How the Normans changed the history of Europe - Mark Robinson

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

In the year 1066,

Године 1066.

7000 Norman infantry and knights sailed in warships across the English Channel.

је 7 000 норманских пешадинаца и витезова

запловило ратним бродовима Енглеским каналом.

Their target: England, home to more than a million people.

Њихов циљ био је Енглеска, домовина више од милион људи.

Theirs was a short voyage with massive consequences.

Њихово путовање било је кратко и имало је огромне последице.

And around the same period of time,

У отприлике исто време,

other groups of Normans were setting forth all across Europe,

друге групе Нормана започеле су путовање широм Европе,

going on adventures that would reverberate throughout that continent’s history.

полазећи у авантуре које ће одјекивати кроз историју тог континента.

So who were these warriors

Па, ко су били ови ратници

and how did they leave their mark so far and wide?

и како су оставили тако далекосежан и дубок траг?

Our story begins over 200 years earlier,

Наша прича започиње више од 200 година пре овог периода,

when Vikings began to settle on the shores of northern France

када су Викинзи почели да се досељавају на обале северне Француске,

as part of a great Scandinavian exodus across northern Europe.

што је део велике скандинавске сеобе широм Северне Европе.

The French locals called these invaders Normans,

Француско локало становништво је ове освајаче називало Норманима,

named for the direction they came from.

према правцу из кога су дошли.

Eventually, Charles, the king of the Franks,

На крају је Карло, краљ Франака,

negotiated peace with the Viking leader Rollo in 911,

договорио мир са викиншким вођом Ролом 911. године,

granting him a stretch of land along France’s northern coast

доделивши му део земље дуж северне обале Француске

that came to be known as Normandy.

која је постала позната под именом Нормандија.

The Normans proved adaptable to their newly settled life.

Нормани су се прилагодили новом начину живота.

They married Frankish women,

Женили су се франачким женама,

adopted the French language,

усвојили француски језик

and soon started converting from Norse paganism to Christianity.

и ускоро почели да прелазе из нордијског паганизма у хришћанство.

But though they adapted,

Али, иако су се прилагодили,

they maintained the warrior tradition

задржали су ратничку традицију

and conquering spirit of their Viking forebears.

и освајачки дух викиншких предака.

Before long, ambitious Norman knights were looking for new challenges.

Ускоро су амбициозни нормански витезови почели да трагају за новим изазовима.

The Normans’ best-known achievement was their conquest of England.

Најпознатије норманско достигнуће било је освајање Енглеске.

In 1066, William, the Duke of Normandy,

Године 1066, Вилијам, војвода Нормандије,

disputed the claim of the new English king, Harold Godwinson.

оспорио је право на трон новог енглеског краља, Харолда Годвинсона.

Soon after landing in England,

Убрзо након пристизања у Енглеску,

William and his knights met Harold’s army near the town of Hastings.

Вилијам и његови витезови су сусрели Харолдову војску близу града Хејстингса.

The climactic moment in the battle

Најважнији тренутак из ове битке

is immortalized in the 70-meter-long Bayeux Tapestry,

овековечен је на Платну из Бајеа дугом седамдесет метара,

where an arrow striking Harold in the eye seals the Norman victory.

на ком срела која погађа Харолда у око запечаћује победу Нормана.

William consolidated his gains with a huge castle-building campaign

Вилијам је учврстио своју победу огромном кампањом грађења замака

and a reorganization of English society.

и реорганизацијом енглеског друштва.

He lived up to his nickname "William the Conqueror"

Оправдао је свој надимак, „Вилијам Освајач“,

through a massive survey known as the Domesday Book,

кроз масовни попис познат под именом „Књига страшног суда“,

which recorded the population and ownership

која бележи становништво и власништво

of every piece of land in England.

сваког делића земље у Енглеској.

Norman French became the language of the new royal court,

Нормански француски је постао језик новог краљевског суда,

while commoners continued to speak Anglo-Saxon.

док је обично становништво наставило да говори англосаксонски.

Over time, the two merged to give us the English we know today,

Временом су се ова два језика спојила у енглески који познајемо данас,

though the divide between lords and peasants can still be felt

иако се јаз међу господарима и сељанима и даље могао уочити

in synonym pairs such as cow and beef.

у паровима синонима, као што су крава и говедина.

By the end of the 12th century,

До краја 12. века,

the Normans had further expanded into Wales,

Нормани су се проширили даље на Велс,

Scotland,

Шкотску

and Ireland.

и Ирску.

Meanwhile, independent groups of Norman knights

У међувремену су независне групе норманских витезова

traveled to the Mediterranean,

путовале до Медитерана,

inspired by tales of pilgrims returning from Jerusalem.

инспирисане причама ходочасника који су се враћали из Јерусалима.

There, they threw themselves into a tangled mass of conflicts

Тамо су улетели у замршене конфликте

among the established powers all over that region.

између успостављених власти широм тог региона.

They became highly prized mercenaries,

Постали су високоцењени плаћеници,

and during one of these battles,

а током једног од ових бојева,

they made the first recorded heavy cavalry charge with couched lances,

појавила се тада први пут забележена тешка коњичка снага са копљима,

a devastating tactic that soon became standard in medieval warfare.

што је била разарајућа тактика која је ускоро постала стандардна

у средњовековним ратовима.

The Normans were also central to the First Crusade of 1095-99,

Нормани су били и централна снага Првог крсташког рата 1095-1099. године,

a bloody conflict that re-established Christian control

крвавог конфликта који је поново успоставио контролу хришћана

in certain parts of the Middle East.

у одређеним деловима Средњег истока.

But the Normans did more than just fight.

Међутим, Нормани су учинили много више од самог ратовања.

As a result of their victories,

Као резултат њихових победа,

leaders like William Iron-Arm and Robert the Crafty

вође попут Вилијама Гвоздене Руке и Роберта Лукавог

secured lands throughout Southern Italy,

осигурали су земље широм северне Италије

eventually merging them to form the Kingdom of Sicily in 1130.

и на крају их ујединили ради стварања Краљевства Сицилије 1130. године.

Under Roger II,

Под влашћу Руђера II,

the kingdom became a beacon of multicultural tolerance

ово краљевство је постало кула светиља мултикултуролошке толеранције

in a world torn apart by religious and civil wars.

у свету раздвојеном религијским и грађанским ратовима.

Muslim Arab poets and scholars served in the royal court

Песници и учењаци, Арапи муслиманске вероисповести,

служили су на краљевском двору

alongside Byzantine Greek sailors and architects.

поред византијских грчких морнара и архитеката.

Arabic remained an official language along with Latin, Greek, and Norman French.

Арапски је остао званични језик поред латинског, грчког и норманског француског.

The world’s geographical knowledge was compiled in The Book of Roger,

Светско географско знање је било садржано у издању „Руђерова књига“,

whose maps of the known world

чије су мапе познатог света

would remain the most accurate available for 300 years.

остале најтачније доступне током 300 година.

And the churches built in Palermo combined Latin-style architecture,

А цркве изграђене у Палерму су комбиновале архитектуру по угледу на Латине,

Arab ceilings,

арапске стропове

and Byzantine domes,

и византијске куполе,

all decorated with exquisite golden mosaics.

а све су украшавали изузетни мозаици златне боје.

So if the Normans were so successful, why aren’t they still around?

Па, ако су Нормани били толико успешни, зашто више не постоје?

In fact, this was a key part of their success:

Заправо, ово је био кључни део њиховог успеха:

not just ruling the societies they conquered,

нису само владали друштвима која су покорили,

but becoming part of them.

већ су постајали њихов део.

Although the Normans eventually disappeared as a distinct group,

Иако су Нормани на крају нестали као издвојена група,

their contributions remained.

њихови доприноси су се задржали.

And today, from the castles and cathedrals that dot Europe’s landscape

А данас, од двораца преко катедрала који шарају европски рељеф

to wherever the English language is spoken,

до било ког места на ком се говори енглески,

the Norman legacy lives on.

норманска заоставштина наставља да постоји.