Could you live on the moon? - Alex Gendler

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Mirjana Čutura

You roll out of bed and leap eight meters across your underground habitat.

Извучете се из кревета и одскочите осам метара у свом подземном боравишту.

The greywater from your sink drains into a small greenhouse

Прерађена вода из ваше судопере се цеди у малену стаклену башту

where your vegetables grow.

у којој расте ваше поврће.

After suiting up,

Након што обучете свемирско одело,

you head through a transport chute to inspect the generator.

улазите у транспортну цев да прегледате генератор.

Outside, it’s pitch black - just as it’s been for the last 12 days.

Напољу је мркли мрак - као што је и био случај у претходних 12 дана.

This isn’t some post-apocalyptic scenario; it’s just another day of life on the moon.

Ово није некакав постапокалиптични сценарио;

то је само још један дан живота на Месецу.

And with the European Space Agency’s idea

А уз идеју Европске свемирске агенције

да успостави функционалан „камп на Месецу“ до двадесетих година 21. века,

to establish a functioning "moon camp" by the 2020s,

that day may be closer than we think.

тај дан може бити ближи него што мислимо.

Of course, living on the moon won’t be easy.

Наравно, живот на Месецу неће бити лак.

The camp envisioned is not so much a village as an inhabited research base

Предвиђени камп није село, већ насељена истраживачка база

similar to those in places like Antarctica.

слична онима на местима као што је Антарктик.

But there are far greater obstacles to living on the moon than just cold weather.

Али, постоје много веће препреке за живот на Месецу

од само хладних временских прилика.

The biggest is cosmic radiation.

Највећу представља космичко зрачење.

Unlike the Earth, the moon has no atmosphere and no magnetic field.

За разлику од Земље, Месец нема атмосферу и магнетно поље.

A person on its surface can receive over 400 times the maximum safe dosage

Особа која се налази на његовој површини

може бити под утицајем 400 пута веће максималне безбедне количине

of heavy ion radiation,

тешког јонизујућег зрачења,

enough to be fatal within ten hours, even in a spacesuit.

што је довољно да постане погубно у року од 10 сати,

чак и уз свемирско одело.

The first step would likely involve robots

Први корак би вероватно укључио роботе

and 3D printers constructing covered habitats from lunar soil,

и 3Д штампаче

који ће правити прекривена боравишта од лунарног тла,

or building shelters inside caves

или изградњу боравишта у пећинама

formed by lava tubes from the moon’s volcanic past.

које су створиле путање лаве у вулканској прошлости Месеца.

But what would the inhabitants live on?

Али, од чега би становници живели?

Supplies would need to be transported from Earth at first.

Залихе би требало да се допремају са Земље у прво време.

Growing plants requires greenhouse soil and air rich in carbon dioxide,

Узгајање биљака захтева земљиште за стаклену башту

и ваздух који обилује угљен-диоксидом,

a gas that’s rare on the moon,

што је гас који је редак на Месецу,

but could be synthesized from recycled materials.

али се може синтетисати из рециклираних материјала.

A water treatment plant could be supplied by ice mined from the polar regions

Постројење за прераду воде би могло да користи

лед ископан из поларних подручја

using a specialized drill that can bore two meters beneath the lunar surface.

помоћу посебне бушилице која може да буши два метра испод лунарне површине.

Friendly bacteria and viruses necessary to the human microbiome and immune system

Корисне бактерије и вируси неопходни за људски микробиом и имуни систем

would also have to be imported or synthesized on site.

би, такође, требало да се пребаце или синтетизују на лицу места.

And lunar inhabitants would have to exercise for hours a day

А становници Месеца би морали дневно да вежбају сатима

to maintain bone and muscle mass.

да би задржали коштану и мишићну масу.

That’s because the moon’s gravity is just one-sixth that of the Earth,

Разлог је то што Месечева гравитација износи једну шестину у односу на Земљину,

and the everyday strain of working against gravity

а свакодневни напор фукционисања насупрот гравитацији

is part of what keeps our bodies healthy.

је део онога што наша тела одржава здравима.

It might seem strange to go to all this trouble

Можда делује чудно да се прође кроз сву ову муку

to build a base on a dead rock we’ve already visited.

да би се изградила база на мртвом камену који смо већ посетили.

But NASA’s Apollo missions only explored small portions of the moon.

Али, Насине мисије Аполо су истражиле само мали део Месеца.

We’ve made many discoveries since then,

Отада смо открили многе ствари,

such as ice near the poles and particles of solar wind gases

као што је лед близу полова и честице гасова соларног ветра

that date back billions of years.

који датирају неколико милијарди година уназад.

They collectively show that the moon has much more to teach us

Они заједно показују да Месец има много чему да нас подучи

about the history of our solar system.

о историји нашег Сунчевог система.

A radio telescope on its far side could observe the cosmos,

Радио-телескоп на његовом удаљеном крају би могао да посматра космос,

shielded from the Earth’s electromagnetic interference.

а да је притом заштићен од Земљиних електромагнетних сметњи.

And the lunar surface is rich in minerals, like silicon, aluminum, and magnesium,

А лунарна површина је богата минералима

као што су силицијум, алуминијум и магнезијум,

creating great economic potential for mining.

што представља велики економски потенцијал за рударство.

But the biggest benefit of the moon camp may not lie on the moon but beyond it.

Али највећа корист од кампа на Месецу можда и није на њему, већ даље од њега.

With the nearest possibly habitable world light-years away,

Уз најближи потенцијално насељиви свет који је удаљен неколико светлосних година

and the International Space Station to be retired in about a decade,

и уз повлачење Интернационалне свемирске станице за око деценију,

a moon base would be our first foothold

база на Месецу би постала наше прво упориште

towards becoming an interplanetary species.

које води ка нашем претварању у међупланетарну врсту.

And proposals such as the Deep Space Gateway

А предлози као што је „Пролаз кроз капију дубоког космоса“

envision launching future missions from lunar orbit.

предвиђају да ће будуће мисије лансирања бити из Месечеве орбите.

The smaller gravitational pull would require less fuel to overcome,

За савладавање мање гравитације биће потребно мање горива,

allowing for larger ships and more cargo.

што ће омогућавати појаву већих свемирских бродова и више терета.

Meanwhile, the base on the surface could serve as a testing ground

У међувремену, база на површини може да служи као место за пробу

for future space operations,

за будуће операције у свемиру,

a refueling station,

као станица за допуну горива,

and a supply depot all in one.

као и складиште за залихе, све заједно.

With Europe, Russia, China, and the US expressing interest in the project,

Пошто су Европа, Русија, Кина и САД заинтересоване за овај пројекат,

the moon camp may come to involve

камп на Месецу би могао укључити

the space agencies of all major nations, as well as private companies.

свемирске агенције свих великих нација, као и приватне компаније.

Within a few decades,

У року од неколико деценија,

the moon may be bustling with mining operations,

на Месецу ће можда врвети од рударских подухвата,

research stations,

истраживачких станица

and tourist routes

и туристичких рута

alongside a construction yard under an orbiting space port.

заједно са градилиштем које ће бити испод свемирског портала који је у орбити.

We may have already visited the moon,

Можда смо већ посетили Месец,

but now we’re closer than ever to making it part of humanity’s home.

али сада смо ближе него икада да га учинимо делом дома за људски род.