Why do we have museums? - J. V. Maranto

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

Hello, everyone. Let's begin our guided tour.

Здраво свима. Хајде да започнемо наш обилазак.

Welcome to the Museum of Museums.

Добродошли у Музеј музеја.

Museums have been a part of human history for over 2000 years.

Музеји су били део људске историје дуже од 2 000 година,

But they weren't always like the ones we visit today.

али нису одувек били налик овима које посећујемо данас.

Историја музеја је много старија и чуднија него што можете замислити.

The history of museums is far older and much stranger than you might imagine.

We'll start over here in the Greek wing.

Започећемо овде, у грчком крилу.

Our word museum comes from the Greek mouseion,

Наша реч „музеј“ потиче од грчке речи „мусио“ -

temples built for the Muses, the goddesses of the arts and the sciences.

храмови изграђени за Музе, богиње уметности и науке.

Supplicants asked the Muses to keep watch over academics

Верници су молили Музе да наставе да бдију над ученим људима,

and grant ingenuity to those they deemed worthy.

и да доделе генијалност онима које су сматрале достојнима.

The temples were filled with offerings of sculptures,

Храмови су били препуни дарова у виду скулптура,

mosaics,

мозаика,

complex scientific apparatuses,

сложених научних апаратура,

poetic and literary inscriptions,

поетских и књижевних натписа

and any other tribute that would demonstrate a mortal's worthiness

и свакојаких дарова који су показивали да су смртници достојни

for divine inspiration.

божанске инспирације.

We have arrived at the Mesopotamian wing.

Стигли смо у месопотамско крило.

Први музеј је створен 530. године п. н. е. у данашњем Ираку,

The first museum was created in 530 B.C. in what is now Iraq.

And the first curator was actually a princess.

а први кустос је заправо била принцеза.

Ennigaldi-Nanna started to collect and house Mesopotamian antiquities

Енигалди-Нана је почела да прикупља и смешта месопотамске антиквитете

in E-Gig-Par, her house.

у Е-Гиг-Пару, у својој кући.

Када су археолози извршили ископавања подручја,

When archeologists excavated the area,

they discovered dozens of artifacts neatly arranged in rows,

открили су на десетине артефаката уредно поређаних по редовима,

са глиненим ознакама написаним на три језика.

with clay labels written in three languages.

She must have had interesting parties.

Њене прославе мора да су биле занимљиве.

The tradition of collecting and displaying intriguing items began to be mimicked,

Традиција прикупљања и излагања интригантних предмета се почела имитирати,

as you can see here in the Roman Empire wing.

као што видите овде, у крилу Римског царства.

Treasure houses of politicians and generals

Ризнице политичара и генерала

were filled with the spoils of war,

биле су препуне ратног плена,

and royal menageries displayed exotic animals

а краљевске менажерије приказивале су егзотичне животиње

to the public on special occasions, like gladiator tournaments.

јавности у посебним приликама, као што су гладијаторски турнири.

Као што можете видети, овде имамо лава и гладијатора

As you can see, we have a lion here and a gladiator,

and, well, the janitor ought to be in this wing clearly.

и, па, јасно је да домар треба да сврати до овог крила.

Moving on, hurry along.

Хајде, идемо, пожурите даље.

The next step in the evolution of museums occurred in the Renaissance,

Следећи корак у развоју музеја десио се током ренесансе,

when the study of the natural world was once again encouraged

када је проучавање природног света опет добило на замаху

after almost a millennium of Western ignorance.

после скоро читавог миленијума западњачког незнања.

Curiosity cabinets, also referred to as Wunderkammers,

Кабинети чуда, који су се такође називали и вундеркамери,

were collections of objects that acted as a kind of physical encyclopedia,

били су колекције предмета које су служиле као нека врста физичке енциклопедије,

showcasing artifacts.

приказујући артефакте.

Just step into the wardrobe here. There you go. Mind the coats.

Само закорачите у гардеробер овде - тако, пазите на капуте -

и обићи ћемо кабинет Олеа Ворма,

And we'll tour Ole Worm's cabinet,

One of the most notable Wunderkammers

један од најпознатијих вундеркамера

belonged to a wealthy 17th-century naturalist,

који је припадао богатом натуралисти, антиквару и физичару

antiquarian, and physician Ole Worm.

из 17. века, Олеу Ворму.

Ole Worm collected natural specimens,

Оле Ворм је сакупљао узорке из природе,

human skeletons,

људске скелете,

ancient runic texts,

древне рунске текстове

and artifacts from the New World.

и артефакте из Новог света.

У другим кабинетима чуда,

In other curiosity cabinets,

you could find genetic anomalies,

могли сте наћи генетске аномалије,

precious stones,

драго камење,

works of art,

уметничке радове,

and religious and historic relics.

као и религијске и историјске реликвије.

Oh my. You might not want to touch that.

Ох, не бисте хтели да то дирате.

These cabinets were private, again, often in residencies,

Ови кабинети су били приватно власништво, поново, често у резиденцијама,

curated by their owners, rulers and aristocrats,

а водили су их њихови власници, владари и аристократе,

као и трговци и рани научници.

as well as merchants and early scientists.

Now, who hears a circus organ?

А сад, ко чује циркуске оргуље?

У четрдесетим годинама 19. века,

In the 1840s,

an enterprising young showman named Phineas T. Barnum

предузимљиви млади забављач под именом Финиас Т. Барнам,

purchased some of the more famous cabinets of curiosity from Europe

купио је неке од најпознатијих кабинета чуда из Европе и покренуо

and started Barnum's American Museum in New York City.

Барнамов амерички музеј у Њујорку,

спектакуларну папазјанију са зоолошким вртом,

A spectacular hodgepodge of zoo,

lecture hall,

салом за предавања,

wax museum,

музејом воштаних фигура,

theater,

позориштем

и циркусом наказа који је био познат по својим еклектичним становницима,

and freak show that was known for its eclectic residents,

such as bears,

као што су медведи,

слонови,

elephants,

acrobats,

акробате,

giants,

џинови,

Siamese twins,

сијамски близанци,

a Fiji mermaid,

сирена са Фиџија

and a bearded lady,

и брадата дама,

поред мноштва модерне машинерије и научних инструмената.

along with a host of modern machinery and scientific instruments.

Museums open to the public are a relatively new phenomenon.

Музеји који су отворени за јавност су релативно нова појава.

Before Barnum, the first public museums

Пре Барнама, први јавни музеји

were only accessible by the upper and middle classes,

били су једино доступни вишој и средњој класи,

and only on certain days.

и то само одређеним данима.

Visitors would have to apply to visit the museum

Посетиоци би морали да се пријаве да посете музеј

in writing prior to admision,

писменим путем пре уласка,

and only small groups could visit the museum each day.

а само су мале групе могле да посете музеј сваког дана.

The Louvre famously allowed all members of the public into the museum

Лувр је познат по томе што је дозвољавао свим припадницима јавности да уђу у музеј,

but only three days a week.

али само током три дана у току недеље.

In the 19th century,

У 19. веку,

the museum as we know it began to take shape.

музеј какав данас познајемо је почео да се обликује.

Институције као што је „Смитсонијан“

Institutions like the Smithsonian were started

су основане да би се предмети разгледали и проучавали,

so that objects could be seen and studied, not just locked away.

а не само да буду закључани.

American museums, in particular,

Амерички музеји су посебно

commissioned experiments

одобравали експерименте

and hired explorers to seek out and retrieve natural samples.

и запошљавали истраживаче да траже и донесу природне узорке.

Museums became centers for scholarship and artistic and scientific discovery.

Музеји су постали центри за ученост, као и уметничка и научна открића.

This is often called the Museum Age.

Ово се често назива „доба музеја“.

Nowadays, museums are open to everybody,

Данас су музеји отворени за све,

are centers of learning and research,

центри су учења и истраживања

and are turning into more hands-on institutions.

и претварају се у практичније институције.

But the question of who gets to go is still relevant

Међутим, питање ко може да уђе у њих је и даље важно

as ticket prices can sometimes bar admission

јер цене улазница некада могу да забране улаз

to those future scholars, artists and targets of divine inspiration

будућим научницима, уметницима и метама божанске инспирације

који не могу да приуште задовољење сопствене радозналости.

who can't afford to satisfy their curiosity.

Thank you all for coming, and please,

Хвала вам што сте дошли и молим вас

feel free to stop by the gift shop of gift shops on your way out.

да се осећате слободно да свратите

у продавницу продавница сувенира када будете излазили.