Adventures of an interplanetary architect | Xavier De Kestelier

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

I must have been about 12 years old

Мора да сам имао око 12 година

when my dad took me to an exhibition on space,

када ме је тата одвео на изложбу о свемиру

not far from here, in Brussels.

недалеко одавде, у Бриселу.

And the year was about -- I think it was 1988,

Мислим да је била 1988. година,

so it was the end of the Cold War.

дакле, крај Хладног рата.

There was a bit of an upmanship going on between the Americans and the Russians

Американци и Руси су се помало такмичили

bringing bits to that exhibition.

у доношењу делова на ту изложбу.

NASA brought a big blow-up space shuttle,

Наса је донела велики свемирски брод,

but the Russians, they brought a Mir space station.

а Руси су донели свемирску станицу „Мир“.

It was actually the training module,

Био је то заправо модел за обуку

and you could go inside and check it all out.

и могли сте да уђете унутра и све прегледате.

It was the real thing --

Била је то права ствар -

where the buttons were, where the wires were,

места за дугмиће, жице,

место где су астронаути обедовали и радили.

where the astronauts were eating, where they were working.

And when I came home,

Када сам дошао кући,

the first thing I did, I started drawing spaceships.

прво чега сам се латио је цртање свемирских бродова.

Now, these weren't science fiction spaceships, no.

Нису то били свемирски бродови из научне фантастике; не.

They were actually technical drawings.

Били су то, заправо, технички цртежи.

They were cutaway sections

Били су то одвојени делови

of what kind of structure would be made out of,

о структури која би се из тога могла направити,

where the wires were, where the screws were.

о местима за жице, о местима за шрафове.

So fortunately, I didn't become a space engineer,

На срећу, нисам постао свемирски инжењер,

but I did become an architect.

али сам постао архитекта.

These are some of the projects that I've been involved with

Ово су пројекти у које сам био укључен

током протеклих петнаест година.

over the last decade and a half.

All these projects are quite different, quite different shapes,

Сви ови пројекти се прилично разликују, различитих су облика,

and it is because they are built for different environments.

а то је због тога што су направљени за различита окружења.

They have different constraints.

Имају различита ограничења.

And I think design becomes really interesting

Мислим да дизајнирање постаје заиста интересантно

when you get really harsh constraints.

када имате веома строга ограничења.

Now, these projects have been all over the world.

Ови пројекти су остварени широм света.

A few years ago, this map wasn't good enough.

Пре неколико година, ова мапа није била довољно добра;

It was too small.

била је премала.

We had to add this one,

Морали смо да додамо ову мапу,

because we were going to do a project on the Moon

јер смо планирали да урадимо пројекат на Месецу

for the European Space Agency;

за Европску свемирску агенцију;

they asked us to design a Moon habitat --

они су тражили да осмислимо место за становање на Месецу

and one on Mars with NASA,

и једно на Марсу за Насу,

a competition to look at a habitation on Mars.

што је било такмичење да се истраже насеља за Марс.

Whenever you go to another place,

Сваки пут када одете на друго место

as an architect

као архитекта

and try to design something,

и покушате да дизајнирате нешто,

you look at the local architecture, the precedents that are there.

осврћете се на локалну архитектуру, на постојеће претходнике.

Now, on the Moon, it's kind of difficult, of course,

На Месецу је ово, наравно, тешко,

because there's only this.

јер постоји само ово.

There's only the Apollo missions.

Постоје само мисије програма Аполо.

So last that we went there, I wasn't even born yet,

Последњи пут када смо били тамо, нисам се још ни родио,

and we only spent about three days there.

и само смо провели око три дана тамо.

So for me, that's kind of a long camping trip, isn't it,

За мене је то нека врста продуженог камповања, зар не,

but a rather expensive one.

али прилично скупог камповања.

Now, the tricky thing,

Е, сад, проблематична је ствар,

when you're going to build on another planet or a moon,

када планирате да градите на другој планети или природном сателиту,

is how to get it there, how to get it there.

доношење ствари на то место.

So first of all,

Па, као прво,

to get a kilogram, for example, to the Moon's surface,

да бисте однели килограм, на пример, на површину Месеца,

it will cost about 200,000 dollars,

то ће коштати око 200 000 долара;

very expensive.

веома је скупо.

So you want to keep it very light.

Зато желите да то буде веома лако.

Second, space. Space is limited. Right?

Друга ствар - простор. Простор је ограничен, зар не?

This is the Ariane 5 rocket.

Ово је ракета „Аријана 5“.

The space you have there

Простор у њој

is about four and a half meters by seven meters, not that much.

износи четири и по са седам метара, што није пуно.

So it needs to be an architectural system

Зато то треба да буде архитектонски систем

that is both compact, or compactable, and light,

који је компактан или компактибилан и лак,

and I think I've got one right here.

а мислим да један такав имам овде.

It's very compact,

Веома је компактан

and it's very light.

и веома је лак.

And actually,

Заправо,

this is one I made earlier.

ово сам направио раније.

Now, there's one problem with it,

Постоји проблем везан за то -

that inflatables

да се ствари испуњене ваздухом

are quite fragile.

прилично лако оштете.

They need to be protected,

Потребно је да их заштитимо,

specifically, when you go to a very harsh environment like the Moon.

посебно када идете у веома сурово окружење

као што је Месец.

Look at it like this.

Размишљајте о томе овако -

The temperature difference on a Moon base

температурна разлика на површини Месеца

could be anything up to 200 degrees.

може износити до 200 степени.

On one side of the base, it could be 100 degrees Celsius

На једној страни може бити 100 степени целзијуса,

and on the other side, it could be minus 100 degrees.

а на другој страни може бити минус 100 степени.

We need to protect ourselves from that.

Морамо се заштитити од тога.

The Moon also does not have any magnetic fields,

Такође, Месец нема магнетна поља,

which means that any radiation -- solar radiation, cosmic radiation --

што значи да ће било која радијација -

соларна, космичка -

will hit the surface.

ударити у површину.

We need to protect ourselves from that as well,

Морамо се заштитити и од тога,

protect the astronauts from that.

морамо заштитити астронауте од тога.

And then third,

Као треће,

but definitely not last,

али дефинитивно не и последње,

the Moon does not have any atmosphere,

Месец нема атмосферу,

which means any meteorites coming into it will not get burned up,

што значи да метеорити који улазе у њу неће сагорети

and they'll hit the surface.

и да ће ударити у површину.

That's why the Moon is full of craters.

Зато је Месец препун кратера.

Again, we need to protect the astronauts from that.

Поново, морамо да заштитимо астронауте од тога.

So what kind of structure do we need?

Па, каква нам је структура потребна?

Well, the best thing is really a cave,

Па, заправо је најбоља пећина,

because a cave has a lot of mass, and we need mass.

јер има велику масу, а она нам је потребна.

We need mass to protect ourselves from the temperatures,

Маса нам је потребна да бисмо се заштитили од температуре,

from the radiation

радијације

and from the meteorites.

и метеорита.

So this is how we solved it.

Ево како смо то решили.

We have indeed the blue part, as you can see.

Имамо плави део, као што видите.

That's an inflatable for our Moon base.

То је материјал испуњен ваздухом за базу на Месецу.

It gives a lot of living space and a lot of lab space,

Омогућава велики простор за боравак и простор за лабораторију,

and attached to it you have a cylinder,

а за то је повезан цилиндар,

and that has all the support structures in,

а све то укључује помоћне структуре,

all the life support and also the airlock.

структуре за одржавање живота и ваздушну комору.

And on top of that, we have a structure, that domed structure,

Поврх свега, имамо структуру, засвођену структуру,

that protects ourselves,

да бисмо се заштитили,

has a lot of mass in it.

а која садржи велику масу.

Where are we going to get this material from?

Одакле планирамо да донесемо материјале?

Are we going to bring concrete and cement from Earth to the Moon?

Да ли ћемо донети бетон и цемент са Земље на Месец?

Well, of course not, because it's way too heavy.

Наравно да нећемо јер су претешки.

It's too expensive.

То је прескупо.

So we're going to go and use local materials.

Дакле, користићемо локалне материјале.

Now, local materials are something we deal with on Earth as well.

Локални материјали су оно што користимо и на Земљи.

Wherever we build or whatever country we build in,

Шта год да градимо и у било којој земљи,

we always look at, what are the local materials here?

увек се питамо које локалне материјале имамо.

The problem with the Moon is, what are the local materials?

Проблем на Месецу је - који су то локални материјали?

Well, there's not that many.

Па, нема их пуно.

Actually, we have one.

Заправо, имамо један материјал.

It's moondust,

То је месечева прашина

or, fancier scientific name, regolith, Moon regolith.

или, како је научници отмено зову, реголит, Месечев реголит.

Great thing is, it's everywhere, right?

Сјајна ствар је да га има свуда, зар не?

The surface is covered with it.

Површина је прекривена њиме.

It's about 20 centimeters up to a few meters everywhere.

Има га свуда, од око 20 сантиметара до неколико метара дебљине слоја.

But how are we going to build with it?

Али, како ћемо користити за градњу?

Well, we're going to use a 3D printer.

Па, користићемо тродимензионалне штампаче.

Whenever I ask any of you what a 3D printer is,

Сваки пут када вас питам шта је тродимензионални штампач,

you're probably all thinking, well, probably something about this size

вероватно сви мислите: „Па, вероватно нешто отприлике оволико

and it would print things that are about this size.

што штампа ствари отприлике ове величине.“

So of course I'm not going to bring a massive 3D printer to the Moon

Наравно, нећу однети огроман тродимензионални штампач на Месец

да бих направио базу на Марсу.

to print my Moon base.

I'm going to use a much smaller device, something like this one here.

Користићу значајније мањи уређај, нешто попут овог овде.

So this is a small device, a small robot rover,

Дакле, ово је мали уређај, овај мали роботизовани ровер,

that has a little scoop,

који има малу лопату,

and it brings the regolith to the dome

а носи реголит до свода

and then it lays down a thin layer of regolith,

и затим поставља танак слој реголита,

and then you would have the robot that will solidify it,

а онда ће га други робот поравнати,

layer by layer,

слој по слој,

until it creates, after a few months,

док за неколико месеци не створи

the full base.

целу базу.

You might have noticed

Можда сте приметили

that it's quite a particular structure that we're printing,

да штампамо специјалну структуру,

and I've got a little example here.

а имам мали пример тога овде.

What we call this is a closed-cell foam structure.

Ово називамо структуром затворене ћелије од пене.

Looks quite natural.

Делује прилично природно.

The reason why we're using this

Користимо ово

as part of that shell structure

као део структуре љуштуре

is that we only need to solidify certain parts,

зато што нам је потребно да поравнамо одређене делове,

which means we have to bring less binder from Earth,

што значи да морамо да донесемо мање везивног материјала са Земље

and it becomes much lighter.

и онда то постаје много лакше.

Now --

Е, сада -

that approach of designing something

такав приступ дизајнирања нечега,

and then covering it with a protective dome

а затим прекривања заштитним сводом

we also did for our Mars project.

искористили смо и за пројекат на Марсу.

You can see it here, three domes.

Можете га видети овде; три свода.

And you see the printers printing these dome structures.

Видите и штампаче који праве засвођене структуре.

There's a big difference between Mars and the Moon,

Постоји велика разлика између Марса и Месеца

and let me explain it.

и дозволите да је објасним.

This diagram shows you to scale

Овај дијаграм вам показује мерења

the size of Earth and the Moon and the real distance,

величине Земље и Месеца и стварну удаљеност,

about 400,000 kilometers.

око 400 000 километара.

If we then go to Mars,

Ако затим одемо на Марс,

the distance from Mars to Earth --

удаљеност Марса од Земље -

and this picture here

а ово је усликао

is taken by the rover on Mars, Curiosity, looking back at Earth.

ровер на Марсу, Кјуриосити, гледајући ка Земљи.

You kind of see the little speckle there, that's Earth, 400 million kilometers away.

Видите малу тачку овде. То је Земља, удаљена 400 милиона километара.

The problem with that distance

Проблем са том удаљеношћу је тај

is that it's a thousand times the distance of the Earth to the Moon, pretty far away,

да је то хиљаду пута већа удаљеност од оне од Земље до Месеца,

прилично далеко,

but there's no direct radio contact with, for example, the Curiosity rover.

али не постоји директни радио контакт са, рецимо, ровером Кјуриосити.

So I cannot teleoperate it from Earth.

Значи, не могу да управљам њиме са даљине, са Земље.

I can't say, "Oh, Mars rover, go left,"

Не могу да кажем: „О, марсовски роверу, иди лево“,

because that signal would take 20 minutes to get to Mars.

јер би том сигналу требало 20 минута да стигне до Марса.

Then the rover might go left,

Онда би ровер можда отишао улево,

and then it will take another 20 minutes before it can tell me,

а онда би било потребно још 20 минута пре него што би ми могао рећи:

"Oh yeah, I went left."

„О, да, отишао сам на леву страну“.

So the distance,

Дакле, раздаљина,

so rovers and robots

па ће ровери и роботи

and going to have to work autonomously.

морати да раде самостално.

The only issue with it

Једини проблем везан за то

is that missions to Mars are highly risky.

је да су мисије на Марсу веома ризичне.

We've only seen it a few weeks ago.

То смо увидели тек пре неколико недеља.

So what if half the mission doesn't arrive at Mars.

Шта ако половина мисије не стигне на Марс?

What do we do?

Шта радимо?

Well, instead of building just one or two rovers

Па, уместо да направимо само један или два ровера

like we did on the Moon,

као што смо учинили на Месецу,

we're going to build hundreds of them.

изградићемо стотине.

And it's a bit like a termite's mound, you know?

А то је помало као гнездо термита, знате?

Termites, I would take half of the colony of the termites away,

Ако бих склонио половину колоније термита,

they would still be able to build the mound.

они би и даље могли да изграде гнездо.

It might take a little bit longer.

Можда би мало дуже потрајало.

Same here.

Исто је и са овим.

If half of our rovers or robots don't arrive,

Ако половина ровера или робота не стигне,

well, it will take a bit longer, but you will still be able to do it.

биће потребно мало више времена, али ћете и даље моћи то да урадите.

So here we even have three different rovers.

Дакле, овде чак имамо три различита ровера.

In the back, you see the digger.

У позадини видите копача.

It's really good at digging regolith.

Веома му добро иде ископавање риголита.

Then we have the transporter,

Затим имамо транспортера,

great at taking regolith and bringing it to the structure.

који је одличан за узимање реголита и његово доношење до структуре.

And the last ones, the little ones with the little legs,

Последњи, они мали са ножицама,

они не морају много да се крећу.

they don't need to move a lot.

Они одлазе и смештају се на слој реголита,

What they do is they go and sit on a layer of regolith

and then microwave it together,

а затим га заједно загревају

and layer by layer create that dome structure.

и слој по слој стварају ту засвођену структуру.

Now --

Е, сад -

we also want to try that out,

желели смо и да испробамо то,

so we went out on a road trip,

па смо отишли на путовање

and we created our own swarm of robots.

и створили сопствени скуп робота.

There you go.

Ево га.

So we built 10 of those. It's a small swarm.

Направили смо 10 оваквих. Мали скуп.

And we took six tons of sand,

Узели смо шест тона песка

and we tried out how these little robots

и испробали како би ови мали роботи

would actually be able to move sand around,

заправо могли да померају унаоколо песак,

Earth sand in this case.

песак са Земље у овом случају.

And they were not teleoperated. Right?

И нисмо управљали њима са даљине, знате?

Nobody was telling them go left, go right, or giving them a predescribed path.

Нико им није говорио да иду улево, удесно или им одређивао стазу кретања.

No. They were given a task:

Не; дат им је задатак -

move sand from this area to that area.

померите песак са овог подручја на ово.

And if they came across an obstacle, like a rock,

А ако би наишли на препреку, као што је камен,

they had to sort it out themselves.

морали су сами да смисле начин да то реше.

Or they came across another robot,

Или, ако би наишли на другог робота,

they had to be able to make decisions.

морали су да донесу одлуке.

Or even if half of them fell out, their batteries died,

Чак и ако би половина њих испала, ако би им се батерије потрошиле,

they still had to be able to finish that task.

они би и даље могли да заврше тај задатак.

Now, I've talked about redundancy.

Причао сам о вишку,

But that was not only with the robots.

али то се не тиче само робота.

It was also with the habitats.

Тиче се и насеља.

On the Mars project, we decided to do three domes,

У пројекту везаном за Марс, одлучили смо да направимо три свода,

because if one didn't arrive,

јер ако један не стигне,

the other two could still form a base,

преостала два би и даље формирала базу,

and that was mainly because each of the domes

а то је углавном због тога што је сваки од ових сводова

actually have a life support system built in the floor,

имао систем за животну подршку уграђену у под,

so they can work independently.

да би могли да раде независно.

So in a way, you might think, well, this is pretty crazy.

На неки начин, можда мислите: „Па, ово је прилично лудо.

Why would you, as an architect, get involved in space?

Зашто би се, као архитекта, укључио у рад у свемиру?“

Because it's such a technical field.

Зато што је то толико техничко поље.

Well, I'm actually really convinced

Па, заправо сам заиста убеђен

that from a creative view or a design view,

да кроз креативни, дизајнерски поглед на ствари

you are able to solve really hard and really constrained problems.

можете да решите заиста тешке проблеме са великим ограничењима.

And I really feel that there is a place for design and architecture

И стварно осећам да постоји место за дизајн и архитектуру

in projects like interplanetary habitation.

у пројектима као што су међупланетарне насеобине.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)