Zen kōans: Unsolvable enigmas designed to break your brain - Puqun Li

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

How do we explain the unexplainable?

Како објашњавамо необјашњиво?

This question has inspired numerous myths,

Ово питање је инспирација бројним митовима,

religious practices,

религијским праксама

and scientific inquiries.

и научним испитивањима.

But Zen Buddhists practicing throughout China from the 9th to 13th century

Али зен будисти широм Кине од 9. до 13. века

asked a different question –

постављали су другачије питање -

why do we need an explanation?

зашто нам је потребно објашњење?

For these monks, blindly seeking answers was a vice to overcome,

За ове монахе је слепо трагање за одговорима

био порок који треба превазићи,

and learning to accept the mysteries of existence

а учење да се мистерије постојања прихвате

was the true path to enlightenment.

прави пут ка просветљењу.

But fighting the urge to explain the unexplainable can be difficult.

Али, борба против порива да се објасни необјашњиво може бити тешка.

So to help practice living with these mysteries,

Да би помогли да се живи уз ове мистерије,

the meditating monks used a collection of roughly 1,700 bewildering

монаси који су медитирали су користили колекцију од отприлике 1 700 збуњујућих

and ambiguous philosophical thought experiments called kōans.

и двосмислених филозофских мисаоних експеримената под именом коани.

The name, originally gong-an in Chinese, translates to “public record or case."

Име потиче од кинеске речи „гунг-ан“, у преводу „јавни запис или случај“.

But unlike real-world court cases, kōans were intentionally incomprehensible.

Али, за разлику од судских случајева из стварног живота,

коани су намерно били неразумљиви.

They were surprising, surreal, and frequently contradicted themselves.

Били су пуни изненађења, надреални и често противречили сами себи.

On the surface, they contained a proverb about the Zen Buddhist monastic code -

На површини, садржали су мудрости о монашком кодексу зен будиста,

such as living without physical or mental attachments,

као што је живот без физичког или менталног везивања,

avoiding binary thinking,

избегавање бинарног размишљања

and realizing one’s true “Buddha-nature."

и схватање једине истинске „Будине природе“.

Али, уобличавање ових лекција у нелогичне анегдоте

But by framing those lessons as illogical anecdotes,

they became tests to help practicing monks learn to live with ambiguity and paradox.

учинило их је тестом који помаже религиозним монасима

да науче да живе уз двосмисленост и парадокс.

By puzzling through these confusing “cases,"

Размишљање о овим збуњујућим „случајевима“

meditating monks could both internalize and practice Buddhist teachings.

омогућавало је да монаси који медитирају прихвате и практикују Будина учења.

Hopefully, they would let go of the search for one true answer

Полагала се нада у то да ће напустити потрагу за јединим истинским одговором

and trigger a spiritual breakthrough.

и покренути спиритуални развој.

Since these are intentionally unexplainable,

Пошто су они намерно необјашњиви,

it would be misguided to try and decipher these stories ourselves.

било би погрешно да сами покушамо и одгонетнемо ове приче.

But like the monks before us,

Али, као и многи монаси пре нас,

we can puzzle over them together,

можемо постављати питања везана за њих

and investigate just how resistant they are to simple explanations.

и истраживати колико одолевају једноставним објашњењима.

Consider this kōan illustrating the practice of no-attachment.

Размислите о овом коану који приказује практиковање невезивања.

Two monks, Tanzan and Ekido, are traveling together down a muddy road.

Два монаха, Танзан и Екидо, путују заједно блатњавим путем.

Ahead they see an attractive traveler, unable to cross the muddy path.

Испред себе виде привлачну путницу која не може да пређе блатњави пут.

Tanzan politely offers his help,

Танзан љубазно понуди своју помоћ,

carrying the traveler on his back across the street,

носи путницу на кркачама преко пута

and placing her down without a word.

и спушта је без иједне речи.

Ekido was shocked.

Екидо је био шокиран.

According to monastic law, monks were not supposed to go near women,

Према монашком закону, монаси не треба ни да приђу близу жене,

let alone touch a beautiful stranger.

а камоли да дотакну лепу странкињу.

After miles of walking, Ekido could no longer restrain himself.

Након километара пешачења, Екидо се више није могао суздржати.

“How could you carry that woman?”

„Како си могао да носиш ону жену?“

Tanzan smiled, “I left the traveler there. Are you still carrying her?”

Танзан се насмешио: „Ја сам путницу оставио тамо.

Да ли је ти још увек носиш?“

Like all kōans, this story has numerous interpretations.

Као и сви коани, ова прича има бројне интерпретације.

But one popular reading suggests

Међутим, једна популарна сугерише да је,

that despite never having physically carried the traveler,

упркос томе што никада физички није носио путницу,

Ekido broke monastic law by mentally "clinging to" the woman.

Екидо прекршио монашки закон „држећи се“ жене у менталном смислу.

This type of conflict –

Овај тип сукоба -

examining the grey area between the letter of the law and the spirit of the law –

испитивање сиве зоне између слова закона и његовог духа -

was common in kōans.

био је уобичајен у коанима.

In addition to exploring ambiguity,

Као додатак истраживању двосмислености,

kōans often ridiculed characters

коани су често исмевали ликове

claiming total understanding of the world around them.

који су тврдили да у потпуности разумеју свет око себе.

One such example finds three monks

У таквом једном примеру, три монаха

debating a temple flag rippling in the wind.

расправљају о застави храма која се таласа на ветру.

The first monk refers to the flag as a moving banner,

Први монах прича о застави као о покретном барјаку,

while the second monk insists that they are not seeing the flag move,

док други инсистира на томе да они не виде заставу која се помера,

but rather the wind blowing.

већ ветар који дува.

They argue back and forth, until finally, a third monk intervenes,

Свађају се унедоглед, док се коначно не умеша трећи монах:

“It is not the flag moving, nor the wind blowing,

„Није то застава која се помера нити ветар који дува,

but rather the movement of your minds!”

већ је то померање вашег ума!“

One interpretation of this kōan plays on the supposed wisdom of the arguing monks –

Једна интерпретација овог коана

поиграва се наводном мудрошћу монаха који се свађају -

the first asserting the importance of the observable world,

први истиче важност видљивог света,

the second favoring deeper knowledge we can infer from that world.

други фаворизује дубље знање које можемо добити из тог света.

But each monk’s commitment to his own “answer”

Али, посвећеност оба појединачна монаха сопственом „одговору“

blinds him to the other’s insight, and in doing so,

чини да не виде разумевање оног другог, а чинећи то,

defies an essential Buddhist ideal: abolishing binary thinking.

сваки од њих се коси са основним Будиним идеалом:

напуштањем бинарног размишљања.

The third monk identifies their conflict as a perceptual one –

Трећи монах уочава њихов сукоб као перцепцијски -

both arguing monks fail to see the larger picture.

оба монаха који се свађају не успевају да виде ширу слику.

Of course, all these interpretations only hint at how to wrestle with these kōans.

Наравно, све ове интерпретације дају само наговештај

о томе како се носити са овим коанима.

Neither the wisdom from practicing monks before us,

Ни мудрост религиозних монаха пре нас,

nor the supposedly wise characters in these stories

а ни наизглед мудри ликови у овим причама

can resolve them for you.

не могу да их реше за вас.

That’s because the purpose of these kōans isn’t reaching a simple solution.

То је због тога што сврха ових коана није достизање једноставног решења.

It’s the very act of struggling with these paradoxical puzzles

Ствар је у самом чину размишљања о овим парадоксалним загонеткама

which challenge our desire for resolution,

који провоцира нашу жељу да разрешимо ствари

and our understanding of understanding itself.

и наше разумевање самог разумевања.