Talk about your death while you're still healthy | Michelle Knox

Translator: Joseph Geni Reviewer: Krystian Aparta

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

To kick the bucket,

Отегнути папке,

bite the dust,

бацити кашику,

cash in your chips,

отићи богу на истину,

check out, depart, expire,

рикнути, скончати, одапети,

launch into eternity ...

преселити се у вечна ловишта...

These are all euphemisms we use in humor

Ово су еуфемизми које шаљиво користимо

to describe the one life event we are all going to experience:

да бисмо описали јединствени животни догађај који ћемо сви доживети:

death.

смрт.

But most of us don't want to acknowledge death,

Али, већина нас не жели да прихвати смрт,

we don't want to plan for it,

не желимо да је планирамо

and we don't want to discuss it with the most important people in our lives.

и не желимо да разговарамо о њој са најважнијим људима у свом животу.

I grew up in an Australian community where people got old or sick

Одрасла сам у аустралијској заједници

у којој би људи постали стари или се разболели и преминули,

and passed away,

and only the adults attended the funeral.

а само су одрасли присуствовали сахрани.

My parents would come home looking sad and drained,

Моји родитељи би дошли кући, тужни и исцеђени,

but they didn't discuss it with us.

али нису о томе разговарали са нама.

So I was ignorant to death and of the grieving process.

Тако су ми смрт и процес жаљења били непознаница.

At 15, I got my invitation.

Са 15 година сам добила позивницу.

A dear neighbor who was like an aunt to me

Драга комшиница која ми је била као тетка

died suddenly of a heart attack,

изненада је умрла од срчаног удара,

and I attended my first funeral and did my first reading.

и присуствовала сам првој сахрани и први пут одржала говор на њој.

I didn't know the tightness in my chest and the dryness in my mouth was normal.

Нисам знала да су тескоба у мојим грудима и сува уста нормална ствар.

The celebrant got some of the facts wrong, and it made me really angry.

Говорник је неке од чињеница погрешно представио

и то ме је стварно наљутило.

He talked about how she loved knitting.

Причао је о томе да је волела плетење.

Knitting.

Плетење.

(Laughter)

(Смех)

He didn't mention that, at 75, she still mowed her own lawn,

Није поменуо да је, са 75 година, и даље косила свој травњак,

built an amazing fish pond in her front yard

направила невероватан рибњак у свом предњем дворишту

and made her own ginger beer.

и правила своје пиво од ђумбира.

I'm pretty sure "keen knitter"

Прилично сам сигурна да „марљива плетиља“

isn't what she would have chosen for her eulogy.

није оно што би она изабрала за свој посмртни говор.

(Laughter)

(Смех)

I believe if we discuss death as part of day-to-day living,

Верујем да, ако причамо о смрти као делу свакодневног живота,

we give ourselves the opportunity to reflect on our core values,

дајемо себи прилику да размислимо о нашим основним вредностима,

share them with our loved ones,

да их делимо са својим вољенима,

and then our survivors can make informed decisions

а затим они који нас надживе

могу да донесу одлуку на основу информација које имају

without fear or regret of having failed to honor our legacy.

без страха или жаљења да им није успело да испоштују наше завештање.

I am blessed to lead a wonderful, culturally diverse team,

Благословена сам што водим сјајан тим са члановима из различитих култура,

and in the last 12 months,

а у протеклих 12 месеци

we've lost five parents,

изгубили смо петоро родитеља,

including my own father,

укључујући и мог оца,

and most recently, a former colleague who died at 41 from bowel cancer.

а у скорије време, бившег колегу који је умро у 41. години од рака црева.

We started having open and frank conversations

Почели смо да водимо отворене и искрене разговоре

about what we were experiencing.

о томе шта доживљавамо.

We talked about the practical stuff,

Разговарали смо о практичним стварима,

the stuff no one prepares you for:

стварима на које вас нико не припрема:

dealing with government agencies,

да имате посла са владиним агенцијама,

hospitals, nursing homes,

болницама, старачким домовима,

advanced care directives,

биолошким тестаментима,

funeral directors

погребним предузећима

and extended family members,

и члановима шире породице,

(Laughter)

(Смех)

making decisions about coffins,

доношењу одлука о ковчезима,

headstones,

надгробним споменицима,

headstone wording,

натписима на споменицима,

headstone font size,

величини слова на споменику,

all while sleep-deprived.

а све то без довољно сна.

We also discussed some of the issues

Такође смо разговарали о неким питањима

triggered by our various cultural backgrounds,

која покрећу наше културолошке различитости

and we realized there can be some significant differences

и схватили смо да могу постојати неке значајне разлике

у томе како одајемо пошту када наша драга особа премине.

in how we honor the passing of a loved one.

A great example of this is "Sorry Business,"

Сјајан пример овога је „период ожалошћености“

practiced by Aboriginal and Torres Strait Islander people.

које спроводе Абориџини и острвљани Торесовог мореуза.

During Sorry Business,

Током периода ожалошћености,

family members will take on specific roles and responsibilities,

чланови породице преузимају специфичне улоге и одговорности,

protocols such as limiting the use of photographs,

а протоколи као што су ограничавање коришћења фотографија,

saying the name of the deceased,

изговарање имена преминуле особе

and holding a smoking ceremony

и одржавање димне церемоније

are all a sign of respect and allow for a peaceful transition of the spirit.

су знакови поштовања и омогућавају мирни прелазак душе у други свет.

These customs can be a complete contrast

Ови обичаји могу бити потпуно супротни

to those we might practice in Western cultures,

онима које имамо у западним културама,

where we would honor the memory of a loved one

у којима поштујемо сећање на драгу особу

by talking about them and sharing photographs.

тако што причамо о њима и делимо фотографије.

So my lesson from this last year is,

Тако је моја прошлогодишња лекција

life would be a lot easier to live if we talked about death now,

да би живот било много лакше живети ако бисмо причали о смрти сада,

while we're healthy.

док смо здрави.

For most of us, we wait until we are too emotional,

Већина нас чека да постанемо превише осетљиви,

too ill

превише болесни

or too physically exhausted --

или превише физички истрошени,

and then it's too late.

а тада је прекасно.

Isn't it time we started taking ownership of our finale on this earth?

Зар није време да присвојимо своју завршницу на овој планети?

So let's get going.

Па, почнимо да се спремамо за одлазак.

Do you know what you want when you die?

Да ли знате шта желите када умрете?

Do you know how you want to be remembered?

Да ли знате како желите да вас упамте?

Is location important?

Да ли је место важно?

Do you want to be near the ocean

Да ли желите да будете близу океана

or in the ocean?

или у њему?

(Laughter)

(Смех)

Do you want a religious service or an informal party,

Да ли желите верску службу или неформалну забаву

or do you want to go out with a bang,

или желите да одете уз прасак,

literally, in a firework?

буквално, у ватромету?

(Laughter)

(Смех)

When it comes to death, there's so much to discuss,

Када се ради о смрти, има толико ствари за разговор,

but I want to focus on two aspects:

али ја желим да се усредсредим на два аспекта:

why talking about and planning your death can help you experience a good death,

зашто вам разговор и планирање смрти могу помоћи да доживите добру смрт,

and then reduce the stress on your loved ones;

а затим да смањите стрес по ваше ближње,

and how talking about death can help us support those who are grieving.

као и зашто нам разговор о смрти може помоћи да подржимо ожалошћене.

So let's start with planning.

Па, хајде да почнемо са планирањем.

How many of you have a will?

Колико вас има тестамент?

Put your hand up.

Подигните руке.

Oh, this is fantastic.

О, ово је фантастично.

In Australia, 45 percent of adults over the age of 18

У Аустралији 45 процената одраслих који имају преко 18 година

do not have a legal will.

нема пуноважан тестамент.

You're a little bit above average.

Ви сте нешто изнад просека.

This is a startling statistic

Ово је изненађујући статистички податак

given that writing a will can actually be quite simple and inexpensive.

ако се узме у обзир да писање тестамента може бити прилично једноставно и јефтино.

So I started asking my friends and neighbors

Почела сам да испитујем пријатеље и комшије

and was really surprised to learn many of them don't have a will,

и изненадила се што многи међу њима немају тестамент,

and some couples don't realize they need individual wills.

а неки парови не схватају да су им потребни одвојени тестаменти.

The usual explanation was, well, it's all going to go to my partner anyway.

Уобичајено објашњење је било: „Ионако ће све отићи мом партнеру.“

So keep in mind that laws vary

Имајте на уму да се закони разликују

from state to state and country to country,

од државе до државе и од земље до земље,

but this is what happens in New South Wales

али ово се дешава у Новом Јужном Велсу

if you die without leaving a legal will.

ако умрете, а да не оставите пуноважни тестамент.

Firstly, a suitable administrator must be appointed

Као прво, одговарајућег извршитеља мора одабрати

by the Supreme Court of New South Wales.

Врховни суд Новог Јужног Велса.

Chances are this is someone who would never have met the deceased.

Велика је вероватноћа да је ово неко ко никада није упознао преминулу особу.

That person is then responsible for arranging your funeral,

Ова особа је затим одговорна за организовање ваше сахране,

collecting assets and distributing them after paying debts and taxes.

прикупљање и дељење имовине након исплаћивања дугова и пореза.

And one of those debts will be the bill for their services.

А један од ових дугова биће плаћање њихове услуге.

This is not someone who would have known

Ово није неко ко ће знати

you want the four-foot wooden giraffe in your living room

да желите да дрвена жирафа од 1,2 метра у вашој дневној соби

to go to the person who helped you carry it halfway across the world,

припадне особи која вам је помогла да је пренесете преко пола света,

and yes, that's in my will.

и, да, то је у мом тестаменту.

(Laughter)

(Смех)

If you die leaving a spouse or a domestic partner,

Ако за собом оставите супружника или ванбрачног партнера,

then chances are they will receive your estate,

велике су шансе да ће они добити ваше имање,

but if you are single, it's far more complicated,

али, ако сте сами, много је компликованије,

as parents, siblings, half-siblings and dependents all come into play.

јер се укључују родитељи, браћа и сестре, полубраћа, полусестре и издржавана лица.

And did you know that if you make a regular donation to charity,

И да ли сте знали да, ако редовно дајете донације добротворним установама,

that charity may have grounds to make a claim on your estate?

те установе могу имати основу за потраживање вашег имања?

The most important thing to know is the bigger your estate,

Најважнија ствар коју треба да знате је да, што је веће имање,

the more complicated that will will be,

биће компликованије

and the more expensive that bill.

и рачун ће бити већи.

So if you don't have a will, I ask you ...

Па, ако немате тестамент, питам вас...

when else in your life

када сте још у свом животу

have you willingly given money to the government

добровољно влади дали новац,

when you didn't have to?

а да нисте морали?

(Laughter)

(Смех)

I lost my father in February to a progressive lung disease.

Изгубила сам оца у фебруару због прогресивне болести плућа.

When dad knew his death was imminent,

Када је тата постао свестан да је смрт неизбежна,

he had three clear wishes.

изразио је три јасне жеље.

He wanted to die at home;

Желео је да умре код куће,

he wanted to die surrounded by family;

желео је да умре окружен својом породицом

and he wanted to die peacefully, not choking or gasping for air.

и желео је да умре спокојно, без дављења и борбе за ваздухом.

And I'm pleased to say that my family were able to support dad's wishes,

Драго ми је што могу да кажем

да је моја породица могла да испуни татине жеље

and he achieved his goals,

и да је он испунио своје циљеве,

and in that sense, he had a good death.

а у том смислу, умро је на добар начин.

He had the death he planned for.

Умро је како је планирао.

Because dad wanted to die at home,

Пошто је тата желео да умре код куће,

we had to have some pretty tough conversations

морали смо да водимо неке прилично тешке разговоре

and fill out a lot of paperwork.

и попунимо много документације.

The questions on the forms cover everything from resuscitation to organ donation.

Питања у обрасцима обухватају све, од оживљавања до донације органа.

Dad said, "Take whatever organs you can use."

Тата је рекао: „Узмите све органе које можете да искористите.“

This was upsetting to my mum,

Ово је узнемирило моју маму,

as my dad's health was deteriorating rapidly,

пошто се татино здравље убрзано погоршавало

and it was no longer the right time to talk about organ donation.

и више није било право време да се прича о донацији органа.

I believe we need to discuss these issues when we are fit and healthy,

Верујем да треба да разговарамо о овим питањима док смо снажни и здрави,

so we can take the emotion out of it,

да не бисмо уплитали емоције у то,

and then we can learn not just what is important,

а тада можемо схватити не само шта је важно,

but why it's important.

већ и зашто је важно.

So as part of my journey,

Тако је део мог путовања постало

I started engaging my family and friends to find out their thoughts on death,

подстицање моје породице и пријатеља да откријем своја мишљења о смрти

and how they wanted to be remembered.

и о томе како желе да их запамте.

I discovered you can host a "Death Over Dinner,"

Открила сам да можете да организујете „Смрт уз вечеру“

or a "Death Cafe,"

или „Кафић смрти“,

which is a great, casual way to introduce the topic ...

што је сјајан, опуштен начин да представите тему...

(Laughter)

(Смех)

and gain some wonderful insight.

и добијете нека одлична сазнања.

(Laughter)

(Смех)

Did you know that your body has to be legally disposed of,

Да ли сте знали да ваше тело мора законски да се одложи

and you can't just be shoved off a cliff

и не можете га само зафрљачити преко литице

or set fire to in the backyard?

или запалити га у дворишту иза куће?

(Laughter)

(Смех)

In Australia, you have three options.

У Аустралији имате три могућности.

The two most common are burial and cremation,

Најчешће две су укоп и кремација,

but you can also donate your body to science.

али можете и да донирате своје тело у научне сврхе.

And I am pleased to report that innovation has touched

Драго ми је што могу да вам кажем да је иновација утицала

the world of corpse disposal.

на свет одлагања лешева.

(Laughter)

(Смех)

You can now opt for an eco-funeral.

Можете се одлучити на еколошку сахрану.

You can be buried at the base of a tree

Можете бити сахрањени подно дрвета

in recycled cardboard or a wicker basket,

у рециклираној картонској кутији или плетеној корпи,

and for those who love the ocean,

а за оне који воле океан,

there are eco-friendly urns that will dissolve at sea.

постоје еколошке урне које ће се разградити у мору.

Personally, I plan to be cremated,

Ја планирам да ме кремирају,

but given that I get seasick,

а пошто имам морску болест,

I can think of nothing worse

ништа ми горе не пада на памет

than having my ashes flung into a huge ocean swell.

од тога да мој пепео баце у огромно, немирно море.

I've actually bought a plot in the rose garden next to my dad.

Заправо сам купила парцелу у башти са ружама поред свог тате.

I call it my investment property.

Називам то инвестиционом имовином.

(Laughter)

(Смех)

But sadly, there's no tax deduction.

Али, нажалост, за то не постоји одбијање пореза.

(Laughter)

(Смех)

So if you plan for your death,

Па, ако планирате своју смрт,

then your survivors will know how to experience a healthy bereavement

онда ће они који су остали за вама знати како да осете здраву ожалошћеност,

without fear or guilt of having failed to honor your legacy.

без страха или кривице због промашаја да испоштују вашу заоставштину.

As part of my research, I've been to seminars,

Као део мог истраживања, похађала сам семинаре, читала књиге

read books and talked to palliative care nurses.

и разговарала са медицинским сестрама за палијативну негу.

And I've come to understand

И схватила сам

as a consequence of not talking about death,

да је последица тога што не разговарамо о смрти

we don't know how to be around grief.

то да не знамо како да се понашамо током ожалошћености.

And on the flip side, if we talk about death more,

Са друге стране, ако више разговарамо о смрти,

we will become more comfortable with the emotions we experience around grief.

биће нам лакше да се повежемо са емоцијама које прате ожалошћеност.

I discovered, this year,

Ове године сам открила

it's actually a privilege to help someone exit this life,

да је заправо привилегија да некоме помогнете да заврши живот,

and although my heart is heavy with loss and sadness,

и иако је моје срце препуно губитка и туге,

it is not heavy with regret.

у њему нема кајања.

I knew what dad wanted,

Знала сам шта је тата желео

and I feel at peace knowing I could support his wishes.

и мирна сам јер знам да сам могла да му помогнем у остварењу жеља.

My dad's last 24 hours were in a peaceful coma,

Мој тата је последњих 24 часа провео у спокојној коми,

and after days of around-the-clock care,

а након периода непрестане неге,

we had time to sit, hold his hand,

имали смо времена да седнемо, држимо га за руку

and say goodbye.

и опростимо се.

He passed away on a Monday morning just before breakfast,

Преминуо је у понедељак ујутру непосредно пре доручка,

and after the doctor came

а након што је доктор стигао,

and we waited for the funeral home,

а ми чекали на погребнике,

I went into the kitchen, and I ate a big bowl of porridge.

отишла сам у кухињу и појела велики тањир каше.

When I told some of my friends this, they were really shocked.

Када сам ово испричала неким својим пријатељима, били су шокирани.

"How could you eat at a time like that?"

„Како си могла да једеш у таквој ситуацији?“

Well, I was hungry.

Па, била сам гладна.

(Laughter)

(Смех)

You see, grief impacted my sleep and my ability to concentrate,

Видите, туга је утицала на мој сан и способност концентрисања,

but it never impacted my stomach. I was always hungry.

али никада није утицала на мој стомак; стално сам била гладна.

(Laughter)

(Смех)

It's different for all of us,

То се код свих нас разликује

and it's really important that we acknowledge that.

и веома је важно да то схватимо.

So if we don't talk about our death and the death of loved ones,

Ако не причамо о умирању и смрти нама драгих особа,

how can we possibly support a friend, a colleague, a neighbor

како да онда помогнемо пријатељу, колеги, суседу

who is grieving?

који су ожалошћени?

How do we support someone who has lost someone suddenly,

Како да помогнемо некоме ко је изгубио некога изненада,

like an accident or suicide?

у несрећи или због самоубиства?

We tend to avoid them ...

Обично их избегавамо...

not because we don't care,

не зато што нам није стало,

because we don't know what to say.

већ зато што не знамо шта да кажемо.

We know as a friend we can't fix it,

Знамо да као пријатељи то не можемо да поправимо,

we can't take away that pain,

не можемо да одагнамо бол,

so we say things to fill that awkward silence,

па изговарамо ствари да бисмо нешто рекли у чудној тишини,

sometimes things we regret saying.

ствари због којих се понекад кајемо.

Examples would be:

Примери тога су:

"At least he isn't suffering anymore."

„Макар више не пати.“

"At least you've got your memories."

„Макар имаш сећања.“

"At least you don't have to pay for hospital parking anymore."

„Макар не мораш више да плаћаш за паркинг код болнице.“

(Laughter)

(Смех)

Really, we don't need to say anything.

Заиста, не морамо ништа да кажемо.

We just need to be.

Треба само да будемо.

Be patient,

Да будемо стрпљиви,

be understanding,

да имамо разумевања

and be a listener.

и да слушамо.

And if you can't be any of those things,

А ако не можете бити ништа од овога,

then please, be the person who makes the lasagna, the curry or the casserole,

онда, молим вас, будите особа која направи лазање, кари или јело у тепсији,

because your offerings will be greatly appreciated.

јер ће вашу понуду веома ценити.

(Laughter)

(Смех)

I've been to 10 funerals in the last year,

Била сам на 10 сахрана прошле године,

при чему сам помогла при организацији једне.

one of which I helped arrange.

They ran the full gamut:

Укључиле су све могуће:

a very solemn Greek Orthodox service,

веома озбиљну православну грчку службу,

four Catholic requiem masses

четири католичка опела

and a garden party

и журку у башти

where I made a toast while scattering my friend's ashes around her garden

на којој сам наздрављала док сам бацала пепео моје пријатељице по башти

with a soup ladle.

кутлачом за супу.

(Laughter)

(Смех)

I have carried, kissed, written on and toasted coffins with a shot of ouzo.

Носила сам, љубила, писала на ковчезима и наздрављала над њима уз чашицу уза.

I have worn all black,

Била сам обучена у црно,

all color and a party dress.

у све боје и у хаљину за прославе.

Despite the vast differences in sendoff,

Упркос огромним разликама у последњем испраћају,

despite me being at times out of my comfort zone

иако сам с времена на време била ван своје зоне комфора,

doing something I've never done before,

радећи нешто што никада нисам радила,

I drew comfort from one thing --

налазила сам утеху у једној ствари -

knowing that this is what each person would have wanted.

у сазнању да је ово оно што би свака особа желела.

So what do I want?

Па, шта ја желим?

Well, I like to be organized, so I have the will,

Па, волим када сам организована, па имам тестамент,

I'm a registered organ donor, and I have my investment property.

регистровала сам се као донатор органа и имам своју инвестициону имовину.

All that is left is planning my sendoff,

Све што је преостало је планирање последњег испраћаја,

a big party, lots of champagne,

велика журка, пуно шампањца,

color, laughter, and of course, music to remember me by.

боја, смеха и, наравно, музика по којој ће ме памтити.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)