How does your body know you're full? - Hilary Coller

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

Hunger claws at your grumbling belly.

Глад зарива канџе у ваш желудац који крчи.

It tugs at your intestines, which begin to writhe, aching to be fed.

Напада ваша црева, која почињу да се грче, болно тражећи да их нахраните.

Being hungry generates a powerful, often unpleasant physical sensation

Глад ствара снажан и често непријатан физички осећај

that's almost impossible to ignore.

који је скоро немогуће игнорисати.

After you've reacted by gorging on your morning pancakes,

Након што сте одреаговали на то прождирањем јутарњих палачинки

you start to experience an opposing force, fullness,

почињете да осећате супротну силу, ситост,

but how does your body actually know when you're full?

али како ваше тело заправо зна да сте сити?

The sensation of fullness is set in motion as food moves from your mouth

Осећај ситости се покреће када се храна креће од ваших уста

down your esophagus.

низ једњак.

Када стигне у ваш желудац, постепено попуњава простор.

Once it hits your stomach, it gradually fills the space.

That causes the surrounding muscular wall to stretch,

То узрокује развлачење околног мишићног зида,

који се шири полако, као балон.

expanding slowly like a balloon.

A multitude of nerves wrapped intricately around the stomach wall

Многобројни нерви који су сложено умотани око зида желуца

sense the stretching.

осећају развлачење.

Они комуницирају са живцем лутаоцем све до можданог стабла и хипоталамуса,

They communicate with the vagus nerve up to the brainstem and hypothalamus,

the main parts of the brain that control food intake.

главних делова мозга који контролишу унос хране.

But that's just one input your brain uses to sense fullness.

Али, то је само једна улазна информација коју ваш мозак користи да осети ситост.

After all, if you fill your stomach with water,

На крају крајева, ако желудац испуните водом,

нећете дуго осећати ситост.

you won't feel full for long.

Your brain also takes into account chemical messengers

Ваш мозак узима у обзир и хемијске носиоце порука

in the form of hormones produced by endocrine cells

у виду хормона које производе ендокрине ћелије

throughout your digestive system.

у оквиру вашег система за варење.

Они реагују на присуство специфичних хранљивих материја

These respond to the presence of specific nutrients in your gut and bloodstream,

у вашем стомаку и крвотоку,

which gradually increase as you digest your food.

које се постепено увећавају док варите храну.

As the hormones seep out, they're swept up by the blood

Док хормони излазе, купи их крв

and eventually reach the hypothalamus in the brain.

и на крају стижу у хипоталамус у мозгу.

Over 20 gastrointestinal hormones are involved in moderating our appetites.

Преко 20 гастроинтестиналних хормона укључено је у смањење нашег апетита.

One example is cholecystokinin,

Пример је холецистокинин,

који производе као реакцију на храну ћелије у горњем делу танког црева.

which is produced in response to food by cells in the upper small bowel.

When it reached the hypothalamus,

Када стигне до хипоталамуса,

it causes a reduction in the feeling of reward you get when you eat food.

ствара смањење осећаја награде који добијате када једете храну.

When that occurs, the sense of being satiated starts to sink in

Када се то деси, почиње да вас преплављује осећај ситости

and you stop eating.

и престајете да једете.

Холецистокинин успорава и кретање хране

Cholecystokinin also slows down the movement of food

from the stomach into the intestines.

из желуца у црева.

That makes your stomach stretch more over a period of time,

Ваш желудац се због тога временом све више шири,

омогућавајући вашем телу да региструје да се пуните храном.

allowing your body to register that you're filling up.

Изгледа да је то разлог што осећате да сте ситији када једете спорије

This seems to be why when you eat slowly, you actually feel fuller

у поређењу са гутањем хране брзином светлости.

compared to when you consume your food at lightning speed.

When you eat quickly, your body doesn't have time to recognize the state it's in.

Када брзо једете, ваше тело нема времена да препозна стање у којем је.

Once nutrients and gastrointestinal hormones are present in the blood,

Када се хранљиве материје и гастроинтестинални хормони нађу у крви,

they trigger the pancreas to release insulin.

покрећу панкреас да ослободи инсулин.

Инсулин стимулише масне ћелије у телу да створе нови хормон под именом лептин.

Insulin stimulates the body's fat cells to make another hormone called leptin.

Leptin reacts with receptors on neuron populations in the hypothalamus.

Лептин остварује реакцију са рецепторима неурона у хипоталамусу.

The hypothalamus has two sets of neurons important for our feeling of hunger.

Хипоталамус има две групе неурона који су битни за ваш осећај глади.

One set produces the sensation of hunger by making and releasing certain proteins.

Једна група изазива осећај глади

тако што ствара и ослобађа одређене протеине.

The other set inhibits hunger through its own set of compounds.

Друга група спречава глад путем сопствене групе једињења.

Leptin inhibits the hypothalamus neurons that drive food intake

Лептин онеспособљава неуроне хипоталамуса који покрећу уношење хране

and stimulates the neurons that suppress it.

и стимулише неуроне који је потискују.

By this point, your body has reached peak fullness.

До овог тренутка ваше тело достиже врхунац ситости.

Through the constant exchange of information between hormones,

Кроз константну размену информација између хормона,

the vagus nerve,

живца лутаоца,

the brainstem,

можданог стабла

and the different portions of hypothalamus,

и различитих делова хипоталамуса,

your brain gets the signal that you've eaten enough.

ваш мозак добија сигнал да сте довољно јели.

Researchers have discovered

Истраживачи су открили

that some foods produce more long-lasting fullness than others.

да нека храна ствара дугорочнију ситост у поређењу са другом.

For instance, boiled potatoes are ranked

На пример, кувани кромпир се рангира

as some of the most hunger-satisfying foods,

као једна од намирница која изазива ситост која најдуже траје,

while croissants are particularly unsatisfying.

док су кроасани посебно незадовољавајући.

Уопштено, храна са више протеина, влакана и воде

In general, foods with more protein, fiber, and water

tend to keep hunger at bay for longer.

обично дуже спречава да се глад јави.

But feeling full won't last forever.

Међутим, осећај ситости не траје заувек.

After a few hours, your gut and brain begin their conversation again.

Након неколико сати, ваш желудац и мозак опет започињу свој разговор.

Your empty stomach produces other hormones, such as ghrelin,

Ваш празан желудац производи друге хормоне, као што је грелин,

that increase the activity of the hunger-causing nerve cells

који повећавају активност нервних ћелија које изазивају глад

in the hypothalamus.

у хипоталамусу.

Eventually, the growling beast of hunger is reawakened.

На крају се поново буди звер глади која крчи.

Luckily, there's a dependable antidote for that.

На срећу, постоји лек за то на који се можемо ослонити.