Why should you read James Joyce's "Ulysses"? - Sam Slote

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Mirjana Čutura

[„Да би учила, особа мора да буде скромна,

али живот је сјајан учитељ.“ Џејмс Џојс, „Уликс“]

James Joyce's "Ulysses" is widely considered to be both a literary masterpiece

„Уликс“ Џејмса Џојса се нашироко сматра књижевним ремек-делом

and one of the hardest works of literature to read.

и једним од најтежих књижевних дела за читање.

It inspires such devotion that once a year on a day called Bloomsday,

Надахњује такву преданост да се једном годишње на Блумов дан

thousands of people all over the world dress up like the characters,

хиљаде људи широм света прерушава у ликове из дела,

take to the streets,

излази на улице

and read the book aloud.

и чита књигу наглас.

And some even make a pilgrimage to Dublin

Неки чак пођу и на ходочашће у Даблин

just to visit the places so vividly depicted in Joyce's opus.

само да би посетили места која су тако живо описана у Џојсовим делима.

Па, шта је то везано за овај роман који је познат по томе да је тежак

So what is it about this famously difficult novel

that inspires so many people?

што надахњује толико људи?

Не постоји једноставан одговор на то питање,

There's no one simple answer to that question,

but there are a few remarkable things about the book

али постоји неколико изузетних ствари везаних за ову књигу

that keep people coming back.

које враћају људе на њу.

The plot, which transpires over the course of a single day,

Радња која се одвија током једног јединог дана

is a story of three characters:

је прича о три лика:

Stephen Dedalus, reprised from Joyce's earlier novel,

Стивену Дедалусу, лику који се понавља из Џојсовог ранијег романа,

"A Portrait of the Artist as a Young Man";

„Портрета уметника у младости“,

Leopold Bloom, a half-Jewish advertising canvasser for a Dublin newspaper;

Леополду Блуму, полу-Јеврејину који продаје огласе за даблинске новине,

and Bloom's wife Molly, who is about to embark on an affair.

и Блумовој жени, Моли, која само што се није упустила у љубавну аферу.

Stephen is depressed because of his mother's recent death.

Стивен је депресиван због скорашње смрти своје мајке.

Meanwhile, Bloom wanders throughout the city.

У међувремену, Блум лута градом.

He goes to a funeral,

Иде на сахрану, посао, у крчму и тако даље,

his work,

a pub,

and so on,

avoiding going home because Molly is about to begin her affair.

избегавајући одлазак кући јер Моли само што се није упустила у аферу.

Where it really starts to get interesting, though,

Место на ком заиста постаје интересантно је, међутим,

is how the story's told.

начин на који је прича испричана.

Each chapter is written in a different style.

Свако поглавље је написано другачијим стилом.

15 is a play,

Петнаесто је позоришни комад,

13 is like a cheesy romance novel,

тринаесто је налик ушљивом љубавном роману,

12 is a story with bizarre, exaggerated interruptions,

дванаесто је прича са бизарним, претераним прекидима,

11 uses techniques, like onomatopoeia, repetitions, and alliteration

једанаесто користи технике попут ономатопеје, понављања и алитерације

to imitate music,

да имитира музику,

and 14 reproduces the evolution of English literary prose style,

а четрнаесто репродукује развој енглеског књижевног прозног стила

from its beginnings in Anglo-Saxon right up to the 20th century.

од његовог зачетка у англосаксонском периоду све до 20. века.

That all culminates in the final chapter

Све то кулминира у последњем поглављу,

which follows Molly's stream of consciousness

које прати Молин ток свести

as it spools out in just eight long paragraphs

док се одмотава у свега осам дугих пасуса

with almost no punctuation.

без скоро нимало интерпункције.

The range of styles Joyce uses in "Ulysses"

Различити стилови које Џојс користи у „Уликсу“

is one of the things that makes it so difficult,

једна је од ствари која га чини тешким за читање,

but it also helps make it enjoyable.

али придодаје и уживању у њему.

And it's one of the reasons that the book is held up

То је и један од разлога што је књига остала

as one of the key texts of literary modernism,

један од главних текстова књижевног модернизма,

a movement characterized by overturning traditional modes of writing.

покрета који карактерише напуштање традиционалних начина писања.

Џојс испуњава своје приповедачке гимнастичке рутине

Joyce fills his narrative gymnastic routines

with some of the most imaginative use of language you'll find anywhere.

неким од најмаштовитијих употреба језика на које ћете икада наићи.

Take, for instance,

Узмите, на пример, следеће:

"The figure seated on a large boulder at the foot of a round tower

„Тело које је седело на великом камену подно округле куле

was that of a broadshouldered deepchested stronglimbed frankeyed redhaired

припадало је плећатој прсатој стаменој искреној црвенокосој

freelyfreckled shaggybearded widemouthed largenosed longheaded deepvoiced

неуредно пегавој и обраслој у браду широкоустој големоносој дугоглавој

barekneed brawnyhanded hairlegged ruddyfaced sinewyarmed hero."

руменоликој јуначини дубоког гласа голих колена

препланулих жилавих руку длакавих ногу.“

Here, Joyce exaggerates the description of a mangy old man in a pub

Овде Џојс претерује у описивању бедног старца у крчми

to make him seem like an improbably gigantesque hero.

да би учинио да личи на невероватног гигантског јунака.

It's true that some sections are impenetrably dense at first glance,

Истина је да су неки делови на први поглед немогуће густо написани,

but it's up to the reader to let their eyes skim over them

али је на читаоцу да пусти да му поглед летимично прелази преко њих

or break out a shovel and dig in.

или да замахне лопатом и почне да копа.

And once you start excavating the text,

А када једном почнете да роварите по тексту,

you'll find the book to be an encyclopedic treasure trove.

открићете да је ова књига шкриња са енциклопедијским благом.

It's filled with all manner of references and allusions

Препуна је свакојаких референци и алузија

from medieval philosophy to the symbolism of tattoos,

од средњовековне филозофије преко симболизма тетоважа

and from Dante to Dublin slang.

до Дантеовог говора и даблинског сленга.

As suggested by the title, some of these allusions revolve around Homer's "Odyssey."

Као што се и наговештава у наслову,

неке од ових алузија се тичу Хомерове „Одисеје“.

Each chapter is named after a character or episode from the "Odyssey,"

Свако поглавље носи име по лику или епизоди из „Одисеје“,

but the literary references are often coy, debatable, sarcastic, or disguised.

али су књижевне референце често скривене, дискутабилне, саркастичне или прерушене.

For example, Homer's Odysseus, after an epic 20-year-long journey,

На пример, Хомеров Одисеј се након историјског двадесетогодишњег пута

returns home to Ithaca and reunites with his faithful wife.

враћа кући, у Итаку, да поново буде са својом верном женом.

In contrast, Joyce's Bloom wanders around Dublin for a day

Супротно томе, Џојсов Блум лута Даблином цео дан

and returns home to his unfaithful wife.

и враћа се кући својој неверној жени.

It's a very funny book.

То је веома забавна књига.

It has highbrow intellectual humor,

Има у њој узвишеног интелектуалног хумора,

if you have the patience to track down Joyce's references,

ако имате стрпљења да пратите Џојсове референце,

and more lowbrow dirty jokes.

али и простачких вулгарних шала.

Those, and other sexual references, were too much for some.

Ове и још неке сексуалне алузије биле су и превише за неке.

In the U.S., the book was put on trial, banned, and censored

У Америци се књизи судило, забрањена је и цензурисана

before it had even been completed

пре него што је чак и завршена

because it was originally published as a serial novel.

јер је изворно објављена као роман у деловима.

Readers of "Ulysses" aren't just led through a variety of literary styles.

Читаоци „Уликса“ се не спроводе само кроз различите књижевне стилове.

They're also given a rich and shockingly accurate tour

Одведени су и у богат и шокантно прецизан обилазак

of a specific place at a time:

одређеног места из неког периода -

Dublin in 1904.

Дублина из 1904. године.

Joyce claimed that if Dublin were to be destroyed,

Џојс је тврдио, ако Даблин икада буде уништен,

it could be recreated from the pages of this book.

да може бити поново изграђен са страница ове књиге.

While such a claim is not exactly true,

Иако таква изјава није потпуно тачна,

it does show the great care that Joyce took in precisely representing details,

ипак показује велику брижљивост

коју је Џојс уложио у прецизно представљање детаља,

both large and small, of his home city.

великих и малих, његовог родног града.

No small feat considering he wrote the entire novel

Није то мала ствар ако се узме у обзир да је написао цео роман

while living outside of his native Ireland.

док је живео изван родне Ирске.

It's a testament to Joyce's genius that "Ulysses" is a difficult book.

То што је „Уликс“ књига тешка за читање сведочи о Џојсовој генијалности.

Some people find it impenetrable without a full book of annotations

Неки људи сматрају да се не може читати без комплетне књиге са објашњењима

to help them understand what Joyce is even talking about.

која би им помогла да разумеју о чему Џојс уопште прича.

But there's a lot of joy to be found in reading it,

Али, постоји много ужитка у читању ове књиге,

more than just unpacking allusions and solving puzzles.

много више од простог разоткривања алузија и решавања загонетки.

And if it's difficult, or frustrating, or funny,

А ако је тешка за читање, фрустрирајућа или забавна,

that's because life is all that, and more.

то је због тога што је и живот такав, и још много више од тога.

Као одговор на неке критике „Уликса“,

Responding to some criticism of "Ulysses,"

and there was a lot when it was first published,

а било их је пуно када је први пут објављен,

Joyce said that if "Ulysses" isn't worth reading,

Џојс је рекао да, ако „Уликс“ није вредан читања,

then life isn't worth living.

онда живот није вредан живљења.