Gyotaku: The ancient Japanese art of printing fish - K. Erica Dodge

Гиотаку: древна јапанска уметност утискивања рибљег тела на папир - К. Ерика Доџ (K. Erica Dodge)

Translator: Andrea McDonough Reviewer: Jessica Ruby

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

How big was that fish you caught?

Колико је велика риба коју сте ухватили?

This big?

Оволика?

This big?

Оволика?

This big?

Оволика?

Without photographic evidence,

Без фотографског доказа,

there's nothing that proves you caught a whopper,

не постоји ништа што доказује да сте ухватили велику рибу,

and that's been true since the dawn of fishing.

а то важи од самог настанка риболова.

In fact, hundreds of years ago,

У ствари, пре неколико стотина година,

long before photography could capture the moment,

много пре него што је фотографија могла да ухвати тренутак,

Japanese fishermen invented their own way

јапански риболовци измислили су свој начин

to record trophy catches.

да забележе трофејне улове.

They called it Gyotaku.

Звали су га „гиотаку”.

Gyotaku is the ancient art of printing fish

Гиотаку је древна уметност копирања рибљег тела

that originated in Japan

која је настала у Јапану

as a way to record trophy catches

као начин да се забележе трофејни улови

prior to the modern day camera.

пре настанка савременог фотоапарата.

Gyo means fish

„Гио” значи „риба”,

and taku means impression.

а „таку” значи „отисак”.

There are several different stories about

Постоје различите приче

how Gyotaku came about,

о томе како је гиотаку настао,

but it basically started with fishermen

али је у суштини настао због риболовачке потребе

needing a way to record the species and size

да нађу начин бележења врсте и величине риба

of the fish they caught over 100 years ago.

које су хватали пре више од сто година.

Fishermen took paper, ink, and brushes

Риболовци су носили са собом папир, мастило и четкице

out to sea with them.

док су пловили морем.

They told stories of great adventures at sea.

Причали су приче о великим авантурама са мора.

Since the Japanese revered certain fish,

Пошто су Јапанци поштовали одређене рибе,

the fishermen would take a rubbing from these fish

риболовци су узимали отисак ових риба,

and release them.

а затим их враћали у воду.

To make the rubbing,

Да би направили отисак,

they would paint the fish with non-toxic sumi-e ink

обојили би рибу нетоксичним суми мастилом

and print them on rice paper.

и утиснули их на фину кинеску хартију.

This way they could be released

Тако би их могли ослободити

or cleaned and sold at market.

или очистити и продати на пијаци.

The first prints like this were for records only

Први отисци налик овом служили су само за евиденцију,

with no extra details.

без икаквих посебних детаља.

It wasn't until the mid 1800's

Тек су средином деветнаестог века

that they began painting eye details

почели да исликавају очи

and other embellishments onto the prints.

и друге детаље који су улепшавали отиске.

One famous nobleman, Lord Sakai, was an avid fisherman,

Један познати властелин, господар Сакаи, био је страствени риболовац

and, when he made a large catch,

и када би уловио велику рибу,

he wanted to preserve the memory

пожелео би да сачува успомену

of the large, red sea bream.

на велику јапанску ораду.

To do so, he commissioned a fisherman to print his catch.

Да би то и учинио, унајмио је риболовца да направи отисак његовог улова,

After this, many fisherman would bring

После овога, многи риболовци су доносили

their Gyotaku prints to Lord Sakai,

своје гиотаку слике господару Сакаију

and if he liked their work,

и, ако би му се свидео њихов рад,

he would hire them to print for him.

унајмио би их да их утискују за њега.

Many prints hung in the palace during the Edo period.

Многе слике су биле окачене у његовој палати током периода Едо.

After this period, Gyotaku was not as popular

После овог периода, гиотаку није био толико популаран

and began to fade away.

и почео је да нестаје.

Today, Gyotaku has become a popular art form,

Данас је гиотаку постао популарна уметничка форма

enjoyed by many.

у којој многи уживају,

And the prints are said to bring good luck to the fishermen.

а за слике са отисцима се верује да доносе срећу риболовцима.

But the art form is quite different than it used to be.

Међутим, уметничка форма прилично се разликује од раније.

Most artists today learn on their own by trial and error.

Већина уметника данас ју је научила самостално, путем покушаја и грешке.

Before the artist begins to print,

Пре него што уметник почне да ствара слику,

the fish needs to be prepared for printing.

на риби треба извршити припреме за отискивање.

First, the artist places the fish

Као прво, уметник поставља рибу

on a hollowed out surface.

на површину са удубљењем.

Then the artist spreads the fins out

Затим уметник рашири пераја

and pins them down on the board to dry.

и закачи их за таблу да се осуше.

They then clean the fish with water.

Затим очисте рибу водом.

When it comes time to print,

Када дође време утискивању,

there are two different methods.

постоје две различите методе.

The indirect method begins with pasting moist fabric or paper

Индиректна метода започиње лепљењем мокре тканине или папира

onto the fish using rice paste.

на рибу користећи пиринчани лепак.

Then, the artist uses a tompo,

Затим уметник користи танпо

or a cotton ball covered in silk,

или памучну лоптицу прекривену свилом

to put ink on the fabric or paper to produce the print.

за наношење мастила на тканину или папир да би направио копију.

This method requires more skill

Овај метод захтева више вештине

and great care needs to be taken

и потребно је бити веома пажљив

when pulling the paper off the fish

при повлачењу папира са рибе

so the paper doesn't tear.

да се папир не би поцепао.

In the direct method,

У директној методи,

the artist paints directly on the fish,

уметник слика директно на риби,

and then gently presses the moist fabric or paper into the fish.

а затим нежно притисне мокру тканину или папир на рибу.

With both of these methods,

При коришћењу обе методе,

no two prints are exactly alike,

два отиска никада нису потпуно иста,

but both reveal dramatic images of the fish.

али оба откривају драматичне приказе риба.

For the final touch,

За завршницу,

the artist uses a chop, or a stamp,

уметник користи одрезак рибе или печат

and signs their work,

и потписује свој рад

and can hold it up to say,

и може да га подигне и каже:

"The fish was exactly this big!"

„Ова риба је била оволика.”