса.

Here's how your nose does it.

Ево како то ваш нос ради.

Smell starts when you sniff molecules from the air into your nostrils.

Мирис креће када удахнете молекуле из ваздуха у своје ноздрве.

95% of your nasal cavity

Деведесет пет процената носне шупљине

is used just to filter that air before it hits your lungs.

користи се да прочисти тај ваздух пре него што дође до ваших плућа.

But at the very back of your nose

Међутим, скроз на задњем делу вашег носа

is a region called the olfactory epithelium,

налази се подручје под називом мирисни епител,

a little patch of skin that's key to everything you smell.

мали део коже који је кључан за све што миришете.

The olfactory epithelium has a layer of olfactory receptor cells,

Мирисни епител има слој рецепторских ћелија за мирисе,

special neurons that sense smells,

посебних неурона који осећају мирисе,

like the taste buds of your nose.

као да су квржице за укус у вашем носу.

When odor molecules hit the back of your nose,

Када молекули мириса стигну до задње дела вашег носа,

they get stuck in a layer of mucus covering the olfactory epithelium.

заглављују се у слоју слузи која покрива мирисни епител.

As they dissolve, they bind to the olfactory receptor cells,

Док се разлажу, везују се за рецепторске ћелије за мирисе,

which fire and send signals through the olfactory tract

које се укључују и шаљу сигнале кроз мирисни тракт

up to your brain.

навише до вашег мозга.

As a side note, you can tell a lot

Успут, можете пуно тога погодити

about how good an animal's sense of smell is

о томе колико је добро чуло мириса животиње

by the size of its olfactory epithelium.

преко величине мирисног епитела.

A dog's olfactory epithelium

Мирисни епител пса

is 20 times bigger than your puny human one.

је 20 пута већи од вашег слабашног, људског.

But there's still a lot we don't know about this little patch of cells, too.

Ипак, постоји и много тога што још увек не знамо о овом делићу са ћелијама.

На пример, наш мирисни епител има пигментацију,

For example, our olfactory epithelium is pigmented,

and scientists don't really know why.

а научници не знају због чега.

But how do you actually tell the difference between smells?

Како заправо разликујемо мирисе?

It turns out that your brain has

Испоставило се да наш мозак има

40 million different olfactory receptor neurons,

40 милиона различитих рецепторних неурона за мирисе,

so odor A might trigger

те мирис А може да покрене

неуроне 3, 427 и 988,

neurons 3, 427, and 988,

and odor B might trigger

а мирис Б може да покрене

неуроне 8, 76 и 2 496 678.

neurons 8, 76, and 2,496,678.

All of these different combinations

Све ове различите комбинације

дозвољавају да приметите запрепашћујуће широк обим мириса.

let you detect a staggeringly broad array of smells.

Olfactory neurons are always fresh and ready for action.

Неурони мириса су увек свежи и спремни за акцију.

They're the only neuron in the body that gets replaced regularly,

Они су једини неурони у телу који се редовно мењају,

every four to eight weeks.

на сваких четири до осам недеља.

Once they are triggered, the signal travels through a bundle

Када се покрену, сигнал путује кроз мрежу

called the olfactory tract

која се назива мирисни тракт

to destinations all over your brain, making stops in the amygdala,

до дестинација које се налазе свуда по мозгу, застајући код амигдале,

the thalamus, and the neocortex.

таламуса и неокортекса.

This is different from how sight and sound are processed.

Ово се разликује од начина на који се вид и звук обрађују.

Сваки од ових сигнала прво иде до центра за примање

Each of those signals goes first to a relay center

in the middle of the cerebral hemisphere

у средини церебралне хемисфере,

and then out to other regions of the brain.

а затим иде до других подручја мозга.

But smell, because it evolved before most of your other senses,

Мирис, међутим, због тога што се развио пре већине наших других чула,

takes a direct route to these different regions of the brain,

иде директним путем до ових различитих подручја мозга,

where it can trigger your fight-or-flight response,

где може да покрене реакцију „бори се или бежи“,

help you recall memories, or make your mouth water.

помогне вам да призовете сећања или да вам крене вода на уста.

But even though we've all got the same physiological set-up,

Иако сви имамо исту физиолошку основу,

две ноздрве и милионе неурона за мирис,

two nostrils and millions of olfactory neurons,

не осећају сви исто мирисе.

not everybody smells the same things.

One of the most famous examples of this

Један од најпознатијих примера овога

is the ability to smell so-called "asparagus pee."

је способност да се осети мирис тзв. „аспарагусове мокраће“.

For about a quarter of the population,

За отприлике четвртину популације,

urinating after eating asparagus

уринирање након јела са аспарагусом

means smelling a distinct odor.

значи да осећате посебан мирис.

The other 75% of us don't notice.

Преосталих 75% нас то не примећује,

And this isn't the only case of smells differing from nose to nose.

а ово није једини случај да се мирис разликује од носа до носа.

For some people, the chemical androstenone smells like vanilla;

За неке људе, хемикалија андростенон мирише као ванила;

to others, it smells like sweaty urine,

за друге смрди као зној или мокраћа,

which is unfortunate

што је штета,

because androstenone is commonly found in tasty things like pork.

јер се андростенон обично може наћи у укусним стварима, као прасетина.

So with the sweaty urine smellers in mind,

Тако, због људи који осећају мирис зноја и урина,

pork producers will castrate male pigs

произвођачи прасетине кастрирају прасиће

to stop them from making androstenone.

да би их спречили да стварају андростенон.

The inability to smell a scent is called anosmia,

Неспособност да се осети мирис зове се аносмија,

and there are about 100 known examples.

а постоји око 100 познатих примера.

People with allicin anosmia can't smell garlic.

Људи са алицинском аносмијом не могу да осете мирис белог лука.

Они са аносмијом везаном за еугенол не могу да осете мирис каранфилића.

Those with eugenol anosmia can't smell cloves.

And some people can't smell anything

Неки људи не осећају никакав мирис,

at all.

уопште.

This kind of full anosmia could have several causes.

Оваква потпуна аносмија може имати различите узроке.

Some people are born without a sense of smell.

Неки људи се рађају без чула мириса.

Others lose it after an accident or during an illness.

Други га изгубе после несреће или током неке болести.

If the olfactory epithelium gets swollen or infected,

Ако мирисни епител отекне или се инфицира,

it can hamper your sense of smell,

то може ометати ваше чуло мириса,

something you might have experienced when you were sick.

нешто што сте можда доживели када сте били болесни.

Not being able to smell anything can mess with your other senses, too.

Неспособност да осећате мирисе вам може пореметити и друга чула.

Many people who can't smell at all

Многи који уопште не осећају мирисе

also can't really taste the same way the rest of us do.

не осећају ни укус на исти начин на који ми остали.

It turns out that how something tastes is closely related to how it smells.

Испоставило се да је укус нечега јако близак ономе како нешто мирише.

As you chew your food, air is pushed up your nasal passage,

Док жваћете храну, ваздух је погуран навише до вашег носа,

carrying with it the smell of your food.

носећи мирис ваше хране.

Those scents hit your olfactory epithelium

Ови мириси долазе до вашег мирисног епитела

and tell your brain a lot about what you're eating.

и казују вашем мозгу доста о томе шта једете.

Without the ability to smell, you lose the ability to taste

Без способности да осећате мирисе, губите способност да осећате укус

anything more complicated than the five tastes

било чега компликованијег од пет укуса

your taste buds can detect:

које ваши рецептори за укус осећају -

sweet, salty,

слатко, слано,

bitter, sour, and savory.

горко, кисело и пикантно.

So, the next time you smell exhaust fumes,

Следећи пут када осетите мирис издувних гасова,

salty sea air, or roast chicken,

сланог морског ваздуха или печене пилетине,

you'll know exactly how you've done it

знаћете тачно како сте то урадили

and, perhaps, be a little more thankful that you can.

и можда ћете бити мало захвалнији што то можете.