How atoms bond - George Zaidan and Charles Morton

Како се атоми везују - Џорџ Зејдан (George Zaidan) и Чарлс Мортон (Charles Morton)

Prevodilac: Vesna Savić Lektor: Miloš Milosavljević

Most atoms don't ride solo,

Већина атома није сама,

instead they bond with other atoms.

него се везују једни за друге.

And bonds can form between atoms

Везе се могу правити између

of the same element

атома истог елемента

or atoms of different elements.

или атома различитих елемената.

You've probably imagined bonding as a tug of war.

Вероватно замишљате везивање као рат.

If one atom is really strong,

Ако је један атом врло јак,

it can pull one or more electrons

онда он одвуче један или више електрона

off another atom.

од другог атома.

Then you end up with one negatively charged ion

Из тога настану један негативно

and one positively charged ion.

и други позитивно наелектрисан јон.

And the attraction between these opposite charges

Привлачност између супротних наелектрисања

is called an ionic bond.

зове се јонска веза.

This is the kind of sharing

Tа врста дељења је

where you just give away your toy to someone else

као да своју играчку дате некоме

and then never get it back.

и никад вам је не врате.

Table salt, sodium chloride,

Кухињска со - натријум хлорид,

is held together by ionic bonds.

изграђена је управо од јонских веза.

Every atom of sodium gives up one electron

Сваки атом натријума даје по један електрон

to every atom of chlorine,

сваком атому хлора,

ions are formed,

формирају се јони,

and those ions arrange themselves

и праве тродимензионалну раван

in a 3D grid called a lattice,

која се зове решетка

in which every sodium ion

у којој се сваки јон натријума

is bonded to six chloride ions,

везује за шест јона хлора,

and every chloride ion is bonded

и сваки јон хлора

to six sodium ions.

за шест јона натријума.

The chlorine atoms never give

Атом хлора атому натријума

the sodium atoms their electrons back.

никада не врати електроне.

Now, these transactions aren't always so cut-and-dried.

То давање не мора увек да изгледа тако.

If one atom doesn't completely overwhelm the other,

Ако атом не преплави други у потпуности,

they can actually share each other's electrons.

онда они деле своје електроне.

This is like a pot luck

Као кад свако на забаву

where you and a friend each bring a dish

донесе неку храну и онда

and then both of you share both dishes.

сви то све поделе.

Each atom is attracted to the shared electrons

Оба атома привлаче заједнички електрони

in between them,

између њих

and this attraction is called a covalent bond.

и ова привлачна сила зове се ковалентна веза.

The proteins and DNA in our bodies,

Протеини и ДНК у нашим телима,

for example,

на пример,

are held together largely by these covalent bonds.

везани су у великој мери ковалентним везама.

Some atoms can covalently bond

Неки атоми се везују ковалентном везом

with just one other atom,

само са једним другим атомом,

others with many more.

а неки са више њих.

The number of other atoms

Број других атома

one atom can bond with

с којима се атом може везати

depends on how its electrons are arranged.

зависи од распореда електрона.

So, how are electrons arranged?

Како су електрони распоређени?

Every atom of a pure, unbonded element

Сваки атом чистог, невезаног елемента

is electrically neutral

је неутралан - не носи наелектрисање,

because it contains the same number

зато што има исти број

of protons in the nucleus

протона у језгру

as it does electrons around the nucleus.

и електрона у омотачу.

And not all of those electrons are available for bonding.

Не ступају сви електрони у везе.

Only the outermost electrons,

Само најудаљенији електрони,

the ones in orbitals furthest from the nucleus,

они чије се орбите налазе најдаље од језгра,

the ones with the most energy,

који имају највише енергије,

only those participate in bonding.

само они учествују у везивању.

By the way, this applies to ionic bonding too.

Исто се дешава и код јонске везе.

Remember sodium chloride?

Сећате се натријум хлорида?

Well, the electron that sodium loses

Електрон који натријум отпусти

is the one furthest from its nucleus,

је онај који је на највећој удаљености од језгра,

and the orbital that electron occupies

и орбита тог електрона

when it goes over to chlorine

који пређе у атом хлора

is also the one furthest from its nucleus.

такође је најудаљенија од језгра.

But back to covalent bonding.

Вратимо се ковалентној вези.

Carbon has four electrons

Угљеник има четири електрона

that are free to bond,

која могу да ступе у везу,

nitrogen has three,

азот има три,

oxygen two.

кисеоник два.

So, carbon is likely to form four bonds,

Угљеник ће највероватније формирати четири везе,

nitrogen three,

азот три,

and oxygen two.

а кисеоник две.

Hydrogen only has one electron,

Водоник има само један електрон,

so it can only form one bond.

тако да може да формира само једну везу.

In some special cases,

У посебним случајевима,

atoms can form more bonds

атоми могу да формирају

than you'd expect,

више веза него што бисте очекивали,

but they better have a really good reason to do so,

али им је за то потребан врло јак разлог,

or things tend to fly apart.

или ће све отићи у парампарчад.

Groups of atoms

Групе атома

that share electrons covalently with each other

које деле електроне ковалентном везом

are called molecules.

зову се молекули.

They can be small.

Они могу бити мали.

For example, every molecule of oxygen gas

Нпр., сваки молекул гаса кисеоника

is made up of just two oxygen atoms

сачињен је од два атома кисеоника

bonded to each other.

везаних међусобно.

Or they could be really, really big.

А могу бити и врло велики.

Human chromosome 13 is just two molecules,

Људски хромозом 13 има само два молекула,

but each one has over 37 billion atoms.

али сваки има више од 37 милијарди атома.

And this neighborhood,

А такво суседство,

this city of atoms,

такав град атома,

is held together by the humble chemical bond.

на окупу држи обична хемијска веза.