How megacities are changing the map of the world | Parag Khanna

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

I want you to reimagine how life is organized on earth.

Желим да другачије замислите начин на који се живот организује на земљи.

Think of the planet like a human body that we inhabit.

Мислите о овој планети као о људском телу у ком живимо.

The skeleton is the transportation system of roads and railways,

Скелет је транспортни систем путева и железница,

bridges and tunnels, air and seaports

мостова и тунела, ваздушних и морских лука

that enable our mobility across the continents.

који нам омогућавају да се крећемо по свим континентима.

The vascular system that powers the body

Васкуларни систем који даје телу снагу

are the oil and gas pipelines and electricity grids.

су цеви за нафту, гасоводне цеви и електродистрибутивне мреже

that distribute energy.

које расподељују енергију.

And the nervous system of communications

Нервни систем комуникације

is the Internet cables, satellites, cellular networks

су каблови интернета, сателити, мреже мобилне телефоније

and data centers that allow us to share information.

и информативни центри који нам омогућавају дељење информација.

This ever-expanding infrastructural matrix

Ова инфраструктурна матрица која непрестано расте

already consists of 64 million kilometers of roads,

већ се састоји од путева дужине 64 милиона километара,

four million kilometers of railways,

четири милиона километара железнице,

two million kilometers of pipelines

два милиона километара цевовода

and one million kilometers of Internet cables.

и једног милиона километра каблова за интернет.

What about international borders?

Шта је са интернационалним границама?

We have less than 500,000 kilometers of borders.

Имамо мање од 500 000 километара граница.

Let's build a better map of the world.

Хајде да изградимо бољу мапу света.

And we can start by overcoming some ancient mythology.

Можемо започети превазилажењем извесне застареле митологије.

There's a saying with which all students of history are familiar:

Постоји изрека са којом су упознати сви студенти историје:

"Geography is destiny."

„Географија је судбина.“

Sounds so grave, doesn't it?

Звучи тако озбиљно, зар не?

It's such a fatalistic adage.

То је тако фаталистичка изрека.

It tells us that landlocked countries are condemned to be poor,

Она нам говори да су земље окружене копном осуђене на сиромаштво,

that small countries cannot escape their larger neighbors,

да мале земље не могу да избегну своје веће суседе,

that vast distances are insurmountable.

да су огромне раздаљине непремостиве.

But every journey I take around the world,

Међутим, са сваким путовањем по свету,

I see an even greater force sweeping the planet:

видим силу која је још јача и у замаху на планети -

connectivity.

повезивање.

The global connectivity revolution, in all of its forms --

Револуција глобалне повезаности у свим својим облицима -

transportation, energy and communications --

транспорт, енергија и комуникација -

has enabled such a quantum leap in the mobility of people,

омогућила је огроман помак у кретању људи,

of goods, of resources, of knowledge,

добара, ресурса, знања,

such that we can no longer even think of geography as distinct from it.

која је таква да више не видимо географију одвојену од ње.

In fact, I view the two forces as fusing together

Заправо, видим ове две снаге како се спајају

into what I call "connectography."

у нешто што називам „конектографија“.

Connectography represents a quantum leap

Конектографија представља огроман помак

in the mobility of people, resources and ideas,

у мобилности људи, ресурса и идеја,

but it is an evolution,

али представља еволуцију,

an evolution of the world from political geography,

развој света од политичке географије,

which is how we legally divide the world,

што је начин на који легално делимо свет,

to functional geography,

до функционалне географије,

which is how we actually use the world,

што је начин на који заправо користимо свет,

from nations and borders, to infrastructure and supply chains.

од нација и граница до инфраструктуре и ланаца снабдевања.

Our global system is evolving

Наш глобални систем се развија

from the vertically integrated empires of the 19th century,

од вертикално интегрисаних империја 19. века,

through the horizontally interdependent nations of the 20th century,

преко хоризонтално међузависних нација 20. века

into a global network civilization in the 21st century.

до глобалне мреже цивилизација у 21. веку.

Connectivity, not sovereignty,

Повезаност, а не суверенитет,

has become the organizing principle of the human species.

постао је принцип организације људске врсте.

(Applause)

(Аплауз)

We are becoming this global network civilization

Постајемо цивилизација глобалне мреже

because we are literally building it.

јер је буквално градимо.

All of the world's defense budgets and military spending taken together

Сви светски буџети за одбрану и војни трошкови заједно

total just under two trillion dollars per year.

износе тек нешто испод два билиона долара годишње.

Meanwhile, our global infrastructure spending

У међувремену, процењује се да ће доћи до пораста

is projected to rise to nine trillion dollars per year

наших глобалних инфраструктуралних трошкова

од девет билиона годишње током следеће деценије.

within the coming decade.

And, well, it should.

Па, и требало би.

We have been living off an infrastructure stock

Живимо са инфраструктуралним залихама

meant for a world population of three billion,

предвиђеним за светску популацију од три миллиарде

as our population has crossed seven billion to eight billion

док нам популација прелази од 7 ка 8 милијарди,

and eventually nine billion and more.

а на крају и 9 милијарди и више.

As a rule of thumb, we should spend about one trillion dollars

По правилу би требало да трошимо око једног билиона долара

on the basic infrastructure needs of every billion people in the world.

на основне инфраструктуралне потребе на сваку милијарду становника на свету.

Not surprisingly, Asia is in the lead.

Не изненађује да је Азија у вођству.

In 2015, China announced the creation

Током 2015. године, Кина је најавила стварање

of the Asian Infrastructure Investment Bank,

Азијске банке за инфраструктуру и улагања,

which together with a network of other organizations

која заједно са мрежом других организација

aims to construct a network of iron and silk roads,

има за циљ да изгради мрежу путева гвожђа и свиле,

stretching from Shanghai to Lisbon.

која ће се протезати од Шангаја до Лисабона.

And as all of this topographical engineering unfolds,

Док се развија овај топографски инжењеринг,

we will likely spend more on infrastructure in the next 40 years,

вероватно ћемо потрошити више на инфраструктуру у наредних 40 година,

we will build more infrastructure in the next 40 years,

изградићемо више инфраструктуре у следећих 40 година

than we have in the past 4,000 years.

него што смо то учинили у претходних 4 000 година.

Now let's stop and think about it for a minute.

Застанимо и размислимо о томе на тренутак.

Spending so much more on building the foundations of global society

Толико увећана потрошња за изградњу основа глобалног друштва,

rather than on the tools to destroy it

уместо потрошње на средства за њено уништење,

can have profound consequences.

може имати далекосежне последице.

Connectivity is how we optimize the distribution

Повезаност је начин на који оптимизујемо прерасподелу

of people and resources around the world.

људи и ресурса широм света.

It is how mankind comes to be more than just the sum of its parts.

То је начин на који људска врста постаје више од пуког збира својих делова.

I believe that is what is happening.

Верујем да је то оно што се дешава.

Connectivity has a twin megatrend in the 21st century:

Повезаност има свог близанца међу мегатрендовима 21. века -

planetary urbanization.

планетарну урбанизацију.

Cities are the infrastructures that most define us.

Градови су инфраструктуре које нас највише дефинишу.

By 2030, more than two thirds of the world's population

До 2030. године, више од две трећине светске популације

will live in cities.

живеће у градовима.

And these are not mere little dots on the map,

Ово нису само тачкице на мапи,

but they are vast archipelagos stretching hundreds of kilometers.

већ огромни архипелази који се протежу стотинама километара.

Here we are in Vancouver,

Ево нас у Ванкуверу,

at the head of the Cascadia Corridor

на врху каскадијског коридора

that stretches south across the US border to Seattle.

који се протеже јужно дуж америчке границе до Сијетла.

The technology powerhouse of Silicon Valley

Технолошки гигант Силицијумске долине

begins north of San Francisco down to San Jose

креће северно од Сан Франциска, наниже према Сан Хозеу

and across the bay to Oakland.

и дуж залива до Оукланда.

The sprawl of Los Angeles now passes San Diego

Ширење Лос Анђелеса сада прелази Сан Дијего

across the Mexican border to Tijuana.

преко мексичке границе до Тихуане.

San Diego and Tijuana now share an airport terminal

Сан Дијего и Тихуана сада имају заједнички аеродромски терминал

where you can exit into either country.

са ког можете отићи у обе земље.

Eventually, a high-speed rail network may connect the entire Pacific spine.

На крају може доћи до тога

да брза железничка мрежа повеже целокупну обалу Тихог океана.

America's northeastern megalopolis begins in Boston through New York

Амерички североисточни мегалополис креће од Бостона преко Њујорка

and Philadelphia to Washington.

и Филаделфије до Вашингтона.

It contains more than 50 million people

Има више од 50 милиона људи

and also has plans for a high-speed rail network.

и у плану је мрежа брзе железнице.

But Asia is where we really see the megacities coming together.

Међутим, Азија је место на ком видимо да се мегаградови спајају.

This continuous strip of light from Tokyo through Nagoya to Osaka

Континуирани строп светла од Токија преко Нагоје до Осаке

contains more than 80 million people

садржи више од 80 милиона људи

and most of Japan's economy.

и већи део јапанске економије.

It is the world's largest megacity.

То је највећи светски мегаград.

For now.

За сада.

But in China, megacity clusters are coming together

У Кини, међутим, мегаградски скупови се спајају

with populations reaching 100 million people.

са популацијом која достиже 100 милиона људи.

The Bohai Rim around Beijing,

Економски прстен Бохај око Пекинга,

The Yangtze River Delta around Shanghai

делта реке Јангцекјанг око Шангаја

and the Pearl River Delta,

и делта Бисерне реке

stretching from Hong Kong north to Guangzhou.

протежу се од Хонг Конга северно до Гуангџоуа,

And in the middle,

а у средини је мегаградски скуп Чунгкинг-Ченгду,

the Chongqing-Chengdu megacity cluster,

whose geographic footprint is almost the same size

чија је географска површина скоро исте величине

as the country of Austria.

као држава Аустрија.

And any number of these megacity clusters

Сваки од ових мегаградских скупова

has a GDP approaching two trillion dollars --

има БДП којa се приближава цифри од два билиона долара,

that's almost the same as all of India today.

што је готово једнако БДП-у скоро целокупне Индије.

So imagine if our global diplomatic institutions, such as the G20,

Па, замислите да наше глобалне дипломатске институције, као што је Г20,

were to base their membership on economic size

заснивају чланство на економској снази,

rather than national representation.

а не на националној заступљености.

Some Chinese megacities may be in and have a seat at the table,

Неки кинески мегаградови би могли постати чланови и добити место за столом,

while entire countries, like Argentina or Indonesia would be out.

док би целе земље, као што су Аргентина или Индонезија, биле искључене.

Moving to India, whose population will soon exceed that of China,

Ако кренемо до Индије,

чија ће популација ускоро превазићи популацију у Кини,

it too has a number of megacity clusters,

и она има мегаградске скупове,

such as the Delhi Capital Region

као што је главна регија Делхија

and Mumbai.

и Мумбај.

In the Middle East,

На Средњем Истоку, Шири Техеран обухвата једну трећину иранске популације.

Greater Tehran is absorbing one third of Iran's population.

Most of Egypt's 80 million people

Већи део од 80 милиона становника Египта

live in the corridor between Cairo and Alexandria.

живи у пролазу између Каира и Александрије.

And in the gulf, a necklace of city-states is forming,

У заливу се формирају низови држава-градова,

from Bahrain and Qatar,

од Бахреина и Катара

through the United Arab Emirates to Muscat in Oman.

преко Уједињених Aрапских Eмирата до Маската у Оману.

And then there's Lagos,

Затим, ту је и Лагос,

Africa's largest city and Nigeria's commercial hub.

највећи афрички град и нигеријски комерцијални центар.

It has plans for a rail network

Постоји план за његову железничку мрежу,

that will make it the anchor of a vast Atlantic coastal corridor,

што ће бити сидро огромног атлантског обалског појаса,

stretching across Benin, Togo and Ghana,

који се протеже преко Бенина, Тогоа и Гане

to Abidjan, the capital of the Ivory Coast.

до Абиџана, главног града Обале Слоноваче.

But these countries are suburbs of Lagos.

Ове су земље, међутим, предграђа Лагоса.

In a megacity world,

У свету мегаградова,

countries can be suburbs of cities.

државе могу бити предграђа градова.

By 2030, we will have as many as 50 such megacity clusters in the world.

До 2030. године ћемо имати

чак 50 таквих скупова мегаградова на свету.

So which map tells you more?

Па, која вам мапа говори више?

Our traditional map of 200 discrete nations

Наша традиционална мапа од 200 појединачних нација

that hang on most of our walls,

која је закачена на већини наших зидова

or this map of the 50 megacity clusters?

или ова мапа од 50 мегаградских скупова?

And yet, even this is incomplete

Ипак, и ово је непотпуно

because you cannot understand any individual megacity

јер не можете разумети било који појединачни мегаград

without understanding its connections to the others.

без разумевања његове повезаности са другим градовима.

People move to cities to be connected,

Људи се селе у градове да би били повезани,

and connectivity is why these cities thrive.

а због повезаности се ови градови развијају.

Any number of them, such as Sao Paulo or Istanbul or Moscow,

Било који од њих, као што су Сао Пауло, Истанбул или Москва,

has a GDP approaching or exceeding one third of one half

има БДП који се приближава или прелази трећину половине

of their entire national GDP.

целокупног њиховог националног БДП-а.

But equally importantly,

Међутим, једнако је важно

you cannot calculate any of their individual value

да не можете израчунати ниједну њихову појединачну вредност

without understanding the role of the flows of people,

без разумевања улоге протока људи,

of finance, of technology

финансија, технологије

that enable them to thrive.

који им омогућавају да се развијају.

Take the Gauteng province of South Africa,

Узмите за пример провинцију Хаутенг у Јужној Африци,

which contains Johannesburg and the capital Pretoria.

која садржи Јоханезбург и главни град, Преторију.

It too represents just over a third of South Africa's GDP.

Она, такође, представља нешто мало преко трећине јужноафричког БДП-а.

But equally importantly, it is home to the offices

Једнако је важно, међутим, да се ту налазе канцеларије

of almost every single multinational corporation

скоро сваке мултинационалне корпорације

that invests directly into South Africa

која улаже директно у Јужну Африку

and indeed, into the entire African continent.

и, заиста, у цео афрички континент.

Cities want to be part of global value chains.

Градови желе да буду део глобалних ланаца вредности.

They want to be part of this global division of labor.

Желе да буду део глобалне поделе рада.

That is how cities think.

Градови размишљају на овај начин.

I've never met a mayor who said to me,

Никада нисам срео градоначелника који ми је рекао:

"I want my city to be cut off."

„Желим да мој град буде одсечен.“

They know that their cities belong as much

Знају да њихови градови једнако припадају

to the global network civilization as to their home countries.

цивилизацији глобалне мреже и њиховим домовинама.

Now, for many people, urbanization causes great dismay.

Е, сад, код многих људи урбанизација ствара велику забринутост.

They think cities are wrecking the planet.

Мисле да градови уништавају планету.

But right now,

Међутим, управо сада

there are more than 200 intercity learning networks thriving.

има више од 200 међуградских мрежа учења које расту.

That is as many as the number of intergovernmental organizations

То је једнако броју

међувладиних организација које имамо.

that we have.

And all of these intercity networks are devoted to one purpose,

Све ове међуградске мреже посвећене су једној сврси,

mankind's number one priority in the 21st century:

приоритету човечанства у 21. веку,

sustainable urbanization.

одрживој урбанизацији.

Is it working?

Да ли то функционише?

Let's take climate change.

Узмимо, на пример, климатске промене.

We know that summit after summit in New York and Paris

Знамо да самит за самитом у Њујорку и Паризу

is not going to reduce greenhouse gas emissions.

неће смањити емисију гасова стаклене баште.

But what we can see is that transferring technology

Међутим, оно што можемо да видимо је да пренос технологије,

and knowledge and policies between cities

знања и стратегија између градова

is how we've actually begun to reduce the carbon intensity of our economies.

је начин на који смо почели да смањујемо присуство угљеника у нашим економијама.

Cities are learning from each other.

Градови уче једни од других.

How to install zero-emissions buildings,

Како изградити зграде које немају штетна зрачења,

how to deploy electric car-sharing systems.

како развити системе дељења електричних аутомобила.

In major Chinese cities,

У највећим кинеским градовима,

they're imposing quotas on the number of cars on the streets.

уводе ограничења броја аутомобила на улицама.

In many Western cities,

У многим градовима на Западу,

young people don't even want to drive anymore.

млади људи чак више и не желе да возе.

Cities have been part of the problem,

Градови су били део проблема,

now they are part of the solution.

а сада су део решења.

Inequality is the other great challenge to achieving sustainable urbanization.

Неједнакост је други велики проблем да се постигне одржива уранизација.

When I travel through megacities from end to end --

Када путујем кроз мегаградове с краја на крај,

it takes hours and days --

а потребни су сати и дани за то,

I experience the tragedy of extreme disparity

имам доживљај трагедије крајњих неједнакости

within the same geography.

у оквиру исте области.

And yet, our global stock of financial assets

Ипак, наше светске залихе финансијских средстава

has never been larger,

никада нису биле веће,

approaching 300 trillion dollars.

а приближавају се броју од 300 билиона долара.

That's almost four times the actual GDP of the world.

То је скоро четири пута више од стварног светског БДП-а.

We have taken on such enormous debts since the financial crisis,

Преузели смо огромне дугове из времена финансијске кризе,

but have we invested them in inclusive growth?

али да ли смо их уложили у инклузивни раст?

No, not yet.

Не, не још.

Only when we build sufficient, affordable public housing,

Тек када изградимо адекватни, приступачни јавни смештај,

when we invest in robust transportation networks

када уложимо у снажне транспортне мреже

to allow people to connect to each other both physically and digitally,

да омогућимо људима да се међусобно повежу физички и дигитално,

that's when our divided cities and societies

наши подељени градови и друштва

will come to feel whole again.

почеће поново да изгледају као целина.

(Applause)

(Аплауз)

And that is why infrastructure has just been included

Због тога је инфраструктура управо укључена

in the United Nations Sustainable Development Goals,

у одрживе развојне циљеве Уједињених нација;

because it enables all the others.

јер омогућава све друге.

Our political and economic leaders

Наше политичке и економске вође

are learning that connectivity is not charity,

схватају да повезаност није милостиња,

it's opportunity.

већ прилика.

And that's why our financial community needs to understand

Због тога наша финансијска заједница

треба да разуме да је повезаност најважнија врста имовине у 21. веку.

that connectivity is the most important asset class of the 21st century.

Now, cities can make the world more sustainable,

Градови могу да учине свет одрживијим,

they can make the world more equitable,

могу учинити свет праведнијим,

I also believe that connectivity between cities

а верујем и да повезаност међу градовима

can make the world more peaceful.

може учинити свет мирнијим.

If we look at regions of the world with dense relations across borders,

Ако погледамо регионе света са више саобраћања преко граница,

we see more trade, more investment

видимо више трговине, више улагања

and more stability.

и више стабилности.

We all know the story of Europe after World War II,

Сви знамо причу о Европи након II светског рата,

where industrial integration kicked off a process

када је индустријска интеграција покренула процес

that gave rise to today's peaceful European Union.

који је покренуо стварање данашње миротворне Европске уније.

And you can see that Russia, by the way,

Узгред, можете видети да је Русија

is the least connected of major powers in the international system.

последња по повезаности међу великим силама

у интернационалном систему,

And that goes a long way towards explaining the tensions today.

а то увелико објашњава данашње тензије.

Countries that have less stake in the system

Земље које мање учествују у систему

also have less to lose in disturbing it.

имају и мање да изгубе када га поремете.

In North America, the lines that matter most on the map

У Северној Америци, линије које су најважније на мапи

are not the US-Canada border or the US-Mexico border,

нису границе између Америке и Канаде или Америке и Мексика,

but the dense network of roads and railways and pipelines

већ густа мрежа путева, железница, цевовода

and electricity grids and even water canals

и електричних мрежа, па чак и водених канала

that are forming an integrated North American union.

који стварају интегрисану унију Северне Америке.

North America does not need more walls, it needs more connections.

Северној Америци није потребно још зидова; потребно јој је више повезивања.

(Applause)

(Аплауз)

But the real promise of connectivity is in the postcolonial world.

Међутим, право обећање о повезаности је постколонијални свет,

All of those regions where borders have historically been the most arbitrary

сви региони у којима су границе кроз историју биле изузетно произвољне

and where generations of leaders

и у којима су генерације вођа

have had hostile relations with each other.

имале непријатељске односе једни са другима.

But now a new group of leaders has come into power

Сада је, међутим, нова група вођа дошла на власт

and is burying the hatchet.

и закопава ратне секире.

Let's take Southeast Asia, where high-speed rail networks

Узмимо за пример југоисточну Азију, где се планира да мреже брзих возова

are planned to connect Bangkok to Singapore

повежу Бангкок и Сингапур,

and trade corridors from Vietnam to Myanmar.

као и путеви за трговину од Вијетнама до Мјанмара.

Now this region of 600 million people coordinates its agricultural resources

Сада ова област са 600 милиона људи руководи својим пољопривредним ресурсима

and its industrial output.

и индустријском производњом.

It is evolving into what I call a Pax Asiana,

Развија се у нешто што зовем „Pax Asiana“,

a peace among Southeast Asian nations.

мир међу североисточним азијским народима.

A similar phenomenon is underway in East Africa,

Слична појава ће се ускоро развити у источној Африци,

where a half dozen countries

где шест земаља

are investing in railways and multimodal corridors

улаже у железнице и мултимодалне коридоре

so that landlocked countries can get their goods to market.

да би земље без излаза на море могле да представе своја добра на тржишту.

Now these countries coordinate their utilities

Сада земље контролишу своја средства

and their investment policies.

и стратегије инвестирања.

They, too, are evolving into a Pax Africana.

Оне се, такође, развијају у „Pax Africana“.

One region we know could especially use this kind of thinking

Једна нама позната област која може користити овакво размишљање

is the Middle East.

је Средњи исток.

As Arab states tragically collapse,

Како се арапске земље трагично урушавају,

what is left behind but the ancient cities,

шта остаје за њима осим древних градова,

such as Cairo, Beirut and Baghdad?

као што су Каиро, Бејрут и Багдад?

In fact, the nearly 400 million people of the Arab world

Заправо, скоро 400 милиона људи из арапског света

are almost entirely urbanized.

је скоро потпуно урбанизовано.

As societies, as cities,

Као друштва, као градови,

they are either water rich or water poor,

или су пребогати водом или је немају,

energy rich or energy poor.

или имају превише или премало енергије.

And the only way to correct these mismatches

Једини начин да поправимо ова неслагања

is not through more wars and more borders,

није кроз још ратова и граница,

but through more connectivity of pipelines and water canals.

већ кроз већу повезаност цевовода и водених канала.

Sadly, this is not yet the map of the Middle East.

Нажалост, ово још увек није мапа Средњег истока,

But it should be,

али би требало да буде,

a connected Pax Arabia,

повезана „Pax Arabia“,

internally integrated

интегрисана изнутра

and productively connected to its neighbors: Europe, Asia and Africa.

и продуктивно повезана са суседима - Европом, Азијом и Африком.

Now, it may not seem like connectivity is what we want right now

Може деловати да у овом тренутку не желимо повезаност

towards the world's most turbulent region.

са најтурбулентнијим делом света.

But we know from history that more connectivity is the only way

Међутим, знамо из историје да је већа повезаност једини начин

to bring about stability in the long run.

за остваривање дуготрајне стабилности,

Because we know that in region after region,

јер знамо да је из региона у регион

connectivity is the new reality.

повезаност нова стварност.

Cities and countries are learning to aggregate

Градови и земље уче да се удружују

into more peaceful and prosperous wholes.

у мирољубивије и напредније целине.

But the real test is going to be Asia.

Међутим, прави тест ће бити Азија.

Can connectivity overcome the patterns of rivalry

Да ли повезаност може да превазиђе обрасце ривалитета

among the great powers of the Far East?

међу великим силама Далеког истока?

After all, this is where World War III is supposed to break out.

На крају крајева, овде би требало да почне Трећи светски рат.

Since the end of the Cold War, a quarter century ago,

Од завршетка Хладног рата, пре четврт века,

at least six major wars have been predicted for this region.

бар је шест великих ратова предвиђено за овај регион,

But none have broken out.

али ниједан није почео.

Take China and Taiwan.

Узмите, на пример, Кину и Тајван.

In the 1990s, this was everyone's leading World War III scenario.

Деведесетих година, ово је за све био водећи сценарио за Трећи светски рат.

But since that time,

Међутим, отада

the trade and investment volumes across the straits have become so intense

је обим трговине и улагања преко мореуза постао толико интензиван

that last November,

да су прошлог новембра

leaders from both sides held a historic summit

вође обе стране одржале историјски самит

to discuss eventual peaceful reunification.

да би разговарале о коначном мирољубивом поновном уједињењу.

And even the election of a nationalist party in Taiwan

Чак и избори

националистичке партије на Тајвану,

that's pro-independence earlier this year

која је за независност, раније ове године,

does not undermine this fundamental dynamic.

не умањују ову фундаменталну динамику.

China and Japan have an even longer history of rivalry

Кина и Јапан имају чак и дужи историјат ривалства

and have been deploying their air forces and navies

и распоређивале су своје ваздушне снаге и морнарице

to show their strength in island disputes.

да би показале своју снагу у острвским споровима.

But in recent years,

Међутим, током последњих година,

Japan has been making its largest foreign investments in China.

Јапан је доносио највећа инострана улагања у Кину.

Japanese cars are selling in record numbers there.

Јапански аутомобили се тамо продају у рекордном броју.

And guess where the largest number of foreigners

Погодите одакле највећи број странаца

residing in Japan today comes from?

који данас живе у Јапану долази?

You guessed it: China.

Погодили сте, из Кине.

China and India have fought a major war

Кина и Индија су биле у великом рату

and have three outstanding border disputes,

и имају три отворена гранична спора,

but today India is the second largest shareholder

али је данас Индија други по реду највећи акционар

in the Asian Infrastructure Investment Bank.

у Азијској банци инфраструктуралног улагања.

They're building a trade corridor stretching from Northeast India

Они граде трговински коридор који се протеже од североисточне Индије

through Myanmar and Bangladesh to Southern China.

кроз Мјанмар и Бангладеш до јужне Кине.

Their trade volume has grown from 20 billion dollars a decade ago

Обим њихове трговине је порастао са 20 милијарди долара пре деценије

to 80 billion dollars today.

на данашњих 80 милијарди долара.

Nuclear-armed India and Pakistan have fought three wars

Индија и Пакистан које имају нуклеарно оружје су водиле 3 рата

and continue to dispute Kashmir,

и настављају спор око Кашмира,

but they're also negotiating a most-favored-nation trade agreement

али и преговарају око најважнијег трговачког договора

and want to complete a pipeline

и желе да доврше цевовод

stretching from Iran through Pakistan to India.

који се протеже од Ирана кроз Пакистан до Индије.

And let's talk about Iran.

Попричајмо о Ирану.

Wasn't it just two years ago that war with Iran seemed inevitable?

Зар није пре само две године рат са Ираном деловао неизбежно?

Then why is every single major power rushing to do business there today?

Зашто онда свака главна сила јури да данас послује тамо?

Ladies and gentlemen,

Даме и господо,

I cannot guarantee that World War III will not break out.

не могу да гарантујем да Трећи светски рат неће избити.

But we can definitely see why it hasn't happened yet.

Ипак, дефинитивно видимо због чега се још увек није десио.

Even though Asia is home to the world's fastest growing militaries,

Иако је Азија домовина војске која најбрже расте на свету,

these same countries are also investing billions of dollars

исте ове земље улажу милијарде долара

in each other's infrastructure and supply chains.

у међусобну инфраструктуру и ланце снабдевања.

They are more interested in each other's functional geography

Више их интересује међусобна функционална

than in their political geography.

него политичка географија.

And that is why their leaders think twice, step back from the brink,

Због тога њихове вође двапут промисле, удаље се са ивице

and decide to focus on economic ties over territorial tensions.

и одлуче да се усредсреде на економске везе

уместо на територијалне тензије.

So often it seems like the world is falling apart,

Дакле, често делује да се свет распада,

but building more connectivity

али изградња веће повезаности

is how we put Humpty Dumpty back together again,

је начин да Хамптија Дамптија поново саставимо,

much better than before.

много боље него раније.

And by wrapping the world

Обавијањем света

in such seamless physical and digital connectivity,

у такву беспрекорну физичку и дигиталну повезаност

we evolve towards a world

развијамо се у свет

in which people can rise above their geographic constraints.

у ком људи могу да се уздигну изнад географских ограничења.

We are the cells and vessels

Ми смо ћелије и крвни судови

pulsing through these global connectivity networks.

који пулсирају у овим светским мрежама повезаности.

Everyday, hundreds of millions of people go online

Свакога дана стотине милиона људи одлази на интернет

and work with people they've never met.

и ради са људима које никада нису срели.

More than one billion people cross borders every year,

Више од милијарду људи прелази границе сваке године,

and that's expected to rise to three billion in the coming decade.

а очекује се да ће тај број порасти на три милијарде у деценији која долази.

We don't just build connectivity,

Не само да изграђујемо повезаност,

we embody it.

већ је чинимо.

We are the global network civilization,

Ми смо цивилизација глобалне мреже

and this is our map.

и ово је наша мапа,

A map of the world in which geography is no longer destiny.

мапа света у ком географија више није судбина.

Instead, the future has a new and more hopeful motto:

Уместо тога, будућност има нови мото са више наде -

connectivity is destiny.

повезаност је судбина.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)