How (and why) to read William Faulkner - Sascha Morrell

Prevodilac: Milenka Okuka Lektor: Ivana Krivokuca

You’re halfway through

Стигли сте до половине

what’s supposedly one of the greatest novels of the 20th century,

наводно једног од највећих романа 20. века,

but nothing quite makes sense.

али готово да ништа нема смисла.

Narrating characters offer clashing versions of the same story

Ликови који приповедају нуде сукобљене верзије исте приче

and often seem unsure who, what, or when they’re talking about.

и често изгледају несигурно о коме, чему и када говоре.

Seemingly minor details trigger intense emotional reactions you don't understand.

Наизглед безначајни детаљи узрокују јаке емоционалне реакције које не разумете.

And the prose is loaded with convoluted sentences and outlandish imagery.

А проза је крцата увијеним реченицама и необичним сликама.

Confused? Good— that means you’re on the right track.

Збуњени сте? И треба - то значи да сте на правом путу.

William Faulkner is considered one of America’s most remarkable

Вилијам Фокнер се сматра једним од америчких најизванреднијих

and perplexing writers.

и најкомпликованијих писаца.

Fortunately, he wasn’t just toying with his audience.

Срећом, није се само поигравао са својом публиком.

Faulkner used confusion intentionally,

Фокнер је намерно користио конфузију

to explore the most mysterious parts of the human mind

како би истражио најтајанственије делове људског ума

and investigate pressing issues of personal, racial, and regional identity.

и испитао горуће проблеме личних, расних и регионалних идентитета.

The result is a body of work that’s shocking, inventive, and often hilarious—

Резултат је опус дела која су шокантна, инвентивна и често урнебесна -

but above all, challenging.

али изнад свега, захтевна.

Које би трагове читаоци требало да прате

So what clues should readers look for to navigate his literary labyrinths?

како би се снашли у његовим књижевним лавиринтима?

Many of Faulkner’s novels are set in the fictional county of Yoknapatawpha—

Многи Фокнерови романи су смештени у фиктивном округу Јокнапатафа -

a fantastical reimagining of Lafayette County, Mississippi,

фантастичном приказу округа Лафајет у Мисисипију

where he spent most of his life.

где је провео већи део живота.

Born in 1897, Faulkner grew up steeped in oral storytelling traditions,

Рођен 1897, Фокнер је одрастао уроњен у традиције усменог приповедања,

from folklore and family histories to local legends of Civil War glory.

од фолклора и породичних историја до локалних легенди о слави грађанског рата.

However, these grand myths didn’t match the messy reality of the American South,

Ови узвишени митови се нису поклапали са хаотичном стварношћу америчког Југа,

divided by racist Jim Crow laws

расцепљеног расистичким законима Џима Кроа,

and plagued by the legacies of slavery and colonial violence.

и кога је прогањало наслеђе робовласништва и колонијалног насиља.

All these tensions come alive inside Yoknapatawpha.

Све ове тензије оживљавају унутар Јокнапатафе.

Full of horror, humor, and human tragedy,

Испуњене ужасом, хумором и људском трагедијом,

Faulkner’s stories feature many memorable characters,

Фокнерове приче садрже многе упечатљиве ликове,

like the spurned bride who sleeps beside her would-be husband’s corpse,

попут презрене невесте која спава поред леша свог несуђеног супруга,

or the duped sharecropper obsessively hunting for imaginary coins.

или намагарченог закупца који опсесивно јури измишљене златнике.

At first glance, these characters seem grotesquely absurd.

На први поглед, ови ликови се чине гротескно апсурдним.

But under the surface, they all reflect his obsession

Међутим, испод површине, сви они одражавају Фокнерову опсесију

with how people process the past—

тиме како људи разумеју прошлост -

what they stubbornly hold on to, unwittingly forget and willingly distort.

за шта се тврдоглаво држе, шта несвесно заборављају, а шта намерно изврћу.

Much of Faulkner’s fiction is told from multiple perspectives,

Већи део Фокнерове фикције је исприповедан из више перспектива,

offering the reader several versions of the story’s events.

тако да нуди читаоцу неколико верзија догађаја.

For example, “The Sound and the Fury” combines the narratives

На пример, „Бука и бес” комбинује приповедање

of Benjy, Quentin, and Jason Compson,

Бенџија, Квентина и Џејсона Компсона,

three brothers haunted by memories of their sister Caddy.

тројице браће коју прогањају сећања на њихову сестру Кеди.

One brother's narration will occasionally fill the gaps left by another's,

Приповедање једног брата ће повремено да попуњава рупе које је оставио други,

but just as often, their accounts contradict each other.

али исто тако, њихови извештаји су контрадикторни.

To make things more confusing, Benjy’s narration is disjointed in time,

Да би ствари биле још конфузније,

Бенџијево приповедање је временски ишчашено -

slipping between past and present without warning.

клизи између прошлости и садашњости без упозорења.

Meanwhile, Quentin's section confuses fact and fantasy

У међувремену, Квентинов део меша чињенице и фантастику

as it jumps backward in time from the day of his untimely death.

док поскакује назад кроз време од дана његове превремене смрти.

Only the aggressive, money-hungry Jason attempts to embrace the present—

Једино агресивни, грамзиви Џејсон покушава да пригрли садашњост -

but even he is constantly overtaken by past resentments.

али чак и њега редовно савлађују озлојеђености из прошлости.

Following these threads can be bewildering,

Праћење ових нити може да буде збуњујуће,

but Faulkner wants the audience to share in the characters’ confusion.

али Фокнер жели да публика дели конфузију ликова.

This approach allows readers to understand the Compsons’

Овај приступ омогућује читаоцима да разумеју из прве руке

biases and blindspots firsthand.

пристрасности и слепе мрље Компсонових.

And since his characters’ distortions of the past

А како извртање прошлости од стране његових ликова

often reflect larger denials of Southern history,

често одражава шира порицања јужњачке историје,

it also allows Faulkner to explore his own anxieties about the South.

то Фокнеру омогућује да истражује и сопствене неспокоје у вези са Југом.

For example, his novel “Light in August” deliberately induces ambiguity

На пример, роман „Светлост у августу” намерно уноси амбивалентност

about a character’s racial origins in ways that undermine rigid Jim Crow policies.

у вези са расним пореклом лика на начине који подривају круте политике Џима Кроа.

And in “Absalom, Absalom!” narrating townsfolk

А у „Авесаломе, Авесаломе!” локални приповедачи

remark that “no one knew how”

запажају да „нико није знао како”

a local landowner had come into his property,

је локални земљопоседник дошао у посед своје имовине,

and that his house was built “apparently out of nothing.”

као и да је његова кућа саграђена „очито ни из чега“.

This kind of evasive language shows how characters are desperate to cover up

Овај вид врдавог језика показује колико су ликови очајни да прикрију

the region's intolerable history of genocide and slavery.

неподношљиву геноцидну и робовласничку историју регије.

But even when exploring the heaviest topics,

Међутим, чак и када истражује најтеже теме,

Faulkner spellbinds readers with verbal acrobatics.

Фокнер опчињава читаоце вербалном акробатиком.

One particularly bewildering sentence in “Absalom, Absalom!”

Једна нарочито збуњујућа реченица из романа „Авесаломе, Авесаломе!”

runs 1,288 words long,

је дуга 1 288 речи

and features locals haggling over “violently-colored candy,”

и садржи локалце који се ценкају око „жестоко обојеног слаткиша“,

a “cloudy swirl of chickens,” and a hard-drinking planter

„облачни вртлог кокошки” и пијандуру плантажера

who’s compared to both a worn-out cannon and a showgirl.

кога истовремено пореде са дотрајалим топом и старлетом.

Even his jokes can breed more confusion,

Чак и Фокнерове шале могу да изнедре додатну конфузију,

such as when Benjy Compson conflates his sister Caddy with golf caddies.

као када Бенџи Компсон помеша своју сестру Кеди са кедијима из голфа.

Reading Faulkner is rarely easy, but it is deeply rewarding.

Читање Фокнера готово да никад није лако, али је истински плодотворно.

He invites readers to contemplate the unreliable nature of history and memory.

Позива читаоце да размисле о непоузданој природи историје и сећања.

And in teaching us to embrace confusion

А подучавајући нас како да пригрлимо конфузију

and recognize the limits of our perception,

и препознамо границе наше перцепције,

Faulkner can help us listen for hidden meanings

Фокнер нам може помоћи да ослушнемо скривена значења

in the sound and fury that surround us.

у буци и бесу који нас окружују.