What is abstract expressionism? - Sarah Rosenthal

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

If you visit a museum with a collection of modern and contemporary art,

Ако посетите музеј са збирком модерне и савремене уметности,

you're likely to see works that sometimes elicit the response,

вероватно ћете видети радове који понекад изазивају реакцију типа:

"My cat could make that, so how is it art?"

„Моја мачка би то могла да направи, па како то да је то уметност?“

Покрет назван апстрактни експресионизам, познат и као њујоршка школа,

A movement called Abstract Expressionism, also known as the New York School,

gets this reaction particularly often.

посебно често добија овакву реакцију.

Abstract Expressionism started in 1943

Апстрактни експресионизам је основан 1943. године

and developed after the end of World War II.

и развио се након завршетка Другог светског рата.

It's characterized by large, primarily abstract paintings,

Карактеришу га велике, обично апстрактне слике,

all-over compositions without clear focal points,

композиције са свих страна без јасног фокуса,

and sweeping swaths of paint embodying and eliciting emotions.

као и широки наноси боја који оличавају и изазивају емоције.

The group of artists who are considered Abstract Expressionists

Група уметника која се сматра апстрактним експресионистима

includes Barnett Newman with his existential zips,

укључује Барнета Њумана са егзистенцијалним патентима,

Willem de Kooning, famous for his travestied women,

Вилијема де Кунинга, познатог по карикатури жене,

Helen Frankenthaler, who created soak-stains,

Хелен Франкенталер која је створила натопљене мрље,

and others.

као и други уметници.

Можда је, ипак, међу њима најпознатији, најутицајнији и највише је чуђења изазвао

But perhaps the most famous, influential, and head-scratching one

was Jackson Pollock.

Џексон Полок.

Most of his paintings are immediately recognizable.

Већину његових слика је могуће одмах препознати.

They feature tangled messes of lines of paint

Карактерише их упетљан хаос линија боја

bouncing around in every direction on the canvas.

које се протежу у сваком правцу на платну.

And sure, these fields of chaos are big and impressive,

Свакако, ова поља хаоса су велика и упечатљива,

but what's so great about them?

али због чега су сјајна?

Didn't he just drip the paint at random?

Зар није једноставно насумице покапао боју?

Can't anyone do that?

Зар не може свако то да уради?

Well, the answer to these questions is both yes and no.

Па, одговор на ова питања је и потврдан и одричан.

While Pollock implemented a technique anyone is technically capable of

Иако је Полок применио технику за коју је свако практично способан

regardless of artistic training,

без обзира на уметничко образовање,

only he could have made his paintings.

само је он могао да створи своје слике.

This paradox relates to his work's roots

Овај парадокс има везе са тиме што су корени његовог рада

in the Surrealist automatic drawings of André Masson and others.

у надреалистичким аутоматским цртежима Андреа Масона и других.

These Surrealists supposedly drew directly from the unconscious

Ови надреалисти су наводно цртали директно из несвесног

to reveal truths hidden within their minds.

како би открили истине скривене унутар својих умова.

Occasionally, instead of picturing something and then drawing it,

Повремено би, уместо замишљања нечега, а затим и цртања тога што су замислили,

they let their hands move automatically

пустили да им се руке крећу аутоматски,

and would later tease out familiar figures that appeared in the scribbles.

а затим би уобличили познате фигуре које су се назирале у жврљотинама.

Након што се Полок удаљио од репрезентације,

And after Pollock moved away from representation,

he made drip, or action, paintings following a similar premise,

правио је накапане или акционе слике пратећи сличну полазну идеју,

though he developed a signature technique

мада је развио јединствену технику

and never looked for images or messages hidden in the works.

и никада није тражио облике или поруке скривене у радовима.

Као прво, скинуо је платно са сталка и положио га на под,

First, he took the canvas off of the easel and laid it on the floor,

a subversive act in itself.

што је субверзиван чин сам по себи.

Then, in a controlled dance, he stepped all around the canvas,

Затим је, плешући контролисано, корачао свуда по платну,

dripping industrial paint onto it from stirrers and other tools,

капајући индустријску боју по њему из мешалице и других алата,

changing speed and direction

мењајући брзину и правац

to control how the paint made contact with the surface.

да би контролисао како фарба долази у контакт са површином.

These movements, like the Surrealist scribbles,

Ови покрети, као и жврљотине надреалиста,

were supposedly born out of Pollock's subconscious.

наводно су се родили из Полокове подсвести.

But unlike the Surrealists,

Међутим, за разлику од надреалиста,

whose pictures represented the mind's hidden contents,

чије су слике представљале скривену садржину ума,

Pollock's supposedly made physical manifestations of his psyche.

Полок је наводно стварао физичке манифестације своје психе.

His paintings are themselves signatures of his mind.

Саме његове слике су потпис његовог ума.

In theory, anyone could make a painting that is an imprint of their mind.

У теорији, свако може да направи слику која је отисак ума.

So why is Pollock so special?

Па, зашто је Полок посебан?

Well, it's important to remember that while anyone could have done what he did,

Важно је упамтити да, иако би свако могао да учини оно што је он урадио,

he and the rest of the New York School were the ones who actually did it.

он и остатак њујоршке школе су били они који су заправо то урадили.

Уништили су конвенције сликања које су опстајале вековима,

They destroyed conventions of painting that had stood for centuries,

forcing the art world to rethink them entirely.

приморавајући уметнички свет да их потпуности преиспита.

But one last reason why Jackson Pollock's work has stayed prominent

Међутим, последњи разлог због чега је рад Џексона Полока остао важан

stems from the specific objects he made, which embody fascinating contradictions.

проистиче из специфичних предмета које је стварао,

а који отеловљују фасцинантне контрадикторности.

For instance, while Pollock's process

На пример, иако је Полоков процес

resulted in radically flat painted surfaces,

имао за резултат потпуно равне исликане површине,

the web of painted lines can create the illusion of an infinite layered depth

мрежа насликаних линија може да створи илузију бескрајне слојевите дубине

when examined up close.

када се изблиза испитује.

And the chaos of this tangled mess seems to defy all control,

Чини се да хаос ове упетљане збрке пркоси свакој контроли,

but it's actually the product of a deliberate,

али је заправо производ намерног,

though not pre-planned, process.

мада не унапред испланираног процеса.

These characteristics made Pollock into a celebrity,

Ове карактеристике су направиле славну личност од Полока,

and within art history,

а у историји уметности

they also elevated him to the mythified status

уздигле су га до митског статуса

of the genius artist as hero.

генијалног уметника као хероја.

So rather than evening the playing field for all creative minds,

Тако, уместо изједначавања права за све креативне умове,

his work unfortunately reinforced a long-standing elitist aspect of art.

његов рад је, нажалост, појачао дуготрајни елитистички аспект уметности.

Elitist,

Елитистичка, иновативна,

innovative,

како год да изаберете да ја назовете,

whatever you choose to call it,

the history embedded in Abstract Expressionism

историја уграђена у апстрактни експресионизам

is one that no cat, however talented, can claim.

је таква да је ниједна мачка, ма колико талентована, не може присвојити.