Art made of the air we breathe | Emily Parsons-Lord

Translator: Joseph Geni Reviewer: Camille Martínez

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

If I asked you to picture the air,

Ако бих затражила од вас да замислите ваздух,

what do you imagine?

шта замишљате?

Most people think about either empty space

Већина људи размишља о празном простору

or clear blue sky

или чистом, плавом небу

or sometimes trees dancing in the wind.

или понекад дрвећу које плеше на ветру.

And then I remember my high school chemistry teacher with really long socks

Онда се сетим професора хемије из средње школе

са веома дугачким чарапама

at the blackboard,

док стоји крај табле,

drawing diagrams of bubbles connected to other bubbles,

црта дијаграме кружића повезаних са другим кружићима

и описује како вибрирају и сударају се у некаквој узбурканој супи.

and describing how they vibrate and collide in a kind of frantic soup.

Али заправо, обично не размишљамо нарочито о ваздуху.

But really, we tend not to think about the air that much at all.

We notice it mostly

Обично га приметимо

when there's some kind of unpleasant sensory intrusion upon it,

када постоји некакав непријатан налет у њему, приметан чулима,

like a terrible smell or something visible like smoke or mist.

као што је грозан мирис или нешто видљиво као дим или магла.

But it's always there.

Ипак, увек је ту.

It's touching all of us right now.

Све нас дотиче управо сада.

It's even inside us.

Чак је и у нама.

Our air is immediate, vital and intimate.

Наш ваздух је непосредан, од виталног значаја и интиман.

And yet, it's so easily forgotten.

Ипак, тако се лако заборавља.

So what is the air?

Па, шта је ваздух?

It's the combination of the invisible gases that envelop the Earth,

То је комбинација невидљивих гасова који обавијају Земљу,

attracted by the Earth's gravitational pull.

а које привлачи њена гравитација.

Иако сам визуелни уметник,

And even though I'm a visual artist,

I'm interested in the invisibility of the air.

интересује ме невидљивост ваздуха.

I'm interested in how we imagine it,

Интересује ме како га замишљамо,

како га доживљавамо

how we experience it

и како сви имамо урођено разумевање о његовој материјалности

and how we all have an innate understanding of its materiality

through breathing.

кроз дисање.

All life on Earth changes the air through gas exchange,

Свеукупни живот на Земљи мења ваздух кроз размену гасова,

а ми то чинимо управо сада.

and we're all doing it right now.

Actually, why don't we all right now together take

Заправо, зашто не бисмо сви управо сада удахнули

one big, collective, deep breath in.

снажно, заједнички, дубоко.

Ready? In. (Inhales)

Спремни? Унутра. (Удише)

And out. (Exhales)

И ван. (Издише)

That air that you just exhaled,

Ваздух који сте управо избацили

you enriched a hundred times in carbon dioxide.

обогатили сте сто пута угљен-диоксидом.

So roughly five liters of air per breath, 17 breaths per minute

Угрубо, пет литара ваздуха по удисају, седамнаест удисаја по минути

of the 525,600 minutes per year,

од 525 600 минута годишње

comes to approximately 45 million liters of air,

једнако је отприлике 45 милиона литара ваздуха

enriched 100 times in carbon dioxide,

обогаћеног сто пута угљен-диоксидом,

just for you.

само за вас.

Now, that's equivalent to about 18 Olympic-sized swimming pools.

То је једнако отприлике величини осамнаест олимпијских базена за пливање.

За мене је ваздух у множини.

For me, air is plural.

It's simultaneously as small as our breathing

Истовремено је мали као наше дисање

and as big as the planet.

и велики као планета,

And it's kind of hard to picture.

а тешко га је и замислити.

Maybe it's impossible, and maybe it doesn't matter.

Можда је немогуће, а можда није важно.

Through my visual arts practice,

Кроз праксу визуелне уметности

I try to make air, not so much picture it,

покушавам да ваздух учиним, а не толико да га замислим,

but to make it visceral and tactile and haptic.

да га учиним висцералним, додирљивим и опипљивим.

I try to expand this notion of the aesthetic, how things look,

Покушавам да проширим идеју о естетици, о томе како ствари изгледају,

so that it can include things like how it feels on your skin

да би могла да укључи ствари као то какав је његов осећај на кожи

and in your lungs,

и у плућима,

and how your voice sounds as it passes through it.

као и како вам звучи глас док пролази кроз њега.

I explore the weight, density and smell, but most importantly,

Истражујем тежину, густину и мирис, али, што је најважније,

I think a lot about the stories we attach to different kinds of air.

пуно размишљам о причама које везујемо за различите врсте ваздуха.

This is a work I made in 2014.

Ово је мој рад из 2014. године.

It's called "Different Kinds of Air: A Plant's Diary,"

Зове се „Различите врсте ваздуха, дневник биљака“,

where I was recreating the air from different eras in Earth's evolution,

у ком сам поново стварала ваздух из различитих ера Земљине еволуције

and inviting the audience to come in and breathe them with me.

и позивала публику да дође и удише их са мном.

And it's really surprising, so drastically different.

Заиста је изненађујуће, толико је драстична разлика.

Now, I'm not a scientist,

Нисам научник,

but atmospheric scientists will look for traces

али научници који проучавају атмосферу тражили би трагове

in the air chemistry in geology,

у хемијском саставу ваздуха у геологији,

a bit like how rocks can oxidize,

помало налик на то како стене оксидирају,

and they'll extrapolate that information and aggregate it,

а они ће извести вредности из те информације и здружити их,

such that they can pretty much form a recipe

тако да могу прилично добро направити рецепт

for the air at different times.

за ваздух из различитих периода.

Then I come in as the artist and take that recipe

Онда се ја појавим као уметница, узмем тај рецепт

and recreate it using the component gases.

и поново га направим користећи гасове који су му компоненте.

I was particularly interested in moments of time

Посебно су ме интересовали тренуци у времену

that are examples of life changing the air,

који представљају примере у којима живот мења ваздух,

but also the air that can influence how life will evolve,

али ме је интересовао и ваздух који утиче на еволуцију живота,

like Carboniferous air.

као што је ваздух из периода карбона.

It's from about 300 to 350 million years ago.

Из периода је пре око 300 до 350 милиона година.

It's an era known as the time of the giants.

Из ере је која је позната као време џинова.

Тако се по први пут у историји живота

So for the first time in the history of life,

lignin evolves.

формирају лигнини.

То је чврста материја од које се састоји дрвеће.

That's the hard stuff that trees are made of.

So trees effectively invent their own trunks at this time,

Дакле, дрвеће ефикасно осмишљава своја стабла у то време

and they get really big, bigger and bigger,

и постаје заиста велико, све веће и веће,

и распростире се по земљи,

and pepper the Earth,

releasing oxygen, releasing oxygen, releasing oxygen,

ослобађајући кисеоник изнова и изнова,

such that the oxygen levels are about twice as high

дотле да ниво кисеоника постаје око два пута већи од данашњег.

as what they are today.

And this rich air supports massive insects --

Овакав богат ваздух подржава појаву огромних инсеката,

huge spiders and dragonflies with a wingspan of about 65 centimeters.

огромних паукова и вилиних коњица са распоном крила од око 65 центиметара.

To breathe, this air is really clean and really fresh.

За дисање је овај ваздух заиста чист и свеж.

It doesn't so much have a flavor,

Нема пуно укуса,

but it does give your body a really subtle kind of boost of energy.

али вашем телу пружа суптилно повећање енергије.

It's really good for hangovers.

Стварно је добар за мамурлуке.

(Laughter)

(Смех)

Or there's the air of the Great Dying --

Постоји и ваздух из времена „великог изумирања“;

that's about 252.5 million years ago,

то је пре око 252,5 милиона година,

just before the dinosaurs evolve.

мало пре појаве диносауруса.

It's a really short time period, geologically speaking,

То је заиста кратак период из угла геологије,

from about 20- to 200,000 years.

од око 20 до 200 000 година.

Really quick.

Заиста брзо.

This is the greatest extinction event in Earth's history,

Ово је највећи догађај истребљења у историји Земље,

even bigger than when the dinosaurs died out.

већи чак и од изумирања диносауруса.

Осамдесет пет до 95 процената врста изумире у ово време,

Eighty-five to 95 percent of species at this time die out,

а у исто време се дешава огроман, драматични пораст угљен-диоксида,

and simultaneous to that is a huge, dramatic spike in carbon dioxide,

that a lot of scientists agree

а много научника се слаже

comes from a simultaneous eruption of volcanoes

да потиче од истовремених ерупција вулкана

and a runaway greenhouse effect.

и испуштања ефекта стаклене баште.

Oxygen levels at this time go to below half of what they are today,

Ниво кисеоника у ово време се спушта испод половине данашњег нивоа,

so about 10 percent.

значи на око 10 процената.

So this air would definitely not support human life,

Дакле, овај ваздух дефинитивно не би могао да подржи људски живот,

but it's OK to just have a breath.

али је у реду само га удахнути.

And to breathe, it's oddly comforting.

А његово удисање је чудна утеха.

It's really calming, it's quite warm

Стварно је умирујућ, прилично топао

and it has a flavor a little bit like soda water.

и има укус помало налик киселој води.

It has that kind of spritz, quite pleasant.

На тај начин прска, што је прилично пријатно.

So with all this thinking about air of the past,

Уз сво ово размишљање о ваздуху из прошлости,

it's quite natural to start thinking about the air of the future.

сасвим је природно да почнете да размишљате о ваздуху из будућности.

And instead of being speculative with air

Уместо да нагађам о ваздуху

and just making up what I think might be the future air,

и измишљам какав би могао бити ваздух будућности,

I discovered this human-synthesized air.

открила сам ваздух који су људи синтетисали.

That means that it doesn't occur anywhere in nature,

То значи да се не јавља нигде у природи,

but it's made by humans in a laboratory

већ су га направили људи у лабораторији

for application in different industrial settings.

за примену у различитим индустријским срединама.

Why is it future air?

Зашто је то ваздух будућности?

Well, this air is a really stable molecule

Па, тај ваздух је заиста стабилан молекул

that will literally be part of the air once it's released,

који ће буквално бити део ваздуха када се једном ослободи,

for the next 300 to 400 years, before it's broken down.

неких 300 до 400 наредних година, пре него што се разложи.

То је, значи, око 12 до 16 генерација.

So that's about 12 to 16 generations.

And this future air has some very sensual qualities.

Овај будући ваздух има нека опипљива својства.

It's very heavy.

Веома је тежак.

It's about eight times heavier than the air we're used to breathing.

Око осам пута је тежи од ваздуха који смо навикли да удишемо.

It's so heavy, in fact, that when you breathe it in,

Заправо је толико тежак да, када га удахнете,

whatever words you speak are kind of literally heavy as well,

какве год речи да изговорите постају буквално тешке,

so they dribble down your chin and drop to the floor

те вам капљу низ браду, падају на под

and soak into the cracks.

и процепи их упијају.

То је ваздух који функционише прилично слично течности.

It's an air that operates quite a lot like a liquid.

Now, this air comes with an ethical dimension as well.

Овај ваздух укључује и етичку димензију.

Људи су направили овај ваздух,

Humans made this air,

but it's also the most potent greenhouse gas

али је он и најснажнији гас стаклене баште

који је икада тестиран.

that has ever been tested.

Its warming potential is 24,000 times that of carbon dioxide,

Његов потенцијал загревања

24 000 је пута већи од потенцијала угљен-диоксида,

and it has that longevity of 12 to 16 generations.

а показао је дуговечност од 12 до 16 генерација.

Тако је ова етичка конфронтација централна тачка мог рада.

So this ethical confrontation is really central to my work.

(In a lowered voice) It has another quite surprising quality.

(Дубљим гласом) Има још једну изненађујућу особину.

It changes the sound of your voice quite dramatically.

Мења вам боју гласа прилично драматично.

(Laughter)

(Смех)

So when we start to think -- ooh! It's still there a bit.

Па, када кренемо да размишљамо - ох, још га има помало.

(Laughter)

(Смех)

When we think about climate change,

Када размишљамо о климатским променама,

we probably don't think about giant insects and erupting volcanoes

вероватно немамо на уму џиновске инсекте, еруптивне вулкане

или чудне гласове.

or funny voices.

Слике које нам чешће падну на памет

The images that more readily come to mind

are things like retreating glaciers and polar bears adrift on icebergs.

су оне налик отопљавању глечера

и поларних медведа на санти леда која се удаљава.

We think about pie charts and column graphs

Мислимо на кружне дијаграме, cтубичастe графиконе

and endless politicians talking to scientists wearing cardigans.

и бескрајном броју политичара који причају са научницима у кардиганима.

But perhaps it's time we start thinking about climate change

Можда је, међутим, време да почнемо да размишљамо о климатским променама

on the same visceral level that we experience the air.

из исте висцералне перспективе из које доживљавамо ваздух.

Like air, climate change is simultaneously at the scale of the molecule,

Као и ваздух, климатске промене дешавају се истовремено на нивоу молекула,

удисаја и планете.

the breath and the planet.

It's immediate, vital and intimate,

Оне су директне, од виталне важности и интимне,

as well as being amorphous and cumbersome.

као што су и аморфне и гломазне.

And yet, it's so easily forgotten.

Ипак, тако се лако заборавља на њих.

Climate change is the collective self-portrait of humanity.

Климатске промене представљају колективни аутопортрет човечанства.

It reflects our decisions as individuals,

Осликавају наше одлуке као појединаца,

as governments and as industries.

као влада и индустрија.

And if there's anything I've learned from looking at air,

Ако сам ишта научила из посматрања ваздуха,

it's that even though it's changing, it persists.

то је да, иако се мења, истрајава.

It may not support the kind of life that we'd recognize,

Можда неће подржати живот какав препознајемо,

but it will support something.

али ће подржати нешто,

And if we humans are such a vital part of that change,

а ако смо ми, људи, толико виталан део те промене,

I think it's important that we can feel the discussion.

мислим да је важно да осетимо дискусију о томе.

Because even though it's invisible,

Јер, иако је невидљива ствар,

humans are leaving a very vibrant trace in the air.

људи остављају веома жив траг на ваздух.

Thank you.

Хвала вам.

(Аплауз)

(Applause)