Could the Earth be swallowed by a black hole? - Fabio Pacucci

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

From asteroids capable of destroying entire species,

Од астероида који могу уништити целе врсте

to gamma-ray bursts and supernovae that could exterminate life on Earth,

до експлозије гама зрачења и супернова које могу уништити живот на Земљи,

outer space has no shortage of forces that could wreak havoc on our tiny planet.

свемиру не недостаје сила које би могле опустошити нашу планетицу.

But there’s something in space

Међутим, у свемиру постоји нешто

that seems more terrifying than any of these –

што делује још страшније од ових ствари,

something that wipes out everything it comes near.

нешто што уништава све што му се приближи.

Could the Earth be swallowed by a black hole?

Да ли би Земљу могла прогутати црна рупа?

A black hole is an object so dense

Црна рупа је тело толике густине

that space and time around it are inescapably modified,

да се простор и време око ње неизбежно мењају,

warped into an infinite sink.

увучени у бескрајни одвод.

Nothing, not even light, can move fast enough

Ништа, чак ни светлост, не може се кретати довољно брзо

to escape a black hole’s gravitational pull

да побегне гравитацији црне рупе

once it passes a certain boundary,

када једном пређе одређену границу,

known as the event horizon.

познату под именом хоризонт догађаја.

Thus, a black hole is like a cosmic vacuum cleaner with infinite capacity,

Тако је црна рупа налик свемирском усисивачу бескрајног капацитета

gobbling up everything in its path, and letting nothing out.

који прождире све на путу, а ништа не испушта.

To determine whether a black hole could swallow the Earth,

Да бисмо одредили да ли црна рупа може да прогута Земљу,

we first have to figure out where they are.

прво треба да откријемо где су оне.

Али, пошто не емитују светлост, како је то могуће?

But since they don’t emit light, how’s that possible?

Fortunately, we’re able to observe their effect on the space around them.

На срећу, можемо да уочимо њихов утицај на простор око њих.

When matter approaches a black hole,

Када се материја приближи црној рупи,

the immense gravitational field accelerates it to high speed.

огромно гравитационо поље је убрза до великих брзина.

This emits an enormous amount of light.

Ово емитује огромну количину светлости.

And for objects too far away to be sucked in,

Што се тиче тела која су превише удаљена да буду усисана,

the massive gravitational force still affects their orbits.

гравитација огромне снаге и даље утиче на њихове орбите.

If we observe several stars orbiting around an apparently empty point,

Ако уочимо да неколико звезда кружи око наизглед празне тачке,

a black hole could be leading the dance.

могуће је да црна рупа управља тим плесом.

Similarly, light that passes close enough to an event horizon

Слично томе, светлост која прође довољно близу хоризонту догађаја

will be deflected in a phenomenon known as gravitational lensing.

искривиће се при појави познатој под именом гравитационо сочиво.

Most of the black holes that we’ve found can be thought of as two main types.

Већина црних рупа које смо пронашли може се посматрати као два главна типа.

The smaller ones, called stellar mass black holes,

Мање, назване црне рупе стеларне масе,

have a mass up to 100 times larger than that of our sun.

имају масу и до 100 пута већу од нашег Сунца.

They’re formed when a massive star consumes all its nuclear fuel

Настају када масивна звезда истроши своје целокупно нуклеарно гориво

and its core collapses.

и када јој се уруши језгро.

We’ve observed several of these objects as close as 3000 light-years away,

Уочили смо неколико оваквих тела удаљених чак до 3 000 светлосних година,

and there could be up to 100 million small black holes

а може бити да постоји и до 100 милиона малих црних рупа

just in the Milky Way galaxy.

само у галаксији Млечни пут.

So should we be worried?

Да ли треба да смо забринути?

Probably not.

Вероватно не треба.

Despite their large mass,

Упркос својој огромној маси,

stellar black holes only have a radius of around 300 kilometers or less,

стеларне црне рупе имају пречник од само око 300 километара или мање,

making the chances of a direct hit with us miniscule.

због чега су шансе да се деси директни судар са нама изузетно мале.

Ипак, зато што њихова гравитациона поља

Although because their gravitational fields

can affect a planet from a large distance,

могу утицати на неку планету издалека,

they could be dangerous even without a direct collision.

оне могу бити опасне чак и без директног судара.

If a typical stellar-mass black hole were to pass in the region of Neptune,

Ако би типична стеларна црна рупа прошла подручјем Нептуна,

the orbit of the Earth would be considerably modified,

Земљина орбита би се знатно изменила,

with dire results.

уз кобне последице.

Still, the combination of how small they are and how vast the galaxy is

Ипак, комбинација тога колико су мале и колика је велика галаксија

means that stellar black holes don’t give us much to worry about.

значи да стеларне црне рупе не треба толико да нас брину.

But we still have to meet the second type:

Али, и даље остаје да се суочимо са другом врстом:

supermassive black holes.

супермасивним црним рупама.

These have masses millions or billions times greater than that of our sun

Оне имају неколико милиона или милијарди пута већу масу од нашег Сунца

and have event horizons that could span billions of kilometers.

и имају хоризонт догађаја који се може простирати неколико милијарди километара.

These giants have grown to immense proportions

Ови гиганти су достигли ове невероватне величине

by swallowing matter and merging with other black holes.

тако што су гутали материју и спајали се са другим црним рупама.

Unlike their stellar cousins,

За разлику од својих стеларних рођака,

supermassive black holes aren’t wandering through space.

супермасивне црне рупе не лутају свемиром.

Instead, they lie at the center of galaxies, including our own.

Уместо тога леже у центру галаксија, укључујући и нашу.

Our solar system is in a stable orbit around a supermassive black hole

Наш Соларни систем је у стабилној орбити око супермасивне црне рупе

that resides at the center of the Milky Way,

која се налази у средишту Млечног пута,

at a safe distance of 25,000 light-years.

на безбедној удаљености од 25 000 светлосних година.

But that could change.

Али то би се могло променити.

If our galaxy collides with another,

Ако се наша галаксија судари са другом галаксијом,

the Earth could be thrown towards the galactic center,

Земља би могла бити одбачена ка центру галаксије,

close enough to the supermassive black hole

довољно близу супермасивне црне рупе

to be eventually swallowed up.

тако да је она на крају прогута.

In fact, a collision with the Andromeda Galaxy

Заправо, предвиђа се да ће се судар са галаксијом Андромеда

is predicted to happen 4 billion years from now,

десити за четири милијарде година,

which may not be great news for our home planet.

што можда неће бити сјајне вести за нашу планету.

But before we judge them too harshly,

Међутим, пре него што их преоштро осудимо,

black holes aren’t simply agents of destruction.

црне рупе нису само носиоци деструкције.

They played a crucial role in the formation of galaxies,

Одиграле су најзначајнију улогу у стварању галаксија,

the building blocks of our universe.

које су основне јединице универзума.

Far from being shadowy characters in the cosmic play,

Далеко од тога да су злокобни ликови у свемирској представи,

black holes have fundamentally contributed

црне рупе су суштински допринеле

in making the universe a bright and astonishing place.

да универзум постане сјајно и запањујуће место.