How we explore unanswered questions in physics | James Beacham

Translator: Leslie Gauthier Reviewer: Camille Martínez

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

Постоји нешто везано за физику

There is something about physics

што ме је стварно мучило још од времена када сам био дете.

that has been really bothering me since I was a little kid.

Везано је за питање

And it's related to a question

that scientists have been asking for almost 100 years,

које научници постављају већ скоро 100 година

без одговора.

with no answer.

Како се најмање ствари у природи,

How do the smallest things in nature,

честице квантног света,

the particles of the quantum world,

match up with the largest things in nature --

уклапају уз највеће ствари у природи -

planets and stars and galaxies held together by gravity?

планете, звезде и галаксије које на окупу држи гравитација?

As a kid, I would puzzle over questions just like this.

Као дете сам пуно размишљао о оваквим питањима.

Проводио сам време са микроскопима и електромагнетима,

I would fiddle around with microscopes and electromagnets,

and I would read about the forces of the small

читао о силама малих честица

and about quantum mechanics

и квантној механици

and I would marvel at how well that description matched up

и дивио се томе колико су се добро ти описи уклапали

у наша запажања.

to our observation.

Then I would look at the stars,

Затим сам гледао у звезде,

and I would read about how well we understand gravity,

читао о томе колико добро разумемо гравитацију

and I would think surely, there must be some elegant way

и мислио да сигурно постоји некакав елегантан начин

that these two systems match up.

да се ова два система уклопе.

Међутим, није га било,

But there's not.

And the books would say,

а књиге су говориле:

yeah, we understand a lot about these two realms separately,

„Да, веома добро разумемо ова два света одвојено,

али када покушамо да их повежемо математички,

but when we try to link them mathematically,

everything breaks.

све се распадне.“

And for 100 years,

Током 100 година,

ниједна од идеја везаних за решавање ове катастрофе у физици, у основи,

none of our ideas as to how to solve this basically physics disaster,

није подупрта доказима.

has ever been supported by evidence.

And to little old me --

За моју малену, стару верзију,

little, curious, skeptical James --

за малог, радозналог, скептичног Џејмса,

this was a supremely unsatisfying answer.

ово је био крајње незадовољавајући одговор.

Дакле, и даље сам скептично детенце.

So, I'm still a skeptical little kid.

Flash-forward now to December of 2015,

Хајде да брзо прескочимо период до децембра 2015. године,

када сам се нашао усред света физике

when I found myself smack in the middle

of the physics world being flipped on its head.

који се окренуо наглавачке.

It all started when we at CERN saw something intriguing in our data:

Све је кренуло када смо у ЦЕРН-у видели нешто интригантно у подацима -

a hint of a new particle,

наговештај нове честице,

an inkling of a possibly extraordinary answer to this question.

наговештај могућег невероватног одговора на ово питање.

So I'm still a skeptical little kid, I think,

Тако, и даље сам скептично дете, мислим,

but I'm also now a particle hunter.

али сада сам ловац на честице.

Физичар сам у ЦЕРН-овом Великом хадронском сударачу,

I am a physicist at CERN's Large Hadron Collider,

the largest science experiment ever mounted.

највећем научном експерименту који је икада покренут.

It's a 27-kilometer tunnel on the border of France and Switzerland

То је тунел од 27 километара на граници Француске и Швајцарске,

buried 100 meters underground.

закопан 100 метара испод земље.

And in this tunnel,

У овом тунелу

we use superconducting magnets colder than outer space

користимо суперпроводне магнете хладније од свемира

to accelerate protons to almost the speed of light

да бисмо убрзали протоне до скоро брзине светлости

and slam them into each other millions of times per second,

и сударамо их милион пута у секунди,

collecting the debris of these collisions

а затим прикупљамо остатке ових судара

to search for new, undiscovered fundamental particles.

да бисмо трагали за новим, неоткривеним елементарним честицама.

Its design and construction took decades of work

Биле су потребне деценије рада на његовом дизајну и конструкцији

by thousands of physicists from around the globe,

од стране хиљаде физичара са свих страна света,

and in the summer of 2015,

а лета 2015. године

we had been working tirelessly to switch on the LHC

морали смо непрестано да радимо да бисмо покренули сударача

at the highest energy that humans have ever used in a collider experiment.

уз највећу енергију коју су људи икада користили у експерименту сударања.

Now, higher energy is important

Велика енергија је важна

because for particles, there is an equivalence

јер за честице постоји еквиваленција

between energy and particle mass,

између масе и енергије честице,

and mass is just a number put there by nature.

а маса је само број који је тамо поставила природа.

Да бисмо открили нове честице,

To discover new particles,

we need to reach these bigger numbers.

морамо да стигнемо до ових већих бројева,

And to do that, we have to build a bigger, higher energy collider,

а да бисмо то учинили,

морамо да изградимо већи сударач са већом енергијом,

and the biggest, highest energy collider in the world

а највећи сударач са највећом енергијом

is the Large Hadron Collider.

је Велики хадронски сударач.

And then, we collide protons quadrillions of times,

Затим сударамо протоне неколико трилиона пута

and we collect this data very slowly, over months and months.

и веома полако прикупљамо податке месецима и месецима.

And then new particles might show up in our data as bumps --

Затим се нове честице могу појавити међу нашим подацима као испупчења,

мале девијације од онога што се очекује,

slight deviations from what you expect,

little clusters of data points that make a smooth line not so smooth.

мали скупови података који чине да глатка линија више није тако глатка.

For example, this bump,

На пример, ово испупчење,

након вишемесечног прикупљања података 2012. године,

after months of data-taking in 2012,

led to the discovery of the Higgs particle --

водило је ка открићу Хигсове честице,

the Higgs boson --

Хигсовог бозона,

and to a Nobel Prize for the confirmation of its existence.

и ка Нобеловој награди за потврду о његовом постојању.

This jump up in energy in 2015

Овак скок у енергији 2015. године

represented the best chance that we as a species had ever had

био је најбољa шансa коју смо као врста икада имали

of discovering new particles --

за откривање нових честица;

new answers to these long-standing questions,

нових одговора на стара, отворена питања,

because it was almost twice as much energy as we used

јер смо користили скоро два пута већу енергију

when we discovered the Higgs boson.

него када смо открили Хигсов бозон.

Many of my colleagues had been working their entire careers for this moment,

Многе моје колеге су радиле током читаве каријере за овај тренутак

and frankly, to little curious me,

и, искрено, за моју малу, радозналу верзију,

this was the moment I'd been waiting for my entire life.

ово је био тренутак који сам чекао читав свој живот.

So 2015 was go time.

Значи, 2015. година је била година акције.

So June 2015,

Тако је јуна 2015. године

the LHC is switched back on.

сударач поново укључен.

Моје колеге и ја смо престали да дишемо и грицкали смо нокте,

My colleagues and I held our breath and bit our fingernails,

and then finally we saw the first proton collisions

а онда смо коначно видели прве сударе протона

at this highest energy ever.

уз највећу енергију икада искоришћену.

Applause, champagne, celebration.

Аплауз, шампањац, славље.

This was a milestone for science,

Ово је била прекретница за науку,

а нисмо имали појма шта ћемо наћи у овим потпуно новим подацима.

and we had no idea what we would find in this brand-new data.

And then a few weeks later, we found a bump.

Неколико недеља касније нашли смо ново испупчење.

It wasn't a very big bump,

Није то било велико испупчење,

but it was big enough to make you raise your eyebrow.

али је било довољно велико да се заинтригирате.

Међутим, на скали заинтригираности од један до десет,

But on a scale of one to 10 for eyebrow raises,

if 10 indicates that you've discovered a new particle,

ако 10 указује на то да сте пронашли нову честицу,

ова заинтригираност је била четворка.

this eyebrow raise is about a four.

(Смех)

(Laughter)

I spent hours, days, weeks in secret meetings,

Провео сам сате, дане, недеље на тајним састанцима,

arguing with my colleagues over this little bump,

расправљајући се са колегама о овом малом испупчењу,

док смо га чачкали и боцкали најокрутнијим експерименталним штапићима

poking and prodding it with our most ruthless experimental sticks

to see if it would withstand scrutiny.

да бисмо видели да ли може да издржи испитивање.

But even after months of working feverishly --

Међутим, чак и након грозничавог рада од неколико месеци,

sleeping in our offices and not going home,

а спавали смо у канцеларијама и нисмо одлазили кући,

candy bars for dinner,

вечерали смо чоколадице,

испијали огромне количине кафе -

coffee by the bucketful --

physicists are machines for turning coffee into diagrams --

физичари су машине које претварају кафу у дијаграме -

(Laughter)

(Смех)

This little bump would not go away.

Ова малена избочина није хтела да нестане.

So after a few months,

Тако, након неколико месеци,

we presented our little bump to the world with a very clear message:

представили смо нашу малу избочину свету уз веома јасну поруку -

this little bump is interesting but it's not definitive,

ова мала избочина је интересантна, али није дефинитивна,

so let's keep an eye on it as we take more data.

па хајде да је пратимо док прикупљамо још података.

So we were trying to be extremely cool about it.

Дакле, покушавали смо да будемо изузетно опуштени у вези са овим,

And the world ran with it anyway.

а свет је ово прихватио.

The news loved it.

Новинарима се ово свидело.

People said it reminded them of the little bump

Људи су говорили да их подсећа на малу избочину

that was shown on the way toward the Higgs boson discovery.

која се указала на путу ка откривању Хигсовог бозона.

Better than that, my theorist colleagues --

Боље од тога, моје колеге теоретичари -

I love my theorist colleagues --

волим моје колеге теоретичаре -

my theorist colleagues wrote 500 papers about this little bump.

моје колеге теоретичари су написали 500 радова о овој малој избочини.

(Laughter)

(Смех)

The world of particle physics had been flipped on its head.

Свет физике честица окренуо се наглавачке.

But what was it about this particular bump

Ипак, шта је то везано за ову посебну избочину

што је проузроковало да хиљаде физичара постане узнемирено?

that caused thousands of physicists to collectively lose their cool?

This little bump was unique.

Ова мала избочина је била јединствена.

Ова мала избочина је указивала на то

This little bump indicated

that we were seeing an unexpectedly large number of collisions

да видимо неочекивано велики број судара

whose debris consisted of only two photons,

чији су се остаци састојали од само два фотона,

two particles of light.

две честице светлости,

And that's rare.

а то је ретко.

Судари честица нису као судари аутомобила.

Particle collisions are not like automobile collisions.

They have different rules.

Подлежу другачијим правилима.

When two particles collide at almost the speed of light,

Када се две честице сударе приближно брзином светлости,

the quantum world takes over.

сцену преузима квантни свет,

а у квантном свету

And in the quantum world,

these two particles can briefly create a new particle

ове две честице накратко могу да створе нову честицу

that lives for a tiny fraction of a second

која живи мајушни део секунде

before splitting into other particles that hit our detector.

пре него што се разложи на честице које погађају наш детектор.

Imagine a car collision where the two cars vanish upon impact,

Замислите судар аутомобила при ком двоја кола нестану након судара,

бицикл се појављује на њиховом месту -

a bicycle appears in their place --

(Laughter)

(Смех)

And then that bicycle explodes into two skateboards,

а затим бицикл у експлозији створи два скејтборда

which hit our detector.

који погоде наш детектор.

(Смех)

(Laughter)

Hopefully, not literally.

Надамо се, не и буквално.

They're very expensive.

Веома су скупи.

Events where only two photons hit out detector are very rare.

Појава да само два фотона погоде наш детектор је веома ретка.

And because of the special quantum properties of photons,

А због посебних квантних својстава фотона,

there's a very small number of possible new particles --

постоји веома мали број могућих нових честица,

these mythical bicycles --

ових митских бицикала,

које могу створити само два фотона.

that can give birth to only two photons.

But one of these options is huge,

Али једна од ове две опције је огромна,

and it has to do with that long-standing question

а у вези је са старим отвореним питањем

that bothered me as a tiny little kid,

које ме је мучило док сам био мајушно дете,

о гравитацији.

about gravity.

Gravity may seem super strong to you,

Можда вам гравитација делује невероватно снажно,

but it's actually crazily weak compared to the other forces of nature.

али је заправо блесаво слаба ако се упореди са другим природним силама.

I can briefly beat gravity when I jump,

Накратко могу да победим гравитацију док скачем,

but I can't pick a proton out of my hand.

али не могу да покупим протон са длана.

The strength of gravity compared to the other forces of nature?

Снага гравитације у поређењу са другим природним силама?

It's 10 to the minus 39.

Десет на минус тридесет девет.

That's a decimal with 39 zeros after it.

То је децимала коју прати 39 нула.

Worse than that,

Још горе од тога,

all of the other known forces of nature are perfectly described

све друге познате природне силе су савршено описане

by this thing we call the Standard Model,

кроз нешто што називамо „стандардним моделом“,

which is our current best description of nature at its smallest scales,

што је тренутно наш најбољи опис природе у најмањим размерама,

а искрено,

and quite frankly,

то је и једно од најуспешнијих људских достигнућа,

one of the most successful achievements of humankind --

except for gravity, which is absent from the Standard Model.

осим гравитације, која није присутна у стандардном моделу.

It's crazy.

Лудо је.

Као да је већи део гравитације нестао.

It's almost as though most of gravity has gone missing.

We feel a little bit of it,

Осећамо њене делиће,

али где је њен остатак?

but where's the rest of it?

No one knows.

Нико не зна.

Ипак, једно теоретско објашњење предлаже лудо решење.

But one theoretical explanation proposes a wild solution.

Ви и ја,

You and I --

even you in the back --

чак и ви у задњим редовима,

живимо у три просторне димензије.

we live in three dimensions of space.

I hope that's a non-controversial statement.

Надам се да то није спорна изјава.

(Laughter)

(Смех)

All of the known particles also live in three dimensions of space.

Све познате честице, такође, живе у три просторне димензије.

Заправо, „честица“ је само други назив

In fact, a particle is just another name

for an excitation in a three-dimensional field;

за ексцитацију у тродимензионалном пољу;

a localized wobbling in space.

локализовано померање у простору.

More importantly, all the math that we use to describe all this stuff

Још важније је да сва математика коју користимо да опишемо све ове ствари

assumes that there are only three dimensions of space.

претпоставља да постоји само три просторне димензије,

But math is math, and we can play around with our math however we want.

али математика је математика и можемо се њоме играти како хоћемо.

Људи су се дуго и поигравали додатним просторним димензијама,

And people have been playing around with extra dimensions of space

for a very long time,

али је то увек био апстрактни математички концепт.

but it's always been an abstract mathematical concept.

Мислим, само погледајте око себе - ви у задњим редовима, погледајте около -

I mean, just look around you -- you at the back, look around --

there's clearly only three dimensions of space.

јасно је да постоје само три просторне димензије.

But what if that's not true?

Међутим, шта ако то није истина?

Шта ако гравитација која недостаје истиче у неку додатну просторну димензију

What if the missing gravity is leaking into an extra-spatial dimension

that's invisible to you and I?

коју ви и ја не можемо видети?

What if gravity is just as strong as the other forces

Шта ако је гравитација подједнако снажна као и друге силе

if you were to view it in this extra-spatial dimension,

ако бисте је посматрали у овој додатној просторној димензији,

and what you and I experience is a tiny slice of gravity

а заправо осећамо само мајушни део гравитације,

make it seem very weak?

због чега делује као да је веома слаба?

Ако би ово било тачно,

If this were true,

морали бисмо да проширимо наш стандардни модел честица

we would have to expand our Standard Model of particles

да бисмо укључили додатну честицу, хипердимензионалну честицу гравитације,

to include an extra particle, a hyperdimensional particle of gravity,

специјални гравитон који живи у додатним просторним димензијама.

a special graviton that lives in extra-spatial dimensions.

I see the looks on your faces.

Видим вам изразе лица.

You should be asking me the question,

Требало би да ме питате:

„Како ћемо, забога, тестирати ову луду научно-фантастичну идеју,

"How in the world are we going to test this crazy, science fiction idea,

stuck as we are in three dimensions?"

када смо заглављени, као што јесмо, у три димензије?“

The way we always do,

На начин на који то увек радимо,

by slamming together two protons --

сударањем два протона -

(Laughter)

(Смех)

Hard enough that the collision reverberates

довољно јако да судар одјекне

у било којој додатној просторној димензији која постоји,

into any extra-spatial dimensions that might be there,

momentarily creating this hyperdimensional graviton

моментално стварајући овај хипердимензионални гравитон

that then snaps back into the three dimensions of the LHC

који се онда брзо врати у три димензије сударача

and spits off two photons,

и избаци два фотона,

две честице светлости.

two particles of light.

And this hypothetical, extra-dimensional graviton

Овај хипотетички гравитон из додатне димензије

is one of the only possible, hypothetical new particles

једина је могућа хипотетичка нова честица

која има специјална квантна својства

that has the special quantum properties

која би могла изродити избочину од два фотона.

that could give birth to our little, two-photon bump.

Дакле, могућност да се објасне мистерије гравитације

So, the possibility of explaining the mysteries of gravity

and of discovering extra dimensions of space --

и откривање додатне просторне димензије -

perhaps now you get a sense

можда сада почињете да схватате

as to why thousands of physics geeks collectively lost their cool

зашто је хиљаде штреберских физичара колективно изгубило главу

због наше мале избочине од два фотона.

over our little, two-photon bump.

Овакво откриће би исписало нове уџбенике.

A discovery of this type would rewrite the textbooks.

But remember,

Ипак, сетите се,

the message from us experimentalists

порука нас експериментатора

that actually were doing this work at the time,

који смо заправо радили на овоме у то време била је јасна:

was very clear:

треба нам још података.

we need more data.

Са више података,

With more data,

the little bump will either turn into a nice, crisp Nobel Prize --

мала избочина ће се или претворити у фину, свежу Нобелову награду -

(Laughter)

(Смех)

Or the extra data will fill in the space around the bump

или ће додатни подаци попунити простор око избочине

and turn it into a nice, smooth line.

и претворити је у фину, глатку линију.

So we took more data,

Тако, узели смо још података

and with five times the data, several months later,

и уз пет пута више података неколико месеци касније,

our little bump

наша мала избочина

претворила се у глатку линију.

turned into a smooth line.

The news reported on a "huge disappointment," on "faded hopes,"

Новине су извештавале о „огромном разочарењу“, „пропалим надама“

and on particle physicists "being sad."

и о томе да су физичари који се баве честицама тужни.

Given the tone of the coverage,

Судећи по тону насловница,

помислили бисте да смо одлучили да искључимо сударач и одемо кући.

you'd think that we had decided to shut down the LHC and go home.

(Laughter)

(Смех)

But that's not what we did.

Међутим, то није оно што смо учинили.

Ипак, зашто нисмо?

But why not?

I mean, if I didn't discover a particle -- and I didn't --

Мислим, ако нисам открио честицу, а нисам,

ако нисам открио честицу, зашто сам овде и причам са вама?

if I didn't discover a particle, why am I here talking to you?

Зашто нисам само постиђено погнуо главу

Why didn't I just hang my head in shame

and go home?

и отишао кући?

Физичари који се баве честицама су истраживачи,

Particle physicists are explorers.

And very much of what we do is cartography.

а велики део нашег рада је картографија.

Let me put it this way: forget about the LHC for a second.

Да то овако формулишем - заборавите сударач на тренутак.

Замислите да сте истраживач свемира који стиже на удаљену планету,

Imagine you are a space explorer arriving at a distant planet,

searching for aliens.

у потрази за ванземаљцима.

Шта је ваш први задатак?

What is your first task?

To immediately orbit the planet, land, take a quick look around

Да истог тренутка направите круг око планете, приземите се,

баците поглед да видите упечатљиве, очигледне знаке живота

for any big, obvious signs of life,

and report back to home base.

и да известите натраг у базу.

That's the stage we're at now.

То је фаза у којој смо сада.

We took a first look at the LHC

Бацили смо први поглед на сударач

for any new, big, obvious-to-spot particles,

да бисмо уочили нове, упечатљиве, лако приметне честице

and we can report that there are none.

и можемо да кажемо да их нема.

We saw a weird-looking alien bump on a distant mountain,

Видели смо чудну, страну избочину на удаљеној планини,

али када смо се приближили, видели смо да је камен.

but once we got closer, we saw it was a rock.

But then what do we do? Do we just give up and fly away?

Онда, шта ћемо следеће урадити? Да ли ћемо само одустати и отићи?

Absolutely not;

Сигурно је да нећемо;

we would be terrible scientists if we did.

били бисмо грозни научници да то учинимо.

Не, провешћемо неколико деценија у истраживању,

No, we spend the next couple of decades exploring,

mapping out the territory,

у мапирању територије,

просејавајући песак помоћу финог инструмента,

sifting through the sand with a fine instrument,

peeking under every stone,

загледајући испод сваког камена,

бушећи испод површине.

drilling under the surface.

Нове честице се могу појавити одмах

New particles can either show up immediately

as big, obvious-to-spot bumps,

као велике, очигледне избочине

or they can only reveal themselves after years of data taking.

или их можемо открити након година прикупљања података.

Човечанство је тек сад почело истраживање у сударачу помоћу велике енергије

Humanity has just begun its exploration at the LHC at this big high energy,

and we have much searching to do.

и чека нас много истраживања.

But what if, even after 10 or 20 years, we still find no new particles?

Међутим, шта ако чак и после 10 или 20 година не нађемо нове честице?

Изградићемо веће машине.

We build a bigger machine.

(Laughter)

(Смех)

We search at higher energies.

Тражићемо уз већу енергију.

We search at higher energies.

Тражићемо уз већу енергију.

Planning is already underway for a 100-kilometer tunnel

Планирање тунела од 100 километара се већ дешава,

that will collide particles at 10 times the energy of the LHC.

а у њему ће се сударати честице уз 10 пута већу енергију у сударачу.

We don't decide where nature places new particles.

Не одлучујемо где ће природа сместити нове честице.

Ми једино одлучујемо да наставимо да истражујемо.

We only decide to keep exploring.

But what if, even after a 100-kilometer tunnel

Шта ако и након изградње сударача од 100 километара,

or a 500-kilometer tunnel

500 километара

or a 10,000-kilometer collider floating in space

или сударача од 10 000 километара који лебди у свемиру

између Земље и Месеца

between the Earth and the Moon,

we still find no new particles?

и даље не нађемо нове честице?

Then perhaps we're doing particle physics wrong.

Онда можда погрешно приступамо физици честица.

(Laughter)

(Смех)

Можда треба поново да размотримо ствари.

Perhaps we need to rethink things.

Можда нам је потребно више ресурса, технологије, стручног кадра

Maybe we need more resources, technology, expertise

than what we currently have.

од онога што тренутно имамо.

We already use artificial intelligence and machine learning techniques

Већ користимо вештачку интелигенцију и технике учења помоћу машина

in parts of the LHC,

у деловима сударача,

али замислите стварање експеримента у физици честица

but imagine designing a particle physics experiment

using such sophisticated algorithms

који користи толико софистициране алгоритме

that it could teach itself to discover a hyperdimensional graviton.

да сам може да открије хипердимензионални гравитон.

But what if?

Шта би било кад би било? То је најзначајније питање.

What if the ultimate question:

Шта ако чак и вештачка интелигенција

What if even artificial intelligence can't help us answer our questions?

не може помоћи да одговоримо на питања?

What if these open questions, for centuries,

Шта ако је суђено да ова вековима отворена питања

are destined to be unanswered for the foreseeable future?

остану без одговора у догледној будућности?

What if the stuff that's bothered me since I was a little kid

Шта ако је стварима које ме муче откако сам био дете

суђено да остану без одговора у току мог животног века?

is destined to be unanswered in my lifetime?

Then that ...

Онда ће то...

will be even more fascinating.

бити још фасцинантније.

Бићемо приморани да размишљамо на потпуно нове начине.

We will be forced to think in completely new ways.

We'll have to go back to our assumptions,

Мораћемо да се вратимо на наше претпоставке

and determine if there was a flaw somewhere.

и одлучимо да ли негде постоји пропуст.

And we'll need to encourage more people to join us in studying science

Мораћемо и да охрабримо више људи да се прикључе научном раду

since we need fresh eyes on these century-old problems.

јер нам треба нова перспектива за ове проблеме старе један век.

I don't have the answers, and I'm still searching for them.

Немам одговоре и још увек трагам за њима.

Ипак, неко - можда је тренутно у школи,

But someone -- maybe she's in school right now,

maybe she's not even born yet --

можда још увек није рођена -

could eventually guide us to see physics in a completely new way,

на крају би могла да нас наведе да видимо физику на потпуно нови начин

and to point out that perhaps we're just asking the wrong questions.

и да укаже на то да можда само постављамо погрешна питања,

што не би био крај физике,

Which would not be the end of physics,

but a novel beginning.

већ нови почетак.

Хвала вам.

Thank you.

(Applause)

(Аплауз)