The surprising reason birds sing - Partha P. Mitra

Prevodilac: Dragomir Stojkov Lektor: Ivana Krivokuća

Ову песму пева смеђи дрозд.

This is a song sung by a brown thrasher.

But that’s just one of the thousand or more that it knows,

Али то је само једна од хиљаду или више које зна,

and it’s not the only avian virtuoso.

а он није једини птичији виртуоз.

A wood thrush can sing two pitches at once.

Дрозд боровњак може да пева две висине одједном.

A mockingbird can match the sounds around it, including car alarms.

Ругалица може да скине звукове око себе, укључујући и аларме кола.

And the Australian superb lyrebird

А дивна аустралијска лирашица

has an incredible, elaborate song and dance ritual.

има невероватну, сложену песму и плесни ритуал.

These are just a few of the 4,000 species of songbirds.

Ове су само неке од 4000 врста птица певачица.

Most birds produce short, simple calls,

Већина птица производи кратак, једноставан зов,

but songbirds also have a repertoire of complex vocal patterns

али птице певачице такође имају репертоар комплексних вокалних образаца

that help them attract mates,

који им помажу да привуку партнере,

defend territory,

одбране територију

and strengthen their social bonds.

и учврсте своје социјалне везе.

Each songbird species has its own distinct song patterns,

Свака врста птица певачица има своје посебне обрасце песама,

some with characteristic regional dialects.

неке са карактеристичним регионалним дијалектима.

Experienced listeners can even distinguish individual birds by their unique songs.

Искусни слушаоци чак могу да разликују појединачне птице по њиховим песама.

So how do birds learn these songs in the first place?

Како птице уопште уче ове песме?

How do they know to mimic the songs of their own species?

Како знају да опонашају песме своје сопствене врсте?

Are they born knowing how to sing?

Да ли знају да певају од рођења?

A lot of what scientists know about bird song comes from studying zebra finches.

Већину знања о птичијој песми научници су стекли проучавајући зебрасте зебе.

A baby male zebra finch typically learns to sing from its father or other males,

Мушко младунче зебрасте зебе углавном учи да пева од оца или других мужјака,

док је још увек птиче у гнезду.

starting while it’s still a fledgling in the nest.

First comes a sensory learning phase,

Прво долази сензорни стадијум учења

when the baby finch hears the songs sung around it and commits them to memory.

када младунче зебе чује песму која се пева око њега и покушава да је запамти.

The bird starts to vocalize during the motor learning phase,

Птица почиње да певуши током моторног стадијума учења

practicing until it can match the song it memorized.

и вежба док не успе да отпева песму коју је запамтила.

As the bird learns, hearing the tutor’s song over and over again

Док птица учи, слушање песме учитеља изнова и изнова је корисно -

is helpful— up to a point.

до једног момента.

If he hears it too many times, the imitation degrades—

Ако је чује превише пута, квалитет имитације опада -

and the source matters.

а извор је битан.

If the song is played through a loudspeaker,

Ако се песма пусти на звучнику,

he can’t pick it up as easily.

не може лако да је скине.

Али сакријте исти звучник унутар играчке префарбане као зебраста зеба

But hide the same loudspeaker inside a toy painted to look like a zebra finch,

and his learning improves.

и учење се побољшава.

What if the baby never hears another zebra finch’s song?

Шта ако младунче никад не чује песму друге зебрасте зебе?

Interestingly enough, it’ll sing anyway.

Интересантно је то што ће свакако певати.

Isolated finches still produce what are called innate or isolate songs.

Изоловане зебе производе оно што називамо урођене или изоловане песме.

A specific tune might be taught,

Одређена песма може се научити,

but the instinct to sing seems to be hardwired into a songbird’s brain.

али изгледа да је инстикт за певање усађен у мозгу птице певачице.

Innate songs sound different from the “cultured” songs

Урођене песме звуче другачије од „култивисаних“ песама

learned from other finches—at first.

које се уче од других зеба, у почетку.

Ако изоловане зебрасте зебе започну нову колонију,

If isolated zebra finches start a new colony,

the young birds pick up the isolate song from their parents.

младе птице уче изоловане песме од својих родитеља.

But the song changes from generation to generation.

Али песма се мења из генерације у генерацију.

And after a few iterations,

После пар понављања,

the melody actually starts to resemble

мелодија стварно почиње да подсећа

the cultured songs sung by zebra finches in the wild.

на култивисане песме које певају зебрасте зебе у дивљини.

Something about the learning process must be hardwired, too,

Нешто у вези са процесом учења мора бити такође урођено,

drawing the birds towards the same song patterns again and again.

што изнова и изнова подстиче птице на исте обрасце песама.

This means that basic information about the zebra finch song

То значи да основне информације о песми зебрасте зебе

must be stored somewhere in its genome,

морају бити складиштене негде у њиховим геномима,

imprinted there by millions of years of evolution.

урезане милионима година еволуције.

At first, this might seem odd,

То на први поглед изгледа чудно,

as we usually think of genetic code as a source of biochemical or physical traits,

јер често мислимо о генетском коду

као о извору биохемијских или физичких особина,

not something like a behavior or action.

не о нечему као што су понашање или радње.

But the two aren’t fundamentally different;

Али то двоје нису у основи различити;

we can connect genomes to behavior through brain circuitry.

можемо повезати геноме и понашање преко можданих умрежења.

The connection is noisy and quite complex.

Повезаност је збуњујућа и прилично комплексна.

It doesn’t simply map single genes to single behaviors, but it exists.

Не приписује један ген једном понашању, али постоји.

Genomes contain codes for proteins that guide brain development,

Геноми садрже кодове за протеине који су кључни у развоју мозга,

such as molecules that guide the pathways of developing axons,

као што су молекули који управљају путањама развијања аксона,

shaping distinct circuits.

обликовањем појединих умрежења.

Birds’ brains have so-called “song circuits”

Птичији мозгови имају такозвана „умрежења за песме“

that are active when the birds sing.

која су активна када птице певају.

These circuits also respond to the song of a bird’s own species

Ова умрежења такође реагују на песму сопствене врсте

више него на песме других врста.

more strongly than to other species’ songs.

So the theory is that a bird’s genes guide development of brain circuits

Теорија каже да гени птице контролишу развој можданих умрежења

that relate to singing and the ability to learn songs.

која су задужена за певање и способност учења песама.

Then, exposure to songs shapes those neural circuits

Затим, излагање песмама обликује та природна умрежења

to produce the songs that are typical to that species.

тако да производе песме које су типичне за ту врсту.

Genetically encoded or innate behaviors aren’t unique to songbirds.

Генетски кодирано или урођено понашање не појављује се само код птица певачица.

They’re widespread in the animal kingdom.

Оно је широко распрострањено у животињском царству.

Spectacular examples include

Спектакуларни примери укључују

the long-distance migrations of monarch butterflies and salmon.

лептире монархе и лососе током својих маратонских миграција.

So what does this mean for humans?

Шта то значи за људе?

Are we also born with innate information written into our genomes

Да ли се и ми рађамо са урођеним информацијама записаним у нашим геномима

that helps shape our neural circuits,

које помажу у обликовању наших нервних умрежења

and ultimately results in something we know?

и чији је коначан исход нешто што знамо?

Could there be some knowledge

Да ли постоји неко знање

that is unique and intrinsic to humans as a species?

које је јединствено и интринзично за људе као врсту?