Tomás Saraceno: Would you live in a floating city in the sky? (with English subtitles) | TED

Translator: Camille Martínez

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

This is my favorite place on earth,

Ово је моје омиљено место на земљи,

Salar de Uyuni in Bolivia.

Салар де Ујуни у Боливији.

And when it's covered in a thin layer of water,

А када је прекривено танким слојем воде,

у њему се види одраз облака.

it reflects the clouds.

There are days when you feel as if you're floating among the clouds.

Ово су дани када се осећате као да лебдите међу облацима.

But there are days when the horizon disappears;

Али, постоје дани када се хоризонт изгуби;

there's no longer a top or a bottom.

више не постоји врх нити дно.

You feel immersed in something bigger.

Осећате да сте уроњени у нешто веће.

It was there that one night I woke up from a dream,

Тамо сам се једне ноћи пробудио из сна

and I saw that the stars were also reflected on the water.

и видео и одраз звезда у води.

And that wasn't a dream.

А то није био сан.

It was as if you could walk among the stars.

Било је то као да ходате међу звездама.

With every step I took, the stars reverberated under my feet.

Звезде су одзвањале испод мојих ногу са сваким направљеним кораком.

It was like I was floating in the universe among clouds of galaxies.

Било је то као да лебдим у универзуму међу облацима галаксија.

But what's floating there today are not just clouds of galaxies

Али, оно што данас тамо плута нису само облаци галаксија

but also clouds of plastic.

већ и облаци пластике.

These are the footprints we're leaving on the planet.

Ово су трагови које остављамо на планети.

They're signs of an era

Они су знакови нашег времена

in which the behavior of some humans is making a global impact

у којој понашање неких људи оставља глобалне последице

on our ecosystems.

на наше екосистеме.

This era is called the Anthropocene.

Ова ера се назива антропоцен.

There's also another type of toxic clouds that float in the air,

Постоји још једна врста отровних гасова који лебде у ваздуху,

like the ones that form from carbon dioxide emissions

као што су гасови који настају од емисија угљен-диоксида

and from the burning of fossil fuels -- oil, carbon, gas --

и сагоревања фосилних горива - уља, угљеника, гаса -

clouds that, when we see them,

облаци који, када их видимо,

pollute our dreams.

загађују наше снове.

I don't know about all of you,

Не знам за вас,

but I've always dreamed of floating among the clouds.

али ја сам одувек сањао да плутам међу облацима.

Maybe today we can imagine together other types of clouds,

Можда данас можемо заједно да замислимо другачије врсте облака,

clouds we can live with.

облаке са којима можемо да живимо.

If you're wondering about that photo, I'll explain:

Ако се питате везано за ову фотографију, објаснићу -

it looks like a collage or photomontage -- something weird.

изгледа као колаж или фотомонтажа; нешто чудно.

No; it's reality.

Не; то је стварност.

But sometimes I ask myself: What is reality?

Али, понекад се запитам шта је стварност.

According to Alexander Kluge:

Према Александру Клугеу:

"Human beings are not interested in reality.

„Људска бића не интересује стварност.

They can’t be; it’s part of the human essence.

Не може их интересовати; то је део људске суштине.

They have desires.

Она имају жеље.

These desires are totally opposed to any form of reality.

Ове жеље су потпуно супротне било каквом облику стварности.

They prefer to lie

Она радије обмањују себе

than to become divorced from their desires."

него што се одвајају од својих жеља.“

But how can we learn to float among the clouds?

Али, како можемо научити да плутамо међу облацима?

As an artist, I thought we could start building a flying museum.

Као уметник, мислио сам да бисмо могли кренути од летећих музеја.

You're probably wondering: With plastic bags?

Вероватно се питате: „Са пластичним кесама?“

In 2007, with a community of people all over the world,

Године 2007, уз заједницу људи широм света,

we began to collect used plastic bags --

почели смо да сакупљамо искоришћене пластичне кесе;

not new ones.

не нове.

And we washed them,

Опрали смо их,

we cut them up,

исекли,

we glued them together,

залепили једне за друге

and we began to draw on them,

и почели да цртамо на њима

creating a huge canvas.

и стварамо огромно платно.

We made a collection of drawings,

Направили смо колекцију цртежа,

of personal stories

личних прича

and of friendships.

и пријатељстава.

And when you join them,

А када их спојите,

bend them and fold them,

савијете и пресавијете,

it creates a space full of air.

то ствара простор пун ваздуха.

When the sun comes up from the horizon,

Када се сунце појави на хоризонту,

the museum rises up to the sky.

музеј се уздигне на небу.

That's why we call it, "The Aero-Solar Museum."

Због тога га зовемо „Аеросоларни музеј“.

And from this simple idea,

Из ове једноставне идеје

we learned how to float in the air in a radically new way,

научили смо како да плутамо у ваздуху на радикално нови начин,

without using any type of fuel.

без коришћења икаквог горива.

The difference in temperature between the interior and the exterior

Разлика у температури између унутрашњости и спољашњости

is what makes us rise up.

утиче на то да полети.

That way,

На тај начин

we don't use fossil fuels or helium or hydrogen;

не користимо фосилна горива, хелијум ни водоник;

we don't use solar panels

не користимо соларне панеле,

or batteries or motors.

батерије ни моторе.

We discovered a way that's simple, clean and accessible to the whole world

Открили смо начин који је једноставан, чист и приступачан целом свету

to lift ourselves up.

да се подигнемо у ваздух.

I remember when I was at NASA in 2009 with 120 engineers.

Сећам се периода када сам радио у Наси 2009. године са 120 инжењера.

You guys know, too, when you go up in a plane,

И ви знате да су у авиону

the control panels are gigantic.

контролне табле огромне.

And what we're doing is really complex,

Оно што што смо радили било је заиста сложено,

and when I started coming in with the plastic bags, saying,

а када сам се појавио са пластичним кесама и рекао:

"But we have a different way ..."

„Али имамо другачији начин...“,

људима је било тешко да разумеју тај концепт.

people had a hard time understanding the concept.

Када смо увидели моћ ове идеје започели смо нову еру,

Seeing the power of this idea,

we started to initiate a new era;

one that would leave behind the violence of the Anthropocene

која би иза себе оставила насиље антропоцена

and give way to a new era,

и утабала пут новој ери,

which we call the "Aerocene" --

коју зовемо „аероцен“,

an era of ecological awareness,

што је ера еколошке свести,

in which we learn to float together, live together in the air,

у којој учимо да лебдимо заједно, да заједно живимо у ваздуху

and come to an ethical commitment

и постигнемо етичку приврженост

with the atmosphere and with planet earth.

атмосфери и планети Земљи.

That's why I've brought this backpack today.

Зато сам данас донео овај ранац.

Let's see ...

Да видимо...

OK. This is a balloon that we also refer to as a sculpture.

Добро. Ово је балон који називамо и скулптуром.

And if it's sunny out tomorrow, we can go out and fly --

Ако сутра буде сунчан дан, можемо да изађемо и да га пустимо да лети,

though, no, the weather in Vancouver isn't --

мада, не, време у Ванкуверу није...

(Laughter)

(Смех)

it's not very ...

Није баш...

very favorable.

одговарајуће.

So, what other features does it have?

Па, које друге особине има?

It has sensors that, when it moves,

Има сензоре који, када се креће,

make sort of drawings in the air.

цртају некакав цртеж у ваздуху.

It also has other sensors.

Има и друге сензоре.

I always think that first you have to feel it,

Одувек мислим да прво треба да осетите,

and then you can measure it;

а затим можете и да то измерите;

you need to hear the sounds of the atmosphere,

треба да чујете звукове атмосфере,

of the climate, of the hot air,

климе, топлог ваздуха

in order to then measure the ozone,

да бисте затим измерили озон,

the carbon dioxide.

угљен-диоксид.

We're developing these sensors

Усавршавамо ове сензоре

together with different communities all over the world

заједно са различитим заједницама широм света

in order to reconnect with the climate, the temperature and the environment,

да бисмо се поново повезали са климом, температуром и животном средином,

because there are other species in the air;

јер постоје друге врсте у ваздуху;

in these excursions towards the atmosphere,

на овим екскурзијама на путу ка атмосфери нисмо сами.

we're not alone.

Ваздух је пун животних облака.

The air is full of clouds of life.

Живимо на дну океана ваздуха.

We live at the bottom of an ocean of air.

And this same sculpture,

А иста ова скулптура,

this exact one in my hands,

баш ова у мојим рукама,

flew 375 miles -- 12 hours -- from Germany to Poland,

прешла је пут од 600 километара, 12 сати, од Немачке до Пољске,

on a fuel-free trip.

без коришћења горива.

But it wasn't free from crossing borders.

Али, није могла слободно да пређе границе.

The trip was much more complicated than what we imagined;

Пут је био много компликованији него што смо замишљали;

air space is as regulated and militarized

ваздушни простор је уређен и милитаризован

as land space.

као и копнени.

To fly using the winds, the heat of the sun

Летење уз помоћ ветрова, топлоте сунца

and the radiant energy of the earth

и енергије зрачења Земље

is complex and beautiful.

сложено је и лепо.

But even more complex will be getting the permits

Али, још је компликованије добити дозволе

to cross the air space of each of the different countries

за прелазак преко ваздушног простора појединачних, различитих земаља

that we fly over using wind.

изнад којих летимо користећи ветар.

At COP21, the Paris Climate Conference,

На COP21-у, Париској конференцији о климатским променама,

we presented these spherical sculptures

представили смо ове сферичне скулптуре

that could transport us all over the world.

које нас могу превозити по целом свету.

But how can we fly using the wind to arrive at our destination?

Али, како да летимо користећи ветар да бисмо стигли на наше одредиште?

Together with MIT, we developed a program

Заједно са МИТ-ом смо развили програм

that predicts how we can navigate the wind highways.

који предвиђа начине на које можемо управљати „ветропутевима“.

For example, if I had to return to Berlin from Vancouver,

На пример, ако бих морао да се вратим у Берлин из Ванкувера,

the first thing I would need to do is choose an altitude.

прво бих морао да изаберем надморску висину.

At different altitudes, there are different directions

На различитим надморским висинама постоје различити правци и брзине.

and different speeds.

The red line is tomorrow and the orange, the day after tomorrow.

Црвена линија означава сутрашњи дан, а наранџаста важи за прекосутра.

And there it goes.

И ево га.

You can see, the best day to fly back to Berlin --

Видите да је најбољи дан да се вратите за Берлин -

so now, traveling using only wind --

да путујете само уз коришћење ветра -

is in six days.

за шест дана.

And we can get to 105 miles from the center of Berlin

И можемо да стигнемо до око 170 километара од центра Берлина

without burning a single drop of fuel,

без сагоревања имало горива,

being transported only by wind currents.

путујући само помоћу ветра.

So we thought that these trajectories that we drew with the wind

Тако смо помислили да ове путање ветра које смо исцртали

могу постати ознаке које проглашавају „Дан независности од фосилних горива“.

could become signatures, declaring "Independence from Fossil Fuels Day."

More and more of us are experiencing the air

Све више нас доживљава ваздух на другачији начин.

in a different way.

You're all familiar with Earth Day.

Познат вам је Дан планете Земље.

Мислимо да треба да славимо и Дан ваздуха -

We think we should also celebrate Air Day:

it's a pact that we make with the earth,

пакт који склапамо са Земљом,

an ethical commitment to the atmosphere.

етичку посвећеност атмосфери.

But let's keep thinking and dreaming.

Али, наставимо да размишљамо и сањамо.

We've learned that the bigger the sculptures are,

Схватили смо да, што су скулптуре веће,

the more weight they can lift.

могу подићи већу тежину.

Remember,

Сетите се,

they rise up only with hot air that's been heated by the sun.

оне полећу само уз помоћ топлог ваздуха који загрева Сунце.

Using this approach, we can learn to build gardens in the air.

Ако користимо овај приступ,

можемо научити да направимо баште у ваздуху.

Could we one day live in a garden the size of the earth?

Да ли бисмо једног дана могли да живимо у башти величине Земље?

Could we live in an ecosystem floating among the clouds?

Да ли бисмо могли да живимо у екосистему који лебди међу облацима?

Answering these questions isn't just a technological challenge;

Проналажење одговора на ова питања није само технолошки изазов;

it's a way to reexamine the freedom of movement between countries,

то је начин да се преиспита слобода кретања између земаља

and of overcoming the political, social, cultural and military restrictions

и да се превазиђу политичка, друштвена, културолошка и војна ограничења

of contemporary societies.

савремених друштава,

Because in the end,

зато што, на крају крајева,

the air belongs to everybody

ваздух припада свима

и не зависи ни од једне владе.

and doesn't answer to any government.

(Applause)

(Аплауз)

And like we said earlier,

Као што смо поменули раније,

our imagination is the force that allows us to create these places.

наша машта је сила која нам омогућава да направимо ова места.

This is an installation I did

Ово је објекат који сам направио

at the Metropolitan Museum of Art in New York.

у Музеју уметности Метрополитен у Њујорку.

It asks the question:

Он намеће питање

What might these transnational spaces be like?

какви могу бити ови транснационални простори.

And once we inhabit those spaces, we need to learn how to move within them,

Када их населимо, морамо да научимо како да се крећемо у њима,

to walk among the clouds,

да ходамо међу облацима,

where every movement affects everyone else's movements;

где сваки покрет утиче на кретање друге особе;

the body weight and proximity between people

тежина тела и удаљеност између људи

will cause the space to expand ...

проузроковаће да се простор прошири

or contract.

или сузи.

There we are, suspended 72 feet in the air.

Ево нас док лебдимо у ваздуху на висини од око 20 метара.

When two or more people get too close together,

Када се двоје или више људи сувише приближи,

even those farthest away are affected --

то утиче чак и на оне најудаљеније -

everyone falls to the same spot.

сви падају до истог места.

These are fragile ecosystems.

Ово су крхки екосистеми.

And it's between these spheres that we build nets that connect us.

А између ових сфера градимо мреже које нас повезују.

There are moments when we have to face the void,

Има тренутака када морамо да се суочимо са празнином,

and fear can paralyze us.

а страх нас може паралисати.

One of the most beautiful things about this exhibit

Најлепша ствар код овог експоната

is the sense of solidarity generated

је осећај солидарности

when we face these new "aero-graphs."

који се ствара када се сусретнемо са овим новим „аерографиконима“.

Finally,

На крају,

let me tell you one last story.

дозволите да вам испричам последњу причу.

On July 16, 1945,

Шеснаестог јула 1945. године,

on the White Sands of New Mexico,

у Вајт Сендсу у Новом Мексику,

an atomic bomb was detonated for the first time.

први пут је експлодирала атомска бомба.

As a result of this explosion,

Као резултат ове експлозије,

a cloud of radioactive particles disseminated all over the earth,

облак радиоактивних честица распршио се широм планете,

marking the beginning of the Anthropocene era.

означавајући почетак ере антропоцена.

Seventy years later, on November 8, 2015,

Седамдесет година након тога, 8. новембра 2015. године,

in the same place,

на истом месту

another event occurred.

десило се нешто друго.

For the first time in history,

Први пут у историји

we lifted a person into the air using only the sun,

подигли смо особу у ваздух само уз помоћ сунца,

without burning any fossil fuels.

без сагоревања фосилних горива.

As the sun rose up above the horizon,

Док се сунце уздизало изнад хоризонта

we rose up, too,

и ми смо се уздигли,

silently,

тихо,

slowly,

полако,

with no explosions.

без експлозија.

We felt as if gravity had been inverted;

Осетили смо као да се гравитација преокренула;

it wasn't pulling us toward the center of the earth,

није нас вукла ка средишту Земље,

but toward the universe.

већ ка универзуму.

If Neil Armstrong said, when he walked on the moon,

Ако је Нил Армстронг рекао, док је ходао по Месецу:

"That's one small step for man,

„Ово је мали корак за човека,

one giant leap for mankind,"

али огроман за човечанство“,

perhaps what we ought to ask ourselves is:

можда треба да се запитамо

What steps do we need to take today?

који је следећи корак који треба да направимо.

In the Aerocene era,

У ери аероцена,

our steps are much smaller, but radically different;

наши су кораци неупоредиво мањи, али радикално другачији;

they're steps that began with a bag full of air and wishes,

то су кораци који су започели са торбом пуном ваздуха и жеља,

but that can carry us to independence from fossil fuels

али нас могу одвести до независности од фосилних горива

and the opportunity to celebrate Air Day;

и прилике да славимо Дан ваздуха;

то су кораци који неће оставити трагове на другим планетама

steps that won't leave footprints on other planets

until we've learned to walk in the atmosphere of this one.

све док не научимо да ходамо у атмосфери ове планете.

The landscapes are tiny

Предели су мајушни

and the steps are tiny,

и кораци су мајушни,

but I hope we can take them together.

али се надам да их удружени можемо направити.

And I'm sure that these steps will lead us much further than the moon,

Сигуран сам да нас ови кораци могу водити много даље од Месеца,

so we can learn to float with our feet on the ground.

да бисмо могли да научимо да лебдимо док чврсто стојимо на земљи.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)