Everything you need to know to read “The Canterbury Tales” - Iseult Gillespie

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

A portly Miller, barely sober enough to sit on his horse,

Корпулентни млинар, једва довољно трезан и способан да седи на свом коњу,

rambles on about the flighty wife of a crotchety old carpenter

трабуња о несталној жени намћорастог старог дрводеље

and the scholar she takes as her lover.

и о учењаку кога она узима за љубавника.

To get some time alone together,

Да би добили нешто времена насамо,

the scholar and the wife play various tricks

учењак и жена изводе различите преваре

that involve feigning madness,

које укључују глуматање лудила,

staging a biblical flood,

сценирање библијске поплаве

and exposing themselves in public.

и показивање голотиње у јавности.

Међутим, један црквењак такође жуди за овом женом

But the parish clerk is also lusting after the wife,

and comes by every night to sing outside her house.

и свраћа сваке вечери да пева испред њене куће.

This becomes so tiresome that she tries to scare him away

Ово постаје толико заморно да она покушава да га уплаши и отера

by hanging her rear end out the window for him to kiss.

тако што му избаци задњицу кроз прозор да је пољуби.

When this appears not to work,

Када ово не упали,

her scholar decides to try farting in the same position,

њен учењак одлучи да покуша да прди у истом положају,

but this time, the clerk is waiting with a red-hot poker.

али овог пута црвењак чека са ужареним жарачем.

This might all sound like a bawdy joke,

Ово можда звучи као накарадна шала,

but it’s part of one of the most esteemed works of English literature ever created:

али је део једног од најцењенијих дела икада насталих у енглеској књижевности,

The Canterbury Tales,

„Кaнтерберијских прича“,

which seamlessly blends the lofty and the lowly.

које беспрекорно уклапају узвишено и простачко.

Дело се састоји из 24 прича,

The work consists of 24 stories,

each told by one of Chaucer’s spirited characters.

а сваку прича један од Чосерових живахних ликова.

Narrators include familiar Medieval figures

Приповедач укључује препознатљиве средњовековне ликове,

such as a Knight,

као што су витез,

a Clerk,

црквењак

and a Nun,

и калуђерица,

and the less recognizable Reeve,

као и мање препознатљиви сеоски старешина,

and Mancible,

настојник

and others.

и други.

The Tales are written in Middle English,

Приче су написане на средњеенглеском,

који често изгледа потпуно другачије од језика који се говори данас.

which often looks entirely different from the language spoken today.

It was used between the 12th and 15th centuries,

Користио се између 12. и 15. века,

and evolved from Old English

а развио се из староенглеског

due to increased contact with European romantic languages

због све учесталијег додира са европским романским језицима

after the Norman Conquest of 1066.

након норманског освајања 1066. године.

Most of the Middle English alphabet is still familiar today,

Већи део средњеенглеског писма је и даље препознатљив,

with the inclusion of a few archaic symbols,

уз додатак неколико архаичних симбола,

such as yogh, which denotes the y,

као што је „јог“ које означава латинично „y“,

j,

„ј“

or gh sound.

или глас „гх“.

The loquacious cast of the Tales first meet at the Tabard Inn in Southwark.

Брбљива дружина из „Прича“ упознаје се у крчми „Табард“ у Саутварку.

They have a journey in common:

Заједничко им је путовање:

a pilgrimage to Canterbury to visit the shrine of St. Thomas Beckett,

ходочашће до Кантерберија да би посетили храм св. Томаса Бекета,

a martyred archbishop who was murdered in his own Cathedral.

надбискупа-мученика који је убијен у сопственој катедрали.

Жељан и претерано заинтересован за неке личне детаље,

Eager and nosy for some personal details,

the host of the Inn proposes a competition:

власник крчме предлаже такмичење -

whoever tells the best tale will be treated to dinner.

онај ко исприча најбољу причу биће почашћен вечером.

Да није било њиховог ходочашћа,

If not for their pilgrimage,

many of these figures would never have had the chance to interact.

многи од ових ликова никада не би имали прилику да причају.

This is because Medieval society followed a feudal system

Разлог је што је средњевековно друштво пратило феудални систем

that divided the clergy and nobility from the working classes,

који је одвајао свештенство и племство од радничке класе,

made up of peasants and serfs.

коју су чинили сељаци и кметови.

By Chaucer’s time,

До Чосеровог времена,

a professional class of merchants and intellectuals had also emerged.

појавиле су се и занатска класа трговаца и интелектуалаца.

Chaucer spent most of his life as a government official

Чосер је провео већи део живота радећи као владин службеник

during the Hundred Years' War,

током Стогодишњег рата,

путујући кроз Италију и Француску, као и кроз родну Енглеску.

traveling throughout Italy and France, as well as his native England.

This may have influenced the panoramic vision of his work,

Ово је можда утицало на широку слику у његовом раду,

and in the Tales, no level of society is above mockery.

а у „Причама“ ниједан друштвени део није поштеђен исмевања.

Chaucer uses the quirks of the characters’ language –

Чосер користи специфичности у језику ликова -

the ribald humor of the Cook,

скаредан хумор кувара,

the solemn prose of the Parson,

свечани начин говорења пароха,

and the lofty notions of the Squire –

узвишене идеје племића,

to satirize their worldviews.

да сатиризује њихове погледе на свет.

The varied dialects, genres, and literary tropes

Разнолики дијалекти, жанрови и књижевни тропи

also make the work a vivid record

чине ово дело живописним сведочанством

of the different ways Medieval audiences entertained themselves.

о различитим начинима на које се средњовековна публика забављала.

For instance, the Knight’s tale of courtly love,

На пример, витежевом причом о дворској љубави,

chivalry,

витештву

and destiny

и судбини

riffs on romance,

одјекује романтика,

while the tales of working-class narrators are generally comedies

док су приче приповедача из радничке класе углавном комедије

filled with scatological language,

препуне скатолошког речника,

sexual deviance,

сексуалних девијација

and slapstick.

и урнебесне комедије.

This variation includes something for everyone,

Ова разноликост укључује за сваког понешто,

and that’s one reason why readers continue to delight in the work

а из тог разлога читаоци настављају да се одушевљавају овим делом,

in both Middle English and translation.

како на староенглеском, тако и преведеном.

While the narrative runs to over 17,000 lines,

Иако се приповедање протеже на више од 17 000 редова,

it's apparently unfinished,

изгледа да није завршено,

as the prologue ambitiously introduces 29 pilgrims

пошто пролог амбициозно представља 29 ходочасника

and promises four stories apiece,

и обећава да ће сваки испричати четири приче,

and the innkeeper never crowns a victor.

а власник крчме никада не прогласи нечију победу.

It’s possible that Chaucer was so caught up in his sumptuous creations

Могуће је да је Чосер толико био обузет својом раскошном творевином

that he delayed picking a winner -

да је одлагао одабирање победника,

or perhaps he was so fond of each character

а можда је и толико волео сваког појединачног лика

that he just couldn’t choose.

да једноставно није могао да одабере.

Whatever the reason,

Какав год да је разлог томе,

this means that every reader is free to judge;

ово значи да сваки читалац може сам да суди;

the question of who wins is up to you.

питање ко је победник зависи од вас.