The surprising connection between brain injuries and crime | Kim Gorgens

Prevodilac: Dragomir Stojkov Lektor: Ivana Krivokuća

A traumatic brain injury, or TBI,

Трауматска повреда мозга, или ТПМ,

is a disruption in brain function caused by an external blow to the head.

је поремећај у раду мозга проузрокован ударцем у главу.

And when you hear that definition,

Када чујете ту дефиницију,

you might think about sports and professional athletes,

вероватно помислите на спорт и професионалне спортисте,

since it's the kind of injury we're used to seeing on the playing field.

јер смо навикли да такве повреде видимо на терену.

And this imagery has really come to define TBI in the public consciousness.

Ова слика је заиста постала одредница за ТПМ у јавној свести.

I myself do research on TBI in retired and college athletes.

Ја лично истражујем ТПМ код пензионисаних и школских спортиста.

I stood on a TED stage in 2010,

Стајала сам на TED бини 2010. године

talking about concussions in kids' sports.

и причала сам о потресима мозга у дечијим спортовима.

So I have to say, as someone who researches and treats these injuries,

Морам рећи, као неко ко истражује и лечи ове повреде,

that I've been really gratified to see the growing awareness of TBI

да сам била прилично задовољна видевши растућу свест о ТПМ,

and specifically, the short- and long-term risks to athletes.

тачније, о краткорочним и дугорочним ризицима за спортисте.

Today, though, I want to introduce you to a larger but no less controversial

Али данас желим да вам представим већу, али не и мање контроверзну

group of people impacted by traumatic brain injury,

групу људи која пати због трауматских повреда мозга

who don't often show up in the headlines.

и не појављује се често у насловима.

I've come to recognize these inmates and probationers

Уочила сам да су затвореници и особе на условној казни,

as surprisingly among the most vulnerable members of society.

изненађујуће, међу најосетљивијим члановима друштва.

For the last six years, my colleagues and I have been doing research

Последњих шест година, моје колеге и ја обављали смо истраживање

that has completely changed the way we think about the criminal justice system

које је потпуно променило начин на који размишљамо о кривично-правном систему

and the people in it.

и људима унутар њега.

And it may change the way you think about those things, too.

Можда промени и начин на који ви размишљате о тим стварима.

So I'll start with a shocking statistic:

Започећу једним шокантним податком:

50 to 80 percent of people in criminal justice

50 до 80 процената људи у кривично-правном систему

have a traumatic brain injury.

има трауматску повреду мозга.

Up to 80 percent.

До 80 процената.

In the general public, in this room, for example,

У општој популацији, у овој просторији, на пример,

that number is less than five percent.

тај број је мањи од пет процената.

And I'm not just talking about getting your bell rung.

Не причам само о томе када јако ударите главу.

These are the kinds of injuries that require hospitalization.

Ово су врсте повреда које захтевају болничко лечење.

Most of them are the product of a physical assault,

Већина њих је исход физичког напада,

and some of them are actually sustained in jail.

а неке су заправо задобијене у затвору.

All of these numbers are even higher among the women in criminal justice.

Све те бројке су још веће међу женама у кривично-правном систему.

Almost every single woman in the criminal justice system

Скоро свака жена у кривично-правном систему

has been exposed to interpersonal violence and abuse.

била је изложена међуљудском насиљу и злостављању.

More than half of these women have been exposed to repeated brain injuries.

Више од половине ових жена биле су изложене вишеструким повредама мозга.

In this way, these women's brains look like the brains of retired NFL players,

На овај начин, мозгови ових жена изгледају као мозгови пензионисаних играча НФЛ-а

and they'll likely face the same risks for dementing diseases as they age.

и вероватно ће имати исти ризик за болести деменције како старе.

The same risks.

Исти ризик.

TBI, together with mental illness and substance abuse and trauma,

ТПМ, заједно са менталним болестима, злоупотребом супстанци и траумама,

makes it hard for people to think.

отежавају људима размишљање.

They have cognitive impairments like poor judgment and poor impulse control,

Имају поремећаје когниције као што су лоше расуђивање

и лоша контрола импулса,

problems that make criminal justice a revolving door.

проблеме који стварају зачарани круг у кривично-правном систему.

People get arrested and booked into jail.

Људи бивају хапшени и послати у затвор.

They oftentimes get into trouble while they're in there.

Често се нађу у невољама док су тамо.

They get into fights. They fall out of their bunk.

Потуку се. Падну са свог лежаја.

And then they get released and do stupid things,

Онда бивају пуштени и чине разне глупости,

like forgetting mandatory check-ins, and they get rearrested.

рецимо, забораве на обавезно пријављивање и онда поново бивају хапшени.

Statistically speaking,

Статистички гледано,

they're actually more likely to be rearrested than not.

већа је шанса да поново буду ухапшени него да не буду.

A colleague calls this "serving a life sentence 30 days at a time."

Један колега то назива „служење доживотне казне 30 по 30 дана“.

And oftentimes, these folks don't know why this is so hard for them.

Ови људи често не знају зашто им то толико тешко иде.

They feel out of control and frustrated.

Осећају се ван контроле и изнервирано.

So knowing that TBI is at the root of so many of these challenges,

Знајући да је ТПМ у корену многих ових проблема,

the mission for a group of us in Colorado has been to disrupt that cycle,

задатак групе нас из Колорада био је да прекинемо тај циклус,

to jam the revolving the door.

да зауставимо тај зачарани круг.

So working together with my state and local partners,

У сарадњи са мојим државним и локалним партнерима,

we crafted a plan to meet everyone's needs:

смислили смо план који свима удовољава:

the system, the inmates and probationers,

систему, затвореницима и онима на условној казни,

my graduate students.

мојим дипломцима.

In this program, we assess how each person's brain works

У овом програму, процењујемо како ради мозак сваке особе

so that we can recommend basic modifications

како бисмо препоручили основне измене

to make this system more effective

које ће учинити овај систем ефикаснијим

and safer.

и безбеднијим.

And here when I say "safer," I mean safer not only for the inmates,

Када кажем „безбеднијим“, мислим безбеднијим не само за затворенике,

but safer also for correctional staff.

већ и за корективно особље.

In some ways, this is such a simple approach.

На неки начин, ово је тако једноставан приступ.

We're not treating the brain injury,

Не лечимо повреду мозга

we're treating the underlying problem that gets people into all of this trouble

већ решавамо основни проблем због којег људи уопште

in the first place.

упадају у ове невоље.

We do quick neuropsychological screening tests

Радимо брзо неуропсихолошко тестирање

to identify strengths and weaknesses in the way an inmate thinks.

како бисмо установили снаге и слабости затворениковог размишљања.

Using that information, we write two reports.

Користећи те информације, пишемо два извештаја.

One, a report for the system

Један је извештај за систем

with specific recommendations on how to manage that inmate.

са одређеним препорукама о томе како поступити са тим затвореником.

The other is a letter to the inmate

Други је писмо упућено затворенику

with specific suggestions for how to manage themselves.

са одређеним предлозима о томе како поступити са самим собом.

For example, if our test result suggests that a probationer has a hard time

На пример, ако наш тест покаже да особа на условној казни има потешкоћа

remembering the things they hear,

да запамти ствари које чује,

that would be an auditory memory deficit.

то указује на слушни меморијски дефицит.

In that case, our letter to the court might suggest

У том случају, у нашем писму суду можемо предложити

that that probationer get handouts of important information.

да особа на условној казни добије летак са важним информацијама.

And our letter to that probationer would say, among other things,

А у нашем писму тој особи на условној бисмо рекли, између осталог,

that they should carry a notebook to record that information for themselves.

да треба да носе свеску са собом и да бележе те информације за себе.

Now, most importantly,

Сада, најважније је да овде застанем

is that I pause here to be really clear about one point.

како бих била кристално јасна око једне ствари.

This program does not minimize responsibility

Овај програм не умањује одговорност

or make excuses for anyone's behavior.

и не прави изговоре за нечије понашање.

This is about changing longstanding negative perceptions

Овде се ради о промени дугогодишње негативне перцепције

and building self-advocacy.

и o заступању самога себе.

It's actually about taking responsibility.

Ради се заправо о преузимању одговорности.

The inmates move from,

Затвореници прелазе са:

"I'm a total screwup, I'm a loser,"

„Све живо упропастим, ја сам губитник“

to, "Here's what I don't do well,

на: „Ево шта не радим како треба,

and here's what I have to do about it."

и ево шта треба да урадим поводом тога.“

(Applause)

(Аплауз)

And the system comes to see an inmate's problematic behavior

Систем посматра проблематично понашање затвореника

as the things they can't do

као нешто што не могу да ураде,

versus the things they won't do.

а не нешто што не желе да ураде.

And that change --

Та промена -

seeing behavior as a deficit rather than outright defiance --

схватити понашање као дефицит уместо као директан отпор -

is everything in these settings.

је све у овом систему.

We hear from inmates around the country,

Затвореници широм државе се оглашавају,

and they write, and more than anything, they want to know how to help themselves.

пишу нам и више од свега желе да знају како сами себи да помогну.

This is an excerpt from a letter from Troy in Virginia,

Ово је одломак из писма од Троја из Вирџиније,

an excerpt from a 50-page letter.

одломак из писма од 50 страница.

And he writes,

Он пише:

"Can you tell me what you think of all the head traumas I've dealt with?

„Можете ли ми рећи шта мислите о свим траумама главе које сам имао?

What can I do? Can you help me?"

Шта могу да учиним? Можете ли ми помоћи?“

Closer to home, we have thousands of stories like this,

Нама приближније, имамо на хиљаде оваквих прича,

and smart stories, stories that have a great outcome.

паметних прича, прича са изванредним крајем.

Here's Vinny.

Ево Винија.

Vinny was hit by a car when he was 15,

Винија је ударио ауто када је имао 15 година,

and from that moment forward, spent more time in jail than in school.

и од тог тренутка надаље, провео је више времена у затвору него у школи.

With some basic skill-building,

Уз основно усавршавање вештина,

after our assessment revealed

након што смо проценили

that he had some pretty significant memory impairments,

да има прилично озбиљне проблеме са памћењем,

Vinny learned to use the alarm and reminder function on his iPhone

Вини је научио да користи аларм и подсетник на свом ајфону

to track important appointments,

како би стизао на важне састанке,

and he keeps a checklist to break larger tasks

и има чек-листу на којој веће задатке дели

into smaller, manageable ones.

на мање, изводљивије.

And with basic tools like that under his belt,

Са основним алатима попут тих у џеповима,

Vinny's been out of jail for two years,

Вини је већ две године на слободи,

clean for nine months,

чист већ девет месеци,

and recently back to work.

а од скоро се вратио на посао.

(Applause)

(Аплауз)

What's so striking for Vinny

Оно што је упечатљиво за Винија

is that this is his first time off of court supervision

је то што му је ово први пут да је без судског надзора

since his injury more than 15 years ago.

још од повреде од пре више од 15 година.

He made it out of the revolving door.

Изашао је из зачараног круга.

(Applause)

(Аплауз)

He says now, "I can do anything.

Сада каже: „Могу све.

I just have to work a lot harder at it." (Laughs)

Само треба много више да се потрудим.“ (Смех)

And here's Thomas.

Ево Томаса.

Thomas has some pretty significant attention and behavior problems

Томас има озбиљних проблема са пажњом и понашањем

after an injury landed him in a coma for more than a month.

након што се повредио и завршио више од месец дана у коми.

After relearning how to walk,

Након што је поново научио да хода,

his first stop?

његова прва станица?

Court.

Суд.

He couldn't imagine a future where he wasn't in trouble.

Није могао да замисли будућност у којој није у невољи.

He now carries a calendar to avoid being held in contempt

Сада носи календар да не би био задржан у притвору

for missed court dates,

због недолазака на суд,

and he schedules a break into his day every day

а у свом свакодневном распореду има планирану паузу

to recharge before he gets agitated.

да би напунио батерије пре него што се узнемири.

And nobody knows the revolving door

Нико не познаје зачарани круг

better than the person sitting at the front of the courtroom.

боље од особе која седи на челу суднице.

This is my good friend and colleague Judge Brian Bowen.

Ово је мој добар пријатељ и колега судија Брајан Боуен.

Now, Judge Bowen was already on a mission to make the system work for everyone,

Сад, судија Боуен је већ имао мисију да учини систем погодним за све,

and when he heard about this program, he saw the perfect fit.

и када је чуо за овај програм, видео је савршено решење.

He actually sits down with all of his prosecutors

Он заправо заседа са свим својим тужиоцима

to help them see that there's basically two categories of defendants

како би им указао на то да постоје две врсте оптужених

in the courtroom:

у судници:

the ones we're afraid of -- oftentimes, rightfully so --

они којих се плашимо - често оправдано -

and the ones we're mad at.

и они на које смо бесни.

These are the ones who miss all of their scheduled appointments

То су они који пропуштају све своје заказане састанке

and they blow through the best-laid probation plans.

и не прате најбоље планове за условну.

And Judge Bowen believes that, with a little more support,

Судија Боуен верује да, уз мало више подршке,

we could move people in this latter category,

можемо преместити људе из ове друге категорије,

the maddening category,

категорије оних што нас чине беснима,

through and ultimately out of the system.

кроз систем и коначно изван њега.

He proved that with Navy veteran Mike.

То је доказао са Мајком, ратним ветераном из морнарице.

Judge Bowen saw the correlation between Mike's history of a massive 70-foot fall

Судија Боуен видео је узајамну повезаност између Мајковог пада са висине од 20м

and his long-standing pattern of difficulty showing up on the right day

и његове дуготрајне потешкоће са појављивањем на тачан дан

for court appointments

судског састанка

and complying with mandatory therapy requirements, for example.

и усклађивањем са обавезним захтевима терапије, на пример.

And instead of sentencing him to more and more jail time,

Уместо да га осуди на све више и више времена у затвору,

Judge Bowen sent him home with maps and checklists and handouts

судија Боуен га је послaо кући са мапама, чек-листама и лецима

and recommended instead vocational rehabilitation

и предложио рехабилитацију кроз запослење

and flexible scheduling for those therapies.

и флексибилни распоред за те терапије.

And this with those supports, Mike's back to work

Са том подршком, Мајк се вратио на посао

for the first time since his injury while he was in the service.

први пут након повреде коју је задобио за време службе.

He's repairing relationships with his family,

Поправља односе са својом породицом,

and just last month,

а прошлог месеца,

he graduated from Judge Bowen's veteran's court.

дипломирао је на суду за ветеране судије Боуена.

(Applause)

(Аплауз)

This program shows us the overwhelming prevalence

Овај програм нам показује огромну распрострањеност

of traumatic brain injuries and cognitive deficits

трауматских повреда мозга и когнитивних дефицита

and the accumulation of brokenness in the criminal justice system.

и нагомилавање грешака у кривично-правном систему.

And it highlights the extraordinary power of resilience and responsibility.

И он наглашава изванредну моћ опоравка и одговорности.

In Mike and Thomas and Vinny,

У Мајковој, Томасовој и Винијевој,

even Judge Bowen's story,

чак и у Боуеновој причи,

you saw the transformation made possible by a change in perception

видели сте могућност трансформације уз промену перцепције

and some simple accommodations.

и нека једноставна прилагођавања.

All told, in this program,

Све у свему, у овом програму,

these inmates and probationers come to see themselves differently.

ови затвореници и особе на условној другачије гледају на себе.

The system sees them differently,

Систем их другачије гледа,

and when you meet them in the community, I hope you see them differently, too.

а када их сретнете у друштву, надам се да ћете их и ви другачије гледати.

Thanks, guys.

Хвала вам, људи.

(Applause)

(Аплауз)