How does your body know you're full? - Hilary Coller

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

Глад зарива канџе у ваш желудац који крчи.

Напада ваша црева, која почињу да се грче, болно тражећи да их нахраните.

Глад ствара снажан и често непријатан физички осећај

који је скоро немогуће игнорисати.

Након што сте одреаговали на то прождирањем јутарњих палачинки

почињете да осећате супротну силу, ситост,

али како ваше тело заправо зна да сте сити?

Осећај ситости се покреће када се храна креће од ваших уста

низ једњак.

Када стигне у ваш желудац, постепено попуњава простор.

То узрокује развлачење околног мишићног зида,

који се шири полако, као балон.

Многобројни нерви који су сложено умотани око зида желуца

осећају развлачење.

Они комуницирају са живцем лутаоцем све до можданог стабла и хипоталамуса,

главних делова мозга који контролишу унос хране.

Али, то је само једна улазна информација коју ваш мозак користи да осети ситост.

На крају крајева, ако желудац испуните водом,

нећете дуго осећати ситост.

Ваш мозак узима у обзир и хемијске носиоце порука

у виду хормона које производе ендокрине ћелије

у оквиру вашег система за варење.

Они реагују на присуство специфичних хранљивих материја

у вашем стомаку и крвотоку,

које се постепено увећавају док варите храну.

Док хормони излазе, купи их крв

и на крају стижу у хипоталамус у мозгу.

Преко 20 гастроинтестиналних хормона укључено је у смањење нашег апетита.

Пример је холецистокинин,

који производе као реакцију на храну ћелије у горњем делу танког црева.

Када стигне до хипоталамуса,

ствара смањење осећаја награде који добијате када једете храну.

Када се то деси, почиње да вас преплављује осећај ситости

и престајете да једете.

Холецистокинин успорава и кретање хране

из желуца у црева.

Ваш желудац се због тога временом све више шири,

омогућавајући вашем телу да региструје да се пуните храном.

Изгледа да је то разлог што осећате да сте ситији када једете спорије

у поређењу са гутањем хране брзином светлости.

Када брзо једете, ваше тело нема времена да препозна стање у којем је.

Када се хранљиве материје и гастроинтестинални хормони нађу у крви,

покрећу панкреас да ослободи инсулин.

Инсулин стимулише масне ћелије у телу да створе нови хормон под именом лептин.

Лептин остварује реакцију са рецепторима неурона у хипоталамусу.

Хипоталамус има две групе неурона који су битни за ваш осећај глади.

Једна група изазива осећај глади

тако што ствара и ослобађа одређене протеине.

Друга група спречава глад путем сопствене групе једињења.

Лептин онеспособљава неуроне хипоталамуса који покрећу уношење хране

и стимулише неуроне који је потискују.

До овог тренутка ваше тело достиже врхунац ситости.

Кроз константну размену информација између хормона,

живца лутаоца,

можданог стабла

и различитих делова хипоталамуса,

ваш мозак добија сигнал да сте довољно јели.

Истраживачи су открили

да нека храна ствара дугорочнију ситост у поређењу са другом.

На пример, кувани кромпир се рангира

као једна од намирница која изазива ситост која најдуже траје,

док су кроасани посебно незадовољавајући.

Уопштено, храна са више протеина, влакана и воде

обично дуже спречава да се глад јави.

Међутим, осећај ситости не траје заувек.

Након неколико сати, ваш желудац и мозак опет започињу свој разговор.

Ваш празан желудац производи друге хормоне, као што је грелин,

који повећавају активност нервних ћелија које изазивају глад

у хипоталамусу.

На крају се поново буди звер глади која крчи.

На срећу, постоји лек за то на који се можемо ослонити.