Norman Foster: Building on the green agenda

Prevodilac: Svetlana Mitic Lektor: Sandra Gojic

As an architect you design for the present,

Као архитекта пројектујете за садашњост,

with an awareness of the past,

уз свест о прошлости,

for a future which is essentially unknown.

за будућност која је, у суштини, непозната.

The green agenda is probably the most important agenda

Еколошко деловање вероватно чини најзначајнији вид деловања

and issue of the day.

и проблем данашњице.

And I'd like to share some experience

Желео бих да поделим нека своја искуства

over the last 40 years -- we celebrate our fortieth anniversary this year --

стечена током задњих четрдесет година -- ове године славимо четрдесету годишњицу --

and to explore and to touch on some observations

и да испитам и дотакнем се неких опажања

about the nature of sustainability.

о природи одрживости --

How far you can anticipate, what follows from it,

колико далеко могу да иду предвиђања, шта проистиче из тога,

what are the threats, what are the possibilities,

које су опасности, које могућности,

the challenges, the opportunities?

изазови и прилике.

I think that -- I've said in the past, many, many years ago,

Мислим да -- још сам раније рекао, пре много, много година,

before anybody even invented the concept of a green agenda,

пре него што је измишљен концепт еколошког деловања,

that it wasn't about fashion -- it was about survival.

да се не ради о помодарству, да је у питању опстанак.

But what I never said, and what I'm really going to make the point is,

Али, оно што никада нисам рекао, а што ћу заиста истаћи,

that really, green is cool.

је да је екологија заиста сјајна ствар.

I mean, all the projects which have, in some way, been inspired

Мислим, сви пројекти који су на неки начин инспирисани

by that agenda are about a celebratory lifestyle,

таквим деловањем тичу се начина живљења којим се славе,

in a way celebrating the places and the spaces

којим се, на неки начин, прослављају места и простори

which determine the quality of life.

који дефинишу квалитет живљења.

I rarely actually quote anything,

У ствари, ја ретко да икад ишта цитирам,

so I'm going to try and find a piece of paper if I can,

али ћу пробати да нађем један комад папира, ако будем у стању,

[in] which somebody, at the end of last year, ventured the thought

са мишљу коју је крајем прошле године неко изрекао,

about what for that individual, as a kind of important observer,

о ономе што је за ту особу, који је на неки начин важан посматрач,

analyst, writer -- a guy called Thomas Friedman,

аналитичар, писац, особа која се зове Томас Фридман,

who wrote in the Herald Tribune, about 2006.

који је у „Хералд трибјуну” написао нешто о 2006. години .

He said,

Рекао је:

"I think the most important thing to happen in 2006

„Сматрам да је најзначајнија ствар која се догодила током 2006. године

was that living and thinking green hit Main Street.

то што су еколошки начин живота и размишљања коначно постали актуелна ствар.

We reached a tipping point this year

Ове године смо дошли до прекретнице

where living, acting, designing, investing and manufacturing green

јер су еколошки начин живота, понашање, пројектовање, улагање и производња

came to be understood by a critical mass

коначно схваћени од стране критичне масе

of citizens, entrepreneurs and officials

грађана, предузетника и званичника

as the most patriotic, capitalistic, geo-political

као нешто што је у највећој могућој мери патриотско, капиталистичко, геополитичко

and competitive thing they could do.

и конкурентно што могу да учине.

Hence my motto: green is the new red, white and blue."

Отуда и мој мото да је 'зелено' ново црвено, бело и плаво”.

And I asked myself, in a way, looking back,

А ја сам се, на неки начин, запитао, подсећајући се прошлости:

"When did that kind of awareness of the planet and its fragility first appear?"

када се јавила та свест о нашој планети и њеној крхкости?

And I think it was July 20, 1969,

Мислим да је то било 20. јула 1969,

when, for the first time, man could look back at planet Earth.

када је човек, по први пут, могао да види планету Земљу.

And, in a way, it was Buckminster Fuller who coined that phrase.

На неки начин, ту синтагму је сковао Бакминстер Фулер.

And before the kind of collapse of the communist system,

Пре него што је дошло до слома комунизма,

I was privileged to meet a lot of cosmonauts

имао сам привилегију да се сретнем са бројним космонаутима

in Space City and other places in Russia.

у Свемирском граду и на другим местима у Русији.

And interestingly, as I think back,

Оно што је интересантно, када сад размишљам о том времену,

they were the first true environmentalists.

они су били први истински борци за очување животне средине.

They were filled with a kind of pioneering passion,

Били су обузети неком пионирском страшћу

fired about the problems of the Aral Sea.

коју су запалили проблеми око Аралског мора.

And at that period it was --

А у то време то је било --

in a way, a number of things were happening.

некако, многе ствари су се дешавале --

Buckminster Fuller was the kind of green guru --

Бакминстер Фулер је био попут неког еколошког гуруа,

again, a word that had not been coined.

што је опет израз који у то време још није био скован,

He was a design scientist, if you like, a poet,

бавио се дисциплином пројектовања, ако желите, био је песник,

but he foresaw all the things that are happening now.

али је предвидео све ове ствари које се управо дешавају,

It's another subject. It's another conversation.

и -- то је сад нека друга тема, нека друга дискусија.

You can go back to his writings: it's quite extraordinary.

Можете погледати његове списе, невероватни су.

It was at that time, with an awareness

Управо је то време, са свешћу

fired by Bucky's prophecies, his concerns

коју су пробудила Бакијева пророчанства, оно што га је мучило

as a citizen, as a kind of citizen of the planet,

као житеља, као становника ове планете,

that influenced my thinking and what we were doing at that time.

утицало на моја размишљања и на оно што смо радили у то време,

And it's a number of projects.

а у питању је већи број пројеката.

I select this one because it was 1973, and it was a master plan

Одлучио сам се за овај зато што се ради о 1973. години и генералном плану

for one of the Canary Islands.

једног Канарског острва.

And this probably coincided with the time

Oво се вероватно подудара с временом

when you had the planet Earth's sourcebook,

када смо имали изворник о планети Земљи,

and you had the hippie movement.

када смо имали хипи покрет,

And there are some of those qualities in this drawing,

и овај цртеж садржи неке од тих карактеристика,

which seeks to sum up the recommendations.

покушава да резимира, обухвати те препоруке,

And all the components are there which are now

и све оне ставке које се данас

in common parlance, in our vocabulary,

најнормалније чују у говору, које су део нашег речника,

you know, 30-odd years later:

знате, тридесетак година касније --

wind energy, recycling, biomass, solar cells.

енергија ветра, рециклирање, биомаса, соларне ћелије.

And in parallel at that time, there was

Истовремено је постојао и

a very kind of exclusive design club.

један прилично ексклузивни клуб архитеката,

People who were really design conscious

људи који су били заиста освешћени по питању пројектовања,

were inspired by the work of Dieter Rams,

које је инспирисао рад Дитера Рамса

and the objects that he would create

и предмети које ће створити

for the company called Braun.

за компанију под именом „Браун”.

This is going back the mid-'50s, '60s.

Овде се враћамо у средину педесетих, шездесетих.

And despite Bucky's prophecies

Упркос Бакијевим предвиђањима

that everything would be miniaturized

да ће све бити сведено на минијатуру

and technology would make an incredible style --

и да ће захваљујући технологији настати један невероватан стил --

access to comfort, to amenities --

да ће комфор и погодности бити доступни --

it was very, very difficult to imagine

било је веома, веома тешко замислити

that everything that we see in this image,

да ће све ово што видимо на овој слици

would be very, very stylishly packaged.

бити упаковано са изузетно много стила,

And that, and more besides, would be in the palm of your hand.

и да ће то, и пуно више од тога, моћи да нам стане на длан.

And I think that that digital revolution

Мислим да дигитална револуција

now is coming to the point

управо досеже тачку

where, as the virtual world, which brings so many people together here,

где, како се виртуелни свет, који је овде спојио толико много људи,

finally connects with the physical world,

коначно повезује са физичким светом,

there is the reality that that has become humanized,

имамо стварност која је хуманизована,

so that digital world has all the friendliness,

тако да дигитални свет карактерише сва срдачност,

all the immediacy, the orientation of the analog world.

сва непосредност, оријентација аналогног света,

Probably summed up in a way

вероватно на неки начин резимирано

by the stylish or alternative available here,

стилски или алтернативом која је овде доступна,

as we generously had gifted at lunchtime,

који нам је великодушно дарован за време ручка,

the [unclear], which is a further kind of development --

Максин, што би био следећи корак у развоју,

and again, inspired by the incredible sort of sensual feel.

такође инспирисан једним невероватно сензуалним осећајем.

A very, very beautiful object.

Заиста изузетно леп предмет.

So, something which in [the] '50s, '60s was very exclusive

Дакле, нешто што је педесетих, шездесетих година било ексклузивно

has now become, interestingly, quite inclusive.

сада је, што је врло занимљиво, постало прилично инклузивно.

And the reference to the iPod as iconic,

Такође асоцира на iPod као икону,

and in a way evocative of performance, delivery --

и на известан начин сугерише успех, остварење.

quite interesting that [in] the beginning of the year 2007,

Врло је занимљиво да је почетком 2007. године

the Financial Times commented that the Detroit companies

„Фајненшел тајмс” писао о томе како компаније из Детроита

envy the halo effect that Toyota has gained

завиде Тојоти на хало ефекту који је постигла

from the Prius as the hybrid, energy-conscious vehicle,

захваљујући Пријусу, хибридном, енергетски ефикасном возилу,

which rivals the iPod as an iconic product.

које је равно iPod-у у смислу производа као симбола.

And I think it's very tempting to, in a way, seduce ourselves --

Мислим да је веома примамљиво да се, на неки начин, заварамо

as architects, or anybody involved with the design process --

као архитекте, односно свако ко се бави процесом пројектовања,

that the answer to our problems lies with buildings.

да одговор на наше проблеме лежи у зградама.

Buildings are important, but

Зграде јесу важне,

they're only a component of a much bigger picture.

али су оне тек један елемент далеко веће целине.

In other words, as I might seek to demonstrate,

Другим речима, као што ћу пробати да покажем,

if you could achieve the impossible,

ако бисте били у стању да постигнете немогуће,

the equivalent of perpetual motion,

нешто што би било еквивалентно вечитом кретању,

you could design a carbon-free house, for example.

могли бисте да, на пример, испројектујете кућу која не производи нимало угљеника.

That would be the answer.

То би било решење.

Unfortunately, it's not the answer.

Нажалост, то није решење.

It's only the beginning of the problem.

То је тек почетак проблема.

You cannot separate the buildings out

Немогуће је оделити зграде

from the infrastructure of cites

од градске инфраструктуре

and the mobility of transit.

и мобилности саобраћаја.

For example, if, in that Bucky-inspired phrase, we draw back

На пример, ако се, према оној фрази коју је инспирисао Баки, повучемо

and we look at planet Earth,

и погледамо планету Земљу,

and we take a kind of typical, industrialized society,

и ако погледамо једно типично индустријализовано друштво,

then the energy consumed would be split

потрошња енергије би се поделила

between the buildings, 44 percent, transport, 34 percent, and industry.

на зграде 44 одсто, саобраћај, 34 одсто, и индустрију.

But again, that only shows part of the picture.

Али, да поновим, ово је само део слике.

If you looked at the buildings together with the associated transport,

Ако бисмо погледали заједно грађевине и саобраћај који има везе са грађевинама,

in other words, the transport of people, which is 26 percent,

другим речима, превоз људи, што износи 26 одсто,

then 70 percent of the energy consumption

онда 70 одсто енергије која се троши

is influenced by the way that our cites and infrastructure work together.

потиче од начина на који наши градови и инфраструктура заједно функционишу.

So the problems of sustainability

Дакле, проблеми одрживости

cannot be separated from the nature of the cities,

су неодвојиви од природе градова,

of which the buildings are a part.

а грађевине су део тога.

For example, if you take, and you make a comparison

На пример, ако бисмо узели и упоредили

between a recent kind of city,

један град који је релативно недавно настао,

what I'll call, simplistically, a North American city --

што ћу, поједностављено, назвати северноамеричким градом,

and Detroit is not a bad example, it is very car dependent.

а Детроит није лош пример, јер веома зависи од аутомобила,

The city goes out in annular rings,

град се простире прстенасто,

consuming more and more green space,

при чему гута све више и више зелених површина,

and more and more roads, and more and more energy

са све више и више путева, и све више енергије која иде

in the transport of people between the city center --

на превоз људи између центра града --

which again, the city center, as it becomes deprived

при чему опет тај центар града, како бива лишен

of the living and just becomes commercial, again becomes dead.

стамбене функције и постаје искључиво економски простор, опет умире.

If you compared Detroit with a city of a Northern European example --

Ако бисмо упоредили Детроит са примером неког северноевропског града,

and Munich is not a bad example of that,

а Минхен није лош као пример таквог града,

with the greater dependence on walking and cycling --

уз веће ослањање на пешачење и вожњу бицикла,

then a city which is really only twice as dense,

имамо град чија је густина заиста тек двапут већа,

is only using one-tenth of the energy.

али који троши тек једну десетину исте те енергије.

In other words, you take these comparable examples

Другим речима, ако узмемо ове међусобно упоредиве примере,

and the energy leap is enormous.

имамо огроман енергетски скок.

So basically, if you wanted to generalize, you can demonstrate

Дакле, у принципу, ако бисмо генерализовали ствари, могуће је показати

that as the density increases along the bottom there,

да како густина расте овде уз доњу осу,

that the energy consumed reduces dramatically.

потрошња енергије драстично опада.

Of course you can't separate this out from issues like

Наравно, ово је немогуће одвојити од питања као што су

social diversity, mass transit,

друштвена разноврсност, јавни превоз,

the ability to be able to walk a convenient distance,

могућност да се препешачи неко одговарајуће растојања,

the quality of civic spaces.

квалитет јавних простора.

But again, you can see Detroit, in yellow at the top,

Опет, може се видети Детроит, у жутом на самом врху,

extraordinary consumption, down below Copenhagen.

невероватно висока потрошња, док је Копенхаген скроз доле.

And Copenhagen, although it's a dense city,

Што се тиче Копенхагена, иако се ради о граду велике густине,

is not dense compared with the really dense cities.

не карактерише га густина какву имамо када су питању градови изузетно високе густине.

In the year 2000, a rather interesting thing happened.

Две хиљадите године се догодило нешто прилично интересантно.

You had for the first time mega-cities, [of] 5 million or more,

По први пут смо имали настанак мегаградова, са 5 и више милиона становника,

which were occurring in the developing world.

у земљама у развоју.

And now, out of typically 46 cities,

Од обично 46 градова,

33 of those mega-cities are in the developing world.

тридесет три таква мегаграда се налазе у земљама у развоју.

So you have to ask yourself -- the environmental impact of,

Дакле, морамо се запитати о утицају на животну средину

for example, China or India.

Кине или Индије, на пример.

If you take China, and you just take Beijing,

Ако погледамо Кину, ако само погледамо Пекинг,

you can see on that traffic system,

може се видети према том саобраћајном систему

and the pollution associated with the consumption of energy

загађење које настаје потрошњом енергије,

as the cars expand at the price of the bicycles.

док се број аутомобила повећава на уштрб бицикала.

In other words, if you put onto the roads, as is currently happening,

Другим речима, ако се на путевима сваки дан нађе 1000 нових аутомобила,

1,000 new cars every day --

што се управо дешава --

statistically, it's the biggest booming auto market in the world --

статистички, ради се о аутомобилском тржишту са највећом стопом раста у свету.

and the half a billion bicycles serving one and a third billion people are reducing.

Истовремено се смањује она бројка од пола милијарде бицикала који опслужују милијарду и триста милиона људи.

And that urbanization is extraordinary, accelerated pace.

Процес урбанизације тамо је невероватан, веома убрзан.

So, if we think of the transition in our society

Дакле, ако размишљамо о транзицији у нашем друштву,

of the movement from the land to the cities, which took 200 years,

о преласку из села у градове, који је трајао 200 година,

then that same process is happening in 20 years.

исти такав процес се одиграва у распону од 20 година.

In other words, it is accelerating by a factor of 10.

Другим речима, бржи је десет пута.

And quite interestingly, over something like a 60-year period,

Такође је врло интересантно да у распону од неких 60 година

we're seeing the doubling in life expectancy,

имамо да је животни век постао двоструко дужи,

over that period where the urbanization has trebled.

а да се током истог тог периода урбанизација утростручила.

If I pull back from that global picture,

Ако бих сад оставио ту глобалну слику

and I look at the implication over a similar period of time

и погледао последице у том неком сличном временском периоду

in terms of the technology -- which, as a tool,

када је у питању технологија -- која је у смислу оруђа

is a tool for designers,

оруђе рада пројектаната и дизајнера,

and I cite our own experience as a company,

а наводим наше искуство, искуство наше компаније,

and I just illustrate that by a small selection of projects --

и то илуструјем мањим бројем одабраних пројеката --

then how do you measure that change of technology?

како је могуће измерити промене које су се десиле на пољу технологије?

How does it affect the design of buildings?

Како оне утичу на пројектовање зграда?

And particularly, how can it lead

Нарочито, како могу да доведу

to the creation of buildings which consume less energy,

до стварања објеката који троше мање енергије,

create less pollution and are more socially responsible?

производе мање загађења и одговорнији су у друштвеном смислу?

That story, in terms of buildings, started in the late '60s, early '70s.

Када су зграде у питању, ова прича је почела касних шездесетих, раних седамдесетих година.

The one example I take is a corporate headquarters

Навешћу пример централне управне зграде

for a company called Willis and Faber,

компаније „Вилис енд Фејбер”,

in a small market town in the northeast of England,

у малом трговишту на североистоку Енглеске,

commuting distance with London.

до којег можете стићи из Лондона и вратити се у току дана, ако тамо радите.

And here, the first thing you can see

Прво што се овде може видети је

is that this building, the roof is a very warm kind of

да је кров зграде попут неког топлог

overcoat blanket, a kind of insulating garden,

прекривача, неке врсте изолацијског врта,

which is also about the celebration of public space.

којим се истовремено слави јавни простор.

In other words, for this community, they have this garden in the sky.

Другим речима, за овај град они имају овај врт на небу.

So the humanistic ideal is very, very strong in all this work,

Дакле, хуманистички идеал је изразито присутан код овог пројекта,

encapsulated perhaps by one of my early sketches here,

видљив, можда, на једној од мојих раних скица овде,

where you can see greenery, you can see sunlight,

где се може видети зеленило, може се видети сунчева светлост,

you have a connection with nature.

постоји веза са природом,

And nature is part of the generator, the driver for this building.

а природа је део генератора, покретача ове зграде.

And symbolically, the colors of the interior are green and yellow.

Такође симболички, боје ентеријера су зелена и жута.

It has facilities like swimming pools, it has flextime,

Располаже погодностима као што су базени, ради се флескибилно радно време,

it has a social heart, a space, you have contact with nature.

има своје друштвено језгро, простор, постоји додир са природом.

Now this was 1973.

Ово је било 1973.

In 2001, this building received an award.

Ова зграда је 2001. године добила награду,

And the award was about a celebration for a building

а наградом се велича зграда

which had been in use over a long period of time.

која се већ дуго времена користи.

And the people who'd created it came back:

Том приликом су се вратили људи који су је створили:

the project managers, the company chairmen then.

руководиоци пројектом, управа компаније из оног времена.

And they were saying, you know,

Рекли су, знате,

"The architects, Norman was always going on about

архитекте, Норман је стално говорио о

designing for the future, and you know,

пројектовању за будућност, и знате,

it didn't seem to cost us any more.

изгледало је да нас неће коштати ништа више.

So we humored him, we kept him happy."

Тако да смо му удовољавали, чинили га срећним.

The image at the top,

Слика на самом врху,

what it doesn't -- if you look at it in detail,

оно што се не -- ако се погледа пажљиво,

really what it is saying is you can wire this building.

оно што говори је да је могуће увести струју, опремити ову зграду.

This building was wired for change.

Ова зграда је била спремна за промену.

So, in 1975, the image there is of typewriters.

Дакле, 1975. имамо слику са писаћим машинама,

And when the photograph was taken, it's word processors.

а када је ова фотографија снимљена, ту су компјутери за обраду текста.

And what they were saying on this occasion was that our competitors

Том приликом су рекли како је наша конкуренција

had to build new buildings for the new technology.

морала да сагради нове зграде за нове технологије.

We were fortunate,

Ми смо имали среће

because in a way our building was future-proofed.

јер је наша зграда на неки начин била спремна за будућност.

It anticipated change, even though those changes were not known.

Предвидела је промене, иако су те промене биле непознате.

Round about that design period leading up to this building,

Отприлике у време пројектантских активности пре ове зграде

I did a sketch, which we pulled out of the archive recently.

начинио сам скицу, коју смо недавно извукли из архиве.

And I was saying, and I wrote, "But we don't have the time,

Рекао сам, а и записао сам: „Али, немамо времена,

and we really don't have the immediate expertise

а заиста немамо ни потребно стручно знање

at a technical level."

у техничком смислу”.

In other words, we didn't have the technology

Другим речима, нисмо поседовали технологију

to do what would be really interesting on that building.

да на тој згради урадмо оно што би било заиста интересантно.

And that would be to create a kind of three-dimensional bubble --

А то би било стварање неке врсте тродимензионалног мехура --

a really interesting overcoat that would naturally ventilate,

стварно интересантног омотача који би омогућио природну вентилацију,

would breathe and would seriously reduce the energy loads.

путем којег би зграда дисала и који би озбиљно смањио потрошњу енергије.

Notwithstanding the fact that the building, as a green building,

Упркос чињеници да је зграда, као еколошкa грађевина,

is very much a pioneering building.

у великој мери пионирско здање.

And if I fast-forward in time, what is interesting

А ако сад одем у будућност, оно што је интересантно

is that the technology is now available and celebratory.

јесте да нам је таква технологија сада доступна и да прославља овакав рад.

The library of the Free University, which opened last year,

Пример тога је библиотека Слободног универзитета

is an example of that.

отворена прошле године.

And again, the transition from one of the many thousands

Овде опет имамо пут од једне од много хиљада

of sketches and computer images to the reality.

скица и компјутерских слика до стварности.

And a combination of devices here,

Овде имамо комбинацију средстава,

the kind of heavy mass concrete of these book stacks,

низова књига од тешког бетона,

and the way in which that is enclosed by this skin,

те начин на који су омотани овим омотачем,

which enables the building to be ventilated,

што омогућује вентилацију зграде

to consume dramatically less energy,

и знатно мању потрошњу енергије,

and where it's really working with the forces of nature.

где заиста функционише у складу са природним силама.

And what is interesting is that this is hugely popular

Jош је интересантно да је изузетно воле

by the people who use it.

људи који је користе.

Again, coming back to that thing about the lifestyle,

Овде се опет враћамо ономе што има везе са начином живота,

and in a way, the ecological agenda is very much at one with the spirit.

а на неки начин, еколошко деловање је у великом мери сједињено с духом.

So it's not a kind of sacrifice, quite the reverse.

Дакле, није у питању жртвовање, већ сасвим супротно.

I think it's a great -- it's a celebration.

Mислим да се ради о нечему сјајном, величанcтвeнoм.

And you can measure the performance,

Такође је могуће измерити ефикасност ове зграде

in terms of energy consumption, of that building

по питању потрошње енергије

against a typical library.

у поређењу с обичном библиотеком.

If I show another aspect of that technology

Да покажем још један аспект исте технологије

then, in a completely different context --

али у сасвим друкчијем контексту --

this apartment building in the Alps in Switzerland.

ову стамбену зграду у Алпима у Швајцарској.

Prefabricated from the most traditional of materials,

Префабрикована од материјала који спада међу најтрадиционалније,

but that material -- because of the technology, the computing ability,

при чему је материјал -- захваљујући технологији, могућности компјутерске обраде,

the ability to prefabricate, make high-performance components

могућности префабрикације, имамо елементе одличних својстава

out of timber -- very much at the cutting edge.

направљене од дрвета -- нешто крајње модерно.

And just to give a sort of glimpse of that technology,

Да покажем само делић те технологије,

the ability to plot points in the sky

могућности да се плотују тачке на небу

and to transmit, to transfer that information

и да се пренесе, да се ти подаци сада пренесу

now, directly into the factory.

директно у фабрику.

So if you cross the border -- just across the border --

Дакле, ако пређете границу -- уз саму границу,

a small factory in Germany, and here you can see the guy with his computer screen,

имамо малу фабрику у Немачкој, а овде можете да видите тог човека поред екрана свог компјутера,

and those points in space are communicated.

а оне тачке у простору су преносе.

And on the left are the cutting machines,

На левој страни су машине за сечење

which then, in the factory,

које након тога, у фабрици,

enable those individual pieces to be fabricated

омогућавају производњу тих појединачних комада.

and plus or minus very, very few millimeters,

Уз одступање од тек неколико милиметара,

to be slotted together on site.

комади ће бити састављени на самом градилишту.

And then interestingly, that building to then be clad

Интересантно је да ће затим та зграда да буде омотана

in the oldest technology, which is the kind of hand-cut shingles.

помоћу најстарије технологије, ручно тесаним плочицама.

One quarter of a million of them applied by hand as the final finish.

Четврт милиона таквих плочица постављено је ручно као завршни слој.

And again, the way in which that works as a building,

И опет, начин на који ово функционише као зграда,

for those of us who can enjoy the spaces,

за оне међу нама који смо у прилици да уживамо у њеном простору,

to live and visit there.

оне који тамо живе или је посећују.

If I made the leap into these new technologies,

Ако сам направио скок у ове нове технологије,

then how did we -- what happened before that?

како смо -- шта се дешавало пре тога?

I mean, you know, what was life like before the mobile phone,

Мислим, знате, како се живело пре мобилних телефона,

the things that you take for granted?

ствари које се узимају здраво за готово?

Well, obviously the building still happened.

Па, очигледно је да се свакако градило.

I mean, this is a glimpse of the interior of our Hong Kong bank of 1979,

Овде ћемо завирити у унутрашњост наше банке у Хонг Конгу изграђене 1979,

which opened in 1985, with the ability to be able to reflect sunlight

која је отворена 1985. и која је у стању да рефлектује сунчеву светлост

deep into the heart of this space here.

до самог средишта тог ту простора.

And in the absence of computers, you have to physically model.

А када немате компјутере, морате да правите стварне, физичке моделе.

So for example, we would put models under an artificial sky.

На пример, стављали смо макете под вештачко небо.

For wind tunnels, we would literally put them

Када су у питању ваздушни тунели, буквално смо их стављали

in a wind tunnel and blast air,

у ваздушни тунел и пуштали ваздух,

and the many kilometers of cable and so on.

затим, километри и километри каблова, и тако даље.

And the turning point was probably, in our terms,

До прекретнице је вероватно дошло, када је наш рад у питању,

when we had the first computer.

са доласком првог компјутера.

And that was at the time that we sought

То се десило у време када смо покушавали

to redesign, reinvent the airport.

да осмислимо нови аеродром.

This is Terminal Four at Heathrow, typical of any terminal --

Ово је терминал број четири на Хитроу, који је као и било који други терминал.

big, heavy roof, blocking out the sunlight,

Велики и тежак кров који не допушта пролаз сунчевој светлости,

lots of machinery, big pipes, whirring machinery.

пуно машина, велике цеви, машинерија која зуји.

And Stansted, the green alternative,

А Станстед је, као еколошка алтернатива

which uses natural light, is a friendly place:

где се користи природно осветљење, пријатно место --

you know where you are, you can relate to the outside.

знате где се налазите, имате везу са спољашњим простором.

And for a large part of its cycle, not needing electric light --

Такође, током релативно дугог дела радног дана не треба му електрично осветљење --

electric light, which in turn creates more heat,

електрично осветљење, које пак повећава загревање,

which creates more cooling loads and so on.

што захтева више енергије за хлађење, и тако даље.

And at that particular point in time,

У том тренутку

this was one of the few solitary computers.

ово је био један од малобројних компјутера.

And that's a little image of the tree of Stansted.

Овде имамо малу слику дрвета у Станстеду.

Not going back very far in time, 1990,

Овде се не враћамо далеко у прошлост, у 1990.

that's our office.

Ово је наша канцеларија.

And if you looked very closely, you'd see

Када се погледа пажљиво, види се

that people were drawing with pencils,

да људи цртају оловкама

and they were pushing, you know, big rulers and triangles.

и да повлаче, знате, велике лењире и троуглове.

It's not that long ago, 17 years, and here we are now.

Није то било тако давно, пре свега 17 година, а погледајте нас данас.

I mean, major transformation.

Мислим, огромна промена.

Going back in time, there was a lady called Valerie Larkin,

Ако се вратимо у прошлост, имали смо једну даму која се звала Валери Ларкин,

and in 1987, she had all our information on one disk.

и 1987. године она је све наше податке имала на једном диску.

Now, every week, we have the equivalent of 84 million disks,

Данас, сваке седмице имамо тачно 84 милиона дискова

which record our archival information

који бележе наше архивске податке

on past, current and future projects.

о ранијим, текућим и будућим пројектима.

That reaches 21 kilometers into the sky.

То досеже висину од 21 километра увис, ка небу.

This is the view you would get, if you looked down on that.

Овакав бисте поглед имали када бисте погледали са те висине.

But meanwhile, as you know,

У међувремену, као што знате,

wonderful protagonists like Al Gore

сјајни поборници попут Ала Гора

are noting the inexorable rise in temperature,

указују на неумитни раст температуре

set in the context of that,

у том контексту.

interestingly, those buildings which are celebratory

Интересантно, такве зграде којима се слави овакво деловање

and very, very relevant to this place.

и које су веома, веома значајне за ово место.

Our Reichstag project,

Наш пројекат рајхстага,

which has a very familiar agenda, I'm sure,

чије су карактеристике добро познате, сигуран сам,

as a public place where we sought to, in a way,

као јавно место код којег смо се потрудили да, на неки начин,

through a process of advocacy,

кроз процес заступања интереса различитих страна,

reinterpret the relationship between society and politicians,

дамо ново тумачење односа између друштва и политичара,

public space. And maybe its hidden agenda, an energy manifesto --

јавни простор, и можда његова његова скривена одличја, манифест енергетске ефикасности --

something that would be free, completely free

нешто што не би уопште користило

of fuel as we know it.

гориво у облику који знамо.

So it would be totally renewable.

Дакле, било би потпуно обновљиво.

And again, the humanistic sketch, the translation into the public space,

Овде опет имамо хуманистичку скицу, пренос у јавни простор,

but this very, very much a part of the ecology.

где све ово у великој мери има везе с екологијом.

But here, not having to model it for real.

Овде нисмо морали да правимо праве макете.

Obviously the wind tunnel had a place,

Очигледно је ваздушни тунел имао своје место,

but the ability now with the computer

али оно што нам сада компјутери омогућавају

to explore, to plan, to see how that would work

је да истражујемо, планирамо, видимо како би то све функционисало

in terms of the forces of nature:

када су у питању природне силе.

natural ventilation, to be able to model the chamber below,

Природна вентилација, могућност моделовања те доње коморе

and to look at biomass.

и коришћење биомасе.

A combination of biomass, aquifers, burning vegetable oil --

Комбинација биомасе, подземног издана, сагоревање биљног уља --

a process that, quite interestingly, was developed

процес који су, што је интересантно, развили у

in Eastern Germany, at the time of its

Источној Немачкој, у време

dependence on the Soviet Bloc.

док је још зависила од Совјетског блока.

So really, retranslating that technology and developing something

Дакле заиста, преузимање те технологије и развијање нечега

which was so clean, it was virtually pollution-free.

тако чистог, што готово ни не ствара загађење.

You can measure it again.

И ово је могуће измерити.

You can compare how that building, in terms of its emission

Ово се може упоредити са количином угљен-диоксида коју је та зграда

in tons of carbon dioxide per year --

испуштала годишње у тонама,

at the time that we took that project, over 7,000 tons --

у време када смо се прихватили тог пројекта, преко 7000 тона.

what it would have been with natural gas

Колико би износила емисија са природним гасом,

and finally, with the vegetable oil, 450 tons.

и, коначно, са биљним уљем, 450 тона.

I mean, a 94 percent reduction -- virtually clean.

Ради се о умањењу од 94 одсто -- што је готово потпуно чисто.

We can see the same processes at work

Може се видети како то исто функционише

in terms of the Commerce Bank --

на примеру Комерцијалне банке --

its dependence on natural ventilation,

зграда зависи од природне вентилације,

the way that you can model those gardens,

начин на који су пројектовани вртови,

the way they spiral around.

њихова организација у виду спирале.

But again, very much about the lifestyle, the quality --

Још једном, ово све се у великој мери тиче начина живота, квалитета --

something that would be more enjoyable as a place to work.

радни простор у којем би се човек пријатније осећао.

And again, we can measure the reduction

Опет, може се измерити смањење

in terms of energy consumption.

потрошње енергије.

There is an evolution here between the projects,

Овде имамо еволуцију од пројекта до пројекта,

and Swiss Re again develops that a little bit further --

а код зграде Швајцарске банке све је то отишло још корак даље.

the project in the city in London.

У питању је пројекат у лондонy.

And this sequence shows the buildup of that model.

Овај след показује настанак модела грађевине.

But what it shows first, which I think is quite interesting,

Оно што се прво види, а мислим да је то прилично интересантно,

is that here you see the circle, you see the public space around it.

јесте овај круг, може се видети јавни простор око њега.

What are the other ways of putting

Постоје ли други начини да се иста количина простора

the same amount of space on the site?

створи на тој локацији?

If, for example, you seek to do a building

На пример, ако бисте покушали да направите зграду

which goes right to the edge of the pavement,

која би заузимала простор до саме ивице плочника,

it's the same amount of space.

имали бисмо исту површину.

And finally, you profile this, you cut grooves into it.

На крају се све профилише и урежу се бразде.

The grooves become the kind of green lungs

Бразде постају нека врста зелених плућа,

which give views, which give light, ventilation,

помоћу којих се стварају визуре, обезбеђује светлост, вентилација,

make the building fresher.

грађевина добија на свежини.

And you enclose that with something that also

То затим омотате нечим што је такође

is central to its appearance,

кључно када је у питању изглед зграде,

which is a mesh of triangulated structures --

а то је мрежа триангулационих структура,

again, in a long connection evocative of

која се, опет, може издалека довести у везу са

some of those works of Buckminster Fuller,

неким од радова Бакминстера Фулера,

and the way in which triangulation can increase performance

а ту је и начин на који триангулација може да побољша перформансе зграде

and also give that building its sense of identity.

и допринесе њезином идентитету.

And here, if we look at a detail of the way

Овде се може видети детаљ који показује

that the building opens up and breathes into those atria,

како се зграда отвара и дише кроз те атријуме,

the way in which now, with a computer, we can model the forces,

како сада, уз помоћ компјутера, можемо да моделујемо силе природе,

we can see the high pressure, the low pressure,

види се висок притисак, низак притисак,

the way in which the building behaves rather like an aircraft wing.

да се зграда у великој мери понаша као крило авиона.

So it also has the ability, all the time,

Дакле, у стању је да све време,

regardless of the direction of the wind,

без обзира на правац дувања ветра,

to be able to make the building fresh and efficient.

чини зграду свежом и оптималном за рад.

And unlike conventional buildings,

За разлику од традиционалних зграда,

the top of the building is celebratory.

врх зграде је такође чин славља.

It's a viewing place for people, not machinery.

Врх зграде је видиковац, на њему нема никакве машинерије.

And the base of the building is again about public space.

Подножје зграде је такође јавни простор.

Comparing it with a typical building,

При поређењу ове зграде са традиционалим грађевинама,

what happens if we seek to use such design strategies

шта се догађа ако покушамо да искористимо овакве стратегије у пројектовању

in terms of really large-scale thinking?

у размишљању навелико?

And I'm just going to give two images

Показаћу вам две слике

out of a kind of company research project.

преузете из једног истраживачког пројекта наше компаније.

It's been well known that the Dead Sea is dying.

Зна се да Мртво море нестаје.

The level is dropping, rather like the Aral Sea.

Његов ниво опада, нешто попут Аралског мора.

And the Dead Sea is obviously much lower

Очигледно је да је Мртво море на нижој надморској висини

than the oceans and seas around it.

од океана и мора који га окружују.

So there has been a project which rescues the Dead Sea

Постоји пројекат спашавања Мртвог мора

by creating a pipeline, a pipe,

тако што би се створио цевовод, цев,

sometimes above the surface, sometimes buried,

који би наизменично ишао по површини земље и испод ње,

that will redress that, and will feed from the Gulf of Aqaba

чиме ће се решити проблем доводом воде из залива Акаба

into the Dead Sea.

до Мртвог мора.

And our translation of that,

Ако бисмо то преузели и превели,

using a lot of the thinking built up over the 40 years, is to say,

размишљајући на начин који негујемо преко 40 година, то би значило

what if that, instead of being just a pipe,

шта ако то није само цев,

what if it is a lifeline?

шта ако је то уже за спасавање?

What if it is the equivalent, depending on where you are,

Опет, у зависности од тога где се налазите, шта ако би то било еквивалентно

of the Grand Canal,

Великом каналу,

in terms of tourists, habitation, desalination, agriculture?

у смислу туриста, становања, десалинизације, пољопривреде?

In other words, water is the lifeblood.

Другим речима, вода је крв која живот значи.

And if you just go back to the previous image,

Ако се вратимо претходној слици,

and you look at this area of volatility and hostility,

ако се погледа ова област коју карактеришу нестабилност и непријатељства,

that a unifying design idea as a humanitarian gesture

уједињујућа замисао из домена пројектовања, као хуманитарни гест,

could have the affect of bringing all those warring factions together

могла би да резултује помирењем свих зараћених страна

in a united cause, in terms of something that would be

ради заједничког циља, нечега што би било

genuinely green and productive in the widest sense.

заиста еколошко и продуктивно у најширем смислу.

Infrastructure at that large scale is also

Инфраструктура у тако великим размерама је такође

inseparable from communication.

неодвојива од комуникације.

And whether that communication is the virtual world

Било да је та комуникација виртуални свет

or it is the physical world,

или физички свет,

then it's absolutely central to society.

она је дефинитивно од највеће важности за људско друштво.

And how do we make more legible in this growing world,

Како да у овом свету који расте учинимо јаснијим,

especially in some of the places that I'm talking about --

нарочито на неким местима о којима говорим --

China, for example, which in the next ten years

у Кини, на пример, која ће у наредних десет година

will create 400 new airports.

изградити 400 нових аеродрома --

Now what form do they take?

како би они требало да изгледају?

How do you make them more friendly at that scale?

Како се могу, у тој размери, учинити примеренијим?

Hong Kong I refer to as a kind of analog experience in a digital age,

Помињем Хонг Конг као неку врсту аналогног искуства у дигиталној ери

because you always have a point of reference.

јер увек постоји неки оријентир.

So what happens when we take that and you expand that further

Шта се, дакле, дешава када то узмемо и пренесемо на кинеско друштво

into the Chinese society?

у ширем обиму, на ширем плану?

And what is interesting is that that produces in a way

Интересантно је да се тиме, на неки начин, ствара

perhaps the ultimate mega-building.

можда мегаграђевина највишег типа.

It is physically the largest project on the planet at the moment.

У овом тренутку, то је у физичком смислу највећи пројекат на нашој планети.

250 -- excuse me, 50,000 people working 24 hours, seven days.

250 -- извињавам се, 50.000 људи ради непрекидно 24 сата, седам дана у недељи.

Larger by 17 percent than every terminal put together

Седамнаест одсто је већи од свих постојећих терминала

at Heathrow -- built -- plus the new, un-built Terminal Five.

на Хитроу заједно, укључјујући нови, још увек неизграђени терминал број пет.

And the challenge here is a building that will be green,

Овде имамо као изазов грађевину која ће бити еколошка,

that is compact despite its size

компактна, упркос својој величини,

and is about the human experience of travel,

и која се тиче људског искуства путовања,

is about friendly, is coming back to that starting point,

која је за људе, која нас враћа на полазиште,

is very, very much about the lifestyle.

јер се у великој мери тиче начина живота.

And perhaps these, in the end, as celebratory spaces.

И, на крају, можда ови простори величања.

As Hubert was talking over lunch,

Као што је Хуберт говорио током ручка,

as we sort of engaged in conversation,

током разговора који се развио између нас,

talked about this, talked about cities.

говорио је о овоме, говорио о градовима.

Hubert was saying, absolutely correctly, "These are the new cathedrals."

Хуберт рече, и ту је апсолутно у праву, да су ово нове катедрале.

And in a way, one aspect of this conversation

На известан начин, један аспект овог разговора

was triggered on New Year's Eve,

покренут је на новогодишње вече,

when I was talking about the Olympic agenda in China

када сам говорио о олимпијском програму у Кини

in terms of its green ambitions and aspirations.

у вези са његовим амбицијама и настојањима по питању екологије.

And I was voicing the thought that --

Тада сам изрекао мисао --

it just crossed my mind that New Year's Eve,

те новогодишње вечери ми је прошло кроз главу --

a sort of symbolic turning point as we move from 2006 to 2007 --

како смо из 2006. ишли у 2007, попут неке симболичне прекретнице,

that maybe, you know, the future was

да је можда, знате, будућност

the most powerful, innovative sort of nation.

најмоћнија, најиновативнија нација.

The way in which somebody like Kennedy inspirationally could say,

Како би неко, попут Кенедија некада, могао инспиративно да каже:

"We put a man on the moon."

„Послали смо човека на месец”.

You know, who is going to say

Знате, ко ће рећи

that we cracked this thing of the dependence on fossil fuels,

ми смо решили овај проблем зависности од фосилних горива,

with all that being held to ransom by rogue regimes, and so on.

зависности од нестабилних, непријатељских режима, и тако даље.

And that's a concerted platform.

То би била јединствена платформа.

It's more than one device, you know, it's renewable.

Ради се о више ствари, знате, обновљиво је.

And I voiced the thought that maybe at the turn of the year,

И изнео сам мисао да би на преласку из једне у другу годину,

I thought that the inspiration was more likely

помислио сам како ће та инспирација вероватно

to come from those other, larger countries out there --

доћи из оних других, већих земаља --

the Chinas, the Indias, the Asian-Pacific tigers.

Кина, Индија, азијско-пацифичких тигрова.

Thank you very much.

Хвала вам пуно.

(Applause)

(Аплауз)