A needle in countless haystacks: Finding habitable worlds - Ariel Anbar

Игла у безброј пластова сена: откривање насељивих светова - Ериел Енбар (Ariel Anbar)

Translator: tom carter Reviewer: Bedirhan Cinar

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

The universe contains about 100 billion galaxies.

Свемир садржи око 100 милијарди галаксија.

Each of those galaxies contains about 100 billion stars.

Свака од ових галаксија садржи око 100 милијарди звезда.

Many of those stars have planets orbiting them.

Многе од ових звезда имају планете које круже око њих.

So how do we look for life in all that immensity?

Па, како тражимо живот у том огромном пространству?

It's like searching for a needle in trillions of haystacks.

То је као потрага за иглом у трилионима стогова сена.

We might want to focus our search on planets that we know can support life as we know it --

Можда бисмо желели да усредсредимо потрагу

на планете за које знамо да подржавају нама познати живот -

what we call habitable worlds.

на оно што називамо насељивим световима.

What do such planets look like?

Како такве планете изгледају?

To answer that question, we don't look out there.

Да бисмо одговорили на то питање, не гледамо ван.

Instead, we look at ourselves. At Earth.

Уместо тога, гледамо у себе, у Земљу,

Because this is the one planet in the universe that we know for certain is habitable.

јер је ово једина планета у свемиру за коју засигурно знамо да је насељива.

When we look at Earth from space, we see a blue, watery world.

Када погледамо у Земљу из свемира, видимо плави, водени свет.

It's no coincidence that three quarters of the surface is covered by oceans.

Није случајност то што је 3/4 површине покривено океанима.

Because of its unique chemical and physical properties,

Због својих јединствених хемијских и физичких својстава,

water is absolutely essential for all life as we know it.

вода је од апсолутно суштинског значаја за сав живот који познајемо.

And so we get especially excited about other worlds on which water is abundant.

Тако, посебно смо узбуђени када наиђемо на светове на којима има воде у изобиљу.

Fortunately, water is very common in the universe.

На срећу, вода је веома честа у свемиру.

But life needs water in the form of liquid, not ice, and not vapor,

Међутим, животу је потребна вода у облику течности, а не леда или паре,

and that's a little bit less common.

а то је мало ређе.

For a planet to have liquid water at its surface, three things are important.

Да би планета имала течну воду на површини, важне су три ствари.

First, the planet needs to be large enough that the force of gravity

Као прво, планета треба да буде довољно велика да би сила гравитације

keeps the water molecules from flying off into space.

задржавала молекуле воде да не одлете у свемир.

For example, Mars is smaller than Earth, and so has less gravity,

На пример, Марс је мањи од Земље, те има мању гравитацију,

and that's one important reason that Mars has a very thin atmosphere,

а то је важан разлог због ког Марс има веома танку атмосферу

and no oceans at its surface.

и што нема океане на својој површини.

Second, the planet needs to have an atmosphere. Why?

Као друго, планета мора имати атмосферу. Зашто?

Because without an atmosphere, the planet is in a vacuum,

Зато што је без атмосфере планета у вакууму,

and liquid water isn't stable in a vacuum.

а течна вода није стабилна у вакууму.

For example, our moon has no atmosphere, and so if you spill some water on the moon,

На пример, наш Месец нема атмосферу, те ако проспете нешто воде на Месец,

it will either boil away as vapor, or freeze solid to make ice.

или ће испарити као пара,

или ће се смрзнути до чврстог стања да формира лед.

Without the pressure of an atmosphere, liquid water can't survive.

Без притиска у атмосфери, течна вода не може преживети.

Third, the planet needs to be at the right distance from its star.

Као треће, планета треба да буде на одговарајућој удаљености од звезде.

Too close, and the surface temperature will exceed the boiling point of water,

Ако је превише близу, површинска температура

премашиће тачку кључања воде

and oceans will turn to vapor.

и океани ће се претворити у пару.

Too far, and the surface temperature will fall below the freezing point of water,

Ако је превише удаљена, површинска температура

пашће испод тачке замрзавања воде,

causing the oceans to turn to ice.

узрокујући да се океани претворе у лед.

Fire or ice. For life as we know it, neither will suffice.

Ватра или лед.

За живот какав познајемо, ниједно није довољно.

You can imagine that the perfect zone where water stays liquid looks kind of like a belt around a star.

Можете замислити да савршена зона

у којој вода остаје у течном стању изгледа помало као појас око звезде.

We call that belt the habitable zone.

Тај појас називамо насељива зона.

So when we search for habitable worlds, we definitely want to look for planets in the habitable zones around their stars.

Када тражимо насељиве светове, дефинитивно желимо да потражимо

планете у насељивим зонама око њихових звезда.

Those regions are the best bets to find planets like Earth.

Ова подручја су најбоља за проналажење планета

као што је Земља.

But while habitable zones are a pretty good place to begin the search for planets with life,

Међутим, док су насељиве зоне прилично добра места

да се започне потрага за планетама са животом,

there are a couple of complications.

постоји пар компликација.

First, a planet isn't necessarily habitable just because it's in the habitable zone.

Као прво, не значи да је планета насељива

само зато што је у насељивој зони.

Consider the planet Venus in our solar system.

Узмите за пример планету Венеру у нашем Сунчевом систему.

If you were an alien astronomer, you'd think Venus is a pretty good bet for life.

Да сте астроном који тражи ванземаљце,

мислили бисте да има шансе за постојање живота -

It's the right size, it has an atmosphere, and it's in the habitable zone of our sun.

њена величина је одговарајућа, има атмосферу

и у насељивој је Сунчевој зони.

An alien astronomer might see it as Earth's twin.

Астроном у потрази за ванземаљцима могао би је видети као Земљиног близанца.

But Venus is not habitable, at least not at its surface.

Међутим, Венера није насељива, бар не на површини

Not by life as we know it. It's too hot.

и не животом који познајемо; превише је врела.

That's because Venus' atmosphere is full of carbon dioxide, an important greenhouse gas.

Разлог томе је да је њена атмосфера пуна угљен диоксида,

важног стакленичког гаса.

In fact, its atmosphere is almost entirely carbon dioxide,

У ствари, њена атмосфера

скоро се у потпуности састоји од угљен диоксида

and is almost 100 times thicker than our own.

и скоро је 100 пута гушћа него наша атмосфера.

As a result, the temperature on Venus is hot enough to melt lead,

Резултат је да је температура на Венери довољно врела да отопи олово,

and the planet is dry as a bone.

а планета је сува као барут.

So finding planets of the right size and distance from their stars is only a beginning.

Проналажење планета одговарајуће величине и раздаљине од њихових звезда

само је почетак.

We also want to know about the makeup of their atmospheres.

Такође желимо да знамо и састав њихових атмосфера.

The second complication emerges when we look a little more deeply at planet Earth.

Друга компликација се јавља када се помније загледамо

у планету Земљу.

In the last 30 years, we've discovered microbes living in all sorts of extreme environments.

Током прошлих 30 година, открили смо микробе

који живе у најразличитијим екстремним животним срединама.

Налазимо их у пукотинама стена километрима испод наших стопа,

We find them in fissures of rock miles beneath our feet,

in boiling waters of the ocean floor,

у кључалој води океанског корита,

in acidic waters of thermal springs,

у киселој води термалних извора

and in cloud droplets miles above our heads.

и у капима облака километрима изнад наших глава.

These so-called extremophiles aren't rare.

Ови тзв. екстремофили нису ретка појава.

Some scientists estimate that the mass of microbes living deep underground

Неки научници процењују да је маса микроба који живе у дубинама

equals the mass of all the life at Earth's surface.

једнака маси живота на Земљиној површини.

These subterranean microbes don't need oceans or sunshine.

Овим подземним микробима не требају океани или Сунчева светлост.

These discoveries suggest that Earth-like planets may be only the tip of the astrobiological iceberg.

Ова открића сугеришу да су планете које су налик Земљи

само врх астробиолошког брега.

It's possible that life might persist in aquifers beneath the surface of Mars.

Могуће је да је живот опстао у изданима изнад површине Марса.

Microbes may thrive on Jupiter's moon Europa,

Можда микроби бујају на Јупитеровом сателиту, Европи,

where liquid water ocean probably lies beneath the icy crust.

где се течни водени океани вероватно налазе испод ледене коре.

Another ocean beneath the surface of Saturn's moon Enceladus is the source of geysers erupting into space.

Још један океан испод површине Сатурновог сателита, Енцеладе,

извор је гејзера који избијају у свемир.

Could these geysers be raining microbes?

Да ли су можда ови гејзери киша микроба?

Could we fly through them to find out?

Да ли можемо да пролетимо кроз њих да бисмо сазнали?

And what about life as we don't know it, using a liquid other than water?

Шта је са животима о којима немамо сазнања,

који користе неку другу течност уместо воде?

Maybe we are the crazy creatures living in an unusual and extreme environment.

Можда смо ми луда бића која живе

у необичној и екстремној животној средини.

Maybe the real habitable zone is so large

Можда је стварна насељива зона толико велика

that there are billions of needles in those trillions of haystacks.

да постоји на милијарде игала у овим трилионима стогова сена.

Maybe in the big scheme of things, Earth is only one of many different kinds of habitable worlds.

Можда је на глобалној слици

Земља једина међу различитим врстама насељивих светова.

The only way to find out is to go out and explore.

Једини начин да сазнамо је да изађемо и истражимо.