Why certain naturally occurring wildfires are necessary - Jim Schulz

Зашто су шумски пожари неопходни - Џим Шулц (Jim Schulz)

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

Постојало је време пре периода када су наши преци ударали кремен о челик,

There was a time before our ancestors smashed flint and steel together,

when they felt the cold lack of fire in their lives.

када су осећали хладноћу и недостатак ватре у својим животима.

But anthropologists theorize that early hominids

Антролополози, међутим, теоретишу да су се рани хоминиди

relied on lightning to cause forest fires,

ослањали на то да муње изазову шумске пожаре,

из којих су могли да сакупе угљевље и штапиће који горе.

from which they could collect coals and burning sticks.

Fire gave them the ability to cook food and clear land,

Ватра им је омогућила да кувају храну и прокрче земљу,

and became central in many rituals and traditions.

а постала је централни део многих ритуала и традиција.

So instead of seeing forest fires as an exclusively bad thing,

Тако, уместо да доживе шумске пожаре као искључиво лошу ствар,

ancient humans may have learned to appreciate them.

људи из давних времена су научили да их цене.

Yet, it wasn't just humans who benefitted from these natural phenomena.

Међутим, нису само људи имали користи од ове природне појаве.

Even as they destroy trees, fires also help the forest themselves,

Чак и док уништавају дрвеће, пожари помажу тој истој шуми,

ма како нелогично то делује.

however counterintuitive that seems.

In fact, several forest species, such as select conifers,

Заправо, постоји неколико врста из шуме, као што су неки четинари,

need fire to survive.

којима су потребни пожари да би преживели.

But how can fire possibly create life in addition to destroying it?

Ипак, како ватра може створити живот, поред тога што га уништава?

The answer lies in the way that certain forests grow.

Одговор лежи у начину на који одређене шуме расту.

In the conifer-rich forests of western North America,

У шумама препуним четинара у западној Северној Америци,

lodgepole pines constantly seek the Sun.

борови константно трагају за Сунцем.

Their seeds prefer to grow on open sunny ground,

Њихово семе воли да расте на отвореном сунчаном земљишту,

which pits saplings against each other as each tries to get more light

што доводи до тога да се уплетене младице такмиче

док свака покушава да добије што више светла

by growing straighter and faster than its neighbors.

тако што ће расти усправније и брже од свог суседа.

Временом генерације витких, високих борова

Over time, generations of slender, lofty lodgepoles

form an umbrella-like canopy that shades the forest floor below.

образују крошњу налик кишобрану који баца сенку на подножје шуме.

But as the trees' pine cones mature to release their twirling seeds,

Међутим, док борове шишарке сазревају да би ослободиле своје увијено семе,

this signals a problem for the lodgepoles' future.

ово даје знак за проблем везан за будућност борова.

Very few of these seeds will germintate in the cool, sunless shade

Тек ће понеко од овог семења проклијати у хладној сенци без сунца

created by their towering parents.

коју су створили његови наткриљујући родитељи.

These trees have adapted to this problem by growing two types of cones.

Ово дрвеће се адаптирало на овај проблем тако што ствара две врсте шишарки.

There are the regular annual cones that release seeds spontaneously,

Постоје регуларне, годишње шишарке које спонтано испуштају семе

and another type called serotinous cones,

и још један тип које се називају серотинозним шишаркама,

а којима је потребан окидач из околине да би ослободиле своје семе.

which need an environmental trigger to free their seeds.

Serotinous cones are produced in thousands,

Производи се на хиљаде серотинозних шишарки,

and are like waterproofed time capsules sealed with resinous pitch.

а оне су, налик водоотпорним временским капсулама, запечаћене смолом.

Many are able to stay undamaged on the tree for decades.

Многе од њих могу да остану неоштећене на дрвету деценијама.

Cones that fall to the ground can be viable for several years, as well.

Шишарке које падну на земљу могу опстати по неколико година, такође.

But when temperatures get high enough, the cones pop open.

Међутим, када температуре довољно порасту, шишарке се отварају.

Let's see that in action.

Хајде да видимо како се то дешава.

Once it's gotten started, a coniferous forest fire

Када једном крене, пожар у четинарској шуми

typically spreads something like this.

обично се шири овако.

Пламен уништава густо ниско растиње

Flames ravage the thick understory provided by species like douglas fir,

које стварају врсте као што је Дагласова јела,

a shade-tolerant tree that's able to thrive

дрво отпорно на хлад које може да напредује

under the canopy of lodgepole pines.

под крошњом борова.

The fire uses these smaller trees as a step ladder

Ватра користи ово ниже дрвеће као мердевине

to reach the higher canopy of old lodgepole pines.

да би стигла до вишег дела крошње старих борова.

That ignites a tremendous crown fire

То покреће огромни пожар крошње

reaching temperatures of up to 2400 degrees Fahrenheit.

који достиже температуре и до 1 315,5 степени целзијуса.

То је знатно изнад 46 до 60 степени,

That's well more than the 115-140 degrees

that signal the moment when serotinous seeds can be freed.

што сигнализира тренутак да серотинозно семе може да се ослободи.

At those temperatures, the cones burst open,

На овој температури шишарке се напрасно отварају,

releasing millions of seeds,

ослобађајући милионе семења,

which are carried by the hot air to form new forests.

које разноси врео ваздух да би се створила нова шума.

After the fire, carbon-rich soils and an open sunlit landscape

Након пожара, земљиште богато угљеником и отворени, сунцем окупан предео

help lodgepole seeds germinate quickly and sprout in abundance.

помаже да борово семе брзо проклија и изникне у изобиљу.

From the death of the old forest comes the birth of the new.

Из смрти старе шуме рађа се нова шума.

Fires are also important for the wider ecosystem as a whole.

Пожар је важан и за шири екосистем као целину.

Without wildfires to rejuvenate trees, key forest species would disappear,

Без пожара који подмлађује дрвеће нестале би кључне шумске врсте,

and so would the many creatures that depend on them.

као и многа створења која зависе од њих.

And if a fire-dependent forest goes too long without burning,

Ако је шума која зависи од пожара сувише дуго без спаљивања,

that raises the risk of a catastrophic blaze,

то повећава ризик од катастрофалног пожара,

which could destroy a forest completely,

који би могао потпуно уништити шуму,

not to mention people's homes and lives.

а да не спомињемо људске домове и животе.

That's why forest rangers sometimes intentionally start controlled burns

Зато шумари понекада намерно покрећу контролисана паљења,

to reduce fuels in order to keep the more dangerous wildfires at bay.

да би смањили гориво, како би држали опасније пожаре на одстојању.

They may be frightening and destructive forces of nature,

Можда су застрашујуће и деструктивне силе природе,

but wildfires are also vital

али шумски пожари су и од суштинског значаја

to the existence of healthy boreal forest ecosystems.

за постојање здравог екосистема северних шума.

By coming to terms with that,

Када се помиримо са тим,

we can protect ourselves from their more damaging effects

можемо се заштитити од њихових штетнијих последица,

while enabling the forests, like the legendary phoenix,

истовремено омогућавајући шумама да се, као легендарни Феникс,

to rise reborn from their own ashes.

поново уздигну из сопственог пепела.