An ode to living on Earth | Oliver Jeffers

Prevodilac: Dragomir Stojkov Lektor: Ivana Krivokuća

[Oliver Jeffers]

[Оливер Џеферс]

[An ode to living on Earth]

[Ода животу на Земљи]

Hello.

Здраво.

I'm sure by the time I get to end of this sentence,

Сигуран сам да, док стигнем до краја ове реченице,

given how I talk,

с обзиром на то како причам,

you'll all have figured out that I'm from a place called

сви ћете схватити да сам ја из места званог

planet Earth.

планета Земља.

Earth is pretty great.

Земља је прилично сјајна.

It's home to us.

Она је нама дом.

And germs.

И клицама.

Those [blip] take a back seat for the time being,

Те [бип] нису толико битне засад,

because believe it or not, they're not the only thing going on.

јер, веровали или не, оне нису једино што се дешава.

Ова планета је такође дом аутомобилима, прокељу;

This planet is also home to cars, brussels sprouts;

those weird fish things that have their own headlights;

оним чудним рибама са лампицом на глави;

уметности, ватри,

art, fire,

fire extinguishers,

противпожарним апаратима,

laws, pigeons, bottles of beer,

законима, голубима, флашама пива,

lemons and light bulbs;

лимунима и сијалицама;

Pinot noir and paracetamol;

пино ноару и парацетамолу;

ghosts, mosquitoes, flamingos, flowers,

духовима, комарцима, фламингу, цвећу,

the ukulele, elevators and cats,

укулелеу, лифту и мачкама,

cat videos, the internet;

клиповима о мачкама, интернету;

iron beams, buildings and batteries,

гвозденим гредама, зградама и батеријама,

all ingenuity and bright ideas, all known life ...

свој домишљатости и добрим идејама, свем познатом животу....

and a whole bunch of other stuff.

и гомили других ствари.

Pretty much everything we know and ever heard of.

Малтене свему што знамо и за шта смо чули.

It's my favorite place, actually.

То је моје омиљено место, заправо.

This small orb,

Та мала кугла

floating in a cold and lonely part of the cosmos.

која плута по хладном и усамљеном делу космоса.

Oh, the accent is from Belfast, by the way, which is ...

Е да, узгред, нагласак је из Белфаста, што је...

here.

овде.

Roughly.

Отприлике.

You may think you know this planet Earth,

Можда мислите да знате планету Земљу,

as you're from here.

пошто сте одатле.

But chances are,

Али шансе су

you probably haven't thought about the basics in a while.

да вероватно нисте мислили о основама неко време.

I thought I knew it.

Ја сам мислио да знам.

Thought I was an expert, even.

Мислио сам да сам стручњак.

Until, that is, I had to explain the entire place,

Све док, то јест, нисам морао да објасним цело место

and how it's supposed to work,

и како оно треба да функционише

to someone who had never been here before.

неком ко никад није био тамо.

Not what you might think,

Није оно што мислите,

although my dad always did say

иако је мој отац стално говорио

the sure sign of intelligent life out there

да је сигуран знак паметног живота тамо даље

is that they haven't bothered trying to contact us.

тај да нису ни покушали да нас контактирају.

It was actually my newborn son I was trying to explain things to.

Заправо сам свом новорођеном сину покушао да објасним ствари.

We'd never been parents before,

Никада нисмо били родитељи,

my wife and I,

моја жена и ја,

and so treated him like most guests when he arrived home for the first time,

па смо га третирали као и већину гостију када је дошао кући по први пут,

by giving him the tour.

водећи га у обилазак.

This is where you live, son.

Овде ти живиш, сине.

This room is where we make food at.

У овој соби спремамо храну.

This is the room we keep our collection of chairs, and so on.

У овој соби држимо колекцију столица, и тако даље.

It's refreshing,

Освежавајуће је

explaining how our planet works to a zero-year-old.

објашњавати како планета функционише нулагодишњаку.

But after the laughs,

Али после смеха,

and once the magnitude that new humans know absolutely nothing

и када ти чињеница да нови људи не знају апсолутно ништа

settles on you and how little you know either,

дође у главу, каo и то да сами мало знате,

explaining the whole planet becomes quite intimidating.

објашњавање целе планете постаје прилично застрашујуће.

But I tried anyway.

Али свакако сам покушао.

As I walked around those first few weeks,

Док сам шетао тих првих пар недеља,

narrating the world as I saw it,

описујући свет онако како сам га видео,

I began to take notes of the ridiculous things I was saying.

почео сам да бележим блесаве ствари које сам изговарао.

The notes slowly morphed into a letter

Белешке су се полако обликовале у писмо

intended for my son once he learned to read.

намењено мом сину када научи да чита.

And that letter became a book

То писмо постаде књига

about the basic principles of what it is to be a human

о основним принципима човековог постојања

living on Earth in the 21st century.

на Земљи у 21. веку.

Some things are really obvious.

Неке ствари су стварно очигледне.

Like, the planet is made of two parts:

Рецимо, планета се састоји из два дела:

land and sea.

копна и мора.

Some less obvious until you think about them.

Неке су мање очигледне док не размислите о њима.

Like, time.

Рецимо, време.

Things can sometimes move slowly here on Earth.

Ствари могу некада споро да пролазе овде на Земљи.

But more often, they move quickly.

Али чешће пролазе брзо.

So use your time well, it will be gone before you know it.

Добро искористите своје време јер ће нестати док трепнете.

Or people.

Или људи.

People come in all different shapes, sizes and colors.

Људи има у разним облицима, величинама и бојама.

We may all look different,

Можемо изгледати другачије,

act different and sound different,

понашати се и звучати другачије,

but don't be fooled.

али не заваравајте се.

We are all people.

Сви смо ми људи.

It doesn't skip me that of all the places in the universe,

Не могу да се не замислим над тиме што од свих места у универзуму,

people only live on Earth,

људи живе само на Земљи,

can only live on Earth.

могу да живе само на Земљи.

And even then, only on some of the dry bits.

Чак и онда, само на неким сувим делићима.

There's only a very small part of the surface of our planet

Постоји само веома мали део копна на нашој планети

that is actually habitable to human life,

на којем људи могу да живе

and squeezed in here is where all of us live.

и ту ми збијени сви живимо.

It's easy to forget when you're up close to the dirt,

Лако је заборавити када сте близу земљишта,

the rocks, the foliage, the concrete of our lands,

камења, лишћа, чврстог дела нашег копна,

just how limited the room for maneuvering is.

колико је ограничен простор за маневрисање.

From a set of eyes close to the ground,

За два ока близу земље,

the horizon feels like it goes forever.

хоризонт се чини бескрајним.

After all, it's not an every-day ritual

Уосталом, није свакодневни ритуал

to consider where we are on the ball of our planet

да се питамо где смо на земаљској кугли

и где је та кугла у свемиру.

and where that ball is in space.

I didn't want to tell my son the same story of countries

Нисам хтео да свом сину причам исту причу о државама

that we were told where I was growing up in Northern Ireland.

коју су нама причали када смо одрастали у Северној Ирској.

That we were from just a small parish,

Да смо били само мала парохија

which ignores life outside its immediate concerns.

која игнорише живот који је се директно не тиче.

I wanted to try to feel what it was like to see our planet

Желео сам да покушам да осетим како је видети нашу планету

as one system, as a single object,

као један систем, као један објекат

hanging in space.

који виси у свемиру.

To do this,

Да бих урадио то,

I would need to switch from flat drawings for books

морао бих да се прешалтам са равног сликања за књиге

to 3D sculpture for the street,

на 3D уличне скулптуре

and I'd need almost 200 feet,

и требало би ми скоро 60 метара,

a New York City block,

њујоршки блок,

to build a large-scale model of the moon,

да саградим велику макету месеца,

the Earth and us.

Земље и нас.

This project managed to take place on New York City's High Line park

Овај пројекат се остварио у Хај Лајн парку у Њујорку прошле зиме,

last winter,

на педесетогодишњицу слетања Апола 11 на Месец.

on the 50th anniversary of Apollo 11's mission around the Moon.

After its installation,

Након изградње,

I was able to put on a space helmet with my son

могао сам да ставим свемирску кацигу са својим сином

and launch, like Apollo 11 did half a century ago,

и да полетимо као што је Аполо 11 урадио пола века раније,

towards the Moon.

према Месецу.

We circled around

Кружили смо наоколо

and looked back at us.

и гледали према Земљи.

What I felt was

Оно што сам осетио

how lonely it was there in the dark.

била је самоћа тамо горе у мраку.

And I was just pretending.

А само сам се претварао.

The Moon is the only object

Месец је једино тело

even remotely close to us.

иоле близу нама.

And at the scale of this project,

А при опсегу овог пројекта,

where our planet was 10 feet in diameter,

где наша планета има пречник од 3 метра,

Mars, the next planet, will be the size of a yoga ball

Марс, следећа планета, била би величине лопте за јогу

and a couple of miles away.

и удаљена пар километара.

Although borders are not visible from space,

Иако границе нису видљиве из свемира,

on my sculpture,

на мојој скулптури,

every single border was drawn in.

свака граница је уписана.

But rather than writing the country names on the carved-up land,

Али уместо да напишем имена држава на исклесаном копну,

I wrote over and over again,

изнова и изнова сам написао:

"people live here, people live here."

„овде људи живе, овде људи живе“.

"People live here."

„Овде људи живе.“

And off on the Moon, it was written,

А на Месецу, писало је:

"No one lives here."

„Нико не живи овде.“

Often, the obvious things

Често, очигледне ствари

aren't all that obvious until you think about them.

нису толико очигледне док не размислите о њима.

Seeing anything from a vast enough distance

Када гледате било шта са довољно велике удаљености,

changes everything,

све се мења,

as many astronauts have experienced.

као што су многи астронаути и искусили.

And human eyes have only ever seen our Earth

А људске очи нису виделе Земљу

from as far as the Moon, really.

са даљег места од Месеца, заиста.

It's quite a ways further

Има још поприлично

before we get to the edges of our own Solar System.

до краја нашег Сунчевог система.

And even out to other stars, to the constellations.

Па чак и до осталих звезда, до сазвежђа.

There is actually only one point in the entire cosmos

Заправо постоји само једна тачка у целом космосу

that is present in all constellations of stars,

која је присутна у сваком сазвежђу,

and that presence is

а то присуство је

here, planet Earth.

овде, на планети Земљи.

Those pictures we have made up for the clusters of stars

Те слике које смо направили за групације звезда

only make sense from this point of view down here.

имају смисла једино са наше тачке гледишта.

Their stories only make sense here on Earth.

Њихове приче имају смисла једино на Земљи.

And only something to us.

И једино нама.

To people.

Људима.

We are creatures of stories.

Ми смо бића са причама.

We are the stories we tell,

Ми смо то што причамо,

we're the stories we're told.

ми смо то што нам је испричано.

Consider briefly the story of human civilization on Earth.

За тренутак размислите о причи о људској цивилизацији на Земљи.

It tells of the ingenuity, elegance,

То је прича о генијалности, елеганцији,

generous and nurturing nature of a species

великодушној и потхрањујућој природи врсте

that is also self-focused, vulnerable

која је такође самоусмерена, рањива

and defiantly protective.

и пркосно се штити.

We, the people, shield the flame of our existence

Ми, људи, штитимо пламен нашег постојања

from the raw, vast elements outside our control,

од сирових, пространих елемената ван наше контроле,

the great beyond.

великог беспућа.

Yet it is always to the flame we look.

Ипак, увек гледамо ка пламену.

"For all we know,"

„Колико знамо“,

when said as a statement,

када се каже као исказ,

it means the sum total of all knowledge.

значи укупни збир свог знања.

But when said another way,

Али када се каже другачије,

"for all we know,"

„колико знамо“,

it means that we do not know at all.

значи да не знамо уопште.

This is the beautiful, fragile drama of civilization.

То је прелепа, крхка драма цивилизације.

We are the actors and spectators of a cosmic play

Ми смо глумци и посматрачи космичке представе

that means the world to us here,

која нама значи све,

but means nothing anywhere else.

али било где другде не значи ништа.

Possibly not even that much down here, either.

Можда чак и мање од тога овде.

If we truly thought about our relationship with our boat,

Ако стварно размислимо о нашем односу са нашим бродом,

with our Earth,

са нашом Земљом,

можда ће више личити на причу о незнању и похлепи.

it might be more of a story of ignorance and greed.

As is the case with Fausto,

Као што је био случај са Фаустом,

a man who believed he owned everything

човеком који је веровао да поседује све

and set out to survey what was his.

и кренуо да прегледа шта све има.

He easily claims ownership of a flower,

Он олако присваја за себе цвет,

a sheep, a tree and a field.

овцу, дрво и поље.

The lake and the mountain prove harder to conquer,

Језеро и планина су били тежи за освајање,

али и они су се исто предали.

but they, too, surrender.

It is in trying to own the open sea

Тек када је покушао да поседује отворено море,

where his greed proves his undoing,

похлепа га је одвела у пропаст,

when, in a fit of arrogance,

када се, у јеку уображености,

he climbs overboard to show that sea who is boss.

пење преко палубе да покаже мору ко је главни.

But he does not understand,

Али он није разумео,

slips beneath the waves, sinks to the bottom.

склизнуо је испод таласа, потонуо до дна.

The sea was sad for him

Море је туговало за њим,

but carried on being the sea.

али је наставило да буде море.

As do all the other objects of his ownership,

Као и све друго под његовим власништвом,

for the fate of Fausto does not matter to them.

јер је Фаустова судбина њима била небитна.

For all the importance in the cosmos we believe we hold,

Од све важности космоса коју мислимо да поседујемо,

we'd have nothing

не бисмо имали ништа

if not for this Earth.

да није ове Земље.

While it would keep happily spinning,

Она би се за то време радосно окретала,

obliviously without us.

несвесна о нама.

On this planet, there are people.

На овој планети су људи.

We have gone about our days,

Пролазе нам дани,

sometimes we look up and out,

понекад гледамо горе и у даљину,

mostly we look down and in.

али углавном гледамо доле у унутрашњост.

Looking up and by drawing lines between the lights in the sky,

Гледајући горе и цртајући линије између светла на небу,

we've attempted to make sense out of chaos.

покушали смо да направимо смисао од хаоса.

Looking down, we've drawn lines across the land to know where we belong

Гледајући доле, цртали смо линије преко земље да бисмо знали где припадамо

and where we don't.

и где не припадамо.

We do mostly forget that these lines that connect the stars

Углавном заборављамо да те линије које повезују звезде

and those lines that divide the land

и линије које раздвајају земљу

live only in our heads.

живе само у нашим главама.

They, too, are stories.

И оне су такође приче.

We carry out our everyday routines and rituals

Имамо своје свакодневне рутине и ритуале

according to the stories we most believe in,

повезане са причама у које највише верујемо

and these days, the story is changing as we write it.

и ових дана се прича мења док је пишемо.

There is a lot of fear in this current story,

Постоји доста страха у тренутној причи

and until recently,

и доскора,

the stories that seemed to have the most power

приче које су се чиниле као најмоћније

are those of bitterness,

су оне о огорчености,

of how it had all gone wrong for us individually and collectively.

о томе како нам је све пошло наопако као појединцима и колективу.

Било је инспиративно гледати како најбоље долази из најгорег.

It has been inspiring to watch how the best comes from the worst.

How people are waking up in this time of global reckoning

Како се људи буде у овом добу светске кризе

to the realization that our connections with each other

и схватају да је наша међусобна повезаност

are some of the most important things we have.

једна од најважнијих ствари које имамо.

But stepping back.

Али вратимо се уназад.

For all we've had to lament,

Због свега за чим смо жалили,

we spend very little time relishing the single biggest thing

веома мало времена смо провели радујући се највећој ствари

that has ever gone right for us.

која је испала како треба.

That we are here in the first place,

То што смо уопште овде,

that we are alive at all.

то што смо уопште живи.

That we are still alive.

То што смо још увек живи.

A million and a half years after finding a box of matches,

Милион и по година након проналажења кутије шибица,

we haven't totally burned the house down.

нисмо у потпуности спалили кућу.

Yet.

Још увек.

The chances of being here are infinitesimal.

Шансе да будемо овде су немогуће мале.

Yet here we are.

Али ипак смо овде.

Perils and all.

Уз сву опасност и све остало.

There have never been more people living on Earth.

Никада није било више људи на Земљи.

Using more stuff.

Који користе толико ствари.

And it's become obvious that many of the old systems

Постало је очигледно да већина старих система

we invented for ourselves

које смо сами измислили

are obsolete.

постају застарели.

And we have to build new ones.

Морамо да направимо нове.

If it wasn't germs,

Да нема микроба,

our collective fire might suffocate us before long.

наша заједничка ватра би нас можда убрзо угушила.

As we watch the wheels of industry grind to a halt,

Док гледамо како се точкови индустрије заустављају,

the machinery of progress become silent,

како машинерија напретка постаје тиха,

we have the wildest of opportunities

имамо најлуђе могућности

to hit the reset button.

да притиснемо дугме за поновни почетак.

To take a different path.

Да кренемо другим путем.

Here we are on Earth.

Ево нас на Земљи.

And life on Earth is a wonderful thing.

Живот на Земљи је диван.

It looks big, this Earth,

Ова Земља изгледа велико,

but there are lots of us on here.

али има нас доста овде.

Seven and a half billion at last count,

Седам и по милијарди на последњем попису

with more showing up every day.

и сваког дана нови пристижу.

Even so,

Чак и онда,

there is still enough for everyone,

и даље има довољно за свакога,

if we all share a little.

ако сви будемо помало делили.

So please,

Зато вас молим,

be kind.

будите љубазни.

When you think of it another way,

Када другачије размислите о томе,

if Earth is the only place where people live,

ако је Земља једино место где живе људи,

it's actually the least lonely place in the universe.

она је заправо најмање усамљено место у универзуму.

There are plenty of people to be loved by

Постоји много људи који вас могу волети

and plenty of people to love.

и много људи које можете волети.

We need each other.

Потребни смо једни другима.

We know that now, more than ever.

Знамо то сад, више него икада пре.

Good night.

Лаку ноћ.