Cannibalism in the animal kingdom - Bill Schutt

Prevodilac: Mirjana Čutura Lektor: Tijana Mihajlović

In the deserts of the American Southwest,

У пустињама америчког југозапада

spadefoot toad tadpoles hatch in tiny oases.

пуноглавци чешњарке се излежу у малецким оазама.

Until they develop into toadlets, they can’t survive outside of water,

Док се не развију у мале жабе, не могу да опстану изван воде,

but these ponds are transient and quickly evaporate.

али ова језерца су непостојана и брзо нестану.

The tadpoles are in a race against the clock

Пуноглавци су у трци са временом

to grow up before their nurseries disappear.

да порасту пре него што њихово обданиште нестане.

Скоро преко ноћи неки младунци нарасту невероватно пуно.

So nearly overnight, some of the brood explode in size.

They use their jack-o-lantern teeth and huge jaw muscles

Користе шиљасте зубе и огромне мишиће вилице

to devour their smaller pond mates.

да прождру своје мање другаре у језерцету.

Nourished by this extra fuel,

Уз ову додатну храну,

they develop quicker, leaving the pond before it can dry out.

брже се развијају и напуштају језерце пре него што пресуши.

The spadefoot toad is far from the only animal

Далеко од тога да је чешњарка једина животиња

to eat members of its own species as a normal part of its life cycle.

која једе припаднике своје врсте као нормални део животног циклуса.

All of these animals do.

Све ове животиње то раде.

If that surprises you, you’re in good company.

Ако вас то изненађује, нисте једини.

Until recently, scientists thought cannibalism

Донедавно су научници мислили да је канибализам

was a rare response to starvation or other extreme stress.

ретка реакција на глад или друге екстремне стресове.

Well-known cannibals,

Добропознати канибали,

like the praying mantis and black widow spider,

као што су богомољка и црна удовица,

were considered bizarre exceptions.

сматрани су бизарним изузецима.

But now, we know they more or less represent the rule.

Међутим, сада знамо да они мање-више представљају правило.

While it may seem counterproductive

Иако може деловати контрапродуктивно

for members of the same species to eat each other,

да припадници исте врсте једу једни друге,

cannibalism can promote the survival of the species as a whole

канибализам може потпомоћи опстанак врсте у целини

by reducing competition,

тако што смањује конкуренцију,

culling the weak,

врши селекцију слабих

and bolstering the strong.

и подржава јаке.

Some species, like the spadefoot toad,

Неке врсте, као што су чешњарке,

cannibalize in response to environmental pressures.

једу припаднике своје врсте због притисака из околине.

Their situation is precarious,

Њихова ситуација је неизвесна,

but cannibalism for them isn’t a last-ditch attempt to avoid starvation.

али канибализам за њих није једини преостали покушај да избегну глад,

Rather, it’s a way to more quickly outgrow a stage

већ начин да брже прерасту фазу развоја

where they’re especially vulnerable to predation

у којој су нарочито подложни грабљивицама

or dangerous environmental conditions.

или опасним условима животне средине.

Other species, including many fish,

Остале врсте, укључујући многе рибе,

indiscriminately cannibalize each other during foraging behavior.

насумице једу припаднике своје врсте док траже храну.

Рибе доносе на свет велики број младунаца,

Fish produce large numbers of tiny young,

and adults exhibit about as much individual recognition of their offspring

а одрасле рибе разликују своје младе

as humans do for a handful of raisins.

исто као што људи разликују шаку сувог грожђа.

Икра, ларве и млађ су лако доступни и изузетно храњиви оброци,

Fish eggs, larvae, and juveniles are easily available, nutrient-rich meals,

and with thousands of eggs in a clutch,

а уз хиљаде јаја у групи,

plenty are still available to hatch after the adults have snacked.

из многих ће се излећи млади након што су одрасли ужинали.

Baby fish aren’t just at risk of being cannibalized by adults—

Младим рибама не прети само опасност да ће их појести одрасле рибе -

siblings eat each other too.

браће и сестре једу једни друге, такође.

Sand tiger shark eggs develop and hatch

Јаја тиграсте ајкуле се развијају и излежу

inside their mother’s oviducts at different times.

у мајчиним јајоводима у различито време.

When the hatchlings run out of yolk from their own eggs,

Када младима понестане жуманцета из сопственог јајета,

they eat the other eggs and hatchlings

једу остала јаја и младе

until one baby shark from each oviduct remains.

све док по једно младунче ајкуле не остане у сваком јајоводу.

When they emerge, the young sharks are well-nourished, experienced predators

Када се појаве, младе ајкуле су добро ухрањене, искусне грабљивице

who stand a better chance of surviving.

које имају боље изгледе за опстанак.

Even when they aren’t consumed for nutrition,

Чак и ако их не поједу због прехране,

young animals are especially vulnerable to cannibalism.

младе животиње су нарочито подложне канибализму.

Hamsters,

Хрчкови,

rats,

пацови

and other rodent mothers

и остале женке глодара

will eat some of their young if they’re sick,

једу своје младе ако су болесни, мртви

dead,

or simply too numerous to feed.

или ако их једноставно има превише да их прехране.

In other mammals, including bears and lions,

Код осталих сисара, укључујући медведе и лавове,

males will kill offspring sired by another.

мужјаци убијају младунце других мужјака.

That’s because childless females become receptive to mating more quickly

То се дешава јер женке без младунаца брже постају плодне

than if they were caring for a cub.

него када одгајају младунце.

Да не би протраћили хранљиво месо, мужјаци онда поједу мртве младунце.

Rather than waste nutritious meat, the males then eat the dead cubs.

Meanwhile, cannibalism is less common in birds than in other groups,

Међутим, канибализам је мање присутан код птица него код других врста,

but certain species will eat diseased or dead hatchlings

али поједине врсте једу оболеле или мртве птиће

as a way of disposing of the bodies before they can attract maggots.

да би се решиле лешева пре него што привуку црве.

When adults eat each other, males are cannibalized more often than females,

Када одрасле јединке једу једна другу, мужјаци су чешће поједени него женке,

usually during mating and generally because they’re smaller.

обично током парења и углавном због тога што су мањи.

Male Australian redback spiders mate with much larger females.

Мужјаци аустралијског црвеног паука се паре са много већим женкама.

Rather than scrambling away after mating, the tiny male does a somersault,

Уместо да отпузи након парења, мајушни мужјак направи колут

bringing his abdomen into contact with his mate’s mouthparts.

и доведе свој стомак у додир са устима своје партнерке.

The female showers him with enzyme-rich gut juice and consumes his abdomen.

Женка га прекрива стомачним соком богатим ензимима и поједе његов стомак.

Males not killed in the initial mating crawl back into the fray,

Мужјаци који нису убијени током првог парења отпузају назад у битку,

often half-eaten,

често полупоједени,

to mate again, after which they’re dispatched to the spider pantry.

да се поново паре након чега бивају послати у паучји шпајз.

So not only does the male provide the female with his sperm,

Мужјак не само да обезбеђује сперму за женку,

but he also provides her with a nutritious meal

већ јој пружа и хранљиви оброк

to better ensure that she’ll survive to pass on his genes.

да би боље осигурао њен опстанак и наставак своје лозе.

All in all, it’s clear that cannibalism is

Све у свему, јасно је да је канибализам

as much a part of life in the animal kingdom

део живота у животињском царству,

as other, better-recognized behaviors.

као и остала, боље позната понашања.

As we sink our teeth into the evidence of cannibalism in nature,

Док заривамо зубе у доказе о канибализму у природи,

we might ask ourselves,

можемо се упитати

what else have we missed by applying human standards to the natural world?

шта смо још пропустили док смо примењивали људске стандарде на природу.