Why art thrives at Burning Man | Nora Atkinson

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

It's like a dream.

То је као сан.

Imagine, in the empty desert,

Замислите да, у празној пустињи,

you come upon a huge wheel ringed in skeletons,

наилазите на огроман точак са прстенасто постављеним скелетима,

and someone invites you to come pull a series of heavy ropes at its base,

а неко вас позива да приђете и повучете сноп тешких конопаца у његовој основи,

so you walk to one side, where a team is waiting,

па изађете са једне стране, где вас чека тим,

and you all throw your backs into it,

баците се сви на посао

and you pull in turn,

и повлачите конопце наизменично

and eventually, the wheel roars to life,

и, на крају, точак оживи уз буку,

lights begin to flicker, and the audience cheers,

светла почну да трепере и публика узвикује,

and you've just activated Peter Hudson's "Charon,"

а ви сте управо покренули „Керон“ Питера Хадсона,

one of the world's largest zoetropes.

један од највећих зоетропа на свету.

This is the farthest thing from marketable art.

Ово не може бити удаљеније од тржишне уметности.

(Laughter)

(Смех)

It's huge, it's dangerous,

Огромна је, опасна,

it takes a dozen people to run, and it doesn't go with the sofa.

потребно је десетак људи да проради и не слаже се са софом.

(Laughter)

(Смех)

It's beautifully crafted and completely useless,

Прелепо је направљена, потпуно бескорисна

and it's wonderful.

и дивна је.

You're unlikely to see works like "Charon" in the art-world headlines.

Мале су шансе да ћете видети дела попут „Керон“

у насловима у свету уметности.

These days, the buying and selling of artwork

Ових дана, куповина и продаја уметничких дела

often gets more attention than the works themselves.

често привлачи више пажње него сама та дела.

In the last year, a Jean-Michel Basquiat sold for 110 million dollars,

Прошле године, дело Жана-Мишела Баскијата је продато за 110 милиона долара,

the highest price ever achieved for the work of an American artist,

што је највиша цена икада достигнута за рад неког америчког уметника,

and a painting by Leonardo da Vinci sold for 450 million,

а слика Леонарда да Винчија је продата за 450 милиона,

setting a new auction record.

што је поставило нови рекорд на аукцијама.

Still, these are big, important artists,

Ово су велики, важни уметници,

but still, when you look at these works and you look at the headlines,

али ипак, када погледате у ова дела и наслове,

you have to ask yourself,

морате да се запитате:

"Do I care about these because they move me,

„Да ли ме интересују зато што ме покрећу

or do I care about them because they're expensive

или ме се тичу јер су скупа

and I think they're supposed to?"

и мислим да би требало да ме интересују?“

In our contemporary world, it can be hard to separate those two things.

У нашем савременом свету, може бити тешко да се ове две ствари раздвоје.

But what if we tried?

Али, шта ако бисмо покушали?

What if we redefined art's value --

Шта ако бисмо поново дефинисали вредност уметности -

not by its price tag,

не према налепници са ценом,

but by the emotional connection it creates between the artist and the audience,

већ према емоционалној вези коју ствара између уметника и публике,

or the benefits it gives our society,

према добробитима које пружа нашем друштву

or the fulfillment it gives the artists themselves?

или према испуњености коју пружа самим уметницима?

This is Nevada's Black Rock Desert,

Ово је пустиња Блек Рок у Невади,

about as far as you can get from the galleries of New York

најдаље што можете стићи од галерија у Њујорку,

and London and Hong Kong.

Лондону и Хонгконгу.

And here, for just about 30 years, at Burning Man,

А овде, око тридесет година, на фестивалу "Burning Man"

a movement has been forming that does exactly that.

ствара се покрет који управо то ради.

Since its early anarchist years, Burning Man has grown up.

"Burning Man“ се развио од својих раних анархистичких година.

Today, it's more of an experiment in collective dreaming.

Данас је то више експеримент колективног сањарења.

It's a year-round community, and every August, for a single week,

Та заједница постоји током године, а сваког августа, на једну недељу,

70,000 people power down their technology and pilgrimage out into the desert

70 000 људи искључи своју технологију и запути се на ходочашће у пустињу

to build an anti-consumerist society

да би изградили антипотрошачко друштво

outside the bounds of their everyday lives.

ван оквира својих свакодневних живота.

The conditions are brutal.

Услови су брутални.

Strangers will hug you,

Странци ће вас загрлити,

and every year, you will swear it was better the last,

а сваке године ћете се заклети да је прошле године било боље,

but it's still ridiculous and freeing and alive,

али је и даље смешно, ослобађајуће и живо,

and the art is one thing that thrives here.

а уметност је нешто што овде цвета.

So this is me on the desert playa last year

Ово сам ја прошле године у пустињској плаји

with my brother, obviously hard at work.

са својим братом, а очигледно је да смо заокупирани послом.

(Laughter)

(Смех)

I'd been studying the art of Burning Man for several years,

Проучавам уметност "Burning Man-a“ неколико година,

for an exhibition I curated at the Smithsonian's Renwick Gallery,

због изложбе коју сам водила у cмитсонијанској галерији Ренвик,

and what fascinates me the most isn't the quality of the work here,

а највише ме фасцинира не квалитет рада овде,

which is actually rather high,

који је заправо прилично висок,

it's why people come out here into the desert again and again

већ разлог због којег се људи изнова враћају овде, у пустињу,

to get their hands dirty and make in our increasingly digital age.

да испрљају руке и стварају у наше све израженије дигитално доба.

Because it seems like this gets to something that's essentially human.

Јер делује да се ово дотиче нечега што је у бити људско.

Really, the entire encampment of Burning Man

Заиста, целокупни камп "Burning Man-a"

could be thought of as one giant interactive art installation

може се посматрати као огромна поставка интерактивне уметности

driven by the participation of everyone in it.

коју покреће учешће свакога у њој.

One thing that sets this work aside from the commercial art world

Оно што одваја ове радове од света комерцијалне уметности

is that anyone who makes work can show it.

је да свако ко ствара дело може и да га прикаже.

These days, around 300 art installations and countless artistic gestures

Ових дана, око 300 уметничких поставки и безбројни уметнички изрази

go to the playa.

одлазе у плају.

None of them are sold there.

Ниједан од њих се не прода тамо.

At the end of the week, if the works aren't burned,

На крају недеље, ако се радови не спале,

artists have to cart them back out and store them.

уметници морају да их пребаце натраг и ускладиште.

It's a tremendous labor of love.

То је огроман рад из љубави.

Though there is certainly a Burning Man aesthetic,

Иако је сигурно да постоји естетика "Burning Man-a"

pioneered by artists like Kate Raudenbush and Michael Christian,

коју су покренули уметници попут Кејт Рауденбуш и Мајкла Кристијана,

much of the distinctive character of the work here

велики део специфичног карактера радова одавде

comes from the desert itself.

потиче од саме пустиње.

For a work to succeed,

Да би дело успело,

it has to be portable enough to make the journey,

мора бити довољно преносиво да издржи путовање,

rugged enough to withstand the wind and weather and participants,

довољно робустно да издржи ветар, време и учеснике,

stimulating in daylight and darkness,

да стимулише по дану и у тами

and engaging without interpretation.

и да привлачи пажњу без интерпретације.

Encounters with monumental and intimate works here feel surreal.

Сусрети са огромним и интимним радовима овде делују надреално.

Scale has a tendency to fool the eyes.

Величина често може да превари очи.

What looked enormous in an artist's studio could get lost on the playa,

Оно што је деловало огромно у атељеу може се изгубити у плаји,

but there are virtually no spatial limits,

али буквално не постоје просторне границе,

so artists can dream as big as they can build.

па уметници могу да маштају онолико бујно колико могу и да изграде.

Some pieces bowl you over by their grace

Нека дела вас оборе с ногу својом љупкошћу,

and others by the sheer audacity it took to bring them here.

а друга пуком смелошћу која је била потребна да стигну овде.

Burning Man's irreverent humor comes out in pieces

Дрски хумор "Burning Man-a" произилази из дела

like Rebekah Waites' "Church Trap,"

као што је „Црквена замка“ Ребеке Вејтс,

a tiny country chapel set precariously on a wooden beam, like a mousetrap,

сеоска црквица која је несигурно постављена на дрвену греду, као мишоловка,

that lured participants in to find religion --

која је мамила учеснике да пронађу религију -

it was built and burned in 2013 ...

направљена је и запаљена 2013. године...

while other works, like Christopher Schardt's "Firmament,"

док друга дела, као што је „Небески свод“ Кристофера Шардса,

aim for the sublime.

теже ка узвишености.

Here, under a canopy of dancing lights set to classical music,

Овде, под надстрешницом разиграних светала која прати класична музика,

participants could escape the thumping rave beats

учесници су могли да побегну од гласних битова рејва

and chaos all around.

и околног хаоса.

At night, the city swarms with mutant vehicles,

Ноћу је град препун возила-мутаната,

the only cars allowed to roam the playa.

јединих аутомобила којима је дозвољено да лутају плајом.

And if necessity is the mother of invention,

А ако је нужда мајка проналазака,

here, absurdity is its father.

овде је апсурдност њихов отац.

(Laughter)

(Смех)

They zigzag from artwork to artwork

Они шеврдају од дела до дела

like some bizarre, random public transportation system,

као некакви бизарни, насумични систем јавног превоза,

pulsing with light and sound.

пулсирајући од светала и звукова.

When artists stop worrying about critics and collectors

Када уметници престану да брину о критичарима и колекционарима

and start making work for themselves,

и почну да стварају за себе,

these are the kinds of marvelous toys they create.

праве овакве чудесне играчке.

And what's amazing is that, by and large, when people first come to Burning Man,

А невероватно је да, у већини случајева,

када људи први пут дођу на "Burning Man",

they don't know how to make this stuff.

не знају како да направе овако нешто.

It's the active collaborative maker community there

Активна, стваралачка заједница која сарађује омогућава ово.

that makes this possible.

Collectives like Five Ton Crane come together to share skills

Колективи као што је „Кран од пет тона“ удружују се да би поделили вештине

and take on complex projects a single artist would never even attempt,

и започели сложене пројекте

у којима се појединачни уметник не би никада ни опробао,

from a Gothic rocket ship that appears ready to take off at any moment

од готичке ракете која делује као да је спремна да полети сваког тренутка

to a fairytale home inside a giant boot

до бајковитог дома у огромној чизми,

complete with shelves full of artist-made books,

препуног полица пуних књига које су уметници направили,

a blackbird pie in the oven

пите са црном птицом у рерни

and a climbable beanstalk.

и стаблом пасуља на које се можете попети.

Skilled or unskilled, all are welcome.

Вешти или невешти, сви су добродошли.

In fact, part of the charm and the innovation of the work here

Заправо, део шарма и иновације рада овде

is that so many makers aren't artists at all,

је у томе што многи ствараоци нису уопште уметници

but scientists or engineers

већ научници или инжењери,

or welders or garbage collectors,

заваривачи или скупљачи смећа,

and their works cross disciplinary boundaries,

а њихови радови укрштају границе дисциплина,

from a grove of origami mushrooms

од шумарка оригами печурака

that developed out of the design for a yurt

који се развио из дизајнирања јурте

to a tree that responds to the voices and biorhythms

до дрвета које реагује на гласове и биоритмове

of all those around it

оних који су око њега

through 175,000 LEDs embedded in its leaves.

кроз 175 000 ЛЕД сијалица уграђених у његово лишће.

In museums, a typical visitor spends less than 30 seconds with a work of art,

У музеју типични посетилац проведе мање од 30 секунди са уметничким делом,

and I often watch people wander from label to label,

а често посматрам људе док лутају од ознаке до ознаке,

searching for information,

тражећи информације,

as though the entire story of a work of art

као да се читава прича о уметничком делу

could be contained in that one 80-word text.

може наћи у том тексту од осамдесет речи.

But in the desert, there are no gatekeepers

У пустињи, међутим, не постоје стражари

and no placards explaining the art, just natural curiosity.

ни плакате које објашњавају уметност, већ само природна радозналост.

You see a work on the horizon, and you ride towards it.

Угледате дело како се помаља и кренете ка њему.

When you arrive, you walk all around it,

Када стигнете, прошетате свуда око њега,

you touch it, you test it.

додирујете га, испитујете.

Is it sturdy enough to climb on? Will I be impaled by it?

Да ли је довољно чврсто да се попнете? Да ли ћу се набости на њега?

(Laughter)

(Смех)

Art becomes a place for extended interaction,

Уметност постаје место проширене интеракције,

and although the display might be short-lived,

а иако ће изложбени предмет можда бити кратког века,

the experience stays with you.

остаје вам доживљај.

Nowhere is that truer at Burning Man than at the Temple.

Не постоји место које боље осликава "Burning Man“ од Храма.

In 2000, David Best and Jack Haye built the first Temple,

Године 2000. су Дејвид Бест и Џек Хеј изградили први Храм,

and after a member of their team was killed tragically in an accident

а након погибије члана њиховог тима због несрећног случаја

shortly before the event,

мало пре почетка догађаја,

the building became a makeshift memorial.

зграда је постала импровизовани споменик.

By itself, it's a magnificent piece of architecture,

Сам по себи је величанствено архитектонско дело,

but the structure is only a shell until it disappears

али структура је само љуштура која нестаје

under a thick blanket of messages.

под густим плаштом порука.

"I miss you."

„Недостајеш ми.“

"Please forgive me."

„Молим те, опрости ми.“

"Even a broken crayon still colors."

„Чак и сломљена бојица и даље боји.“

Intimate testaments to the most universal of human experiences,

Интимна сведочења о најуниверзалнијем људском доживљају,

the experience of loss.

о губитку.

The collective emotion in this place is overpowering and indescribable,

Колективни осећај на овом месту вас савладава и неописив је,

before it's set afire on the last night of the event.

пре него што нестане у ватри последње вечери догађаја.

Every year, something compels people from all different walks of life,

Сваке године нешто тера људе из свих могућих професија,

from all over the world,

из свих делова света,

to go out into the desert and make art

да оду у пустињу и стварају уметност,

when there is no money in it.

а да притом од тога не зараде.

The work's not always refined,

Радови нису увек префињени,

it's not always viable,

нису увек одрживи,

it's not even always good,

па чак нису ни увек добри,

but it's authentic and optimistic in a way we rarely see anywhere else.

али су аутентични и оптимистични на начин који ретко где видимо.

In these cynical times,

У овим циничним временима,

it's comforting to know that we're still capable of great feats of imagination,

утешно је знати да смо и даље способни да стварамо велика дела маште

and that when we search for connection,

и да, када трагамо за повезивањем,

we come together and build cathedrals in the dust.

уједињујемо се и стварамо катедрале у прашини.

Forget the price tags.

Заборавите на налепнице са ценама.

Forget the big names.

Заборавите на велика имена.

What is art for in our contemporary world if not this?

Због чега уметност постоји у савременом свету, ако не због овога?

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)