Enric Sala: Glimpses of a pristine ocean

Prevodilac: Mateja Nenadovic Lektor: Ana Zivanovic-Nenadovic

I'm going to tell you two things today:

Данас ћу вам рећи две ствари.

One is what we have lost,

Једна је о ономе што смо изгубили,

and two, a way to bring it back.

а друга је начин на који да то повратимо.

And let me start with this.

Дозволите ми да почнем са овим.

This is my baseline:

Ово је моја основа за поређење.

This is the Mediterranean coast

Ово је обала Медитерана

with no fish, bare rock

без рибе, гола стена

and lots of sea urchins that like to eat the algae.

и мноштво морских јежева који воле да једу алге.

Something like this is what I first saw

Нешто слично сам видео када сам

when I jumped in the water for the first time

први пут скочио у воду

in the Mediterranean coast off Spain.

у Медитеранском мору на обали Шпаније.

Now, if an alien came to earth --

Сада, када би ванземаљац дошао на Земљу -

let's call him Joe --

назовимо га Џо -

what would Joe see?

шта би Џо видео?

If Joe jumped in a coral reef,

Када би Џо заронио у корални гребен,

there are many things the alien could see.

има много ствари које би ванземаљац могао видети.

Very unlikely, Joe would jump

Врло вероватно Џо не би скочио

on a pristine coral reef,

у нетакнут корални гребен,

a virgin coral reef with lots of coral, sharks, crocodiles,

са много корала, ајкула, крокодила,

manatees, groupers,

морских крава, риба,

turtles, etc.

корњача, итд.

So, probably, what Joe would see

Џо би вероватно видео

would be in this part, in the greenish part of the picture.

оно што је у овој области, овај зеленкасти део слике.

Here we have the extreme with dead corals,

Овде видимо екстремни случај са мртвим коралима,

microbial soup and jellyfish.

супа микроба и медуза.

And where the diver is,

А овде где је ронилац,

this is probably where most of the reefs of the world are now,

је где се већина гребена данас налази,

with very few corals, algae overgrowing the corals,

са веома мало корала, и алгама које преко њих расту,

lots of bacteria,

са доста бактерија,

and where the large animals are gone.

и одакле су велике животиње нестале.

And this is what most marine scientists have seen too.

Ово је већина научника видела.

This is their baseline. This is what they think is natural

Ово је њихова основа за поређење. Ово је оно што они сматрају природним

because we started modern science

јер смо савремену науку почели ронећи

with scuba diving long after

много касније него што

we started degrading marine ecosystems.

смо почели да уништавамо морске екосистеме.

So I'm going to get us all on a time machine,

Зато ћу нас све убацити у временску машину,

and we're going to the left; we're going to go back to the past

и идемо на лево, идемо у прошлост

to see what the ocean was like.

да видимо како је океан изгледао.

And let's start with this time machine, the Line Islands,

Почнимо са овом временском машином, са Линијским острвима,

where we have conducted a series

где смо извршили серију

of National Geographic expeditions.

експедиција за ”National Geographic” магазин.

This sea is an archipelago belonging to Kiribati

Ово море је у архипелагу који припада Кирибатима

that spans across the equator

и налази се у области око екватора.

and it has several uninhabited,

Садржи неколико ненасељених,

unfished, pristine islands

нетакнутих острва где нема риболова

and a few inhabited islands.

и неколико насељених острва.

So let's start with the first one: Christmas Island, over 5,000 people.

Почнимо са првим острвом под називом Божићно острво са преко 5000 људи.

Most of the reefs are dead,

Већина гребена је мртва.

most of the corals are dead -- overgrown by algae --

Већина корала је мртва, прерасла алгама.

and most of the fish are smaller than

А већина риба је мања од

the pencils we use to count them.

оловака које користимо да их избројимо.

We did 250 hours of diving here

Овде смо ронили укупно 250 сати

in 2005.

2005. године.

We didn't see a single shark.

Нисмо видели ниједну једину ајкулу.

This is the place that Captain Cook discovered in 1777

Ово место је открио Капетан Кук 1777.

and he described a huge abundance of sharks

Он је описао огромну количину ајкула

biting the rudders and the oars of their small boats

како гризу кормила и весла малих бродова

while they were going ashore.

док су покушавали да дођу до обале.

Let's move the dial a little bit to the past.

Хајде да померимо бројчаник још мало у прошлост.

Fanning Island, 2,500 people.

Фенинг острво, са 2500 људи.

The corals are doing better here. Lots of small fish.

Корали су овде у бољем стању. Мноштво малих риба.

This is what many divers would consider paradise.

Многи рониоци би ово сматрали рајем.

This is where you can see most

Ово је оно што можете видети у већини

of the Florida Keys National Marine Sanctuary.

Националног морског музеја на острвима Флориде.

And many people think this is really, really beautiful,

И много људи мисли да је ово веома, веома лепо,

if this is your baseline.

ако је ово основа за поређење.

If we go back to a place

Ако се вратимо уназад на место

like Palmyra Atoll,

као што је Палмира атол,

where I was with Jeremy Jackson a few years ago,

где сам пре неколико година био са Џеремијем Џексоном,

the corals are doing better and there are sharks.

видимо да су корали су у бољем стању и да има ајкула.

You can see sharks in every single dive.

Сваки пут кад зароните можете видети ајкуле.

And this is something that is very unusual in today's coral reefs.

А то је веома необично на данашњим коралним гребенима.

But then, if we shift the dial

Али, ако померимо бројчаник

200, 500 years back,

200 или 500 година уназад,

then we get to the places where the corals

вратићемо се на места где су корали

are absolutely healthy and gorgeous,

били апсолутно здрави и предивни,

forming spectacular structures,

спектакуларних облика,

and where the predators

и чији су најупадљивији чланови

are the most conspicuous thing,

грабљивице,

where you see between 25 and 50 sharks per dive.

и где можете видети између 25 и 50 ајкула при сваком зарону.

What have we learned from these places?

Шта су нас ова места научила?

This is what we thought was natural.

Она су оно што смо сматрали природним.

This is what we call the biomass pyramid.

То је оно што називамо пирамидом биомасе.

If we get all of the fish of a coral reef together and weigh them,

Ако бисмо узели све рибе са коралног гребена и измерили њихову тежину,

this is what we would expect.

ово је оно што бисмо очекивали.

Most of the biomass is low on the food chain, the herbivores,

Већина биомасе је ниско у ланцу исхране, то су биљоједи,

the parrotfish, the surgeonfish that eat the algae.

риба папагај, јесетра, они једу алге.

Then the plankton feeders, these little damselfish,

Онда следе мале рибе које се хране планктоном -

the little animals floating in the water.

малим животињама које плутају у води.

And then we have a lower biomass of carnivores,

Онда имамо биомасу месождера нижег реда,

and a lower biomass of top head,

о биомасу нижег реда на врху пирамиде,

or the sharks, the large snappers, the large groupers.

односно ајкуле и две врсте велике рибе.

But this is a consequence.

Али ево последице.

This view of the world is a consequence

Ова слика света је последица

of having studied degraded reefs.

тога што смо испитивали нарушене гребене.

When we went to pristine reefs,

Када смо посетили нетакнуте гребене,

we realized that the natural world

схватили смо да је природни свет

was upside down;

био заправо наглавачке.

this pyramid was inverted.

Пирамида је била обрнута.

The top head does account for most of the biomass,

Врх је представљао већину биомасе,

in some places up to 85 percent,

на неким местима и до 85%,

like Kingman Reef, which is now protected.

као на пример на Кингман гребену који је сада заштићен.

The good news is that, in addition to having more predators,

Добра вест је да, осим тога што има више грабљивица,

there's more of everything.

има и више свега осталог.

The size of these boxes is bigger.

Величина ових подела је већа.

We have more sharks, more biomass of snappers,

Имамо више ајкула, више биомасе риба,

more biomass of herbivores, too,

као и више биомасе биљоједа,

like these parrot fish that are like marine goats.

као ове рибе папагај које су као морске козе

They clean the reef; everything that grows enough to be seen,

и чисте гребен од свега што расте и што је видљиво,

they eat, and they keep the reef clean

оне једу, и одржавају гребен чистим

and allow the corals to replenish.

и омогућавају коралу да се обнавља.

Not only do these places --

Не само да ова прастара,

these ancient, pristine places -- have lots of fish,

нетакнута места имају мноштво риба,

but they also have other important components

већ имају и остале важне делове

of the ecosystem like the giant clams;

екосистема, као што су на пример џиновске шкољке.

pavements of giant clams in the lagoons,

Поља огромних шкољки у лагунама,

up to 20, 25 per square meter.

са 20-25 јединки по квадратном метру.

These have disappeared from every inhabited reef in the world,

Оне су нестале са сваког насељеног гребена у свету.

and they filter the water;

А оне филтрирају воду;

they keep the water clean from

оне воду одржавају чистом,

microbes and pathogens.

чисте је од микорба и патогена.

But still, now we have global warming.

Али, сада имамо глобално загревање.

If we don't have fishing because these reefs are protected by law

Али немамо риболов или зато што су ове гребени законом заштићени

or their remoteness, this is great.

или зато што су јако удаљени, што је одлично.

But the water gets warmer for too long

Али вода се загреје на дуже време

and the corals die.

и корали изумру.

So how are these fish,

Дакле, како онда ове рибе,

these predators going to help?

ове грабљивице могу да помогну?

Well, what we have seen is that

Па, оно што смо видели је да је

in this particular area

у овој области

during El Nino, year '97, '98,

током Ел Ниња '97. и '98. године

the water was too warm for too long,

вода исувише дуго била топла,

and many corals bleached

и многи корали били избељени

and many died.

а многи су умрли.

In Christmas, where the food web is really trimmed down,

За Божић, када је мрежа исхране веома поједностављена

where the large animals are gone,

и нема великих животиња,

the corals have not recovered.

корали се не могу опоравити.

In Fanning Island, the corals are not recovered.

Корали се нису опоравили на Фенинг острву.

But you see here

Али овде видите

a big table coral that died and collapsed.

велики раван корал који је умро и пропао.

And the fish have grazed the algae,

А рибе су пасле алге,

so the turf of algae is a little lower.

и тако смањиле њихову висину.

Then you go to Palmyra Atoll

А онда одете на атол Палмира

that has more biomass of herbivores,

који има већу биомасу биљоједа

and the dead corals are clean,

и видите да су корали тамо чисти.

and the corals are coming back.

А корали се враћају.

And when you go to the pristine side,

Када одете на нетакнуту страну,

did this ever bleach?

да ли су корали тамо икада били избељени?

These places bleached too, but they recovered faster.

Јесу, али су се брже опоравили.

The more intact, the more complete,

Што је дати систем нетакнутији, више употпуњен,

[and] the more complex your food web,

има комплекснију мрежу исхране,

the higher the resilience, [and] the more likely

и већу отпорност, то је вероватније

that the system is going to recover

да ће се опоравити

from the short-term impacts of warming events.

од краткотрајних ефеката загревања.

And that's good news, so we need to recover that structure.

А то су добре вести. Дакле морамо повратити такву структуру.

We need to make sure that all of the pieces of the ecosystem are there

Морамо се уверити да су сви делови екосистема присутни

so the ecosystem can adapt

тако да екосистем може да се адаптира

to the effects of global warming.

на ефекте глобалног загревања.

So if we have to reset the baseline,

Ако због тога морамо да поново поставимо основу за поређење

if we have to push the ecosystem back to the left,

ако морамо да померимо екосистем на лево,

how can we do it?

на који начин то можемо урадити?

Well, there are several ways.

Има неколико начина.

One very clear way is the marine protected areas,

Један очигледан начин су заштићене области мора,

especially no-take reserves

посебно резервати у којима је риболов у потпуности забрањен

that we set aside

и које ми одвајамо

to allow for the recovery for marine life.

да бисмо омогућили опоравак морског живота.

And let me go back to that image

Дозволите ми да се вратим на слику

of the Mediterranean.

Медитерана.

This was my baseline. This is what I saw when I was a kid.

Ово је била моја основа за поређење. Ово сам видео кад сам био мали.

And at the same time I was watching

А у исто време сам гледао

Jacques Cousteau's shows on TV,

телевизијске програме Жака Кустоа

with all this richness and abundance and diversity.

са свим богатим мноштвом и разноликошћу.

And I thought that this richness

Мислио сам да то богатство

belonged to tropical seas,

припада тропским морима,

and that the Mediterranean was a naturally poor sea.

а да је Медитеран по приорди сиромашно море.

But, little did I know,

Али нисам имао појма,

until I jumped for the first time in a marine reserve.

све док по први пут нисам скочио у морски резерват.

And this is what I saw, lots of fish.

А ово је оно што сам видео, мноштво риба.

After a few years, between five and seven years,

Неких 5 до 7 година касније

fish come back, they eat the urchins,

рибе се врате и једу морске јежеве,

and then the algae grow again.

и онда алге поново расту.

So you have this little algal forest,

Тако да на почетку имате ове мале алге

and in the size of a laptop

величине овог лаптопа;

you can find more than 100 species of algae,

можете наћи више од 100 врста алги,

mostly microscopic fit

већином микроскопске величине,

hundreds of species of little animals

стотине риба и малих животиња

that then feed the fish,

којима се рибе хране,

so that the system recovers.

и тако се систем опорави.

And this particular place, the Medes Islands Marine Reserve,

Конкретно ово је морски резерват на острвима Медас,

is only 94 hectares,

које је површине од само 94 хектара,

and it brings 6 million euros to the local economy,

и доноси локалној економији 6 милиона евра,

20 times more than fishing,

20 пута више него риболов.

and it represents 88 percent

А представља 88%

of all the tourist revenue.

целокупног туристичког прихода.

So these places not only help the ecosystem

Ова места, помажу не само екосистему,

but also help the people

већ и људима

who can benefit from the ecosystem.

који могу имати добити од екосистема.

So let me just give you a summary

Дозволите ми да вам дам кратак преглед

of what no-take reserves do.

онога што се подразумева у резерватима где је риболов забрањен

These places, when we protect them,

када их ми заштитимо.

if we compare them to unprotected areas nearby, this is what happens.

Када их упоредимо са околним, незаштићеним областима дешава се следеће:

The number of species increases 21 percent;

број врста је повећан за 21%.

so if you have 1,000 species

Ако генерално имате 1,000 врста,

you would expect 200 more in a marine reserve.

у морском резервату можете очекивати 200 врста више.

This is very substantial.

Ово је веома значајно.

The size of organisms increases a third,

Величина организама се повећава за трећину.

so your fish are now this big.

Рибе су сада оволике.

The abundance, how many fish you have per square meter,

Количина рибе, тј. колико риба имате по квадратном метру

increases almost 170 percent.

се повећава за скоро 170%.

And the biomass -- this is the most spectacular change --

А биомаса - ово је најспектакуларнија промена -

4.5 times greater biomass

је у просеку већа 4 ипо пута

on average, just after five to seven years.

само након 5 до 7 година.

In some places up to 10 times

На неким местима је биомаса унутар резервата

larger biomass inside the reserves.

и до 10 пута већа.

So we have all these things

Имамо све те ствари које расту

inside the reserve that grow, and what do they do?

унутар резервата, а шта оне у ствари раде?

They reproduce. That's population biology 101.

Репродукују се. То је основна биологија популације.

If you don't kill the fish, they take a longer time to die,

Ако не убијете рибе, треба им дуже времена да умру,

they grow larger and they reproduce a lot.

порасту и доста се размножвају.

And same thing for invertebrates. This is the example.

Исто важи и за бескичмењаке. Ево примера;

These are egg cases

Ово су љуштуре јаја

laid by a snail off the coast of Chile,

које је положио пуж на обали Чилеа.

and this is how many eggs they lay on the bottom.

А ово је колико су јаја положили на дно.

Outside the reserve,

Изван резервата

you cannot even detect this.

ово не можете ни видети.

One point three million eggs per square meter

Има 1,3 милиона јаја по квадратном метру

inside the marine reserve where these snails are very abundant.

унутар морског резервата где су пужеви веома обилни.

So these organisms reproduce,

Дакле, ти организми се размножавају.

the little larvae juveniles spill over,

Мале ларве се разлете

they all spill over,

свуда унаоколо,

and then people can benefit from them outside too.

тако да и људи имају користи од њих.

This is in the Bahamas: Nassau grouper.

Ово је врста угрожене рибе на Бахамима

Huge abundance of groupers inside the reserve,

које унутар резервата има у изобиљу.

and the closer you get to the reserve,

Што се више приближавате резервату,

the more fish you have.

то има више рибе.

So the fishermen are catching more.

Зато је и улов рибара већи.

You can see where the limits of the reserve are

Можете препознати границе резервата

because you see the boats lined up.

на основу бродова који га опкољавају.

So there is spill over;

Дакле постоји прелив риба из резервата у делове око њега.

there are benefits beyond the boundaries of these reserves

Има добробити изван границе резервата

that help people around them,

које помажу околним људима,

while at the same time

док у исто време

the reserve is protecting

резерват штити

the entire habitat. It is building resilience.

целокупно станиште; гради отпорност.

So what we have now --

Оно што сада имамо,

or a world without reserves --

односно свет без резервата,

is like a debit account

је као кредитна картица

where we withdraw all the time

са које стално повлачимо новац, а у коју

and we never make any deposit.

никада ништа не улажемо.

Reserves are like savings accounts.

Резервати су као штедни рачуни;

We have this principal that we don't touch;

имамо главницу која се не дира,

that produces returns,

која омогућава друштвене,

social, economic and ecological.

економске и еколошке приходе.

And if we think about the increase of biomass inside the reserves,

Ако размишљамо о повећању биомасе у резерватима,

this is like compound interest.

то је као камата на камату, зар не?

Two examples, again,

Ево још два примера о томе

of how these reserves can benefit people.

како су резервати добри за људе.

This is how much fishermen get

Ево колико рибари у Кенији

everyday in Kenya, fishing

добијају сваког дана пецајући

over a series of years,

током неколико година,

in a place where

на месту које

there is no protection; it's a free-for-all.

није заштићено; бесплатно за све.

Once the most degrading fishing gear,

Од тренутка када је уклоњена

seine nets, were removed,

штетна рибарска опрема као на пример мреже

the fishermen were catching more.

рибари су имали већи улов.

If you fish less, you're actually catching more.

Ако пецате мање, уловите више.

But if we add the no-take reserve on top of that,

Али ако на то додамо и тоталну забрану пецања,

the fishermen are still making more money

рибари и даље зарађују више новца тако

by fishing less around an area that is protected.

што пецају краће времена у околини заштићених зона.

Another example:

Други пример:

Nassau groupers in Belize in the Mesoamerican Reef.

Угрожена риба у Белизеу на Мезоамеричком гребену.

This is grouper sex,

Ово је сексуалан однос тих истих риба

and the groupers aggregate around the full moons

које се окупљају на недељу дана

of December and January for a week.

када је пун месец у децембру у јануару.

They used to aggregate up to the

Раније их се скупљало на

tens of thousands, 30,000 groupers about this big

десестине хиљада, чак 30,000

in one hectare, in one aggregation.

на једном хектару, одједном.

Fishermen knew about these things; they caught them, and they depleted them.

Рибари су ово знали; ловили су их и уништили.

When I went there for the first time in 2000,

Када сам тамо отишао по први пут 2000.

there were only 3,000 groupers left.

остало их је само 3,000.

And the fishermen were authorized to catch 30 percent

А рибарима је било дозвољено да улове 30%

of the entire spawning population every year.

целе популације годишње.

So we did a simple analysis,

Урадио сам малу анализу

and it doesn't take rocket science

и није ми трбеало много

to figure out that, if you take 30 percent every year,

да схватим да ако сваке године одузмете 30%

your fishery is going to collapse very quickly.

риболов ће јако брзо колапсирати.

And with the fishery, the entire reproductive ability

И са тим риболовом ће нестати и

of the species goes extinct.

целокупна репродуктивна способност врсте.

It happened in many places around the Caribbean.

То се догодило на много места у Карибима.

And they would make 4,000 dollars per year,

Рибари су зарађивали 4,000 долара годишње у тоталу,

total, for the entire fishery,

за целокупан риболов,

several fishing boats.

састављен од неколико рибарских бродова.

Now, if you do an economic analysis

Ако урадите економску анализу

and project what would happen

и пројектујете оно што ће се догодити

if the fish were not cut,

ако се количина риба не смањи,

if we brought just 20 divers

и када бисмо довели само 20 ронилаца

one month per year,

сваког месеца

the revenue would be more than 20 times higher

профит би се повећао више од 20 пута.

and that would be sustainable over time.

То би током времена било одрживо.

So how much of this do we have?

Дакле колико овога имамо?

If this is so good, if this is such a no-brainer, how much of this do we have?

Ако је ово толико добро и лако, колико га онда још има?

And you already heard that

Већ сте чули да је

less than one percent of the ocean's protected.

мање од 1% океана заштићено.

We're getting closer to one percent now,

Приближавамо се 1%

thanks to the protections of the Chagos Archipelago,

захваљујући заштити архипелага Ћагос

and only a fraction of this is fully protected from fishing.

чији је само је мали део заштићен од риболова.

Scientific studies recommend that at least 20 percent

Научне студије препоручују да би најмање 20%

of the ocean should be protected.

океана требало да буде заштићено.

The estimated range is between 20 and 50 percent

Процењени опсег износи између 20 и 50%

for a series of goals of biodiversity

да би се остварили побољшање и отпорност риба

and fishery enhancement and resilience.

као и биолошке разноврсности.

Now, is this possible? People would ask: How much would that cost?

Да ли је то могуће? Људи питају: колико би то коштало?

Well, let's think about

Гледајмо на то са питањем

how much we are paying now

колико сада плаћамо

to subsidize fishing:

у виду субвенција за риболов?

35 billion dollars per year.

Плаћамо 35 милијарди долара годишње.

Many of these subsidies go to destructive fishing practices.

Многе од ових субвенција одлазе на деструктиван риболов.

Well, there are a couple estimates

Постоји неколико процена о томе

of how much it would cost to create

колико би коштало да се направи

a network of protected areas

мрежа заштићених области

covering 20 percent of the ocean

која би покривала 20% океана

that would be only a fraction

а која износи само мали део

of what we are now paying;

онога што тренутно плаћамо;

the government hands out to a fishery

влада даје риболову

that is collapsing.

који у ствари пропада.

People are losing their jobs because the fisheries are collapsing.

Људи остају без посла зато што риболов пропада.

A creation of a network of reserves

Стварање мреже резервата

would provide direct employment for more than a million people

би омогућило директно запослење за више од милион људи

plus all the secondary jobs and all the secondary benefits.

као и додатне послове и профите.

So how can we do that?

Дакле, како то можемо постићи?

If it's so clear that these savings accounts

Веома је јасно да су ови штедни рачуни

are good for the environment and for people,

добри за средину и за људе,

why don't we have 20, 50 percent of the ocean?

зашто онда не заштитимо 20 или 50% океана?

And how can we reach that goal?

Како постићи тај циљ?

Well, there are two ways of getting there.

Постоје два начина.

The trivial solution is to create really large protected areas

Банално решење је да направимо веома велике заштићене површине

like the Chagos Archipelago.

као што је архипелаг Ћагос.

The problem is that we can create these large reserves

Проблем је да такве области можемо да креирамо

only in places where there are no people, where there is no social conflict,

само на местима где нема људи, где нема друштвеног сукоба,

where the political cost is really low

и где су политички и економски

and the economic cost is also low.

трошкови јако ниски.

And a few of us, a few organizations in this room and elsewhere

Неколико нас, неколицина организација у овој просторији и на другим местима

are working on this.

раде на овоме.

But what about the rest of the coast of the world,

Али шта је са остатком светских обала,

where people live and make a living out of fishing?

где људи преживљавају и зарађују за живот захваљујући риболову?

Well, there are three main reasons why

Има много разлога због којих

we don't have tens of thousands of small reserves:

немамо десетине хиљада малих резервата.

The first one is that people have no idea

Први је да људи немају појма

what marine reserves do,

о томе шта то резервати постижу.

and fishermen tend to be really, really defensive

А рибари обично имају веома одбрамбени став

when it comes to regulating or closing

када се ради о регулисању или затварању

an area, even if it's small.

чак и малих области.

Second, the governance is not right

Друго, управљање је погрешно

because most coastal communities around the world

зато што већина обалских насеља широм света

don't have the authority

нема ауторитет

to monitor the resources to create the reserve and enforce it.

да надгледа ресурсе, да направи резерват и да га одржава.

It's a top down hierarchical structure

То је хијерархијска структура

where people wait for

у којој људи очекују да се

government agents to come

владини службеници умешају.

and this is not effective. And the government doesn't have enough resources.

То није продуктивно, а владе намају довољно ресурса.

Which takes us to the third reason,

То нас доводи до трећег разлога.

why we don't have many more reserves,

Немамо већи број резервата зато што

is that the funding models have been wrong.

су финансијски модели погрешни.

NGOs and governments

Невладине организације и владе обично

spend a lot of time and energy and resources

троше много новца, енергије и ресурса

in a few small areas, usually.

на неколико малих области.

So marine conservation and coastal protection

Заштита мора и обалских предела

has become a sink for government or philanthropic money,

је постала кеса без дна за државни и филантропски новац,

and this is not sustainable.

а то је неодрживо.

So the solutions are just

Решење је у

fixing these three issues.

исправци ове тре ствари.

First, we need to develop a global awareness campaign

Прво, морамо развити глобалну свест

to inspire local communities and governments

да бисмо инспирисали локалне заједнице и владе

to create no-take reserves

да створе резервате у којима ће риболов бити потпуно забрањен,

that are better than what we have now.

резервате који ће бити бољи од постојећих.

It's the savings accounts

Имамо штедне рачуне

versus the debit accounts with no deposits.

наспрам кредитних картица без депозита.

Second, we need to redesign our governance

Друго, морамо да променимо начин управљања

so conservation efforts can be decentralized,

и децентрализујемо акције очувања,

so conservation efforts don't depend on

тако да не зависе

work from NGOs

од невладиних организација

or from government agencies

или владиних агенција,

and can be created by the local communities,

и да их могу оформити локалне заједнице

like it happens in the Philippines and a few other places.

као што се догодило на Филипинима и на још неколико места.

And third, and very important,

И треће, и веома важно,

we need to develop new business models.

морамо развити пословне моделе.

The philanthropy sink as the only way to create reserves

Филантропија, као једини начин за стварање резервата

is not sustainable.

није одржива.

We really need to develop models, business models,

Стварно морамо развити пословне моделе

where coastal conservation

у којима је заштита обалских предела

is an investment,

инвестиција.

because we already know

Јер већ знамо

that these marine reserves provide

да ти морски резервати пружају

social, ecological and economic benefits.

друштвене, еколошке и економске добробити.

And I'd like to finish with one thought,

Желео бих да заршим са мишљу

which is that no one

о томе да ниједна

organization alone

организација не може

is going to save the ocean.

сама спасити океан.

There has been a lot of competition in the past,

У прошлости је било доста такмичења.

and we need to develop

Морамо развити

a new model of partnership,

нови модел

truly collaborative,

колаборативне сарадње,

where we are looking for complementing,

у коме ћемо тежити допуњавању,

not substituting.

а не замени.

The stakes are just too high

Улог је веома висок

to continue the way we are going.

да бисмо наставили досадашњим путем.

So let's do that. Thank you very much.

Урадимо то. Хвала вам много.

(Applause)

(Аплауз)

Chris Anderson: Thank you Enric.

Крис Андерсон: хвала Енриче.

Enric Sala: Thank you.

Енрик Сала: хвала.

CA: That was a masterful job

КА: Одличан начин

of pulling things together.

да се све повеже.

First of all, your pyramid, your inverted pyramid,

Прво, твоја обрнута пирамида

showing 85 percent biomass in the predators,

која показује да 85% биомасе чине грабљивице

that seems impossible.

изгледа немогуће.

How could 85 percent

Како 85%

survive on 15 percent?

преживљава захваљујући 15%?

ES: Well, imagine that you have two gears

ЕС: па, замисли да имаш две врсте брзине

of a watch, a big one and a small one.

на сату, велику и малу.

The big one is moving very slowly, and the small one is moving fast.

Велика се креће јако полако, а мала се креће брзо.

That's basically it.

То је у принципу то.

The animals at the lower parts of the food chain,

Животиње у нижем новоу ланца исхране

they reproduce very fast; they grow really fast; they produce millions of eggs.

се брзо репродукују; расту веома брзо и производе на милионе јаја.

Up there, you have sharks and large fish that live 25, 30 years.

Овде горе, имаш ајкуле и велике рибе које живе 25, 30 година.

They reproduce very slowly; they have a slow metabolism;

Оне се репродукују споро. Имају спор метаболизам.

and, basically, they just maintain their biomass.

И оне само одржавају своју биомасу.

So, basically, the production surplus of these guys down there

Вишак производње ових јединки доле

is enough to maintain this biomass

је довољан да одржи ову биомасу

that is not moving.

која се не помера.

They are like capacitors of the system.

Они омогућавају постојање система.

CA: That's very fascinating.

КА: то је фасцинантно.

So, really, our picture of a food pyramid

Дакле, твоја слика пирамиде исхране

is just -- we have to change that completely.

је - морамо је потпуно променити.

ES: At least in the seas.

ЕС: барем у морима.

What we found in coral reefs is that the inverted pyramid

Оно што смо нашли на коралним гребенима је да је обрнута пирамида

is the equivalent of the Serengeti,

једнака Серенгетију,

with five lions per wildebeest.

који има 5 лавова на једну дивљу животињу.

And on land, this cannot work.

А на копну то не функционише.

But at least on coral reefs are systems

Али барем у системима коралних гребена

where there is a bottom component with structure.

постоји доњи део структуре.

We think this is universal.

Сматрамо да је ово универзалано.

But we have started studying pristine reefs

Тек смо недавно почели

only very recently.

да истражујемо нетакнуте гребене.

CA: So the numbers you presented really are astonishing.

КА: бројеви које си показао су запањујући.

You're saying we're spending 35 billion dollars

Кажеш да тренутно трошимо 35 милијарди долара

now on subsidies.

на субвенције.

It would only cost 16 billion to set up

Коштало би само 16 милијарди да се

20 percent of the ocean as

заштити 20% океана

marine protected areas

путем заштићених области,

that actually give new living choices

што би уједно пружило и

to the fishermen as well.

нове животне опције рибарима.

If the world was a smarter place,

Да је свет паметнији

we could solve this problem for negative 19 billion dollars.

могли бисмо решити овај проблем за 19 милијарди долара мање.

We've got 19 billion to spend on health care or something.

Имамо 19 милијарди да их потрошимо на здравство или нешто слично.

ES: And then we have the under-performance of fisheries

ЕС: такође постоји и минус у риболову

that is 50 billion dollars.

који износи 50 милијарди долара.

So again, one of the big solutions is

Дакле, једно велико решење је

have the World Trade Organization shifting the subsidies

да се Светска трговинска организација премести субвенције

to sustainable practices.

на одрживе активности.

CA: Okay, so there's a lot of examples that I'm hearing out there

КА: у реду, чујем да има доста примера подршке

about ending this subsidies madness.

да би се зауставило ово лудило субвенција.

So thank you for those numbers.

Хвала ти за те бројеве.

The last one's a personal question.

Једно лично питање за крај.

A lot of the experience of people here

Многи присутни, искусни људи

who've been in the oceans for a long time

који су били на океану дуго времена

has just been seeing this degradation, the places they saw that were beautiful

су гледали уништавање и погоршавање

getting worse, depressing.

предивних места.

Talk to me about the feeling that you must have experienced

Реци ми о осећању које мора да си осетио

of going to these pristine areas

када си отишао у ове нетакнуте пределе

and seeing things coming back.

и видео да се ствари враћају.

ES: It is a spiritual experience.

ЕС: то је спиритуално искуство.

We go there to try to understand the ecosystems,

Ми одлазимо тамо да бисмо покушали да разумемо екостистеме,

to try to measure or count fish and sharks

да бисмо избројали рибе и ајкуле

and see how these places are different from the places we know.

и да бисмо видели како су та места различита од других познатих места.

But the best feeling

Али најбољи осећај је

is this biophilia that E.O. Wilson talks about,

биофилија коју је описао Е.О. Вилсон

where humans have this sense of awe and wonder

и у којој људи имају осеђај дивљења и чуђења

in front of untamed nature, of raw nature.

пред неукроћеном, сировом природом.

And there, only there,

И тамо, само тамо

you really feel that you are part of a larger thing

стварно осетиш да си део нечег већег,

or of a larger global ecosystem.

неког већег глобалног система.

And if it were not for these places that show hope,

И да није ових места наде,

I don't think I could continue doing this job.

мислим да не бих могао да наставим да се бавим овим послом.

It would be just too depressing.

Било би сувише депресивно.

CA: Well, Enric, thank you so much for sharing

КА: Енриче, хвала ти што си са нама поделио

some of that spiritual experience with us all. Thank you.

неке од својих спиритуалних искустава. Хвала.

ES: Thank you very much.

ЕС: хвала вам пуно.