How Curiosity got us to Mars - Bobak Ferdowsi

Како нас је „Радозналост“ одвела на Марс | Бобак Фердовси (Bobak Ferdowsi) | TED Youth 2012 Talk

Transcriber: Andrea McDonough Reviewer: Bedirhan Cinar

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

About 100 days ago,

Пре око сто дана,

приземљили смо џип од две тоне

we landed a two-ton SUV on the surface of another planet,

на површину друге планете, на површину Марса.

on the surface of Mars.

This is one of the first pictures we took there with our rover,

Ово је једна од првих слика коју је усликао наш ровер.

looking out at Mount Sharp.

Гледа на планину Маунт Шарп.

I kind of cry a little bit,

За мене је ово као, па, мало заплачем,

choke up, when I see this picture.

загрцнем се када видим ову слику.

Why Mars and why do we look at these other planets?

Зашто Марс и зашто гледамо у друге планете?

Part of it is to understand our own planet --

Делом да бисмо разумели сопствену планету; у каквом смо контексту?

what's the context for us?

Живимо на невероватној планети,

We live on this amazing planet, but Mars is a lot like Earth.

а је Марс прилично налик Земљи.

Сличне је величине.

It's similar in size.

During the daytime, it can get up to 70 degrees Fahrenheit.

Током дана, температура се може попети до 21 степена Целзијуса.

So, it's so like Earth, but at the same time,

Толико је сличан Земљи, али у исто време,

this is a barren landscape.

знате, ово је оголели предео;

You don't see any trees, you don't see any cactuses growing,

не видите дрвеће,

не видите да кактуси расту или нешто слично томе.

anything like that.

Данас ћу вам причати о томе како смо стигли са Земље на Марс

Today I'm going to tell you about how we got from Earth to Mars

and why it's so cool.

и зашто је то интересантно.

So one of the things we start with is a blank sheet of paper.

Кренули смо од празног папира.

Знали смо из претходних мисија из 2004. године, „Духа“ и „Могућности“,

We knew from the previous missions in 2004, Spirit and Opportunity,

да је у прошлости постојала вода на Марсу,

there was water on Mars in the past.

али шта је следећи корак?

But what's the next step?

We're looking for an even more fundamental level of,

Тражимо још основнији ниво,

what does it take to have life survive?

шта је потребно да живот опстане.

And so, to have that kind of knowledge and understanding,

Тако, да бисмо стекли, знате, оваква сазнања и разумевање,

we have to carry a mass amount of instruments.

морамо да понесемо огроман број инструмената.

We have to carry the kind of labs

Морамо да понесемо лабораторију

that people have whole rooms devoted to on Earth

које на Земљи обухватају читаве просторије

унутар суштински малог аутомобила.

inside of, essentially, a small car.

And we shrunk it all down

Тако смо је умањили на нешто што има отприлике моју тежину,

to something that weighs about as much as I do,

а затим смо то ставили у ровер који тежи колико и ваша кола.

and then put it inside of this rover that weighs as much as your car does.

Тај ровер је сада на површини Марса,

And that rover is now on the surface of Mars,

but it's so heavy,

али је толико тежак,

and so it kind of takes a special challenge for us

те у неку руку представља посебан изазов за нас

to make it all work and come together.

да учинимо да све ради и уклопи се.

Тако, гледамо своје средство и размишљамо на шта слетети на Марсу.

So we look at our tool of, what do we have to land stuff on Mars?

And one of the options is airbags.

Једна од опција су ваздушни јастуци. Радили смо то и пре.

We've done it before.

Airbags are pretty cool, they bounce around a lot.

Јастуци су прилично добри и доста поскакују.

You could never put a human inside of an airbag,

Никада не бисте могли да ставите човека унутра јер би био згњечен.

because they would get squashed.

But the problem with airbags is, the airbags you see here,

Међутим, проблем са ваздушним врећама је,

са онима које видите, које су приземљиле мањег ровера,

which landed the smaller rover -- it's like 400 pounds, the entire rover --

а ровер тежи око 180 килограма,

were about the size of this room.

да су биле величине ове просторије.

So you can imagine the size of airbags it would take

Можете онда да замислите величину врећа потребних за спуштање

to land a two-ton rover on Mars.

ровера од 2 тоне на Марс.

And they'd have to be made out of materials

Затим, требало би да су од материјала који данас чак и не постоје,

that don't even exist today,

па би то био егзотични материјал

so it'd be some kind of exotic material that we'd have to develop

који морамо да развијемо и који би можда функционисао.

and it may or may not work.

So, what about rockets?

Шта је онда са ракетама?

You know, you see all the rocket ships landing in old movies,

Ово је такође начин.

Видите ракетне бродове који слећу по филмовима,

all rockets on the bottom -- it's a cool idea.

све те ракете на тлу; добра је идеја.

It works when they're pretty light still,

То функционише када су лаке,

али проблем је што ове ракете морају бити прилично снажне

but the problem is, these rockets have to be pretty strong

да бисте лагано слетели на Марс.

to actually softly land you on Mars.

Тако да би оне биле толико снажне

And so they would be so powerful they could dig holes into the ground

да би заправо ископале рупе на тлу,

and then you would just end up inside of a hole

а затим бисте завршили у рупи

and not be able to drive out of it.

и не бисте могли да изађете из ње.

So, not the best design.

Дакле, то није најбоље решење.

But what if I could take the rockets and move them up?

Како би било ако бисмо користили ракете и покренули их навише?

То је оно што смо смислили.

And that's what we came up with.

It's a rocket-powered jet pack; we call it the Sky Crane.

То је заправо ракетни појас

који називамо Небески кран.

Basically, this big rocket sits on top of our rover

Има следећу улогу - налази се на врху нашег ровера

и када смо спремни за слетање,

and when we're ready to land, the rocket hovers in place

ракета лебди на једном истом месту

и полако спуштамо ровера на тло.

and we slowly lower the rover to the ground.

And then we touch down, we're actually on the wheels,

Затим, када додирнемо тло, већ смо на точковима

и спремни смо од првог дана за вожњу.

we're ready to drive, day one.

But in addition to that, the scientists were like,

Као додатак томе, научници су били у фазону:

"We actually want to go somewhere interesting."

„Желимо да одемо на неко интересантно место“.

The last two missions were cool,

Последње две мисије су биле добре,

али су у суштини слетеле негде где је било попут слетања

but they basically landed in what was like landing in the plains or desert.

на равнице или пустињу, а што није много узбудљиво.

Not very exciting.

We all know from the exciting places on Earth like the Grand Canyon,

Знамо за узбудљива места на Земљи, као што је Велики кањон,

а она су за научнике најинтересантнија јер видите све слојеве,

those are, for the scientists, the most interesting,

because you see that whole layer,

видите године и године историје на једном месту.

you see years and years of history all in one place.

The same thing is true for where we landed.

Исто важи за место на које смо слетели.

We wanted to land somewhere that was unique,

Желели смо да слетимо на јединствено место,

које је имало кратерске зидове,

that had this crater wall where things had been dug up for us,

где су ствари биле већ ископане,

где су планине гурале ствари навише.

where mountains were pushing things up.

Проблем је - ако сте слетели уз помоћ старијег система,

But the problem is, if you landed with the older systems,

you could've landed on the side of that mountain and just tumbled off,

можете слетети на обронак планине и само се стропоштати.

Могао би то бити део литице, ивица кратера или огроман камен.

could've been the side of a cliff, the crater wall or a large boulder.

Тако нам је била потребна технологија

So we needed a kind of technology

да нам помогне да слетимо на веома мало подручје,

to help us land in a very small area,

and that was this little guided entry from Apollo.

а то је овај улазак уз навођење из пројекта Аполо.

We took it from the 1960s.

Узели смо га из шездесетих,

We flew over like the manned vehicle, because they have to pick up men,

прелетели преко возила са посадом

јер је требало да покупе људе.

Не можете слетети како вам се прохте.

you can't just land all over the place.

Затим смо слетели, тачно у средину.

And then we landed, like, spot-on in the middle.

And in fact, it was so spot-on that when we did it,

Заправо, било је толико прецизно

да, када смо то учинили,

it was basically like a quarterback launching towards Mars --

могли смо као бек -

знате, лансирање према Марсу

било је као потез бека,

like a quarterback, though, that was in Seattle,

иако је бек био у Сијетлу -

throwing at a receiver that was moving here in Giants Stadium.

да забацимо према хватачу на огромном стадиону.

That's how accurate we were. Kind of awesome.

Толико смо били прецизни; било је невероватно.

Имате само једну прилику,

But you only get one shot,

and so we actually have to design a system

те смо морали да осмислимо систем

that we can build and test and operate,

који можемо да изградимо, тестирамо и којим можемо да управљамо.

and so it's not just about can we get it to Mars,

Не ради се само о томе да га пребацимо на Марс,

but, if it's only one chance,

већ ако имате само једну шансу,

how do you make sure that one chance goes well?

како можете бити сигурни да ће све проћи добро?

So there's all these processes to make sure things are built properly.

Постоје процеси за осигуравање да је све направљено како треба.

Then we go out to the desert and drive around and test it.

Затим одемо у пустињу, возимо се и тестирамо их.

We fly things in F-18s to make sure the radar systems work in high speeds.

Возимо ствари као што је Ф-18

да се уверимо да радарски систем ради при великим брзинама.

Then, most importantly, we test the team to make sure they know how to operate it.

Као најважније, тестирамо тим да знају како да управљају њиме.

Не желимо да случајно промашимо мету због погрешне команде;

We don't want to miss it because we sent the wrong command

and now it's going to be rebooting forever.

не желимо довека да поништавамо команде.

So, that guy Fred there, he did a lot of that.

Момак по имену Фред је пуно радио на овоме.

And then we launched it on this rocket to Mars.

Затим смо га лансирали на ракети за Марс.

Знате, приземљили смо 907 килограма на Марс,

We landed 2,000 pounds on Mars,

but the entire thing was about 10,000 pounds

а све заједно око 4500 килограма, када смо их подигли са Земље -

when we lifted off from Earth,

гориво и соларне зраке

all the fuel and the solar arrays and everything else that we needed.

и све остало што нам је потребно.

Поново смо били прецизни

And, again, we were so accurate

that we landed in this, like, little pin-point on Mars.

и слетели тачно на мало место на Марсу.

In the meantime, though, we had to design a landing system that worked.

У међувремену смо морали да дизајнирамо систем за слетање који је функционисао.

And I told you about the actual physics of it, but here's the catch:

Испричао сам вам о физици, али ево кваке -

Mars is about 14 minutes away from Earth in light speed,

Марс је на удаљености од Земље на око 14 минута брзине светлости,

which means if I try to control it with a joystick,

што значи да му, ако га наводим џојстиком, увек шаљем команде 14 минута раније,

I would be always controlling to 14 minutes in advance,

те то не би функционисало.

so it wouldn't work.

So we had to give it all the smarts and knowledge it needed to make it happen.

Због тога смо морали да уложимо сву потребну памет и знање

да би се то и остварило.

Тако смо уградили све важне делове и алгоритме

So we built in all these smarts and algorithms

and told it here's what you're going to have to do,

и рекли: „Ево шта ћеш морати да урадиш“,

and it goes from basically five times the speed of a speeding bullet

па се креће од брзине 5 пута веће од брзине метка

to about a baby's crawl,

до брзине приближне дечијем пузању

у току приближно 7 минута,

all within about seven minutes,

which are called the seven minutes of terror,

што се назива седмоминутним ужасом,

because I was about to throw up.

а ја умало нисам повратио.

(Laughter)

But today we're on the surface of Mars, and this was one of the panoramas we took

Данас смо на површини Марса

а ово је једна од панорама коју смо усликали пар дана након слетања,

a couple days after we landed,

and it's amazing to me, because you look at this,

а мени је невероватна

јер ако је погледате, видите Велики кањон Колорада,

and can see the Grand Canyon,

you can see your own planet, you can imagine walking on the surface.

можете да видите своју планету, да замислите да ходате по површини.

And so what we're going to do and continue to do

Оно што ћемо урадити и наставити да радимо

је рад на разумевању зашто је Марс посебан

is to understand what makes Mars so special

and what makes Earth even more special

и зашто је Земља још посебнија,

that we're all here together today.

те смо сви ми данас овде заједно.

So we'll see where Curiosity takes us --

Видећемо где ће нас „Радозналост“ одвести, не само као ровер,

not just our rover,

but our sense of exploration.

већ и као осећај при истраживању.

Хвала вам.

Thank you.

(Аплауз)

(Applause)