Mohamed Hijri: A simple solution to the coming phosphorus crisis

Translator: Jane Roffe Reviewer: Els De Keyser

Prevodilac: Stefan Zrnović Lektor: Mile Živković

I'm going to start by asking you a question:

Почећу питањем:

Is anyone familiar with the blue algae problem?

Ко је упознат са проблемом плавих морских алги?

Okay, so most of you are.

У реду, већина вас јесте.

I think we can all agree it's a serious issue.

Мислим да сви можемо да се сложимо да је то озбиљан проблем.

Nobody wants to drink blue algae-contaminated water,

Нико не жели да пије воду загађену плавим алгама,

or swim in a blue algae-infested lake.

или да плива у језеру пуном плавих алги.

Right?

Зар не?

I hope you won't be disappointed,

Надам се да се нећете разочарати

but today, I won't be talking about blue algae.

али данас нећу говорити о плавим алгама.

Instead, I'll be talking about the main cause

Уместо тога, говорићу о главном узроку

at the root of this issue,

у корену овог проблема

which I will be referring to as the phosphorus crisis.

којег ћу назвати фосфорном кризом.

Why have I chosen to talk to you about the phosphorus crisis today?

Зашто сам одлучио да вам данас говорим о фосфорној кризи?

For the simple reason that nobody else is talking about it.

Из једноставног разлога што нико други о томе не говори.

And by the end of my presentation, I hope that the general public

До краја своје презентације надам се да ће општа јавност

will be more aware of this crisis and this issue.

бити свеснија о кризи и овом проблему.

Now, the problem is that if I ask,

Проблем је то што ако питам,

why do we find ourselves in this situation with blue algae?

зашто смо се нашли у оваквој ситуацији са плавим алгама,

The answer is that it comes from how we farm.

одговор долази од тога како садимо.

We use fertilizers in our farming, chemical fertilizers.

Користимо хемијско ђубриво приликом гајења.

Why do we use chemical fertilizers in agriculture?

Зашто користимо хемијска ђубрива у пољопривреди?

Basically, to help plants grow and to produce a better yield.

Заправо, да бисмо помогли биљкама да расту и стварају већи принос.

The issue is that this is set to engender

Проблем је што је ово продубљивање

an environmental problem that is without precedent.

проблема окружења без преседана.

Before going further, let me give you a crash course in plant biology.

Пре него одемо даље, дозволите ми да вам одржим кратак курс биљне биологије.

So, what does a plant need in order to grow?

Шта треба биљци да би расла?

A plant, quite simply, needs light, it needs CO2,

Једноставно, биљци треба светлост, угљен-диоксид

but even more importantly, it needs nutrients,

али још важније, требају јој хранљиви састојци

which it draws from the soil.

које црпи из земље.

Several of these nutrients are essential chemical elements:

Неколико тих састојака су кључни хемијски елементи:

phosphorus, nitrogen and calcium.

фосфор, азот и калцијум.

So, the plant’s roots will extract these resources.

Корени биљака ће извући те ресурсе.

Today I'll be focusing on a major problem that is linked to phosphorus.

Данас ћу се фокусирати на главни проблем који је повезан са фосфором.

Why phosphorus in particular?

Зашто баш фосфор?

Because it is the most problematic chemical element.

Јер је најпроблематичнији хемијски елемент.

By the end of my presentation, you will have seen

До краја моје презентације видећете

what these problems are, and where we are today.

шта су ти проблеми и где смо данас.

Phosphorus is a chemical element

Фосфор је хемијски елемент

that is essential to life. This is a very important point.

који је неопходан за живот. То је веома важна чињеница.

I’d like everyone to understand precisely what the phosphorus issue is.

Волео бих да сви тачно разумеју шта је проблем с фосфором.

Phosphorus is a key component in several molecules,

Фосфор је кључни састојак неколико молекула,

in many of our molecules of life.

у много молекула који су нам битни за живот.

Experts in the field will know

Експерти у овој области ће знати

that cellular communication is phosphorus-based --

да је комуникација међу ћелијама заснована на фосфору -

phosphorylation, dephosphorylation.

фосфорилација, дефосфорилација.

Cell membranes are phosphorus-based: These are called phospholipids.

Мембране ћелија су засноване на фосфору. Зову се фосфолипиди.

The energy in all living things, ATP, is phosphorus-based.

Енергија која се налази у свим живим бићима, АТП, базирана је на фосфору.

And more importantly still, phosphorus is a key component of DNA,

И још важније, фосфор је кључни састојак ДНК,

something everyone is familiar with, and which is shown in this image.

нешто са чиме је свако упознат и што је приказано на овој слици.

DNA is our genetic heritage.

ДНК је наше генетско наслеђе.

It is extremely important, and once again, phosphorus is a key player.

Веома је важно, и још једном, фосфор је кључни играч.

Now, where do we find this phosphorus?

Где налазимо фосфор?

As humans, where do we find it?

Као људи, где га налазимо?

As I explained earlier,

Као што сам објаснио раније,

plants extract phosphorus from the soil, through water.

биљке извлаче фосфор из земље, кроз воду.

So, we humans get it from the things we eat:

Ми људи га добијамо из намирница које једемо:

plants, vegetables, fruits,

биљaka, поврћa, воћa,

and also from eggs, meat and milk.

али и јаја, месa и млекa.

It’s true that some humans eat better than others.

Истина је да неки људи једу боље од других.

Some are happier than others.

Неки су срећнији од других.

And now, looking at this picture, which speaks for itself,

И гледајући у ову слику, која говори сама за себе,

we see modern agriculture,

видимо модерну пољопривреду

which I also refer to as intensive agriculture.

коју такође називам интензивном пољопривредом.

Intensive agriculture is based on the use of chemical fertilizers.

Интензивна пољопривреда је базирана на коришћењу ђубрива.

Without them, we would not manage to produce enough

Без њега не бисмо успели да створимо довољно

to feed the world's population.

за исхрану светске популације.

Speaking of humans, there are currently 7 billion of us on Earth.

Када говоримо о људима, тренутно постоји 7 милијарди нас на планети Земљи.

In less than 40 years, there will be 9 billion of us.

За мање од 40 година, биће нас 9 милијарди.

And the question is a simple one: Do we have enough phosphorus

А питање је једноставно: имамо ли довољно фосфора

to feed our future generations?

да нахранимо своје будуће генерације?

So, in order to understand these issues, where do we find our phosphorus?

У циљу схватања ових проблема, где ћемо наћи фосфор?

Let me explain.

Дозволите да објасним.

But first, let’s just suppose

Али прво, претпоставимо

that we are using 100 percent of a given dose of phosphorus.

да користимо 100% дате дозе фосфора.

Only 15 percent of this 100 percent goes to the plant. Eighty-five percent is lost.

Само 15 од ових 100% иде у биљку. 85% се губи.

It goes into the soil, ending its journey in the lakes,

Иде у земљу, завршавајући своје путовање у језерима,

resulting in lakes with extra phosphorus, which leads to the blue algae problem.

што за последицу има језера са вишком фосфора, што води у проблем плавих алги.

So, you’ll see there’s a problem here, something that is illogical.

Видите да је овде проблем нешто што је нелогично.

A hundred percent of the phosphorus is used, but only 15 percent goes to the plant.

100% фосфора је искоришћено, али само 15% иде у биљку.

You’re going to tell me it’s wasteful.

Рећи ћете ми да је то расипање.

Yes, it is. What is worse is that it is very expensive.

Да, јесте. Још горе је што је веома скупо.

Nobody wants to throw their money out the window,

Нико не жели да баца новац кроз прозор,

but unfortunately that's what is happening here.

али нажалост то се овде дешава.

Eighty percent of each dose of phosphorus is lost.

80% сваке дозе фосфора се губи.

Modern agriculture depends on phosphorus.

Модерна пољопривреда зависи од фосфора.

And because in order to get 15 percent of it to the plant, all the rest is lost,

Јер, у циљу допремања 15% до биљке, све остало се губи

we have to add more and more.

и морамо да додајемо више и више.

Now, where will we get this phosphorus from?

Одакле ћемо добити тај фосфор?

Basically, we get it out of mines.

Заправо, добијамо га из извора.

This is the cover of an extraordinary article

Ово је насловна страна изванредног чланка

published in Nature in 2009,

објављеног у Nature-у 2009. године,

which really launched the discussion about the phosphorus crisis.

који је покренуо дискусију о фосфорној кризи.

Phosphorus, a nutrient essential to life, which is becoming increasingly scarce,

О фосфору, главном животном састојку, који све више постаје дефицитаран,

yet nobody is talking about it.

нико још увек не говори.

And everyone agrees: Politicians and scientists are in agreement

Сви се слажу: политичари и научници су се сложили

that we are headed for a phosphorus crisis.

да смо ми главни кривци за фосфорну кризу.

What you are seeing here is an open-pit mine in the U.S.,

Оно што видите овде је отворени рудник у САД

and to give you an idea of the dimensions of this mine,

и да бих вам предочио појам његове величине,

if you look in the top right-hand corner, the little crane you can see,

уколико погледате у горњи десни угао, можете видети мали кран

that is a giant crane.

који је заправо огроман.

So that really puts it into perspective.

То вам заиста даје перспективу.

So, we get phosphorus from mines.

Дакле, добијамо фосфор из рудника.

And if I make a comparison with oil,

Ако бих направио поређење са нафтом,

there’s an oil crisis, we talk about it, we talk about global warming,

постоји и нафтна криза о којој се прича, говоримо о глобалном загревању

yet we never mention the phosphorus crisis.

али још никада нисмо поменули фосфорну кризу.

To come back to the oil problem, oil is something we can replace.

Да се вратим на проблем нафте, нафта је нешто што можемо да заменимо.

We can use biofuels, or solar power,

Можемо да користимо биоразградива горива или соларну енергију,

or hydropower, but phosphorus is an essential element,

или хидроенергију, али фосфор је кључни елемент

indispensable to life, and we can’t replace it.

неминован за живот и не можемо да га заменимо.

What is the current state of the world's phosphorus reserves?

Какво је тренутно стање светских фосфорних резерви?

This graph gives you a rough idea of where we are today.

Овај графикон даје вам генерални приказ тога где смо данас.

The black line represents predictions for phosphorus reserves.

Црна линија представља прогнозе за фосфорне резерве.

In 2030, we’ll reach the peak.

2030. године достићи ћемо врх.

By the end of this century, it will all be gone.

До краја овог века, све ће нестати.

The dotted line shows where we are today.

Тачкаста линија показује где смо данас.

As you can see, they meet in 2030, I’ll be retired by then.

Као што можете видети, срећу се у 2030., до када ћу бити у пензији.

But we are indeed heading for a major crisis,

Ми смо истински на путу ка великој кризи

and I’d like people to become aware of this problem.

и волео бих да људи постану свесни овог проблема.

Do we have a solution?

Имамо ли решење?

What are we to do? We are faced with a paradox.

Шта да радимо? Суочени смо са парадоксом.

Less and less phosphorus will be available.

Све мање и мање фосфора ће бити доступно.

By 2050 there will be 9 billion of us,

До 2050. године биће нас 9 милијарди,

and according to the U.N. Food and Agriculture Organization,

и према Организацији за пољопривреду и исхрану Уједињених нација,

we will need to produce twice as much food in 2050 than we do today.

требало би да производимо дупло више хране у 2050. него што то чинимо данас.

So, we will have less phosphorus, but we'll need to produce more food.

Имаћемо мање фосфора али ће морати да се производи више хране.

What should we do?

Шта треба да радимо?

It truly is a paradoxical situation.

Истински је парадоксална ситуација.

Do we have a solution, or an alternative

Имамо ли решење или алтернативу

which will allow us to optimize phosphorus use?

која ће нам омогућити да регулишемо коришћење фосфора?

Remember that 80 percent is destined to be lost.

Сетите се да је 80% суђено да буде изгубљено.

The solution I'm offering today is one that has existed for a very long time,

Решење које данас нудим је оно које постоји веома дуго,

even before plants existed on Earth,

чак пре него што су биљке живеле на Земљи.

and it's a microscopic mushroom that is very mysterious,

То је микроскопска печурка која је веома мистериозна,

very simple, and yet also extremely complex.

веома једноставна, а опет изузетно комплексна.

I've been fascinated by this little mushroom for over 16 years now.

Фасциниран сам овом малом печурком више од 16 година.

It has led me to further my research

То ме је одвело даље у мом истраживању

and to use it as a model for my laboratory research.

и коришћењу тога као модела за своје лабораторијско истраживање.

This mushroom exists in symbiosis with the roots.

Ова печурка живи у симбиози са корењем.

By symbiosis, I mean a bidirectional and mutually beneficial association

Под симбиозом мислим на двосмерну сарадњу која је обострано корисна

which is also called mycorrhiza.

и која се још зове и микориза.

This slide illustrates the elements of a mycorrhiza.

Овај слајд представља елементе микоризе.

You’re looking at the root of wheat,

Гледате у корен пшенице,

one of the world’s most important plants.

једне од најважнијих биљака на свету.

Normally, a root will find phosphorus all by itself.

Углавном корен налази фосфор сам за себе.

It will go in search of phosphorus,

Ићи ће у претрагу фосфора,

but only within the one millimeter which surrounds it.

али само у кругу од једног милиметра.

Beyond one millimeter, the root is ineffective.

Ван једног милиметра, корен није ефективан.

It cannot go further in its search for phosphorus.

Не може да иде даље у потрагу за фосфором.

Now, imagine this tiny, microscopic mushroom.

Замислите ову малу, микроскопску печурку.

It grows much faster,

Расте много брже

and is much better designed to seek out phosphorus.

и много је боље дизајнирана да тражи фосфор.

It can go beyond the root’s one-millimeter scope

Може да оде ван једномилиметарског опсега корена

to seek out phosphorus.

како би тражила фосфор.

I haven’t invented anything at all;

Нисам измислио ништа ново.

it's a biotechnology that has existed for 450 million years.

То је биотехниологија која постоји већ 450 милиона година.

And over time, this mushroom has evolved and adapted to seek out

Временом, ова печурка је еволуирала и адаптирала се да тражи

even the tiniest trace of phosphorus, and to put it to use,

чак и најмање трагове фосфора, да га користи

to make it available to the plant.

и учини га доступним биљци.

What you’re seeing here, in the real world, is a carrot root,

Ово што видите овде у реалном свету је корен шаргарепе

and the mushroom with its very fine filaments.

и печурка са веома финим влакнима.

Looking closer, we can see that this mushroom

Приближавајући се можемо видети да је ова печурка

is very gentle in its penetration.

веома нежна у свом продирању.

It will proliferate between the root's cells,

Прошириће се између ћелија корена,

eventually penetrating a cell

на крају продирући у ћелију

and starting to form a typical arbuscular structure,

и почињући да формира типичну арбускуларну структуру

which will considerably increase the exchange interface

која ће увећати размењујући међусклоп

between the plant and the mushroom.

између биљке и печурке.

And it is through this structure that mutual exchanges will occur.

Кроз ову структуру ће се одвити заједничка размена.

It’s a win-win trade:

То је обострани добитак:

I give you phosphorus, and you feed me.

ја ти дам фосфор, а ти ме нахраниш.

True symbiosis.

Права симбиоза.

Now let's add a mycorrhiza plant

Додајмо микоризу биљке

into the diagram I used earlier.

у дијаграм који сам употребио раније.

And instead of using a 100 percent dose, I’m going to reduce it to 25 percent.

Уместо коришћења дозе од 100%, редуковаћу је на 25%.

You’ll see that of this 25 percent, most will benefit the plant,

Видећете да ће од ових 25 процената биљка највише да профитира,

more than 90 percent.

више од 90%.

A very small amount of phosphorus will remain in the soil.

Веома мала количина фосфора ће остати у земљи.

That's completely natural.

Потпуно је природно.

What's more is that in certain cases, we don't even need to add phosphorus.

Оно што је још интересантије је да чак не треба да додамо фосфор.

If you recall the graphs I showed you earlier,

Ако се сетите графикона који сам вам показао раније,

85 percent of phosphorus is lost in the soil,

85% фосфора се изгуби у земљи,

and the plants are unable to access it.

и биљке не могу да му приступе.

Even though it is present in the soil, it is in insoluble form.

Чак и кад је присутан у земљи, у нерастворљивом је облику.

The plant is only able to seek out soluble forms.

Биљка може само да тражи растворљиве облике.

The mushroom is capable of dissolving this insoluble form

Печурка је способна да раствори овај нерастворљиви облик

and making it available for the plant to use.

и да га учини доступним биљци за коришћење.

To further support my argument, here is a picture that speaks for itself.

Како бих потврдио свој аргумент, ево и слике која говори сама за себе.

These are trials in a field of sorghum.

Ово су огледи на пољима сирка.

On the left side, you see the yield produced using conventional agriculture,

На левој страни видите принос настао коришћењем уобичајене пољопривреде

with a 100 percent phosphorus dose.

са 100% дозе фосфора.

On the other side, the dose was reduced to 50 percent,

На другој страни, доза је редукована на 50 процената,

and just look at the yield.

и погледајте само принос.

With only a half-dose, we achieved a better yield.

Са само пола дозе, постигли смо бољи принос.

This is to show you that this method works.

Ово вам показује да овај метод функционише.

And in some cases, in Cuba, Mexico and India,

У неким случајевима на Куби, Мексику и Индији

the dose can be reduced to 25 percent, and in several other cases,

доза може бити смањена до 25%, а у осталим случајевима,

there's no need to add any phosphorus at all,

нема потребе уопште додавати фосфор

because the mushrooms are so well adapted

јер су печурке толико добро прилагођене

to finding phosphorus and drawing it from the soil.

да траже фосфор и исисавају га из земље.

This is an example of soy production in Canada.

Ово је пример гајења соје у Канади.

Mycorrhiza was used in one field but not in the other.

Микориза је коришћена на једном пољу док на другом није.

And here, where blue indicates a better yield, and yellow a weaker yield.

Овде плава боја представља бољи принос а жута слабији.

The black rectangle is the plot

Црни правоугаоник је план

from which the mycorrhiza was added.

код ког је микориза додата.

In other words, as I already said, I have invented nothing.

Другим речима, као што сам већ рекао, нисам ништа ново измислио.

Mycorrhiza has existed for 450 million years,

Микориза постоји 450 милиона година,

and it has even helped modern-day plant species to diversify.

и чак је помогла савременим врстама биљака да се разликују.

So, this it isn't something that is still undergoing lab tests.

Ово није нешто што се још увек тестира у лабораторији.

Mycorrhiza exists, it works,

Микориза постоји, ради,

it's produced at an industrial scale and commercialized worldwide.

производи се на индустријском нивоу и комерцијализованa је широм света.

The problem is that people are not aware of it.

Проблем је што људи тога нису свесни.

People like food producers and farmers are still not aware of this problem.

Људи попут произвођача хране и фармера и даље нису свесни овог проблема.

We have a technology that works,

Имамо технологију која функционише,

and one that, if used correctly, will alleviate some of the pressure

и ако би се користила правилно, ублажила би притисак

we are putting on the world's phosphorus reserves.

који вршимо на светске фосфорне резерве.

In conclusion, I am a scientist and a dreamer.

Да закључим, ја сам научник и сањар.

I'm passionate about this topic.

Ова тема је моја страст.

So if you were to ask me what my retirement dream is,

Ако бисте ме питали шта је мој сан за пензију,

which will be at the moment we reach that phosphorus peak,

која ће се десити када достигнемо тај фосфорни врх,

it would be that we use one label, "Made with mycorrhiza,"

био би да користимо једну ознаку: "Прављено микоризом"

and that my children and grandchildren

и да моја деца и унуци

buy products bearing that label too.

купују производе који поседују ту ознаку.

Thank you for your attention.

Хвала вам на пажњи.

(Applause)

(Аплауз)