Avi Rubin: All your devices can be hacked

Translator: Joseph Geni Reviewer: Morton Bast

Prevodilac: Miloš Milosavljević Lektor: Mile Živković

I'm a computer science professor,

Ја сам професор информатике

and my area of expertise is

и моја специјалност је

computer and information security.

безбедност компјутера и информација.

When I was in graduate school,

Док сам био на постдипломским студијама,

I had the opportunity to overhear my grandmother

случајно сам чуо своју бабу

describing to one of her fellow senior citizens

како описује једној својој старијој пријатељици

what I did for a living.

оно чиме се ја бавим.

Apparently, I was in charge of making sure that

По њој, ја сам био задужен за то

no one stole the computers from the university. (Laughter)

да нико не украде компјутере са универзитета. (Смех)

And, you know, that's a perfectly reasonable thing

То је било логично да помисли,

for her to think, because I told her I was working

јер сам јој рекао да сам задужен

in computer security,

за безбедност компјутера

and it was interesting to get her perspective.

и било је занимљиво чути њено виђење.

But that's not the most ridiculous thing I've ever heard

Али то није било најсмешније што сам чуо

anyone say about my work.

да неко каже за мој посао.

The most ridiculous thing I ever heard is,

Најсмешнија ствар коју сам чуо је

I was at a dinner party, and a woman heard

кад сам био на једној вечери, jедна жена је чула

that I work in computer security,

да радим на безбедности компјутера

and she asked me if -- she said her computer had been

и рекла ми је да је њен компјутер

infected by a virus, and she was very concerned that she

заражен вирусом, и забринула се

might get sick from it, that she could get this virus. (Laughter)

да се и она не зарази од тог вируса. (Смех)

And I'm not a doctor, but I reassured her

Ја нисам доктор, али сам јој рекао

that it was very, very unlikely that this would happen,

да је врло мало вероватно да ће се то десити,

but if she felt more comfortable, she could be free to use

али ако жели, може да користи

latex gloves when she was on the computer,

рукавице од латекса док је за компјутером

and there would be no harm whatsoever in that.

и да то не може да штети.

I'm going to get back to this notion of being able to get

Вратићу се на ову могућност

a virus from your computer, in a serious way.

да се заиста заразите од свог компјутера.

What I'm going to talk to you about today

Данас ћу вам говорити

are some hacks, some real world cyberattacks that people

о неким стварним хакерским упадима

in my community, the academic research community,

које су извели људи у мојој академској заједници

have performed, which I don't think

за које мислим

да већина људи не зна

most people know about,

and I think they're very interesting and scary,

и који су, ја мислим, интересантни и застрашујући.

and this talk is kind of a greatest hits

Овај говор је нешто као "највећи хитови"

of the academic security community's hacks.

хаковања академске компјутерске безбедности.

Ниједан од ових радова није мој. Све су радови

None of the work is my work. It's all work

that my colleagues have done, and I actually asked them

мојих колега, а ја сам их замолио

for their slides and incorporated them into this talk.

за слајдове и укључио их у овај говор.

So the first one I'm going to talk about

Први о којем ћу говорити су

are implanted medical devices.

медицински импланти у виду уређаја.

Now medical devices have come a long way technologically.

Медицински уређаји су технолошки веома напредовали.

You can see in 1926 the first pacemaker was invented.

Можете видети да је први пејсмејкер направљен 1926.

1960, the first internal pacemaker was implanted,

Године 1960, уграђен је први унутрашњи пејсмејкер,

hopefully a little smaller than that one that you see there,

мало мањи од овог ког видите, претпостављам,

and the technology has continued to move forward.

и технологија је наставила да напредује.

In 2006, we hit an important milestone from the perspective

Година 2006. је била важна прекретница што се тиче

of computer security.

компјутерске безбедности.

And why do I say that?

Зашто то кажем?

Because that's when implanted devices inside of people

Зато што су тада уређаји који се уграђују људима

started to have networking capabilities.

добили способност умрежавања.

One thing that brings us close to home is we look

Ево једног који нам је лично важан.

at Dick Cheney's device, he had a device that

Погледајмо уређај Дика Чејнија. Он је имао уређај

pumped blood from an aorta to another part of the heart,

који је пумпао крв из аорте у други део срца

and as you can see at the bottom there,

и као што можете да видите на дну,

it was controlled by a computer controller,

контролисао га је компјутер,

and if you ever thought that software liability

и ако сте икада мислили да безбедност компјутера није важна,

was very important, get one of these inside of you.

уградите себи овако нешто.

Now what a research team did was they got their hands

Истраживачки тим је дошао до нечега

on what's called an ICD.

што се зове ИЦД.

This is a defibrillator, and this is a device

Ово је дефибрилатор, уређај који

that goes into a person to control their heart rhythm,

се уграђује људима да би контролисао њихов срчани ритам

and these have saved many lives.

и ови уређаји су спасили многе животе.

Well, in order to not have to open up the person

Да не бисте отварали некога

every time you want to reprogram their device

сваки пут кад желите да репрограмирате његов уређај

or do some diagnostics on it, they made the thing be able

или да урадите неку дијагностику, направили су га тако да може

to communicate wirelessly, and what this research team did

да комуницира бежичним путем, и истраживачки тим је применио

is they reverse engineered the wireless protocol,

обрнути инжењеринг на бежичном протоколу

and they built the device you see pictured here,

и конструисао уређај који видите овде

with a little antenna, that could talk the protocol

са малом антеном, који може да саопшти протокол уређају

to the device, and thus control it.

и тиме га контролише.

In order to make their experience real -- they were unable

Да би спровели ово у реалности - нису могли

to find any volunteers, and so they went

да нађу добровољце, и отишли су

and they got some ground beef and some bacon

и узели мало млeвеног меса и сланине

and they wrapped it all up to about the size

величине оног дела човечијег тела

of a human being's area where the device would go,

где би уређај ишао

and they stuck the device inside it

и ставили уређај унутра

to perform their experiment somewhat realistically.

како би извели донекле реалистичан експеримент.

They launched many, many successful attacks.

Извели су много успешних напада.

One that I'll highlight here is changing the patient's name.

Један који ћу истаћи је промена имена пацијента.

I don't know why you would want to do that,

Не знам зашто би неко то урадио,

but I sure wouldn't want that done to me.

али знам да не бих волео да то ураде мени.

And they were able to change therapies,

И успели су да промене терапије,

including disabling the device -- and this is with a real,

укључујући и онеспособљавање уређаја,

commercial, off-the-shelf device --

и то правог, доступног уређаја,

simply by performing reverse engineering and sending

једноставно помоћу обрнутог инжењеринга

wireless signals to it.

и слања бежичних сигнала.

There was a piece on NPR that some of these ICDs

Била је прича на НПР радију да се неким од ових ИЦД-ова

could actually have their performance disrupted

може пореметити рад

simply by holding a pair of headphones onto them.

ако се прислоне слушалице на њих.

Now, wireless and the Internet

Бежична технологија и интернет

can improve health care greatly.

могу знатно побољшати здравствену негу.

There's several examples up on the screen

На екрану је неколико примера

of situations where doctors are looking to implant devices

ситуација у којима доктори обично уграђују уређаје људима

inside of people, and all of these devices now,

и сви ови уређаји данас

it's standard that they communicate wirelessly,

стандардно имају бежичну комуникацију

and I think this is great,

и мислим да је то сјајно,

but without a full understanding of trustworthy computing,

али без пуног разумевања поузданог рачунарства

and without understanding what attackers can do

и онога шта нападачи могу да ураде

and the security risks from the beginning,

и безбедносних ризика од почетка

there's a lot of danger in this.

врло је опасно.

Okay, let me shift gears and show you another target.

Да променим брзину и да вам покажем још једну мету.

I'm going to show you a few different targets like this,

Показаћу вам неколико различитих мета као што су ове.

and that's my talk. So we'll look at automobiles.

Бавићемо се аутомобилима.

This is a car, and it has a lot of components,

Ово је аутомобил. Он има много делова,

a lot of electronics in it today.

много електронике у себи.

In fact, it's got many, many different computers inside of it,

У ствари, има много различитих компјутера у себи,

more Pentiums than my lab did when I was in college,

више Пентијума него моја школска лабораторија

and they're connected by a wired network.

и они су повезани у мрежу жицама.

There's also a wireless network in the car,

Постоји и бежична мрежа у колима

which can be reached from many different ways.

на коју се може повезати на више начина.

So there's Bluetooth, there's the FM and XM radio,

Ту су: блутут, ФМ и ХM радио,

there's actually wi-fi, there's sensors in the wheels

вај-фај, сензори у точковима

that wirelessly communicate the tire pressure

који бежично преносе притисак у гумама

to a controller on board.

на контролну таблу.

The modern car is a sophisticated multi-computer device.

Модерни аутомобил је софистицирани мултикомпјутерски уређај.

And what happens if somebody wanted to attack this?

И шта се дешава кад би неко пожелео да га нападне?

Well, that's what the researchers

То је оно што су урадили истраживачи

that I'm going to talk about today did.

о којима ћу говорити данас.

They basically stuck an attacker on the wired network

Прикачили су нападача на жичну

and on the wireless network.

и бежичну мрежу.

Now, they have two areas they can attack.

Тако да имају два места која могу да нападну.

One is short-range wireless, where you can actually

Једно је бежична мрежа кратког домета, где можете

communicate with the device from nearby,

да успоставите везу са уређајем из близине,

either through Bluetooth or wi-fi,

преко блутута или вај-фаja,

and the other is long-range, where you can communicate

а друго је дугог домета, где можете да успоставите везу

with the car through the cellular network,

са аутомобилом путем мобилне мреже

or through one of the radio stations.

или неке од радио станица.

Think about it. When a car receives a radio signal,

Замислите - кад аутомобил прими радио сигнал,

it's processed by software.

софтвер га обрађује.

That software has to receive and decode the radio signal,

Тај софтвер треба да прими и декодира радио сигнал

и затим одлучи шта да ради с њим,

and then figure out what to do with it,

even if it's just music that it needs to play on the radio,

чак и ако је то само музика коју треба пустити на радију.

and that software that does that decoding,

И ако тај софтвер који ради декодирање

if it has any bugs in it, could create a vulnerability

има било какве грешке, аутомобил може постати

for somebody to hack the car.

подложан хаковању.

The way that the researchers did this work is,

Истраживачи су овај посао урадили тако што су

they read the software in the computer chips

прочитали софвер у компјутерским чиповима

that were in the car, and then they used sophisticated

аутомобила, а затим употребили софистициране

reverse engineering tools

алате обрнутог инжењеринга

to figure out what that software did,

да би открили шта софтвер ради,

and then they found vulnerabilities in that software,

а онда нашли рањиве тачке у софтверу

and then they built exploits to exploit those.

и креирали маневре да би их искористили.

They actually carried out their attack in real life.

Извели су, у ствари, реалан напад.

They bought two cars, and I guess

Купили су два аутомобила.

they have better budgets than I do.

Мислим да су имали бољи буџет од мене.

The first threat model was to see what someone could do

Прво су испитивали шта неко може да уради

if an attacker actually got access

ако нападач има приступ

to the internal network on the car.

интерној мрежи аутомобила.

Okay, so think of that as, someone gets to go to your car,

Замислите да неко може да дође до вашег аутомобила,

they get to mess around with it, and then they leave,

петља око њега и затим оде,

and now, what kind of trouble are you in?

и онда, каква вам опасност прети?

The other threat model is that they contact you

Други модел претње је кад вас контактирају

in real time over one of the wireless networks

у реалном времену преко једне од бежичних мрежа

like the cellular, or something like that,

као што је мобилна, или тако нешто,

never having actually gotten physical access to your car.

без физичког приступа вашем аутомобилу.

This is what their setup looks like for the first model,

Овако изгледа њихова опрема код првог модела,

where you get to have access to the car.

где имају приступ аутомобилу.

They put a laptop, and they connected to the diagnostic unit

Стављају лаптоп и повезују га с дијагностиком

on the in-car network, and they did all kinds of silly things,

на унутрашњој мрежи, и раде разне глупости,

like here's a picture of the speedometer

као на пример, да брзиномер показује

showing 140 miles an hour when the car's in park.

брзину од 220км/h кад је аутомобил паркиран.

Once you have control of the car's computers,

Кад успоставите контролу над компјутерима аутомобила,

you can do anything.

можете урадити било шта.

Now you might say, "Okay, that's silly."

Можете рећи: "Добро, то је безвезе."

Well, what if you make the car always say

Али шта ако подесите да аутомобил увек показује

it's going 20 miles an hour slower than it's actually going?

за 30км/h мању брзину од стварне?

You might produce a lot of speeding tickets.

Можете добити много казни за прекорачење брзине.

Then they went out to an abandoned airstrip with two cars,

Онда су отишли на напуштену писту са два аутомобила:

the target victim car and the chase car,

аутомобилом жртвом и аутомобилом нападачем,

and they launched a bunch of other attacks.

и извели још много других напада.

One of the things they were able to do from the chase car

На пример, из аутомобила нападача

is apply the brakes on the other car,

су притискали кочнице на другом аутомобилу

simply by hacking the computer.

једноставним хаковањем компјутера.

They were able to disable the brakes.

Успели су да онеспособе кочнице.

They also were able to install malware that wouldn't kick in

Успели су и да инсталирају "малвер"

and wouldn't trigger until the car was doing something like

који се, на пример, не би активирао

going over 20 miles an hour, or something like that.

ако ауто не иде преко 30 км на сат.

The results are astonishing, and when they gave this talk,

Резултати су запањујући, и кад су одржали овај говор,

even though they gave this talk at a conference

и поред тога што је у публици био

to a bunch of computer security researchers,

велики број истраживача компјутерске безбедности,

everybody was gasping.

сви су били запањени.

They were able to take over a bunch of critical computers

Успели су да да упадну у разне кључне компјутере

inside the car: the brakes computer, the lighting computer,

у аутомобилу: у компјутер за кочнице, компјутер за светла,

the engine, the dash, the radio, etc.,

мотор, контролну таблу, радио итд.

and they were able to perform these on real commercial

и успели су ово да изведу на правим комерцијалним

cars that they purchased using the radio network.

аутомобилима које су набавили користећи радио мрежу.

They were able to compromise every single one of the

Успели су да науде свим софтверима

pieces of software that controlled every single one

који управљају

of the wireless capabilities of the car.

бежичним комуникацијама аутомобила.

All of these were implemented successfully.

Све ово је успешно примењено.

How would you steal a car in this model?

Како би изгледала крађа аутомобила по овом моделу?

Well, you compromise the car by a buffer overflow

Тако што нападнете ауто претрпавањем "бафера"

of vulnerability in the software, something like that.

рањивости софтвера.

You use the GPS in the car to locate it.

Користите GPS у аутомобилу да га лоцирате.

You remotely unlock the doors through the computer

Даљински откључате врата помоћу компјутера

that controls that, start the engine, bypass anti-theft,

који то контролише, упалите мотор, премостите заштиту

and you've got yourself a car.

и аутомобил је ваш.

Surveillance was really interesting.

Надзор је био врло занимљив.

The authors of the study have a video where they show

Аутори истраживања имају видео снимак

themselves taking over a car and then turning on

на коме краду ауто и онда укључују

the microphone in the car, and listening in on the car

микрофон у колима, и слушају у колима

while tracking it via GPS on a map,

док га траже преко GPS-а на мапи,

and so that's something that the drivers of the car

и то је нешто што возачи аутомобила

would never know was happening.

не би никад приметили.

Am I scaring you yet?

Јесам ли почео да вас плашим?

I've got a few more of these interesting ones.

Имам још пар занимљивих ствари.

These are ones where I went to a conference,

То су оне са конференције,

and my mind was just blown, and I said,

кад сам се запањио и помислио:

"I have to share this with other people."

"Морам да поделим ово са другима."

This was Fabian Monrose's lab

Ово је била лабораторија Фабијана Монроуза

at the University of North Carolina, and what they did was

са универзитета Северна Каролина. Они су урадили

something intuitive once you see it,

нешто интуитивно,

but kind of surprising.

али ипак изненађујуће.

They videotaped people on a bus,

Снимили су људе у аутобусу

and then they post-processed the video.

и онда обрадили тај видео снимак.

What you see here in number one is a

Оно што видите под бројем 1

reflection in somebody's glasses of the smartphone

је одраз "паметног телефона" у наочарима неке особе

that they're typing in.

док куца на њему.

They wrote software to stabilize --

Направили су програм да стабилизују телефон -

even though they were on a bus

и поред тога што су били у аутобусу

and maybe someone's holding their phone at an angle --

и можда неко држи телефон под углом -

to stabilize the phone, process it, and

да стабилизују телефон, обраде га

you may know on your smartphone, when you type

и, можда знате да док куцате шифру на телефону

a password, the keys pop out a little bit, and they were able

искочи тастатура, и они су успели да

to use that to reconstruct what the person was typing,

искористе то да реконструишу оно што та особа куца

and had a language model for detecting typing.

и добију модел језика према детектованом куцању.

What was interesting is, by videotaping on a bus,

Интересантно је да су снимањем у аутобусу

they were able to produce exactly what people

успели да произведу тачно оно што су

on their smartphones were typing,

људи куцали на својим паметним телефонима

and then they had a surprising result, which is that

и онда добили изненађујући резултат

their software had not only done it for their target,

да њихов софтвер, не само да је послужио за њихову мету,

but other people who accidentally happened

већ су и други који су се случајно задесили на слици

to be in the picture, they were able to produce

могли да произведу

what those people had been typing, and that was kind of

оно што су ти људи куцали, и то је биo

an accidental artifact of what their software was doing.

случајни производ онога што је радио њихов софтвер.

I'll show you two more. One is P25 radios.

Показаћу вам још два. Један је П25 радио.

P25 radios are used by law enforcement

П25 радио користе снаге реда и закона

and all kinds of government agencies

и све врсте владиних служби

and people in combat to communicate,

и људи у борби за комуникацију

and there's an encryption option on these phones.

и постоји опција за шифровање на тим телефонима.

This is what the phone looks like. It's not really a phone.

Овако тај телефон изгледа. То није прави телефон.

It's more of a two-way radio.

Више је као двосмерни радио.

Motorola makes the most widely used one, and you can see

Највише се користи Моторолин и можете видети

that they're used by Secret Service, they're used in combat,

да их користи тајна служба, користе се у борби,

it's a very, very common standard in the U.S. and elsewhere.

врло су уобичајени у САД и шире.

So one question the researchers asked themselves is,

Истраживачи се питају

could you block this thing, right?

да ли може да се блокира ова стварчица?

Could you run a denial-of-service,

Да ли можете извести ДoС напад,

because these are first responders?

јер су они први на месту несреће?

So, would a terrorist organization want to black out the

Да ли би терористичка организација хтела да омета комуникацију

ability of police and fire to communicate at an emergency?

полиције и ватрогасаца у хитној интервенцији?

They found that there's this GirlTech device used for texting

Открили су да овај GirlTech уређај за СМС поруке

that happens to operate at the same exact frequency

ради на истој фреквенцији као П25,

as the P25, and they built what they called

и направили су уређај који су назвали

My First Jammer. (Laughter)

"Мој први ометач". (Смех)

If you look closely at this device,

Ако боље погледате овај уређај,

it's got a switch for encryption or cleartext.

он има прекидач за шифрирање односно брисање текста.

Let me advance the slide, and now I'll go back.

Пустићу следећи слајд, па ћу вратити уназад.

You see the difference?

Је л' видите разлику?

This is plain text. This is encrypted.

Ово је обичан текст. А ово је шифрован.

There's one little dot that shows up on the screen,

Постоји једна мала тачка која се појављује на екрану

and one little tiny turn of the switch.

и једна мала промена окрета прекидача.

And so the researchers asked themselves, "I wonder how

И онда су се истраживачи запитали:

many times very secure, important, sensitive conversations

"Колико се важних, осетљивих разговора

are happening on these two-way radios where they forget

обави на овим двосмерним радијима

to encrypt and they don't notice that they didn't encrypt?"

које забораве да шифрирају и не примете да их нису шифрирали?"

So they bought a scanner. These are perfectly legal

Па су купили скенер. Они су потпуно легални

and they run at the frequency of the P25,

и раде на истој фреквенцији као П25.

and what they did is they hopped around frequencies

Прескочили су фреквенције

and they wrote software to listen in.

и направили софтвер за прислушкивање.

If they found encrypted communication, they stayed

Ако би наишли на шифровану комуникацију, остали би

on that channel and they wrote down, that's a channel

на том каналу и записали да је то канал

that these people communicate in,

на ком ти људи комуницирају,

these law enforcement agencies,

те службе закона,

and they went to 20 metropolitan areas and listened in

и ишли су у 20 градова и слушали

on conversations that were happening at those frequencies.

разговоре који су се обављали на тим фреквенцијама.

They found that in every metropolitan area,

У сваком градском подручју

they would capture over 20 minutes a day

су успели да сниме преко 20 минута на дан

of cleartext communication.

нешифриране комуникације.

And what kind of things were people talking about?

О чему су ови људи причали?

Well, they found the names and information

Наишли су на имена и информације

about confidential informants. They found information

о поверљивим доушницима. Наишли су на информације

that was being recorded in wiretaps,

снимљене прислушкивачима,

a bunch of crimes that were being discussed,

многе криминалне активности о којима се разговарало,

sensitive information.

осетљиве информације,

It was mostly law enforcement and criminal.

углавном о полицији и криминалу.

They went and reported this to the law enforcement

Отишли су и пријавили то полицији

agencies, after anonymizing it,

пошто су га учинили анонимним,

and the vulnerability here is simply the user interface

и рањива тачка овде је било то што кориснички интерфејс

wasn't good enough. If you're talking

није био довољно добар. Ако говоримо

about something really secure and sensitive, it should

о нечему стварно поверљивом,

be really clear to you that this conversation is encrypted.

треба да буде јасно да је тај разговор шифрован.

That one's pretty easy to fix.

То је лако средити.

The last one I thought was really, really cool,

За последњи мислим да је врло кул

and I just had to show it to you, it's probably not something

и морам да вам покажем. То вероватно није нешто

that you're going to lose sleep over

због чега нећете моћи мирно да спавате,

like the cars or the defibrillators,

као што су то аутомобили или дефибрилатори.

but it's stealing keystrokes.

Ради се о крађи комбинација тастера.

Now, we've all looked at smartphones upside down.

Сви смо видели неки пут паметан телефон наопако.

Every security expert wants to hack a smartphone,

Сваки стручњак за безбедност желео би да хакује паметни телефон

and we tend to look at the USB port, the GPS for tracking,

и обично гледа да то уради преко УСБ порта, ГПС-а,

the camera, the microphone, but no one up till this point

камере, микрофона, али нико до сада

had looked at the accelerometer.

није обратио пажњу на акцелерометар.

The accelerometer is the thing that determines

Акцелерометар је справа која одређује

the vertical orientation of the smartphone.

вертикални положај телефона.

And so they had a simple setup.

Они имају једноставна подешавања.

They put a smartphone next to a keyboard,

Паметан телефон ставе поред тастатуре

and they had people type, and then their goal was

и чекају да људи почну да куцају, и циљ им је

to use the vibrations that were created by typing

да искористе вибрације од куцања

to measure the change in the accelerometer reading

да би измерили промене у очитавању акцелерометра

to determine what the person had been typing.

да одреде шта та особа куца.

Now, when they tried this on an iPhone 3GS,

Кад су ово пробали на Ајфону 3ГС,

this is a graph of the perturbations that were created

ово је графикон сметњи које је произвело куцање

by the typing, and you can see that it's very difficult

и можете видети да је веома тешко

to tell when somebody was typing or what they were typing,

одредити кад неко куца или шта куца,

but the iPhone 4 greatly improved the accelerometer,

али на Ајфону 4 је знатно унапређен акцелерометар

and so the same measurement

и исто мерење

produced this graph.

је дало овај графикон.

Now that gave you a lot of information while someone

То нам је дало много информација о куцању,

was typing, and what they did then is used advanced

а онда су употребили напредну

artificial intelligence techniques called machine learning

вештачку интелигенцију звану "машинско учење"

to have a training phase,

и спровели фазу тренинга.

and so they got most likely grad students

Студентима завршних година су дали

to type in a whole lot of things, and to learn,

да куцају разне ствари и да уче,

to have the system use the machine learning tools that

док је систем користио доступне алате "машинског учења"

were available to learn what it is that the people were typing

да би открио шта је оно што људи куцају

and to match that up

и то упоредио

with the measurements in the accelerometer.

са мерама у акцелерометру.

And then there's the attack phase, where you get

Затим долази фаза напада, где ставите неког

somebody to type something in, you don't know what it was,

да куца нешто што не знате шта је,

but you use your model that you created

али користите модел који сте направили у фази тренинга

in the training phase to figure out what they were typing.

да бисте открили шта куцају.

They had pretty good success. This is an article from the USA Today.

Били су врло успешни у томе. Ово је чланак из USA Today.

They typed in, "The Illinois Supreme Court has ruled

Откуцали су: "Врховни суд Илиноја је пресудио да је

that Rahm Emanuel is eligible to run for Mayor of Chicago"

Рам Емануел квалификован да се кандидује за градоначелника Чикага"

— see, I tied it in to the last talk —

- видите, повезао сам са последњим говором -

"and ordered him to stay on the ballot."

"и наложио да остане на гласачком листићу."

Now, the system is interesting, because it produced

Овај систем је интересантан јер је избацио

"Illinois Supreme" and then it wasn't sure.

"врховни" и онда није био сигуран.

The model produced a bunch of options,

Модел је избацио гомилу опција,

and this is the beauty of some of the A.I. techniques,

и у овоме је лепота неких техника вештачке интелигенције.

is that computers are good at some things,

Компјутери су добри у неким стварима,

humans are good at other things,

а људи су добри у другим.

take the best of both and let the humans solve this one.

Узмите најбоље од оба и дајте људима да реше ово.

Don't waste computer cycles.

Не траћите инструкцијске циклусе рачунара.

A human's not going to think it's the Supreme might.

Људи неће мислити да је то врховни бог,

It's the Supreme Court, right?

већ ће знати да је то врховни суд.

And so, together we're able to reproduce typing

Заједно смо способни да репродукујемо куцање

simply by measuring the accelerometer.

једноставним мерењем акцелерометра,

Why does this matter? Well, in the Android platform,

Зашто је ово важно? Па, на Андроид платформи,

for example, the developers have a manifest

на пример, програмери имају правило

where every device on there, the microphone, etc.,

где сваки уређај, микрофон итд.

has to register if you're going to use it

мора да се региструје пре коришћења

so that hackers can't take over it,

да хакери не би могли да га нападну,

but nobody controls the accelerometer.

али нико не контролише акцелерометар.

So what's the point? You can leave your iPhone next to

У чему је поента? Можете оставити ваш Ајфон 4

someone's keyboard, and just leave the room,

поред нечије тастатуре и изаћи из собе,

and then later recover what they did,

и касније сазнати шта су радили

even without using the microphone.

чак и без коришћења микрофона.

If someone is able to put malware on your iPhone,

Ако је неко способан да убаци "малвер" у ваш телефон,

they could then maybe get the typing that you do

онда можда може да открије и шта куцате

whenever you put your iPhone next to your keyboard.

кадгод ставите ваш Ајфон поред тастатуре.

There's several other notable attacks that unfortunately

Има још неколико значајних напада у које, нажалост,

I don't have time to go into, but the one that I wanted

немам времена да улазим, али желео бих

to point out was a group from the University of Michigan

да истакнем групу са Универзитета у Мичигену,

which was able to take voting machines,

која је успела да на машине за гласање

the Sequoia AVC Edge DREs that

Sequoia AVC Edge,

were going to be used in New Jersey in the election

које је требало да се користе на изборима у Њу Џерсију,

that were left in a hallway, and put Pac-Man on it.

убаце игрицу "Пекмен".

So they ran the Pac-Man game.

Тако да су оне покретале ову игрицу.

What does this all mean?

Какав значај све ово има?

Well, I think that society tends to adopt technology

Мислим да друштво има тенденцију да усваја технологију брзо.

really quickly. I love the next coolest gadget.

Ја обожавам нове справице.

But it's very important, and these researchers are showing,

Али врло је важно, и то ови истраживачи показују,

that the developers of these things

да програмери ових справица

need to take security into account from the very beginning,

морају да узму у обзир безбедност од самог почетка

and need to realize that they may have a threat model,

и да схвате да иако имају модел претње,

but the attackers may not be nice enough

нападачи можда неће бити тако фини

to limit themselves to that threat model,

да себе ограниче на тај модел,

and so you need to think outside of the box.

тако да треба да будете маштовити.

What we can do is be aware

Оно што можемо јесте да будемо свесни

that devices can be compromised,

да уређаји могу бити угрожени

and anything that has software in it

и све што има софтвер у себи

is going to be vulnerable. It's going to have bugs.

је рањиво. Има грешке.

Thank you very much. (Applause)

Хвала вам много. (Аплауз)