Steven Johnson: The Web and the city

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Boško Eraković

I want to take you back basically to my hometown,

Желим да вас одведем у свој родни град,

and to a picture of my hometown of the week

да покажем како је изгледао оне недеље

that "Emergence" came out.

када је изашла моја књига "Emergence".

And it's a picture we've seen several times.

Ту смо слику видели неколико пута.

Basically, "Emergence" was published on 9/11.

Књига је изашла 11. септембра.

I live right there in the West Village,

Живим управо овде у Вест Вилиџу

so the plume was luckily blowing west, away from us.

и дим је брзо одлазио на запад, даље од нас.

We had a two-and-a-half-day-old baby in the house that was ours --

Имали смо бебу стару два и по дана, која је била наша -

we hadn't taken it from somebody else.

нисмо је узели од неког другог.

(Laughter)

(Смех)

And one of the thoughts that I had dealing with these two separate emergences

Док сам се борио са овим ситуацијама,

of a book and a baby, and having this event happen so close --

књигом и бебом и овим догађајем у непосредној близини,

that my first thought, when I was still kind of in the apartment looking out at it all

моја прва мисао, док сам још седео у стану и посматрао све

or walking out on the street and looking out on it just in front of our building,

или кад сам изашао напоље и посматрао то испред зграде,

was that I'd made a terrible miscalculation in the book that I'd just written.

била је да сам направио ужасно лошу процену у књизи коју сам управо написао.

Because so much of that book was a celebration of the power

Јер велики део те књиге слави моћ

and creative potential of density, of largely urban density,

и креативни потенцијал урбане гужве,

of connecting people and putting them together in one place,

повезивања људи и њиховог налажења на једном месту заједно,

and putting them on sidewalks together and having them share ideas

на тророарима где деле идеје

and share physical space together.

и деле физички простор.

And it seemed to me looking at that -- that tower burning and then falling,

Гледајући у те торњеве који горе и потом падају, изгледало ми је

those towers burning and falling -- that in fact, one of the lessons

- у ствари једна од лекција

here was that density kills.

била је да гужва убија.

And that of all the technologies that were exploited

И сва технологија која је искоришћена

to make that carnage come into being,

како би се тај покољ остварио,

probably the single group of technologies that cost the most lives

група технологија која је одузела највише живота

were those that enable 50,000 people to live in two buildings

је она која омогућава да 50.000 људи живи у две зграде

110 stories above the ground.

110 спратова изнад земље.

If they hadn't been crowded --

Да ту није било гужве -

you compare the loss of life at the Pentagon to the Twin Towers,

упоредите губитак живота у Пентагону и у Близнакињама

and you can see that very powerfully.

и биће вам јасно.

And so I started to think, well, you know, density, density --

Почео сам да размишљам о гужви -

I'm not sure if, you know, this was the right call.

нисам био сигуран да је то права ствар.

And I kind of ruminated on that for a couple of days.

Размишљао сам о томе неколико дана.

And then about two days later, the wind started to change a little bit,

После два дана, ветар је почео да се мења

and you could sense that the air was not healthy.

и могли сте да осетите да ваздух није здрав.

And so even though there were no cars still in the West Village

Иако још увек није било аутомобила у Вест Вилиџу,

where we lived, my wife sent me out to buy a, you know,

где смо живели, жена ме је послала да купим

a large air filter at the Bed Bath and Beyond,

велики филтер за ваздух, у продавницу кућне опреме,

which was located about 20 blocks away, north.

која је била удаљена око 20 блокова северно.

And so I went out.

Изашао сам напоље.

And obviously I'm physically a very strong person, as you can tell -- (Laughter) --

Очегледно, физички сам веома јак, што се види (Смех)

so I wasn't worried about carrying this thing 20 blocks.

и нисам бринуо како ћу да носим то чудо 20 блокова.

And I walked out, and this really miraculous thing happened to me

Изашао сам и док сам ишао северно да купим тај филтер,

as I was walking north to buy this air filter,

десила ми се невероватна ствар,

which was that the streets were completely alive with people.

а то је да су улице врвеле од људи.

There was an incredible -- it was, you know, a beautiful day,

Био је прелеп дан,

as it was for about a week after,

као и око недељу дана касније,

and the West Village had never seemed more lively.

и Вест Вилиџ никад није изгледао живље.

I walked up along Hudson Street --

Шетао сам улицом Хадсон -

where Jane Jacobs had lived and written her great book

где је Џејн Џејкобс живела и написала своју одличну књигу

that so influenced what I was writing in "Emergence" --

која је утицала на оно о чему сам у својој књизи писао -

past the White Horse Tavern,

поред таверне Бели коњ,

that great old bar where Dylan Thomas drank himself to death,

оног великог старог бара где се Дилан Томас опијао до смрти,

and the Bleecker Street playground was filled with kids.

а игралиште у улици Бликер је било пуно деце.

And all the people who lived in the neighborhood,

И сви људи из комшилука

who owned restaurants and bars in the neighborhood,

који су водили ресторане и барове

were all out there -- had them all open.

су били тамо - све је било отворено.

People were out.

Људи су били напољу.

There were no cars, so it seemed even better, in some ways.

Није било аутомобила, па је изгледало још боље.

And it was a beautiful urban day,

Био је леп градски дан,

and the incredible thing about it was that the city was working.

а невероватно је било то што је град радио.

The city was there.

Град је био ту.

All the things that make a great city successful

Све ствари које град чине успешним

and all the things that make a great city stimulating --

и стимулативним

they were all on display there on those streets.

биле су присутне на тим улицама.

And I thought, well, this is the power of a city.

Помислио сам да је то моћ града.

I mean, the power of the city --

Мислим, моћ града -

we talked about cities as being centralized in space,

говорили смо да су градови локацијски централизовани,

but what makes them so strong most of the time

али оно што их најчешће чини јаким

is they're decentralized in function.

је децентрализованост у функцији.

They don't have a center executive branch that you can take out

Немају централни извршни орган који онеспособите

and cause the whole thing to fail.

и све пропадне.

If they did, it probably was right there at Ground Zero.

Кад би имали, вероватно би се налазио на месту рушевина кула близнакиња.

I mean, you know, the emergency bunker was right there,

Мислим, бункер за хитне случајеве је био тамо,

was destroyed by the attacks,

уништен је у нападима,

and obviously the damage done to the building and the lives.

а штета је нанета згради и животима.

But nonetheless, just 20 blocks north, two days later,

Али ипак, само 20 блокова северно, после два дана,

the city had never looked more alive.

град никад није изгледао живље.

If you'd gone into the minds of the people,

Да сте могли ући у мисли људи,

well, you would have seen a lot of trauma,

видели бисте много патње,

and you would have seen a lot of heartache,

много бола и много ствари

and you would have seen a lot of things that would take a long time to recover.

за чије залечење је потребно много времена.

But the system itself of this city was thriving.

Али сам систем овог града је напредовао.

So I took heart in seeing that.

У томе сам нашао утеху.

So I wanted to talk a little bit about the reasons why that works so well,

Желим да говорим мало о томе зашто то тако добро функционише,

and how some of those reasons kind of map

и како неки од тих разлога обележавају

on to where the Web is going right now.

путању којом се тренутно интернет креће.

The question that I found myself asking to people

Ухватио сам се како, у каснијим разговорима о књизи

when I was talking about the book afterwards is --

постављам људима питање -

when you've talked about emergent behavior,

кад говорите о сложеном понашању,

when you've talked about collective intelligence,

о колективној интелигенцији,

the best way to get people to kind of wrap their heads around that

најбољи начин да помогнете људима да то схвате

is to ask, who builds a neighborhood?

је да питате: ко гради комшилук?

Who decides that Soho should have this personality

Ко одлучује да Сохо треба да има један карактер,

and that the Latin Quarter should have this personality?

а Латино четврт неки други?

Well, there are some kind of executive decisions,

Па, постоје неке извршне одлуке,

but mostly the answer is -- everybody and nobody.

али углавном је одговор - сви и нико.

Everybody contributes a little bit.

Сви доприносе по мало.

No single person is really the ultimate actor

Ниједна појединачна особа није једини чинилац

behind the personality of a neighborhood.

који обликује карактер неког краја.

Same thing to the question of, who was keeping the streets alive

Исто важи за питање: ко је одржавао улице у мом крају

post-9/11 in my neighborhood?

живим после 11. септембра?

Well, it was the whole city.

Био је то цео град.

The whole system kind of working on it,

Цео систем је радио на томе,

and everybody contributing a small little part.

сви су по мало доприносили.

And this is increasingly what we're starting to see on the Web

Ово у великој мери виђамо на интернету

in a bunch of interesting ways --

на много занимљивих начина -

most of which weren't around, actually,

од којих већина,

except in very experimental things,

осим експерименталних ствари, није била ту

when I was writing "Emergence" and when the book came out.

када сам писао "Emergence" и кад је књига изашла.

So it's been a very optimistic time, I think,

Време је веома оптимистично

and I want to just talk about a few of those things.

и желим да говорим о неколико тих ствари.

I think that there is effectively a new kind of model of interactivity

Мислим да постоји буквално нови модел интерактивности

that's starting to emerge online right now.

који сада почиње да се појављује на нету.

And the old one looked like this.

А стари је овако изгледао.

This is not the future King of England, although it looks like it.

Ово није будући краљ Енглеске, иако тако изгледа.

It's some guy, it's a GeoCities homepage of some guy that I found online

То је "GeoCities" главна страна неког лика ког сам нашао на нету,

who's interested, if you look at the bottom, in soccer and Jesus

ког, ако погледате на дну, интересују фудбал, Исус

and Garth Brooks and Clint Beckham and "my hometown" -- those are his links.

Гарт Брукс, Клинт Бекам и "мој родни град" - то су његови линкови.

But nothing really says

Али ништа не говори

this model of interactivity -- which was so exciting and captures the real,

о овом моделу интерактивности - који је био тако узбудљив

the Web Zeitgeist of 1995 -- than

и осликава прави дух интернета 1995. -

"Click here for a picture of my dog."

као "Кликни овде да видиш слику мог пса".

That is -- you know, there's no sentence

Знате, мислим да не постоји реченица

that kind of conjures up that period better than that, I think,

која боље осликава тај период од те,

which is that you suddenly have the power to put up a picture of your dog

а то је да одједном имате моћ да ставите слику пса

and link to it, and somebody reading the page

и линк ка њој, а неко ко чита ту страну

has the power to click on that link or not click on that link.

има моћ да кликне или не кликне на тај линк.

And, you know, I don't want to belittle that. That, in a sense --

Не желим да омаловажавам то.

to reference what Jeff was talking about yesterday --

Да се надовежем на оно што је Џеф говорио јуче -

that was, in a sense, the kind of interface electricity that

то је на неки начин, електрична енергија

powered a lot of the explosion of interest in the Web:

која је омогућила експлозију заинтересованости за мрежу -

that you could put up a link, and somebody could click on it,

да можете да поставите линк на који неко може да кликне

and it could take you anywhere you wanted to go.

и који ће вас одвести куда год желите да одете.

But it's still a very one-to-one kind of relationship.

Али то је и даље веза један-на-један.

There's one person putting up the link, and there's another person

Једна особа поставља линк, а друга особа,

on the other end trying to decide whether to click on it or not.

на другом крају, покушава да одлучи да ли да кликне или не.

The new model is much more like this,

Нови модел је више овакав

and we've already seen a couple of references to this.

и већ смо видели неколико примера.

This is what happens when you search "Steven Johnson" on Google.

Ово је оно што се деси кад на Гуглу укуцате "Стивен Џонсон".

About two months ago, I had the great breakthrough --

Пре око два месеца доживео сам пробој -

one of my great, kind of shining achievements --

једно од мојих великих, сјајних постигнућа -

which is that my website finally became a top result for "Steven Johnson."

а то је да је мој сајт коначно постао први резултат за "Стивен Џонсон".

There's some theoretical physicist at MIT named Steven Johnson

Неки теоријски физичар на МИТ-у, Стивен Џонсон,

who has dropped two spots, I'm happy to say.

пао је за два места, што ми је драго.

(Laughter)

(Смех)

And, you know, I mean, I'll look at a couple of things like this,

Мислим, показаћу пар оваквих ствари,

but Google is obviously the greatest technology ever invented for navel gazing.

али Гугл је очигледно најбоља технологија за преокупираност собом.

It's just that there are so many other people in your navel when you gaze.

Али кад погледате, ту има много више људи.

Because effectively, what's happening here,

Јер буквално, оно што се овде дешава,

what's creating this page, obviously -- and we all know this,

оно што креира ову страницу - сви то знамо,

but it's worth just thinking about it --

али вредно је размислити о томе -

is not some person deciding that I am the number one answer for Steven Johnson,

није нека одоба која одлучује да сам ја први резултат за "Стивен Џонсон",

but rather somehow the entire web of people

него некако цела мрежа људи

putting up pages and deciding to link to my page or not link to it,

која поставља странице и одлучује да постави линк ка мојој страни,

and Google just sitting there and running the numbers.

а Гугл само седи и сабира бројеве.

So there's this collective decision-making that's going on.

Дешава се једно колективно одлучивање.

This page is effectively, collectively authored by the Web,

Ову страницу буквално колективно пише Мрежа,

and Google is just helping us

а Гугл нам само помаже

kind of to put the authorship in one kind of coherent place.

да ауторство ставимо на једно место.

Now, they're more innovative -- well, Google's pretty innovative --

Гугл је прилично иновативан,

but there are some new twists on this.

али постоје неке новине овде.

There's this incredibly interesting new site -- Technorati --

Постоји један стварно занимљив нови сајт "Тechnorati"

that's filled with lots of little widgets that are expanding on these.

који је пун некаквих нових стварчица.

And these are looking in the blog world and the world of weblogs.

Они претражују блогове.

He's analyzed basically all the weblogs out there that he's tracking.

Анализирао је скоро све блогове које прати.

And he's tracking how many other weblogs linked to those weblogs,

И прати колико је других блогова повезано са тим блоговима

and so you have kind of an authority --

и имате некакав ауторитет -

a weblog that has a lot of links to it

блог до ког води више линкова

is more authoritative than a weblog that has few links to it.

ауторитативнији је од блога до ког води мање линкова.

And so at any given time, on any given page on the Web, actually,

Дакле, било када, за било коју страницу на нету

you can say, what does the weblog community think about this page?

можете знати шта блог заједница о њој мисли.

And you can get a list.

Можете добити листу.

This is what they think about my site; it's ranked by blog authority.

Ево шта мисле о мом сајту; рангиран је према ауторитету блога.

You can also rank it by the latest posts.

Можете да га рангирате и по последњим објавама.

So when I was talking in "Emergence,"

У својој књизи "Emergence"

I talked about the limitations of the one-way linking architecture

сам говорио о ограничењима једносмерне структуре,

that, basically, you could link to somebody else

где можете да поставите линк ка некоме,

but they wouldn't necessarily know that you were pointing to them.

али они не би знали да сте то урадили.

And that was one of the reasons why the web

И то је био један од разлога што се мрежа

wasn't quite as emergent as it could be

није развијала као што је могла,

because you needed two-way linking, you needed that kind of feedback mechanism

јер потребно је двосмерно повезивање, таква повратна информација

to be able to really do interesting things.

да бисте могли да радите занимљиве ствари.

Well, something like Technorati is supplying that.

"Technorati" вам то омогућава.

Now what's interesting here is that this is a quote from Dave Weinberger,

Занимљив је овај цитат Дејва Вајнбергера,

where he talks about everything being purposive in the Web --

где каже да све на мрежи има сврху -

there's nothing artificial.

ништа није вештачко.

He has this line where he says, you know, you're going to put up a link there,

Он каже да ћете поставити линк овде,

if you see a link, somebody decided to put it there.

ако га видите, неко је одлучио да га ту постави.

And he says, the link to one site didn't just grow on the other page "like a tree fungus."

Каже да се линк ка неком сајту није тамо појавио "као маховина на дрвету".

And in fact, I think that's not entirely true anymore.

Ја мислим да то више није у потпуности тачно.

I could put up a feed of all those links generated by Technorati

Могао бих све линкове које је "Technorati" набројао

on the right-hand side of my page,

да поставим на десну страну свог сајта,

and they would change as the overall ecology of the Web changes.

а они би се мењали са променом живота мреже.

That little list there would change.

Та мала листа би се мењала.

I wouldn't really be directly in control of it.

Ја је не бих директно контролисао.

So it's much closer, in a way, to a data fungus, in a sense,

Дакле, на неки начин је сличнија маховини података

wrapped around that page, than it is to a deliberate link that I've placed there.

обмотаној око тог сајта, него неком намерно постављеном линку.

Now, what you're having here is basically a global brain

Овде имате глобални мозак

that you're able to do lots of kind of experiments on to see what it's thinking.

на ком можете да вршите многе експерименте да бисте видели како размишља.

And there are all these interesting tools.

Постоје сви ти занимљиви алати.

Google does the Google Zeitgeist,

Гугл прави "Google Zeitgeist",

which looks at search requests to test what's going on, what people are interested in,

који посматра упите претраге да тестира шта се догађа, шта људе занима,

and they publish it with lots of fun graphs.

и то се објављује уз много забавних графикона.

And I'm saying a lot of nice things about Google,

Говорим много лепих ствари о Гуглу,

so I'll be I'll be saying one little critical thing.

па ћу рећи и једну критику.

There's a problem with the Google Zeitgeist,

Постоји проблем са "Google Zeitgeist",

which is it often comes back with news that a lot of people are searching

а то је да често саопштава да људи траже

for Britney Spears pictures, which is not necessarily news.

слике Бритни Спирс, а то нису обавезно вести.

The Columbia blows up, suddenly there are a lot of searches on Columbia.

Спејс шатл експлодира, одједном имате много вести о томе.

Well, you know, we should expect to see that.

Требало би да очекујемо да то видимо.

That's not necessarily something we didn't know already.

То није нешто што већ нисмо знали.

So the key thing in terms of these new tools

Кључна ствар у вези са овим новим алатима

that are kind of plumbing the depths of the global brain,

који продиру у дубине глобалног мозга,

that are sending kind of trace dyes through that whole bloodstream --

који шаљу боју за праћење кроз цео крвоток -

the question is, are you finding out something new?

питање је, да ли откривамо нешто ново?

And one of the things that I experimented with is this thing called Google Share

Једна од ствари са којима сам експериментисао је "Google Share",

which is basically, you take an abstract term,

где узмете неки апстрактни појам,

and you search Google for that term,

потражите га на Гуглу,

and then you search the results that you get back for somebody's name.

а онда претражите резултате које добијете о некоме.

So basically, the number of pages that mention this term,

У основи, број страница које помиљу тај термин,

that also mention this page, the percentage of those pages

које такође помињу ту страницу и проценат тих страница

is that person's Google Share of that term.

је Гугл удео (Google Share) те особе за тај термин.

So you can do kind of interesting contests.

Можете правити занимљива такмичења.

Like for instance, this is a Google Share of the TED Conference.

Ово је, на пример, Гугл удео за TED конференцију.

So Richard Saul Wurman

Ричард Сол Вурман

has about a 15 percent Google Share of the TED conference.

има око 15% Гугл удела за TED конференцију.

Our good friend Chris has about a six percent -- but with a bullet, I might add.

Наш пријатељ Крис има око 6%.

(Laughter)

(Смех)

But the interesting thing is, you can broaden the search a little bit.

Али можете и да проширите претрагу.

And it turns out, actually, that 42 percent is the Mola mola fish.

Испоставља се да 42% има риба буцањ.

I had no idea.

Нисам имао појма.

No, that's not true.

Не, то није истина.

(Laughter)

(Смех)

I made that up because I just wanted to put up a slide

То сам измислио јер сам желео

of the Mola mola fish.

да поставим слику ове рибе.

(Laughter)

(Смех)

I also did -- and I don't want to start a little fight in the next panel --

Не желим да започнем свађу у следећој сесији,

but I did a Google Share analysis of evolution and natural selection.

али такође сам урадио анализу еволуције и природне селекције.

So right here -- now this is a big category, you have smaller percentages,

Ово је велика категорија, имамо мање проценте,

so this is 0.7 percent -- Dan Dennett, who'll be speaking shortly.

ово је 0,7% - Ден Денет, који ће ускоро говорити.

Right below him, 0.5 percent, Steven Pinker.

Одмах испод њега, 0,5% има Стивен Пинкер.

So Dennett's in the lead a little bit there.

Денет помало води овде.

But what's interesting is you can then broaden the search

Занимљиво је што можете да проширите претрагу

and actually see interesting things and get a sense of what else is out there.

и да видите занимљивости и шта се све тамо налази.

So Gary Bauer is not too far behind --

Гери Бауер не заостаје много -

has slightly different theories about evolution and natural selection.

има мало другачије теорије о еволуцији и природној селекцији.

And right behind him is L. Ron Hubbard. So --

Одам иза њега је Л. Рон Хабард, дакле -

(Laughter)

(Смех)

you can see we're in the ascot, which is always good.

видите да је мртва трка, што је увек добро.

And by the way, Chris, that would've been a really good panel,

Успут, Крис, мислим да би то

I think, right there.

била добра дискусија.

(Laughter)

(Смех)

Hubbard apparently started to reach, but besides that,

Хабард сустиже, али осим тога,

I think it would be good next year.

мислим да би било добро за следећу годину.

Another quick thing -- this is a slightly different thing,

Још једна кратка ствар, нешто другачија,

but this analysis some of you may have seen.

можда су неки од вас видели ову анализу.

It just came out. This is bursty words,

Управо је изашла. Ово су изненадне речи,

looking at the historical record of State of the Union Addresses.

кад се посматрају председничка обраћања Конгресу кроз историју.

So these are words that suddenly start to appear out of nowhere,

То су речи које изненада почну да се појављују,

so they're kind of, you know, memes that start taking off,

меме које крену

that didn't have a lot of historical precedent before.

које раније нису постојале.

So the first one is -- these are the bursty words around 1860s --

Ово су речи из половине 19. века, а прве су:

slaves, emancipation, slavery, rebellion, Kansas.

робови, еманципација, ропство, побуна, Канзас.

That's Britney Spears. I mean, you know, OK, interesting.

То је Бритни Спирс. Знате, занимљиво.

They're talking about slavery in 1860.

Половином 19. века они говоре о ропству.

1935 -- relief, depression, recovery banks.

1935 - помоћ, депресија, банке.

And OK, I didn't learn anything new there as well -- that's pretty obvious.

Ни ту нисам сазнао ништа ново, то је очигледно.

1985, right at the center of the Reagan years --

1985. у сред Реганове владавине:

that's, we're, there's, we've, it's.

то је, ми смо, постоји, јесте.

(Laughter)

(Смех)

Now, there's one way to interpret this, which is to say that

Ово може да се протумачи тако, да кажемо

"emancipation" and "depression" and "recovery" all have a lot of syllables.

да "еманципација", "депресија" и "опоравак" имају много сугласника.

So you know, you can actually download -- it's hard to remember those.

Знате, тешко их је запамтити.

But seriously, actually, what you can see there,

Али озбиљно, оно што овде видите

in a way that would be very hard to detect otherwise,

на неки начин би било тешко другачије открити,

is Reagan reinventing the political language of the country

а то је да Реган преобликује политички језик државе,

and shifting to a much more intimate, much more folksy, much more telegenic --

помера га на много интимнији, народскији, погодан за ТВ

contracting all those verbs.

коришћењем свих тих глагола.

You know, 20 years before it was still, "Ask not what you can do,"

Знате, 20 година пре тога се говорило "Не питајте шта можете да учините",

but with Reagan, it's, "that's where, there's Nancy and I," that kind of language.

али са Реганом је: "Ево тамо, ту смо Ненси и ја" и слично изражавање.

And so something we kind of knew,

Нешто што смо као знали,

but you didn't actually notice syntactically what he was doing.

али нисте приметили шта је радио синтаксички.

I'll go very quickly.

Завршићу брзо.

The question now -- and this is the really interesting question --

Врло је интересантно питање

is, what kind of higher-level shape is emerging right now

какав облик вишег нивоа се сада појављује

in the overall Web ecosystem -- and particularly in the ecosystem of the blogs

у целокупном екосистему Мреже - посебно у систему блогова,

because they are really kind of at the cutting edge.

јер они су последње достигнуће.

And I think what happens there will also happen in the wider system.

Мислим да ће оно што се ту дешава, да се деси и у ширем систему.

Now there was a very interesting article by Clay Shirky

Клеј Ширки је написао веома занимљив чланак

that got a lot of attention about a month ago,

који је пре око месец дана привукао много пажње,

and this is basically the distribution of links

а то је у основи дистрибуција линкова

on the web to all these various different blogs.

на мрежи до ових разних блогова.

It follows a power law, so that there are a few extremely well-linked to, popular blogs,

Она прати закон моћи, дакле постоји неколико веома добро повезаних, популарних блогова

and a long tail of blogs with very few links.

и велика листа блогова са веома мало линкова.

So 20 percent of the blogs get 80 percent of the links.

Дакле, 20% блогова има 80% линкова.

Now this is a very interesting thing.

Ово је веома занимљиво.

It's caused a lot of controversy

Изазвало је много контраверзи,

because people thought that this was the ultimate kind of one man,

јер су људи мислили да је то некаква крајња

one modem democracy, where anybody can get out there and get their voice heard.

демократија, где свачији глас може да се чује.

And so the question is, "Why is this happening?"

Питање је зашто се ово догађа.

It's not being imposed by fiat from above.

Нема неког "од горе" ко то намеће.

It's an emergent property of the blogosphere right now.

То је особина тренутне блогосфере.

Now, what's great about it is that people are working on --

Оно што је супер у вези са тим

within seconds of Clay publishing this piece, people started working on changing

је да су људи, одмах по објављивању чланка, почели да раде на мењању

the underlying rules of the system so that a different shape would start appearing.

правила која су у основи система, како би се појавио другачији облик.

And basically, the shape appears

Заправо, облик се јавља

largely because of a kind of a first-mover advantage.

углавном због предности првог.

if you're the first site there, everybody links to you.

Ако је ваш сајт први, сви линкују до вас.

If you're the second site there, most people link to you.

Ако је ваш сајт други, већина линкује до вас.

And so very quickly you can accumulate a bunch of links,

Веома брзо можете да нагомилате много линкова,

and it makes it more likely for newcomers to link to you in the future,

што чини вероватнијим да новајлије у будућности линкују до вас,

and then you get this kind of shape.

а онда добијате овакав облик.

And so what Dave Sifry at Technorati started working on,

Дејв Сифри, из "Technorati"-a, почео је да ради на -

literally as Shirky started -- after he published his piece --

исто кад и Ширки, после објављивања чланка -

was something that basically just gave a new kind of priority to newcomers.

нечему што је давало другачији приоритет новопридошлима.

And he started looking at interesting newcomers that don't have a lot of links,

Почео је да посматра занимљиве новајлије који немају много линкова,

that suddenly get a bunch of links in the last 24 hours.

а који одједном прикупе гомилу линкова у року од 24 сата.

So in a sense, bursty weblogs coming from new voices.

У неку руку, то су изненадни блогови који потичу од нових гласова.

So he's working on a tool right there that can actually change the overall system.

Он управо ради на алату који може да промени цео систем.

And it creates a kind of planned emergence.

То ствара планирани развој.

You're not totally in control,

Немате потпуну контролу,

but you're changing the underlying rules in interesting ways

али мењате правила система на занимљиве начине,

because you have an end result which is

јер имате крајњи резултат,

maybe a more democratic spread of voices.

а то је можда демократскија расподела гласова.

So the most amazing thing about this -- and I'll end on this note --

Овим ћу завршити - најзанимљивије у вези са овим

is, most emergent systems, most self-organizing systems

је да, већину нових, самоорганизованих система

are not made up of component parts that are capable of looking at the overall pattern

не чине делови који могу да гледају целокупан шаблон

and changing their behavior based on whether they like the pattern or not.

и мењају понашање на основу тога да ли им се шаблон свиђа.

So the most wonderful thing, I think, about this whole debate

Најбоља ствар у вези са целом овом дебатом

about power laws and software that could change it

у вези са законима моћи и софтвером који може да га мења,

is the fact that we're having the conversation.

је чињеница да је разговор у току.

I hope it continues here.

Надам се да ће се овде наставити.

Thanks a lot.

Много вам хвала.