The best way to help is often just to listen | Sophie Andrews

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Tijana Mihajlović

After cutting her arm with a broken glass,

Након што је посекла руку парчетом стакла,

she fell into a fitful, exhausted sleep on the railway station platform.

уморна и исцрпљена, утонула је у сан на перону железничке станице.

Early in the morning, when the station toilets were opened,

Рано ујутру, када су се отворили тоалети на станици,

she got painfully to her feet, and made her way over to them.

великом муком је стала на ноге и отишла у један.

When she saw her reflection in the mirror,

Када је видела свој одраз у огледалу,

she started to cry.

почела је да плаче.

Her face was dirty and tearstained;

Лице јој је било прљаво и уплакано,

her shirt was ripped and covered in blood.

а кошуља поцепана и крвава.

She looked as if she'd been on the streets for three months, not three days.

Изгледала је као да је месецима на улици, а не само три дана.

She washed herself as best she could.

Умила се најбоље што је умела.

Her arms and stomach were hurting badly.

Руке и стомак су је јако болели.

She tried to clean the wounds,

Покушала је да очисти ране,

but any pressure she applied just started the bleeding again.

али кад је притисла, поново су почеле да крваре.

She needed stitches, but there was no way she would go to a hospital.

Требали су јој фластери, али никако није хтела у болницу.

They'd have sent her back home again.

Вратили би је поново кући.

Back to him.

Њему.

She tightened her jacket --

Затегла је јакну,

well, fastened her jacket tightly to cover the blood.

у ствари, затегла је јакну да покрије крв.

She looked back at herself in the mirror.

Поново се погледала у огледало.

She looked a little better than before but was past caring.

Изгледала је мало боље него малопре, али је није било брига.

There was only one thing she could think of doing.

Могла је да смисли да уради само једну ствар.

She came out of the station and into a phone box nearby.

Изашла је са станице и ушла у оближњу говорницу.

(Telephone rings)

(Звони телефон)

(Telephone rings)

(Звони телефон)

Woman: Samaritans, can I help you?

Жена: Овде Самарићани, изволите.

Hello, Samaritans. Can I help you?

Хало, овде Самарићани. Могу ли да вам помогнем?

Girl: (Crying) I -- I don't know.

Девојка: (Плаче) Ја...ја, не знам.

Woman: What's happened? You sound very upset.

Жена: Шта се десило? Звучите узнемирено.

(Girl cries)

(Девојка плаче)

Woman: Why not start with your name?

Жена: А да почнемо од имена?

I'm Pam. What can I call you?

Ја сам Пем. Како да вас зовем?

Where are you speaking from?

Одакле говорите?

Are you safe?

Да ли сте безбедни?

Girl: It's a phone box in London.

Девојка: Из говорнице у Лондону.

Pam: You sound very young. How old are you?

Пем: Звучите врло младо. Колико имате година?

Girl: Fourteen.

Девојка: Четрнаест.

Pam: And what's happened to make you so upset?

Пем: Шта вас је толико узнемирило?

Girl: I just want to die. Every day I wake up and wish I was dead.

Девојка: Само желим да умрем.

Свакога дана, кад се пробудим, пожелим да сам мртва.

If he doesn't kill me, then, I think, I want to do it myself.

Ако ме он не убије, онда мислим да желим сама то да учиним.

Pam: I'm glad you called.

Пем: Драго ми је што сте звали.

Let's start at the beginning.

Кренимо испочетка.

Sophie Andrews: Pam continued to gently ask the girl about herself.

Софи Ендруз: Пем је наставила лагано да испитује девојку.

She didn't say much; there were lots of silences.

Она није много рекла; било је доста тишине.

But she knew she was there,

Али знала је да је Пем на другом крају телефона

and having Pam on the end of the phone felt so comforting.

и то је било утешно.

The 14-year-old that made that call was me.

Та 14-годишња девојчица која је звала сам била ја.

That was me in the phone box.

Ја сам била та, у говорници.

I was running away from home, sleeping rough on the streets in London.

Бежала сам од куће, било је чупаво спавати на улицама Лондона.

I was being sexually abused by my father and his friends.

Сексуално су ме злостављали отац и његови пријатељи.

I was self-harming every day. I was suicidal.

Сваког дана сам се самоповређивала. Била сам суицидна.

The first time I called Samaritans, I was 12 and absolutely desperate.

Када сам први пут звала Самарићане, имала сам 12 година и била потпуно очајна.

It was a few months after my mother had deserted me,

Било је то неколико месеци пошто ме је мајка напустила,

walked out and left me in the family home.

отишла и оставила ме у породичном дому.

And the abuse I was suffering at the hands of my father and his friends

Злостављање које сам трпела од оца и његових пријатеља

had left me a total wreck.

потпуно ме је уништило.

I was running away, I was missing school,

Бежала сам, изостајала сам из школе,

I was arriving drunk.

долазила пијана.

I was without hope and wanted to die.

Била сам без наде и желела сам да умрем.

And that's where Samaritans came in.

Тада су наступили Самарићани.

Samaritans has been around since 1953.

Самарићани постоје од 1953. године.

It's a 24/7 confidential helpline in the UK

То је поверљива телефонска линија 24 сата дневно, 7 дана недељно у УК,

for anyone who might be feeling desperate or suicidal.

намењена сваком ко се осећа очајно или суицидно.

Which I certainly was.

А ја сам заиста била таква.

Volunteers answer the phone around the clock every day of the year,

На телефон се јављају волонтери, сваког часа у дану, целе године,

and calls are confidential.

а позиви су поверљиви.

During my teenage years, when I was most desperate,

Током тинејџерских година, кад сам била најочајнија,

Samaritans became my lifeline.

Самарићани су ми постали спас.

They promised me total confidentiality.

Обећали су ми потпуну поверљивост.

And that allowed me to trust them.

То ми је био гарант да им верујем.

Disturbing as they no doubt found my story, they never showed it.

Иако су били узнемирени мојом причом, никад то нису показали.

They were always there for me and listened without judgment.

Увек су били ту за мене и слушали без осуђивања.

Mostly, they gently encouraged me to get help;

Опрезно су ме охрабривали да потражим помоћ.

I never felt out of control with them --

Са њима никад нисам губила контролу

an interesting parallel,

и, да упоредим само,

as I felt so out of control in every other aspect of my life.

увек сам се осећала као да немам контролу над својим животом.

It felt my self-harm was probably the only area

Као да је самоповређивање вероватно било једино подручје

where I felt I had any control.

где нешто контролишем.

A few years later, I managed to get some control in my life.

Након неколико година сам успела да некако контролишем свој живот.

And I had appropriate support around me

Имала сам одговарајућу подршку око себе,

to allow me to live with what had happened.

која ми је омогућила да живим са прошлошћу.

I had become a survivor of abuse rather than a victim.

Уместо да сам постала жртва злостављања, ја сам преживела.

And at 21, I contacted Samaritans again.

Ступила сам у везу са Самарићанима кад сам имала 21 годину.

This time because I wanted to become a volunteer.

Овог пута зато што сам хтела да будем волонтерка.

Wanted to pay something back

Хтела сам да се одужим

to the organization that had really saved my life.

организацији која ми је заиста спасила живот.

I knew that the simple act of listening in an empathetic way

Знала сам да једноставан чин саосећајног слушања

could have a profound effect.

може да има дубоки ефекат.

I knew that somebody listening to me without judgment

Знала сам да слушање некога, без осуде,

would make the biggest difference.

може имати највећи утицај.

So I caught up with my education,

Наставила сам школовање,

found someone I could persuade to give me a job,

нашла сам неког кога сам наговорила да ме запосли

and I enjoyed my volunteering at Samaritans.

и уживала сам у волонтирању за Самарићане.

And when I say "enjoyed," it's an odd word to use,

Мало је чудно рећи да сам уживала,

because no one would want to think of anyone

јер нико не би желео да размишља о некоме

being in absolute distress or pain.

ко је апсолутно опхрван тугом и болом.

But I knew that that profound impact of that listening ear

Али знала сам да је то уво које слуша

and someone being alongside me at that desperate time

и неко ко је поред мене био у том очајном периоду

had the biggest impact,

имало највећи утицај,

and I felt a great sense of fulfillment

и имала сам осећај испуњења

that I was able to help people as a Samaritan.

јер сам могла да помогнем некоме као Самарићанин.

In my years volunteering at Samaritans, I was asked to perform many roles.

Током волонтирања код Самарићана, имала сам многе улоге.

But I guess the peak came in 2008,

Врхунац је био 2008. године,

when I was asked to chair the organization for three years.

када су ме замолили да председавам наредне три године.

So I had actually gone from that vulnerable caller

Тако сам напустила улогу рањивог позиваоца,

in the phone box, desperate for help,

у говорници, очајника који тражи помоћ,

to being the national lead for the organization

и постала национални лидер ове организације

and responsible for 22,000 volunteers.

и одговорна за 22 000 волонтера.

I actually used to joke at the time

Знала сам и да се нашалим говорећи да,

and say if you really screwed up as a caller,

ако зезнеш ствар као оператер,

you might end up running the place.

можда завршиш као руководилац.

(Laughter)

(Смех)

Which I did.

Што сам и постала.

But I guess in a world which is dominated by professionalizing everything we do,

Али у свету у којем се тежи професионализацији у свему,

I really understood that that simple act of listening

мислим да једноставан чин слушања

could have such a life-changing effect.

може да утиче на промену у животу.

I guess it's a simple concept

То је једноставна идеја

that can be applied across all areas of life.

која је примењива у свим аспектима живота.

So in the 1980s, when I called Samaritans,

Када сам осамдесетих година позвала Самарићане,

child abuse was a subject no one wanted to talk about.

нико није желео да прича о злостављању деце.

Victims were often blamed, victims were often judged.

Жртве су биле излагане срамоти и осуди.

And it was a topic of shame, and no one really wanted to talk about it.

То је била срамота и нико није хтео да прича о томе.

Today, judgment and shame surround a different issue.

Данас се осуда и срамота тичу неких других ствари.

There's a different stigma that's out there.

Постоји друга врста жигосања.

And the stigma that's there today is to talk about loneliness.

Жигоше се говор о усамљености.

Loneliness and isolation have profound health impacts.

Усамљеност и изолација најдубље утичу на здравље.

Being lonely can have a significant impact on your own well-being.

Усамљеност значајно утиче на добростање.

Recent systematic review of research

Резултати истраживања показују

actually said that it increased the mortality rates,

да то води повећању смртности

or premature death rates,

или преране смрти

by up to 30 percent.

за 30 посто.

It can lead to higher blood pressure, higher levels of depression,

Може да доведе до вишег крвног притиска, до виших степена депресије,

and actually aligned to mortality rates

изједначава се са стопом смртности

that might be more associated with alcohol abuse or smoking cigarettes.

повезаном са злоупотребом алкохола и пушењем.

Loneliness is actually more harmful that smoking 15 cigarettes.

Усамљеност је опаснија од 15 попушених цигарета.

A day.

Дневно.

Not in your life, in your day.

Не током целог живота, већ дневно.

It's also associated with higher levels of dementia.

Повезана је и са вишим степеном деменције.

So a recent study also found

Недавно истраживање је открило

that lonely people are twice at risk of Alzheimer's disease.

да усамљени људи имају двоструки ризик од Алцхајмерове болести.

Of course, there's many people that live alone who are not lonely.

Наравно, има много људи који живе сами, а нису усамљени.

But being a caregiver for a partner that maybe has dementia

Старање о партнеру који пати од деменције

can be a very lonely place.

може да буде веома усамљено.

And a recent landmark study gave us a very good, clear definition

Једна скорашња, значајна студија дала је јасну дефиницију усамљености.

of what loneliness is.

And it said it's a subjective, unwelcome feeling

То је субјективно, непријатно осећање

of a lack or loss of companionship.

недостатка или губитка дружења.

And it happens when there's a mismatch

То се дешава онда када није усклађен

between the quality and the quantity of relationships that we have

квалитет и квантитет односа које имамо

and those that we want.

и које бисмо желели да имамо.

Now in my life, the best help I've ever received

Најбољу помоћ до сада

has been from those personal connections

добила сам од личних веза,

and being listened to in an empathetic way.

када су ме са саосећањем саслушали.

Professionals, and I'm conscious I'm speaking to a room of professionals,

Стручњаци, а овде их је сигурно много,

имају веома важно место.

have a very important place.

But for me, a volunteer giving up their time

Али за мене, волонтер који је жртвовао своје време,

and listening to me without judgment in a confidential way,

слушао поверљиво и без осуђивања,

had such a huge, life-changing effect for me.

имао је огроман животни значај.

And that was something that really stayed with me.

То ме је заиста држало.

So as you will have gathered, in my teenage years,

У тинејџерским годинама била сам ван колосека,

I was off the rails, I was going every day wondering if I'd even live the next day.

питала сам се свакодневно да ли ћу преживети до наредног дана.

But that profound impact of the volunteer listening to me stayed with me.

Али, одржао ме је у животу тај огромни утицај волонтера који су ме слушали.

When I finally got to a point in my life

Када сам стигла до тачке у животу

where I felt I could live with what had happened,

где сам осећала да могу живети са оним што се десило,

I wanted to pay something back.

хтела сам да узвратим некако.

And in my experience,

Према мом искуству,

people who have been helped in a transforming way

људи којима је пружена помоћ да преобликују свој живот

always want to pay something back.

увек желе да узврате.

So I started paying back by my 25 years volunteering with Samaritans.

Ја сам узвратила тако што сам волонтирала 25 година код Самарићана.

And then, in 2013,

Затим сам 2013. године,

picking up on that whole issue and the new stigma of loneliness,

узевши у обзир проблем и нову стигму према усамљености,

I launched a new national helpline in the UK for older people,

покренула СОС линију за старије у Уједињеном Краљевству,

called The Silver Line,

названу Сребрна линија,

which is there to support lonely and isolated older people.

која пружа подршку усамљеним и изолованим старијим људима.

In our short history, we've taken 1.5 million calls.

За кратко време примили смо 1,5 милиона позива.

And I know we're having a big impact, based on the feedback we get every day.

Знам да имамо огроман утицај на основу свакодневних повратних информација.

Some people might be calling up for a friendly chat,

Неки људи можда зову због пријатељског разговора,

maybe some information about local services.

можда због информација о локалним услугама.

Some might be calling because they're suicidal.

Неки можда зову јер су суицидни.

Some might be calling up because they're reporting abuse.

Неки зову јер желе да пријаве злостављање.

And some quite simply, as I was, may have simply just given up on life.

А неки су, као што сам и ја некада, можда једноставно одустали од живота.

I guess it's a really simple idea, setting up a helpline.

Претпостављам да је покретање линије за помоћ једноставна идеја.

And I look back to those early days

И гледам на те ране дане

when I had the lofty title, I still have, of chief exec, but in the early days,

када сам имала лепу титулу, коју имам и даље, извршни директор,

I was chief exec of myself.

али тих раних дана била сам извршни директор себе.

Which, I have to say, I had the best meetings ever in my career --

Морам да кажем да сам тада имала најбоље састанке у каријери -

(Laughter)

(Смех)

as chief exec of myself.

као извршни директор себе.

But things have moved on, and now in 2017,

Али ствари су се наставиле и сад, у 2017. години,

we have over 200 staff listening to older people

имамо преко 200 људи у особљу који слушају старије људе,

every day of the year, 24/7.

сваки дан у години, нон-стоп.

We also have over 3,000 volunteers making weekly friendship calls

Такође имамо преко 3 000 волонтера који недељно извршавају пријатељске позиве

from their own home.

из својих домова.

We also, for people that like the written word,

За људе који воле писану реч,

offer Silver Letters, and we write pen-pal letters

такође нудимо Сребрна писма, и пишемо писма старијим људима

to older people who still enjoy receiving a letter.

који и даље воле да приме писмо.

And we also have introduced something called Silver Circles --

Такође смо покренули и нешто што зовемо Сребрним круговима -

you notice I'm owning the word "silver" here --

приметили сте да сам присвојила реч „сребрно” -

put "silver" in front of it and it's ours.

ставим „сребрно” испред, и то је наше.

Silver Circles are group conference calls

Сребрни кругови су групни конференцијски позиви

where people actually talk about shared interests.

када људи разговарају о заједничким интересима.

My favorite group is the music group,

Мени је омиљена музичка група,

where people, every week, play musical instruments

при чему сваке недеље људи свирају инструменте

down the phone to each other.

једни другима преко телефона.

Not always the same tune at the same time.

Не увек исту мелодију у исто време.

(Laughter)

(Смех)

But they do have fun.

Али забављају се.

And "fun" is an interesting word,

„Забава“ је занимљива реч,

because I've talked very much about desperation, loneliness and isolation.

јер сам доста говорила о очају, усамљености и изолацији.

But if you came to our helpline in the UK, you would also hear laughter.

Али кад бисте дошли у Уједињено Краљевство код нас, чули бисте и смех.

Because at the Silver Line,

Јер у Сребрној линији

we do want to cherish the wonderful lives of older people

желимо да негујемо дивне животе старијих људи

and all the experiences that they bring.

и сва искуства која они доносе.

So here's an example, just a snippet of one of our calls.

Ево једног примера, део једног нашег позива.

(Audio) Good morning, you're through to the Silver Line.

(Аудио) Добро јутро, добили сте Сребрну линију.

My name's Alan, how can I help?

Ја сам Алан, како могу да помогнем?

Жена: Здраво, Алане, добро јутро.

Woman: Hello, Alan. Good morning.

Alan: Hello.

Алан: Здраво.

Woman: (Chipper) Hello!

Жена (Весело): Здраво!

Алан: О, како сте овог јутра?

Alan: Oh, how are you this morning?

Woman: I'm alright, thank you.

Жена: Добро сам, хвала.

Алан: Драго ми је да то чујем.

Alan: I'm pleased to hear it.

Woman: What a wonderful thing the telephone is, you know?

Жена: Како је телефон дивна ствар, знате?

Alan: It's a remarkable invention, isn't it?

Алан: Стварно изузетан изум.

Woman: I remember when I was a little girl,

Жена: Сећам се, када сам била девојчица,

donkey's years ago,

пре сто година,

if you wanted to make a phone call to somebody,

ако сте хтели некога да позовете телефоном,

you had to go to a shop

морали сте да идете до продавнице

and use the telephone of the shop

и користите њихов телефон,

and pay the shop for using the telephone and have your phone call.

платите им за коришћење и онда телефонирате.

So you didn't make phone calls just whenever you fancied.

Нисте могли да телефонирате кад год сте то хтели.

Alan: Oh, no.

Алан: О, не.

Woman: (Coughs) Oh, sorry.

Жена: (Кашље) О, извините.

(Coughs)

(Кашље)

Excuse me about that.

Опростите због тога.

You had to, you know,

Знате, морали сте

confine your phone calls to the absolute essentials.

да ограничите телефонске позиве на основне ствари.

And now, here I am, sitting in my own home in my dressing gown still,

А сада, седим у свом дому, још увек у кућној хаљини,

and using the telephone, isn't it wonderful?

користим телефон, зар то није дивно?

Alan: It is. (Laughter)

Алан: Јесте. (Смех)

SA: And that's not untypical of a call we might receive at our helpline.

СЕ: То није необичан позив за нашу линију.

То је неко ко нас види као део породице.

That's someone who really sees us as part of the family.

So Silver Line, I guess, are now helping older people

Сребрна линија сада помаже старијим људима

in the same way that Samaritans has helped me.

на начин на који су Самарићани помогли мени.

They're there 24/7, they're listening confidentially

Ту су нон-стоп, слушају поверљиво

and quite often not giving any advice.

и често не дају никакве савете.

How often do we really ever listen without giving advice?

Колико често заиста слушамо без давања савета?

It's actually quite hard.

То је заправо веома тешко.

Quite often on the phone calls, an older person would say,

Често би током разговора старија особа рекла:

"Could you give me some advice, please?"

„Дајте ми савет, молим вас.“

And 20 minutes later, they say, "Thank you for your advice,"

И после 20 минута, кажу: „Хвала на савету“,

and we realize we haven't given any.

а ми схватимо да га уопште нисмо дали.

(Laughter)

(Смех)

We've listened and listened, and we haven't interrupted.

Слушали смо и слушали, нисмо прекидали.

But to that person, maybe we have given advice.

Али тој особи смо можда дали савет.

We recently conducted a survey at The Silver Line

Недавно смо спровели истраживање у Сребрној линији

to 3,000 older people, to ask them what they thought of the service.

и питали 3 000 старијих људи шта мисле о нашој услузи.

And one person quite simply came back and said,

И једна особа је једноставно рекла

for the first time in her life,

да је први пут у животу имала

she had what we would call in the sport cricket a wicketkeeper,

оно што бисмо у крикету назвали чуваром,

and what you would call in baseball, a catcher.

а у бејзболу хватачем.

I've been here 48 hours, and I'm talking American.

Овде сам 48 сати и говорим амерички.

They will not recognize me when I get home.

Неће ме препознати кад се вратим кући.

(Laughter)

(Смех)

But for the first time in her life, she had that catcher,

Али по први пут у животу, она је имала хватача,

which is really, really important.

што је веома, веома важно.

And now it's come full circle, because actually,

И сад се круг затвара,

јер заправо људи који зову Сребрну линију и потребан им је хватач

people that are calling Silver Line and needing a catcher

are now becoming catchers themselves by putting something back

сада и сами постају хватачи одужујући се,

and becoming volunteers and becoming part of our family.

постајући волонтери и део наше породице.

So I end my talk, really, where I started, talking about my own personal experience.

Свој говор завршавам како сам га и почела, својим личним искуством.

Because when I talk about my life, I often say that I've been lucky.

Јер кад причам о животу, често кажем да сам имала среће.

And people generally ask me why.

Људи ме обично питају зашто.

And it's because, at every stage of my life,

Зато што сам, у сваком периоду свог живота

I have been lucky enough to have someone alongside me at the right time

имала среће да имам неког поред себе у право време

who maybe has believed in me,

ко је можда веровао у мене,

which in turn has helped me

што ми је заузврат помогло

just to believe a little bit more in myself, which has been so important.

да мало више верујем у себе, што је веома важно.

And everyone needs a catcher at some point in their lives.

Свакоме је у неком тренутку у животу потребан хватач.

This is my catcher.

Ово је мој хватач.

So that's Pam.

Ово је Пем.

And she answered the call to me

Она је одговорила на мој позив из оне говорнице,

when I was that 14-year-old in the phone box, over 30 years ago.

када сам имала 14 година, пре више од 30 година.

So never, ever underestimate the power of a simple human connection.

Никада не потцењујте моћ једноставне људске везе.

Because it can be and so often is the power to save a life.

Јер може бити, а често и јесте, моћ да спасе живот.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)