The story behind your glasses - Eva Timothy

Прича иза ваших наочара - Ева Тимоти (Eva Timothy)

Transcriber: tom carter Reviewer: Bedirhan Cinar

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

Optics, or the enhancement of our natural vision,

Оптика, или побољшање нашег природног вида,

has been one of the biggest catalysts for science over the past 500 years,

била је једна од највећих катализатора за науку током протеклих 500 година.

Interestingly, it wasn't scientific interest, but more practical matters that led to the initial advancements in optics,

Занимљиво је да није научно интересовање,

већ су практичнија питања довела до почетног напретка у оптици,

starting around 1440 when Johannes Gutenberg invented his printing press.

почевши око 1440. године

када је Јохан Гутенберг открио машину за штампање.

In short order, books, which had been a rarity,

Убрзо су књиге, које су биле реткост,

were now becoming a widespread phenomenon.

постајале широко распрострањена појава.

All that new reading material meant more knowledge was circulating,

Сав тај нови материјал за читање значио је да циркулише више знања,

but it also meant that more people were straining their eyes,

али је значио и да више људи напреже очи,

likely as they read by candlelight.

вероватно јер су читали уз светлост свеће.

And while spectacles had been invented in Italy around 1286,

Иако су наочаре откривене у Италији око 1286. године,

the need for reading glasses increased substantially.

потреба за наочарима за читање се значајно повећала.

Now that people could use lenses to see things more clearly,

Сада када су људи могли да користе наочаре да виде ствари јасније,

they started wondering if vision could be enhanced to see things the human eye couldn't perceive by its own devices.

запитали су се да ли се људски вид може побољшати да види ствари

које људско око не може да опази сопственом апаратуром.

Robert Hooke pursued microscopy, and 1665 he published his findings of worlds inside worlds,

Роберт Хук је истраживао микроскопију

и 1665. године је објавио своја открића о свету унутар света,

which he called "cells" in the book "Micrographia."

која је назвао „ћелије“ у књизи „Микрографија“.

Са друге стране,

At the other end of the spectrum,

Галилео је открио телескопско сочиво,

Galileo innovated with telescopic lenses,

and in 1609, he had refined a telescope until he had an instrument powerful enough to see distant objects in the sky

а 1609. године је усавршио телескоп

док није добио инструмент који је моћан толико да види удаљена небеска тела

with an accuracy no one had before him.

прецизно као нико пре њега.

He found that the moon had craters and mountains,

Открио је да Месец има кратере и планине,

that Jupiter had moons of its own, and the whole system governing the earth and space was brought into question.

да Јупитер има сопствене сателите,

а целокупни систем који управља Земљом и свемиром је доведен у питање.

Ипак, нису сви били одушевљени стварима које је Галилео видео.

Not everyone was thrilled with all the things Galileo saw though.

For instance, it was taught at the time that the moon was a perfectly smooth sphere.

На пример, у то време се мислило да је Месец савршено глатка сфера.

Yet here was visual proof that was awfully hard to discount.

Ипак, појавио се визуелни доказ који је било веома тешко заобићи.

Upon finding moons around Jupiter, he also verified what Johannes Kepler had surmised:

По откривању сателита око Јупитера,

такође је потврдио претпоставку Јоханеса Кеплера

that the earth was not the center of the universe,

да Земља није центар универзума,

раскринкавајући још једну централну догму из Галилеових дана.

dispelling another central dogma of Galileo's day.

Затим, скоро тачно годину дана након Галилеове смрти,

Then almost exactly a year after Galileo died,

родио се Исак Њутн.

Isaac Newton was born.

A lot that had been unknown was visible by now,

Много непознатих ствари постало је видљиво до тада,

but much of it was simply the foundation for further questions.

али је доста тога била једноставно основа за постављање даљих питања.

Шта је светлост уопште? И, кад смо код тога, а боја?

What was light anyway? And color, for that matter?

Који то закони управљају Земљом, а који небесима?

What were the laws that governed the earth, and the heavens?

И да ли их можемо ухватити оштрим запажањем?

And could we capture them through keen observation?

Newton experimented extensively with optics,

Њутн је са оптиком нашироко експериментисао

and came to understand light as something of substance,

и почео да схвата светло као нешто слично супстанци,

а боје као саставне делове светла на различитим фреквенцијама.

and colors as components of light at different frequencies.

Before Newton, people widely believed that the color was due to different amounts of light,

Пре Њутна, велики број људи је веровао

да се боја јавља због разлике у количини светла,

with red being lots of light, and blue being mostly dark.

при чему црвена подразумева пуно светла, а плава углавном таму.

Њутонови експерименти са призмом су показали

Newton's prism experiments showed that white light could not only be broken into its component colors with one prism,

не само да се бело светло не може разложити на компоненте кроз призму,

but that a second lens could recompose those colors back into white light again,

већ и да друго сочиво може опет да разложи ове боје у белу боју,

thus showing that color was a matter of light's refraction rather than how light or dark it was.

показујући тако да боја зависи од преламања светла

уместо од тога колико је светло или тамно.

Њутнова проучавања оптике су довела до развоја рефлектора.

Newton's studies of optics led to the development of the reflecting telescope.

This, together with his study of planetary motion, led to his theory of gravitation,

Ово, заједно са проучавањем кретања планета,

водило је ка његовој теорији гравитације,

one of the world's greatest examples of learning to see something invisible

једном од најбољих примера учења на свету да се уочи нешто невидљиво

by observing its effect on things that are visible.

посматрањем његовог дејства на ствари које су видљиве.

So fast forward a few hundred years, and here we stand.

Премотајмо филм неколико стотина година

и ево где се налазимо.

We've evolved from a single lens to optics that reveal the birth of a star in another galaxy,

Развили смо се од појединачних сочива

до оптике која открива рођење звезда у другој галаксији,

or a child developing in the womb,

или дете које се развија у утроби,

или електрон који се окреће око атома.

or an electron whirling around an atom.

У времену када је толико тога видљиво,

At a time when so much is visible, how we see the world around us matters even more than what we see.

то како видимо свет око себе је чак и важније од тога шта видимо.

Will we see a world where everything important has already been discovered?

Да ли ћемо видети свет у ком је све важно већ откривено?

Or will we see one in which yesterday's discoveries are but a doorway to the breakthroughs of tomorrow?

Или ћемо видети свет у ком открића из прошлости

само отварају врата за открића будућности?