Reasons for the seasons - Rebecca Kaplan

Разлози за годишња доба - Ребека Каплан (Rebecca Kaplan)

Transcriber: Andrea McDonough Reviewer: Jessica Ruby

Prevodilac: Dragana Stanojevic Lektor: Ivana Krivokuća

When I was a kid,

Када сам била дете,

my understanding of the seasons

разумела сам годишња доба

was that December and January were cold

тако да су децембар и јануар хладни

and covered with snow,

и прекривени снегом,

April and May were bursting with flowers,

април и мај су препуни цвећа,

July and August were hot and sunshiny,

јул и август су топли и сунчани,

and September and October were a kaleidoscope of colorful leaves.

а у септембру и октобру је шареног лишћа као у калеидоскопу.

It was just the way the world worked,

Тако је свет функционисао,

and it was magical.

и било је магично.

If you had told me back then

Да сте ми тада рекли

that one-third of Earth's population

да једна трећина човечанства

had never seen snow

није никада видела снег,

or that July 4th was most definitely not a beach day,

или да 4. јули никако није дан за плажу,

I would have thought you were crazy.

помислила бих да сте полудели.

But in reality, seasonal change with four distinct seasons

У реалности, смена четири различита годишња доба

only happens in two regions on the planet.

се догађа у само две регије на планети.

And, even in those two,

Чак и у њима,

the seasons are reversed.

годишња доба су обрнута.

But why?

Али зашто?

A lot of people have heard of an astronomer

Многи су чули за астронома

called Johannes Kepler

по имену Јохан Кеплер,

and how he proved that planetary orbits are elliptical

и како је доказао да су путање планета елиптичне

and that the sun is not at the center of the orbit.

и да Сунце није центар ових орбита.

It was a big deal when he figured this out

Био је велики догађај када је ово открио пре неколико стотина година.

several hundred years ago.

His discovery solved a lot of mathematical problems

Његово откриће је решило многе математичке проблеме

that astronomers were having

које су астрономи имали

with planetary orbit measurements.

у мерењима планетарних орбита.

While it's true that our orbit's not perfectly circular,

Иако је истина да наша орбита није савршени круг,

those pictures in our science books,

слике које видимо у књигама,

on TV, and in the movies

на ТВ-у и у филмовима

give an exaggerated impression

дају претерани утисак

of how elongated our orbit is.

о спљоштености наше орбите.

In fact, Earth's orbit is very nearly a perfect circle.

У ствари, Земљина орбита је скоро савршен круг.

However, because Earth's orbit is technically an ellipse,

Међутим, како је Земљина орбита практично елипса,

even though it doesn't look like one,

иако тако не изгледа,

and the sun isn't quite exactly at the center,

и како Сунце није баш у центру,

it means that our distance from the sun

значи да се растојање од Сунца

does change through the year.

мења у току године.

Ah-ha!

А -ха!

So, winter happens when the Earth is further away from the sun!

Значи, зима је када је Земља најудаљенија од Сунца.

Well, no, not so fast.

Није баш тако, полако са закључивањем.

The Earth is actually closer to the sun

У ствари, Земља је ближа Сунцу

in January than we are in July

у јануару него у јулу

by 5 million kilometers.

за 5 милиона километара.

January is smack-dab in the middle

Јануар је тачно у центру

of the coldest season of the year

најхладнијег доба у години

for those of us up north.

за нас на северној полулопти.

Still not convinced?

Још увек нисте убеђени?

How about this:

Шта мислите о овоме:

Summer and winter occur simultaneously

лето и зима се појављују истовремено

on the surface of our planet.

на нашој планети.

When it's winter in Connecticut,

Када је зима у Конектикату,

it's summer in New Zealand.

тада је лето на Новом Зеланду.

So, if it's not the distance from the sun,

Ако није у питању удаљеност од Сунца,

what else could it be?

шта то онда може бити?

Well, we need to also need to know

Потребно је да знамо

that the Earth doesn't sit straight up.

и то да Земља не стоји усправно.

It actually tilts.

Заправо је нагнута.

And that axial tilt of the Earth

И та нагнутост Земљине осе

is one of the main reasons for the seasons.

је један од главних разлога за годишња доба.

The Earth spins on an axis

Земља се окреће око своје осе

that's tilted 23.5 degrees from vertical.

која је нагнута за 23,5 степени у односу на вертикалу.

At the same time, the Earth revolves around the sun

У исто време, Земља се окреће око Сунца,

with the axis always pointing in the same direction in space.

са осом која је увек усмерена у истом правцу у простору.

Together with the tilt,

Заједно са нагибом, револуција и ротација

the spinning and revolving causes the number

доводе до тога да се број сати дневног светла

of hours of daylight in a region to change

у једној области мења током године,

as the year goes by,

with more hours in summer

тако да лети има више сати,

and fewer in winter.

а зими је мање.

So, when the sun is shining on the Earth, it warms up.

Када Сунце сија на Земљи, она се загрева.

After the sun sets, it has time to cool down.

После заласка Сунца, има времена да се охлади.

So, in the summer,

Током лета, сва места

any location that's about 40 degrees north of the equator,

која су око 40° северно од Екватора,

like Hartford, Connecticut,

као Хартфорд у Конектикату,

will get 15 hours of daylight each day

имају 15 сати обданице сваког дана

and 9 hours of darkness.

и 9 сати мрака.

It warms up for longer than it cools.

Загрева се више него што се хлади.

This happens day after day,

И ово се дешава дан за даном,

so there is an overall warming effect.

и крајњи ефекат је загревање.

Remember this fact for later!

Запамтите ово, користиће нам касније.

In the winter, the opposite happens.

Зими се дешава супротно.

There are many more hours of cooling time

Више је времена за хлађење,

than warming time,

него за загревање,

and day after day, this results in a cooling effect.

и дан за даном,

ово има за резултат ефекат хлађења.

The interesting thing is, as you move north,

Занимљива ствар је да се, како идете северно,

the number of daylight hours in summer increases.

број сати обданице лети повећава.

So, Juneau, Alaska would get about 19 hours of daylight

Тако ће Џуно у Аљасци имати 19 сати обданице,

on the same summer day that Tallahassee, Florida gets about 14.

док ће истог летњег дана Талахаси у Флориди имати 14 сати.

In fact, in the summertime at the North Pole,

Заправо, лети на Северном полу,

the sun never sets.

сунце никада не залази.

OK, then, it's all about daylight hours, I've got it!

Океј, све зависи од броја сати обданице, сада је све јасно!

Well, no, there's another important piece to this puzzle.

Ипак не, постоји још један важан део слагалице.

If daylight hours were the only thing

Ако би број сати обданице

that determined average temperature,

било једино што одређује просечну температуру,

wouldn't the North Pole be the hottest place

зар онда Северни пол

не би био најтоплије место северног лета на Земљи

on Earth in northern summer

because it receives 24 hours of daylight

јер је ту 24 часа обданица

in the months surrounding the summer solstice?

у месецима који су око летње дугодневнице?

But it's the North Pole.

Али, то је Северни пол!

There's still icebergs in the water

Тамо су санте леда у води

and snow on the ground.

и снег је на земљи.

So, what's going on?

О чему се овде ради?

The Earth is a sphere

Земља је сфера

and so the amount of solar energy an area receives

и количина енергије Сунца коју нека површина добија

changes based on how high the sun is in the sky,

зависи од висине Сунца на небу,

which, as you know, changes during the day

која се, као што знате, мења током дана

between sunrise and sunset.

од свитања до сумрака.

But, the maximum height also changes during the year,

Највећа висина се такође мења током године

with the greatest solar height during the summer months

са највећом висином Сунца током летњих месеци,

and highest of all at noon on the summer solstice,

а највиша је у подне летње равнодневнице

which is June 21st in the northern hemisphere

која је 21. јуна на северној хемисфери

and December 21st in the southern hemisphere.

и 21. децембра на јужној хемисфери.

This is because as the Earth revolves,

Ово је због тога што, како Земља кружи,

the northern hemisphere ends up tilted away

северна хемисфера буде нагнута даље од Сунца зими,

from the sun in the winter

and toward the sun in summer,

а ка Сунцу лети,

which puts the sun more directly overhead

када је Сунце директно изнад на дуже време.

for longer amounts of time.

Remember those increased summer time daylight hours?

Сећате ли се повећања броја сати обданице током лета?

And solar energy per square kilometer increases

И соларна енергија по квадратном километру се повећава

as the sun gets higher in the sky.

када је Сунце на већој висини на небу.

So, when the sun's at an angle,

Дакле, када је Сунце под одређеним углом,

the amount of energy delivered

количина енергије која стиже

to each square of the sunlit area is less.

на сваки квадратни метар осветљене површине је мања.

Therefore, even though the North Pole is getting 24 hours

Према томе, иако Северни пол добија 24 сата

of daylight to warm up,

дневне светлости за загревање,

the sunlight it receives is very spread out

сунчева светлост коју прима је веома разасута,

and delivers less energy than a place further south,

и даје мање енергије, него на неком јужнијем месту,

where the sun is higher in the sky

где је Сунце више на небу

because it's more tilted toward the sun.

зато што је више искренуто ка Сунцу.

Besides, the North Pole has a lot to make up for.

Осим тога, Северни пол има и много тога да надокнади.

It was cooling down without any sunlight at all

Он се хладио, без имало сунчеве светлости

for 6 months straight.

равно шест месеци.

So, as the seasons change, wherever you are,

Тако, како се годишња доба смењују, где год да се налазите,

you can now appreciate not just the beauty of each new season

сада можете да цените не само лепоту сваког годишњег доба

but the astronomical complexity

већ и астрономску сложеност

that brings them to you.

која вам их доноси.