Who built Great Zimbabwe? And why? - Breeanna Elliott

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

Протежући се преко пространства са раштрканим дрвећем у Јужној Африци,

леже величанствени остаци Великог Зимбабвеа,

средњовековног града од камена запањујућег богатства и угледа.

Смештена у данашњој држави Зимбабве,

то је друга по величини позната рушевина у Подсахарској Африци,

друга само у односу на египатске пирамиде.

Али, историја овог града је прекривена велом контроверзије

која је одређена споровима око тога ко га је и зашто изградио.

Његово име потиче од речи „мадзимбабве“ из језика шона,

што значи велика кућа од камена,

због огромних камених зидова који иду у висину скоро десет метара

и протежу се дужином од око 250 метара.

Због своје величанствености и историјске важности

проглашен је локалитетом светске баштине од стране Унеска 1986. године.

Током 14. и 15. века био је то развијен град.

Простирући се на површини од скоро осам квадратних километара,

Велики Зимбабве су чинила три главна дела:

комплекс на брду, где је живео краљ,

велики ограђени простор, резервисан за чланове краљевске породице,

и комплекс у долини у ком су живели обични грађани.

Владари су били моћне економске и религијске вође региона.

На свом врхунцу,

град је имао ужурбано становништво од 18 000 људи

и био је један од главних афричких центара за трговину у то време.

Развој града је омогућила утицајна улога Великог Зимбабвеа

у међуконтиненталној трговинској мрежи.

Повезан са неколико кључних градова-држава дуж источноафричке свахилијске обале,

био је део већих путева трговине на Индијском океану.

Град се богатио кроз контролисање извора

трговине предметима који су се највише ценили:

златом,

слоновачом

и бакром.

Уз трговачку моћ је могао да прошири утицај

на друге континенте,

подстичући значајно присуство арапских и индијских трговаца

током врхунца свог развоја.

Археолози су од тада склапали делове приче из ове историје

кроз артефакте који су откривени на овом локалитету.

Било је ту грнчарије и предмета од стакла из Азије,

као и новчића искованих у приобалском трговачком граду Килва Кисивани,

удаљеном преко 2.400 километара.

Такође су пронашли фигуре птица од талка

за које се сматра да представљају сваког појединачног владара града,

а кости телади које су ископане само у близини краљевске резиденције

показују да се исхрана елите разликовала од исхране обичног становништва.

Ови трагови су довели и до теорија о опадању моћи града.

До средине 15. века,

грађевине у Великом Зимбабвеу су скоро једина ствар која је опстала.

Археолошки налази указују на пренасељеност

и санитарне проблеме као узроке,

удружене са исцрпљивањем земље, што је изазвала претерана употреба.

На крају, како су усеви пропадали, а услови у граду се погоршавали,

сматра се да се становништво Великог Зимбабвеа осуло

и створило оближње државе, Мутапу и Торву.

Неколико векова касније, нова фаза утицаја Великог Зимбабвеа

почела је да се одвија у политичким круговима,

пошто су људи расправљали о томе ко је изградио познати град од камена.

Током европске колонизације Африке,

расистички колонијалистички званичници

тврдили су да рушевине не могу бити афричког порекла.

Тако, у недостатку постојећег детаљног писаног сведочења,

они су се ослањали на митове

да би објаснили величанственост Великог Зимбабвеа.

Неки су тврдили да је град потврђивао библијску причу о краљици из Сабе

која је живела у богатом граду.

Други су тврдили да су га изградили антички Грци.

Затим је, у раном 20. веку, након детаљног ископавања локалитета,

археолог Дејвид Рендал-Мекајвер

представио јасне доказе да су Велики Зимбабве

изградили староседеоци.

Ипак, у то време је бела, мањинска колонијална власт у земљи

трагала за начинима да дискредитује ову теорију

јер је доводила у питање легитимитет њихове владавине.

Заправо је та власт активно охрабривала историчаре

да стварају извештаје који су доводили у питање афричко порекло града.

Временом се, међутим, појавило невероватно много доказа

који су идентификовали Велики Зимбабве као афрички град

који су изградили Африканци.

Током 1960-их и '70-их,

Велики Зимбабве је постао важан симбол афричког националистичког покрета

који се ширио континентом.

Данас су рушевине Великог Зимбабвеа

на које алудира птица од талка на застави Зимбабвеа

и даље извор националног поноса и културолошке вредности.