My descent into America’s neo-Nazi movement -- and how I got out | Christian Picciolini

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Mirjana Čutura

My journey away from violent extremism began 22 years ago,

Мој пут удаљавања од насилног екстремизма почео је пре 22 године,

when I denounced racism

када сам одбацио расизам

and left the American white supremacist skinhead movement

и оставио амерички покрет скинхедса o супериорности беле расе,

that I had helped build.

чијем сам настанку помогао.

(Cheers and applause)

(Узвици и аплауз)

I was just 22 years old at the time,

У то време сам имао само 22 године,

but I had already spent eight years, from the time I was 14 years old,

али сам већ провео осам година, од своје 14. године,

as one of the earliest and youngest members

као један од првих и најмлађих чланова

and an eventual leader within America's most violent hate movement.

и, на крају, вођа америчког најнасилнијег покрета мржње.

But I wasn't born into hate;

Али нисам одрастао окружен мржњом;

in fact, it was quite the opposite.

заправо, било је потпуно супротно од тога.

I had a relatively normal childhood.

Имао сам релативно нормално детињство.

My parents are Italian immigrants

Моји родитељи су италијански имигранти

who came to the United States in the mid-1960s

који су дошли у Сједињене Државе средином '60-их година 20. века

and settled on the South Side of Chicago,

и населили се у јужном делу Чикага,

where they eventually met,

где су се на крају упознали

and opened a small beauty shop.

и отворили мали салон лепоте.

Right after I was born, things got a little bit more difficult.

Одмах по мом рођењу, ствари су се мало закомпликовале.

They struggled to survive with raising a young family and a new business,

Борили су се да опстану уз подизање младе породице и уз нови посао,

often working seven days a week,

често радећи седам дана у недељи,

14 hours a day,

14 сати дневно,

taking on second and third jobs just to earn a meager living.

радећи други и трећи посао само да би скрпили крај са крајем.

And quality time with my parents was pretty nonexistent.

А време проведено са мојим родитељима једва да је постојало.

Even though I knew they loved me very much,

Иако сам знао да ме много воле,

growing up, I felt abandoned.

док сам одрастао, осећао сам се напуштено.

I was lonely, and I started to withdraw,

Био сам усамљен, почео сам да се повлачим у себе,

and then I started to resent my parents and become very angry.

а затим сам почео да презирем своје родитеље и постајао сам веома бесан.

And as I was growing up, through my teenage years,

Док сам одрастао, током својих тинејџерских година,

I started to act out to try and get attention from my parents.

почео сам да правим испаде да покушам и добијем пажњу својих родитеља.

And one day, when I was 14,

И једног дана, када сам имао 14 година,

I was standing in an alley, and I was smoking a joint,

стајао сам у уличици и пушио џоинт,

and a man who was twice my age, with a shaved head and tall black boots,

а човек који је имао дупло више година од мене,

обријане главе и у дубоким црним чизмама,

came up to me,

пришао ми је

and he snatched the joint from my lips.

и истргао џоинт из уста.

Then he put his hand on my shoulder and he looked me in the eyes,

Онда је спустио руку на моје раме, погледао ме у очи

and he said,

и рекао:

"That's what the communists and the Jews want you to do

„То је оно што комунисти и Јевреји желе да радиш

to keep you docile."

да би остао покоран.“

I was 14 years old,

Имао сам 14 година,

I'd been trading baseball cards and watching "Happy Days" --

размењивао сам сличице бејзбол играча и гледао „Срећне дане“ -

I didn't really know what a Jew was.

нисам стварно знао шта је Јеврејин.

(Laughter)

(Смех)

It's true.

Истина је.

And the only communist that I knew was the bad Russian guy

А једини комуниста кога сам знао био је руски зликовац

in my favorite Rocky movie.

у мом омиљеном филму из серијала о Рокију.

(Laughter)

(Смех)

And since I'm here baring my soul with you,

А пошто са вама овде делим оно што ми лежи на срцу,

I can reveal that I did not even know what the word "docile" meant.

могу да признам да чак нисам ни знао шта значи реч „покоран“.

(Laughter)

(Смех)

Dead serious.

Смртно сам озбиљан.

But it was as if this man in this alley had offered me a lifeline.

Али овај човек из уличице као да ми је понудио конопац за спасавање.

For 14 years, I'd felt marginalized and bullied.

Четрнаест година сам осећао да сам маргинализован и малтретиран.

I had low self-esteem.

Имао сам мало самопоуздања.

And frankly, I didn't know who I was, where I belonged,

И искрено, нисам знао ко сам, где припадам

or what my purpose was.

или шта ми је сврха.

I was lost.

Био сам изгубљен.

And overnight, because this man had pulled me in,

А преко ноћи, јер ме је овај човек увукао у то,

and I had grabbed onto that lifeline with every fiber of my being,

а ја зграбио тај конопац за спасавање сваким атомом свог бића,

I had gone from "Joanie Loves Chachi"

прешао сам са „Џоуни воли Чачија“

to full-blown Nazi.

на комплетног нацисту.

Overnight.

Преко ноћи.

I started to listen to the rhetoric

Почео сам да слушам ту реторику

and believe it.

и да верујем у њу.

I started to watch very closely as the leaders of this organization

Почео сам изблиза да посматрам док су вође ове организације

would target vulnerable young people who felt marginalized

бирале рањиве младе људе који су се осећали маргинализовано

and then draw them in with promises of paradise

и увлачиле их уз обећања раја

that were broken.

која су била прекршена.

And then I started to recruit myself.

А затим сам и сам почео да регрутујем.

I started to do that by making white-power music.

Почео сам тo да радим тако што сам стварао музику беле моћи.

And soon, I became the leader of that infamous organization

И ускоро сам постао вођа те озлоглашене организације

that was led by that man in that alley

коју је водио човек из те уличице

who recruited me that day,

који ме је тог дана регрутовао,

who was America's first neo-Nazi skinhead and who had radicalized me.

који је био први амерички неонацистички скинхед и који ме је радикализовао.

For the next eight years,

Наредних осам година

I believed the lies that I had been fed.

веровао сам у лажи које су ми сервирали.

And though I saw no evidence of it whatsoever,

Иако нисам видео никакве доказе,

I didn't hesitate to blame every Jewish person in the world

нисам оклевао да окривим сваког Јеврејина на свету

for what I thought was a white, European genocide

за оно што сам сматрао белим, европским геноцидом

being promoted by them through a multiculturalist agenda.

који они промовишу кроз мултикултуролошки план.

I blamed people of color

Окривљавао сам обојене људе

for the crime and violence and the drugs in the city,

за криминал, насиље и дрогу у граду,

completely neglecting the fact that I was committing acts of violence

потпуно занемарујући чињеницу да сам ја вршио насиље свакодневно

on a daily basis,

and that in many cases,

и да су у много случајева

it was white supremacists who were funneling drugs

припадници покрета супериорности беле расе уносили дрогу

into the inner cities.

у унутрашњост градова.

And I blamed immigrants

И окривљавао сам имигранте

for taking jobs from white Americans,

за одузимање послова белим Американцима,

completely neglecting the fact that my parents were hardworking immigrants

потпуно занемарујући чињеницу

да су моји родитељи били имигранти који су напорно радили

who struggled to survive,

и који су се борили да преживе,

despite not getting help from anybody else.

упркос томе што ни од кога нису добијали помоћ.

For the next eight years,

У наредних осам година

I saw friends die,

видео сам пријатеље како умиру,

I saw others go to prison and inflict untold pain

друге како одлазе у затвор и наносе неописив бол

on countless victims and their families' lives.

безбројним жртвама и њиховим породицама.

I heard horrific stories from young women in the movement,

Чуо сам језиве приче од младих жена из покрета,

who'd been brutally raped by the very men they were conditioned to trust,

које су брутално силовали исти они мушкарци којима је требало да верују,

and I myself committed acts of violence against people,

а ја сам починио насилне злочине над људима,

solely for the color of their skin,

искључиво због боје њихове коже,

who they loved,

људи које су волели

or the god that they prayed to.

или бога којем су се молили.

I stockpiled weapons for what I thought was an upcoming race war.

Правио сам залихе оружја

због нечега за шта сам мислио да је надолазећи рат раса.

I went to six high schools;

Похађао сам шест средњих школа;

I was kicked out of four of them,

избацили су ме из њих четири,

one of them, twice.

а из једне од њих два пута.

And 25 years ago, I wrote and performed racist music

И пре 25 година сам писао и изводио расистичку музику

that found its way to the internet decades later

која се некако појавила на интернету неколико деценија касније

and partially inspired a young white nationalist

и делимично инспирисала младог белца-националисту

to walk into a sacred Charleston, South Carolina, church

да ушета у свету цркву у Чарлстону у Јужној Каролини

and senselessly massacre nine innocent people.

и безочно измасакрира деветоро невиних људи.

But then my life changed.

Али, онда се мој живот променио.

At 19 years old, I met a girl who was not in the movement,

Са 19 година сам упознао девојку која није била у овом покрету,

who didn't have a racist bone in her body,

која није имала ниједан расистички атом у свом телу,

and I fell in love with her.

и заљубио сам се у њу.

And at 19, we got married,

Са 19 година смо се венчали

and we had our first son.

и добили свог првог сина.

And when I held my son in my arms in the delivery room that day,

И када сам први пут држао у наручју свог сина у породилишту тог дана,

not only did I reconnect with some of the innocence that I had lost

не само да сам се поново повезао са делом невиности коју сам изгубио

at 14 years old,

када сам имао 14 година,

but it also began to challenge

већ је то почело и да доводи у питање

the very important things that drew me to the movement to begin with:

веома важне ствари које су ме привукле покрету испрве:

identity, community and purpose --

идентитет, заједница и сврха -

things that I had been struggling with as a young boy.

ствари са којима сам се борио као дечак.

And now, I struggled with the concept of who I was again.

А сада сам се поново борио са концептом ко сам.

Was I this neo-Nazi hatemonger,

Да ли сам био неонацистички агитатор мржње

or was I a caring father and husband?

или брижни отац и супруг?

Was my community the one that I had manufactured around me

Да ли је моја заједница била она коју сам створио око себе

to boost my own ego,

да храним сопствени его,

because I felt self-hatred for myself and I wanted to project it onto others,

јер сам осећао мржњу према себи и желео да је пројектујем на друге

or was it the one that I had physically given life to?

или онај коме сам физички подарио живот?

Was my purpose to scorch the earth

Да ли је моја сврха била да разорим земљу

or was it to make it a better place for my family?

или да је учиним бољим местом за моју породицу?

And suddenly, like a ton of bricks hit me,

И изненада, као да се на мене сручила тона цигала,

I became very confused with who I'd been for the last eight years.

постао сам веома збуњен око тога ко сам био последњих осам година.

And if only I'd been brave enough to walk away at that moment,

Да сам само био довољно храбар да се удаљим у том тренутку,

to understand what the struggle was that was happening inside of me,

да разумем каква се то битка одигравала у мени,

then maybe tragedy could have been averted.

онда би се трагедија можда могла избећи.

Instead, I did compromise.

Уместо тога сам направио компромис.

I took myself off the streets for the benefit of my family,

Склонио сам се са улице за добробит моје породице,

because I was nervous that maybe I could go to jail or end up dead,

јер сам био у страху да ћу можда отићи у затвор или погинути,

and they would have to fend for themselves.

а онда би они сами морали да се сналазе.

So I stepped back as a leader,

Тако сам се повукао као вођа,

and instead I opened a record store

а уместо тога сам отворио продавницу плоча

that I was going to sell white-power music in, of course,

у којој сам планирао да продајем музику беле моћи, наравно,

because I was importing it in from Europe.

јер сам је увозио из Европе.

But I knew that if I was just a racist store selling racist music

Али, знао сам, ако је моја радња само расистичка и продаје такву музику,

the community would not allow me to be there.

да ми заједница неће дозволити да буде тамо.

So I decided I was going to also stock the shelves with other music,

Зато сам одлучио да ћу полице напунити и другом музиком,

like punk rock and heavy metal

као што је панк рок и хеви метал

and hip-hop.

и хип-хоп.

And while the white-power music that I was selling

И док ми је музика беле моћи коју сам продавао

was 75 percent of my gross revenue,

доносила 75 процената бруто прихода,

because people were driving in from all over the country to buy it

јер су људи из целе земље долазили да је купе

from the only store that was selling it,

у јединој продавници која ју је продавала,

I also had customers come in to buy the other music.

имао сам и купце који су долазили да купе другачију музику.

And eventually, they started to talk to me.

И на крају су почели да разговарају са мном.

One day, a young black teen came in,

Једног дана, у радњу је ушао млади црни тинејџер

and he was visibly upset.

и био је видљиво узнемирен.

And I decided to ask him what was wrong.

А ја сам одлучио да га питам шта није у реду.

And he told me that his mother had been diagnosed with breast cancer.

Рекао ми је да су његовој мајци дијагностификовали рак дојке.

And suddenly, this young black teenager,

И изненада, са овим младим црним тинејџером,

who I'd never had a meaningful conversation or interaction with,

са којим никада нисам водио смислени разговор или ушао у интеракцију,

I was able to connect with,

могао сам да се повежем,

because my own mother had been diagnosed with breast cancer,

јер је мојој мајци дијагностификован рак дојке

and I could feel his pain.

и знао сам како му је.

On another occasion, a gay couple came in with their son,

Другом приликом је геј пар ушао са својим сином,

and it was undeniable to me that they loved their son

и нисам могао порећи да су волели свог сина

in the same profound ways that I loved mine.

на исти, дубоки начин на који сам и ја волео свог.

And suddenly, I couldn't rationalize or justify the prejudice

Изненада нисам могао да рационализујем или оправдам предрасуду

that I had in my head.

која је постојала у мојој глави.

I decided to pull the white-power music from the inventory

Одлучио сам да повучем музику беле моћи из продаје

when I became too embarrassed to sell it in front of my new friends.

када ме је постало превише срамота да је продајем пред новим пријатељима.

And of course, the store couldn't sustain itself,

И, наравно, радња се није могла одржати,

so I had to close it.

па сам морао да је затворим.

At that same time, I lost nearly everything in my life.

У исто време сам изгубио скоро све у животу.

I used it as an opportunity to walk away

Искористио сам то као прилику да се повучем

from the movement that I'd been a part of for eight years,

из покрета чији сам део био осам година,

the only identity, community and purpose that I'd really known for most of my life.

који је био једини идентитет, заједница и сврха

за које сам знао током већег дела живота.

So I had nobody.

Тако, нисам имао никог.

I lost my livelihood because I closed the store.

Изгубио сам приход јер сам затворио радњу.

I didn't have a great relationship with my parents, even though they tried.

Нисам имао сјајан однос са родитељима, иако су они покушали да га имају.

And my wife and children left me,

А моја жена и деца су ме напустили

because I hadn't left the movement and disengaged quickly enough.

јер нисам оставио покрет и повукао се довољно брзо.

And suddenly,

И изненада,

I didn't know who I was again,

опет нисам знао ко сам,

or where I fit in

где се уклапам

or what my purpose was supposed to be.

или шта треба да буде моја сврха.

I was miserable inside,

Изнутра сам био очајан

and I often woke up in the morning

и често сам се ујутру будио

wishing that I hadn't.

уз жељу да се нисам пробудио.

About five years in,

Након неких пет година,

one of the few friends that I had was concerned about my well-being,

једна од неколико пријатељица које сам имао

била је забринута за моју добробит,

and she came to me and she said,

дошла је до мене и рекла:

"You need to do something, because I don't want to see you die."

„Мораш да урадиш нешто јер не желим да видим како умиреш.“

And she suggested that I go apply for a job where she worked,

И предложила је да аплицирам за посао на месту у ком је радила,

at a company called IBM.

у компанији под именом Ај-би-ем.

Yeah, I thought she was crazy, too.

Да, и ја сам мислио да је луда.

(Laughter)

(Смех)

Here I was, a closeted ex-Nazi covered in hate tattoos.

И ето ме, прикривени бивши нациста прекривен тетоважама мржње.

I didn't go to college.

Нисам студирао.

I'd been kicked out of multiple high schools multiple times.

Избацили су ме из многобројних средњих школа више пута.

I didn't even own a computer.

Нисам чак имао ни компјутер.

But I went in,

Али сам отишао

and somehow, miraculously, I got the job.

и некако, неким чудом, добио посао.

I was thrilled.

Био сам пресрећан.

And then I became terrified to learn

А онда сам постао престрављен када сам сазнао

that they'd actually be putting me back at my old high school,

да ме заправо враћају у моју стару средњу школу,

the same one I got kicked out of twice,

исту ону из које сам два пута избачен,

to install their computers.

да им инсталирам компјутере.

This was a high school where I had committed acts of violence

Ово је била средња школа у којој сам починио насиље

against students, against faculty;

над ученицима, професорима;

where I had protested out in front of the school for equal rights for whites

у којој сам протестовао испред школе зарад једнаких права белаца

and even had a sit-in in the cafeteria

и чак организовао окупацију кафетеријe

to try and demand a white student union.

да захтевам унију белих ученика.

And of course, as karma would have it,

И, наравно, као што је случај са кармом,

within the first couple of hours,

у току првих пар сати

who walks right by me but Mr. Johnny Holmes,

ко ће проћи тик поред мене до господин Џони Холмс,

the tough black security guard I had gotten in a fistfight with,

опасни црни радник обезбеђења са којим сам се тукао песницама,

that got me kicked out the second time

који ме је избацио други пут

and led out in handcuffs from the school.

и извео са лисицама на рукама из школе.

He didn't recognize me,

Није ме препознао,

but I saw him,

али сам га ја видео

and I didn't know what to do.

и нисам знао шта да радим.

I was frozen; I was this grown man now, years out of the movement,

Следио сам се; сада сам био одрастао човек, годинама ван покрета,

and I was sweating and I was trembling.

а знојио сам се и тресао.

But I decided I had to do something.

Али, одлучио сам да морам да урадим нешто.

And I decided I needed to suffer under the weight of my past,

И одлучио сам да треба да патим под теретом своје прошлости,

because for five years I had tried to outrun it.

јер сам пет година покушавао да јој побегнем.

I'd tried to make new friends and cover my tattoos with long sleeves,

Покушао сам да стекнем нове пријатеље и прекријем тетоваже дугим рукавима,

and I wouldn't admit it

а нисам хтео то да признам

because I was afraid of being judged

јер сам се бојао да ће ме осуђивати

the same way I had judged other people.

на исти начин на који сам и ја осуђивао друге људе.

Well, I decided I was going to chase Mr. Holmes out to the parking lot --

Па, одлучио сам да ћу појурити напоље за господином Холмсом до паркинга,

probably not the smartest decision that I made.

што вероватно није најпаметнија одлука коју сам икада донео.

(Laughter)

(Смех)

But when I found him, he was getting into his car,

Али, када сам га пронашао, улазио је у своја кола,

and I tapped him on the shoulder.

а ја сам га куцнуо по рамену.

And when he turned around and he recognized me,

А када се окренуо и препознао ме,

he took a step back because he was afraid.

устукнуо је корак уназад зато што је био уплашен.

And I didn't know what to say.

Нисам знао шта да кажем.

Finally, the words came out of my mouth, and all I could think to say was,

Коначно су ми речи изашле из уста,

а све што сам могао смислити да кажем било је: „Жао ми је.“

"I'm sorry."

And he embraced me,

А он ме је загрлио

and he forgave me.

и опростио ми је.

And he encouraged me to forgive myself.

И охрабрио ме је да опростим себи.

He recognized that it wasn't the story of some broken go-nowhere kid

Схватио је да то није прича неког сломљеног клинца без будућности

who was going to just join a gang and go to prison.

који би се придружио некој банди или отишао у затвор.

He knew that this was the story of every young person who was vulnerable,

Знао је да је ово прича сваке младе особе која је рањива,

who was searching for identity, community and purpose,

која је трагала за идентитетом, заједницом и сврхом,

and then hit a wall

а онда ударила у зид,

and was unable to find it

није успела да их пронађе

and went down a dark path.

и пошла мрачним путем.

And he made me promise one thing,

И натерао ме је да обећам једну ствар,

that I would tell my story to whoever would listen.

да ћу причати своју причу свакоме ко жели да је чује.

That was 18 years ago,

То је било пре 18 година,

and I've been doing it ever since.

а ја то радим од тада.

(Applause)

(Аплауз)

You might be asking yourself right now:

Можда се управо питате

How does a good kid from a hardworking immigrant family

како добар дечко из вредне имигрантске породице

end up going down such a dark path?

заврши на тако мрачном путу.

One word: potholes.

Једна реч: рупе.

That's right. Potholes.

Тако је. Рупе.

I had a lot of potholes when I was kid.

Имао сам пуно рупа када сам био дете.

We all had them --

Сви смо их имали -

you know, the things in life that we hit

знате, ствари у које ударимо у животу,

that invariably just kind of nudge us off our path,

а које нас увек некако одгурају са нашег пута,

and if they remain unresolved

а ако остану неразрешене,

or untreated

или неизлечене

or not dealt with,

или ако се не бавимо њима,

sometimes we can get dangerously lost down pretty dark corridors.

понекад можемо бити опасно изгубљени у прилично мрачним ходницима.

Potholes can be things like trauma,

Рупе могу бити ствари као што су траума,

abuse, unemployment,

злостављање, незапосленост,

neglect,

занемаривање,

untreated mental health conditions,

менталне болести које се не лече,

even privilege.

чак и повластице.

And if we hit enough potholes on our journey in life,

А ако налетимо на довољно рупа на нашем животном путовању

and we don't have the resources or the help to navigate around them

и немамо ресурсе или помоћ да их заобиђемо

or to pull us out,

или да нас извуку из њих,

well, sometimes good people end up doing bad things.

па, понекад добри људи заврше тако што раде лоше ствари.

One such person who had potholes is Darrell.

Једна таква особа која је имала рупе је Дарел.

Darrell is from upstate New York.

Дарел је са севера Њујорка.

He had read my memoir,

Прочитао је моје мемоаре

and he was really upset about the ending.

и много се узнемирио због њиховог краја.

You see, I'd gotten out of the movement

Видите, изашао сам из покрета, а он је и даље био у њему.

and he was still in.

And he emailed me and he said,

Послао ми је имејл и рекао:

"I didn't really like the way that turned out."

„Није ми се баш свидело како се то завршило.“

And I said, "Well, I'm sorry."

Рекао сам: „Па, жао ми је.“

(Laughter)

(Смех)

"But if you want to talk about it, we could certainly do that."

„Али ако желиш да о томе поразговарамо, наравно да можемо.“

And after a couple of weeks of going back and forth with Darrell,

Након пар недеља дописивања са Дарелом,

I learned he was a 31-year-old military veteran who had been injured

сазнао сам да је он 31-годишњи војни ветеран који је био повређен

and was really angry about not being able to go to Afghanistan

и веома љут што не може да оде у Авганистан

to kill Muslims.

да убија муслимане.

And one day on the phone,

А једног дана, док смо разговарали телефоном,

he told me that he had seen a Muslim man in the park praying,

рекао ми је да је видео муслимана који се молио у парку

and that all he wanted to do was kick him in the face.

и да је пожелео да га шутне у лице.

I flew to Buffalo the next day,

Следећег дана сам одлетео авионом до Буфала,

and I sat down with Darrell,

сео са Дарелом

and I asked him,

и питао га:

"Have you ever met a Muslim person before?"

„Да ли си икада упознао муслимана?“

And he said, "No!

А он је рекао: „Не!

Why the hell would I want to do that?

Зашто бих, дођавола, желео да то урадим?

They're evil. I don't want anything to do with them."

Они су зли. Не желим да ишта имам с њима.“

I said, "OK."

Рекох: „Добро.“

So I excused myself, and I went into the bathroom

Извинио сам се што морам да се удаљим, отишао до купатила

and I took my phone out in the bathroom,

и однео телефон у купатило,

and I Googled the local mosque,

нашао на Гуглу локалну џамију,

and I called them very quietly from the bathroom,

веома тихо их позвао из купатила

and I said, "Excuse me, imam, I need a favor.

и рекао: „Извините, имаме, треба ми услуга.

I have a Christian man

Имам једног хришћанина

who would really love to learn more about your religion."

који би стварно волео да научи више о вашој религији.“

(Laughter)

(Смех)

"Do you mind if we stop by?"

„Да ли можемо да свратимо?“

Well, it took some convincing for Darrell to go,

Па, било је потребно да мало убеђујем Дарела да оде,

but finally we got there,

али смо коначно стигли тамо

and when I knocked on the door,

а када сам покуцао на врата,

the imam said he only had 15 minutes left for us,

имам је рекао да за нас има само 15 минута

because he was preparing for a prayer service.

јер се спремао за молитву.

I said, "We'll take it."

Рекао сам: „Може.“

We went in,

Ушли смо,

and two and a half hours later, we came out after hugging and crying

а након два и по сата смо изашли наког што смо се грлили и плакали

and, very strangely, bonding over Chuck Norris for some reason.

и, што је веома чудно, зближили из некога разлога око Чака Нориса.

(Laughter)

(Смех)

I don't know what it was about that,

Не знам о чему се ту радило,

but that's what happened.

али то се десило.

And I'm happy to say now that Darrell and the imam,

Срећан сам што сада могу да кажем да Дарела и имама

you can often find them at the local falafel stand,

често можете да видите код локалног штанда са фалафелима

having lunch together.

док ручају заједно.

(Applause)

(Аплауз)

You see, it's our disconnection from each other.

Видите, ради се о нашој међусобној неповезаности.

Hatred is born of ignorance.

Мржња се рађа из незнања.

Fear is its father, and isolation is its mother.

Страх је њен отац, а изолација мајка.

When we don't understand something, we tend to be afraid of it,

Када не разумемо нешто, обично га се бојимо

and if we keep ourselves from it,

а ако се држимо подаље од тога,

that fear grows, and sometimes, it turns into hatred.

страх расте и понекад се претвори у мржњу.

Since I've left the movement, I've helped over a hundred people

Откада сам напустио покрет, пружио сам помоћ више од стотини људи

disengage from extremist movements, from white supremacist groups --

да се удаље од екстремистичких покрета,

из група које пропагирају супериорност беле расе,

(Applause)

(Аплауз)

to even jihadist groups.

чак и џихадистичких група.

And the way I do that is not by arguing with them,

А то чиним не тако што се свађам са њима,

not by debating them,

што улазим у расправе са њима,

not by even telling them they're wrong,

чак ни тако што им говорим да греше,

even though, boy, I want to sometimes.

иако, човече, желим то понекад.

I don't do that.

Не радим то.

Instead, I don't push them away.

Уместо тога, не гурам их од себе.

I draw them in closer,

Привлачим их ближе себи,

and I listen very closely for their potholes,

веома пажљиво им ослушкујем рупе

and then I begin to fill them in.

и онда почињем да их попуњавам.

I try to make people more resilient,

Покушавам да људе учиним отпорнијима,

more self-confident,

са више самопоуздања,

more able to have skills to compete in the marketplace

да имају више вештина да се такмиче на тржишту

so that they don't have to blame the other,

да не би морали да окривљују друге,

the other that they've never met.

оне које никада нису упознали.

I'd like to just leave you with one last thing before I go.

Желим да закључим уз још једну, последњу ствар пре него што одем.

Of all the people I've worked with, they will all tell you the same thing.

Сви људи са којима сам радио рећи ће вам исту ствар.

One, they became extremists

Једна је да су постали екстремисти

because they wanted to belong, not because of ideology or dogma.

јер су желели да припадају, а не због идеологије или догме.

And second, what brought them out

Друга је да их је извукло

was receiving compassion

то што су са њима саосећали

from the people they least deserved it from,

људи од којих су то најмање заслужили

when they least deserved it.

када су најмање заслужили.

(Applause)

(Аплауз)

So I would like to leave you with a challenge:

Зато бих желео да закључим са изазовом:

go out there today, tomorrow -- hopefully every day --

изађите данас, сутра, надам се сваког дана,

find somebody that you think is undeserving of your compassion

пронађите некога за кога мислите да не заслужује да саосећате са њим

and give it to them,

и пружите им саосећање,

because I guarantee you,

јер, гарантујем вам,

they're the ones who need it the most.

они су ти којима је најпотребније.

Thank you very much.

Хвала вам пуно.

(Applause)

(Аплауз)