The Housing First approach to homelessness | Lloyd Pendleton

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Mirjana Čutura

What do you think would happen

Шта мислите да ће се догодити

if you invited an individual who had been living on the street

ако позовете особу која је живела на улици

for many years,

много година,

had mental health issues

имала менталне проблеме

and was an alcoholic

и била алкохоличар

to move directly from the street

да се право са улице пресели у стан?

into housing?

We had heard this was being done in New York City,

Чули смо да се ово десило у Њујорку

and it was called the Housing First model.

под именом модел „Смештај на првом месту“.

We wondered if it would work in Utah.

Питали смо се да ли ће то функционисати у Јути.

So to make that determination, we decided to create a pilot,

Да бисмо то успоставили, одлучили смо да направимо пилот пројекат,

and Keta was one of the 17 chronically homeless individuals

а Кита је била једна од седамнаест особа са сталним статусом бескућника

we included in this pilot.

које смо укључили у овај пилот пројекат.

She had been on the street for 20-plus years,

Била је на улици више од двадесет година,

had mental health issues

била у лошем менталном стању

and was a severe alcoholic.

и тешки алкохоличар.

The first night in her apartment,

Прве ноћи у свом стану

she put her belongings on the bed

ставила је своју имовину на кревет

and slept on the floor.

и спавала на поду.

The next three nights, she slept out by the dumpster

Следећих три ноћи је спавала поред контејнера

near the apartment building.

близу те стамбене зграде.

With the aid of her case manager,

Уз помоћ социјалног радника

she moved back into her apartment

се преселила назад у свој стан,

but continued to sleep on the floor for several nights.

али је неколико наредних ноћи наставила да спава на поду.

It took over two weeks for her to develop enough trust and confidence

Било јој је потребно више од две недеље да поверује и да постане сигурна

that this apartment was hers

да је овај стан њен

and would not be taken away from her

и да јој га неће одузети

before she would start sleeping in the bed.

пре него што почне да спава у кревету.

Homelessness is a continuing challenge for many cities

Бескућништво је трајни проблем у многим градовима

throughout our country.

широм наше земље.

Our homeless population falls into three major categories:

Наши бескућници се деле у три главне категорије:

those that are temporarily homeless,

они који имају привремени статус бескућника,

about 75 percent;

око 75 процената,

those that are episodically homeless,

они који су бескућници с времена на време,

about 10 percent;

око 10 процената,

and those that are chronically homeless,

и они који имају трајни статус бескућника,

about 15 percent.

око 15 процената.

Chronic homelessness is defined as an unaccompanied adult

Трајно бескућништво се дефинише као одрасла особа која је сама,

who has been continuously homeless for a year or more

а која је у континуитету без смештаја годину дана или дуже

or more than four times homeless in three years

или више од четири пута без смештаја

that totals 365 days.

у укупном трајању од 365 дана у току три године.

This small 15 percent of the homeless population

Ових малих 15 посто популације бескућника

can consume 50 to 60 percent of the homeless resources

може искористити 50 до 60 посто средстава предвиђених за бескућнике

који су доступни у заједници.

available in a community.

In addition, they can cost the community

Поред тога, они могу да коштају заједницу

20,000 to 45,000 dollars a year per person

од 20 000 до 45 000 долара годишње по особи

in emergency services costs,

преведено у цене услуга хитних служби,

such as EMT runs,

као што су изласци кола хитне помоћи,

emergency room visits, as many of you will be aware,

посете хитној помоћи, као што многи од вас знају,

addictions, interactions with the police,

болести зависности, контакт са полицијом,

jail time.

време проведено у затвору.

Simply put, this small population costs a lot.

Једноставно речено, ова мала популација кошта много.

Based on this reality, the US government began an initiative in 2003

На основу овог стања на терену,

америчка влада је покренула иницијативу 2003. године,

inviting states and cities and counties

позивајући савезне државе, градове и округе

to develop a plan to end chronic homelessness

да развију план за окончање трајног бескућништва

in a 10-year period.

у периоду од 10 година.

The state of Utah accepted this invitation,

Савезна држава Јута је приватила овај позив,

and I was asked to lead this effort.

а мене су замолили да будем на челу овог покушаја.

In 2005, we approved a 10-year plan,

Године 2005. смо одобрили 10-годишњи план,

and 10 years later, in 2015,

а десет година касније, 2015. године,

we reported a reduction in our chronic homeless population

објавили смо опадање у популацији трајних бескућника

of 91 percent statewide.

од 91 посто широм савезне државе.

(Applause)

(Аплауз)

That's amazing.

То је невероватно.

When I began this process, and we began this process,

Када сам започео овај процес, када смо га започели,

I realized that I had a limited understanding of homelessness

схватио сам да имам ограничено разумевање бескућништва

and the factors that impacted it,

и фактора који утичу на њега,

and that I needed a fairly major change in my belief, in my thinking,

и да ми је била потребна прилично велика промена у веровању, у размишљању,

because I had been raised with the theory of rugged individualism

јер сам одрастао уз теорију „уздај се у се и у своје кљусе“

and "pull yourself up by the bootstraps."

и „једино сам себи можеш помоћи“.

That philosophy came from being raised on our family's cattle ranch

Та филозофија је проистекла из тога што сам одрастао на ранчу са стоком

in a small town in the western desert of Utah.

у градићу у западној пустињи Јуте.

On the ranch, you learned that nothing takes priority

На ранчу научиш да ништа није важније

over caring for the cattle,

од бриге за стоку,

something always needs fixing

да нешто увек треба поправити

and most importantly,

и, што је најважније,

hard work makes the world right.

да се вредним радом свет доводи у ред.

It was through that lens that I would see homeless people.

Кроз ту призму сам гледао бескућнике.

When I was a teenager, our family would go into Salt Lake City,

Док сам био тинејџер, моја породица би отишла у Солт Лејк Сити

and I would see these homeless people -- "hobos" we called them then --

и видео бих бескућнике, које смо у то време звали „скитнице“,

док су седели на улици

sitting around on the street,

и помислио бих:

and I would think,

„Лезилебовићке пропалице, нађите посао. Помозите сами себи.“

"You lazy bums, get a job. Pull yourself up by the bootstraps."

After high school, I left the ranch,

Након средње школе сам отишао са ранча,

graduated from college,

завршио факултет,

went to work for Ford Motor Company for several years,

отишао да радим на неколико година за компанију аутомобила Форд,

then got a job at the Church of Jesus Christ of Latter Day Saints

затим добио посао у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана

and moved back to Salt Lake City.

и вратио се у Солт Лејк Сити.

During that employment, I had the opportunity to be loaned out

Током тог посла сам имао прилику да ме преусмере да радим

to the state's largest homeless shelter

у највећем уточишту за бескућнике у савезној држави

to assist them in developing and improving

да бих им помогао да развију и побољшају

their financial and management capabilities.

њихове вештине вођења финансија и управљања.

While there, I became aware of a new approach

Док сам боравио тамо постао сам свестан новог приступа

to dealing with homeless individuals

ка решавању проблема бескућника

and drug addicts.

и зависника од дроге.

It was called the harm reduction model,

Звао се модел смањења штете,

and it consisted of passing out clean needles and condoms.

а чинило га је дељење чистих игала и кондома.

And I thought, "Now that is one stupid idea."

Мислио сам: „Е, то је једна глупа идеја.“

(Laughter)

(Смех)

"That's just going to encourage them to continue that behavior.

„То ће само да их охрабри да наставе са таквим понашањем.

Just tell them to stop."

Само им реците да престану.“

Several years later, I read some of the early 10-year plans

Неколико година касније сам почитао неке од најранијих 10-годишњих планова

to end chronic homelessness

за окончање дуготрајног бескућништва

promoted by the federal government.

које је направила федерална влада.

As I read through those plans, and I thought,

Док сам их читао мислио сам:

„Пфф! Ово није реално.

"Pfft! This is unrealistic.

You can't end homelessness.

Бескућништво се не може окончати.

There's too many personal choices and factors beyond our control."

Има превише личних избора и фактора који су нам ван контроле.“

My perspective changed, however,

Мој се став променио, међутим,

when I attended a conference in 2003,

када сам присуствовао конференцији 2003. године,

where I learned the reason behind the 10-year plan.

на којој сам схватио логику иза 10-годишњег плана.

First was this small population of the homeless group

Прва ствар је била ова мала популација у оквиру групе бескућника

that was 15 percent and were very expensive.

која је сачињавала 15 посто и која је много коштала.

That made sense

То се могло применити

for a conservative state like Utah.

на конзервативну савезну државу као што је Јута.

The second insight was learning about this Housing First,

Други увид је био да сам чуо за модел „Смештај на првом месту“

или обезбеђивање смештаја уз минимална очекивања.

or low-barrier housing.

There had been an agency in New York City

Постојала је агенција у Њујорку

која је позивала ментално оболеле бескућнике

that had been inviting mentally ill homeless individuals

to move directly from the street into housing.

да се директно са улице преселе у смештај.

And they were also allowed to continue to use drugs and to drink,

Такође, било им је дозвољено да наставе да користе дрогу и да пију,

just like we can in our homes.

као што можемо и ми у нашим домовима.

They were, in addition, offered services -- not required to use them --

Поред тога, понуђене су им услуге, али није захтевано од њих да их користе,

by on-site case managers

од стране социјалних радника на лицу места,

to assist them to adjust to their new living arrangements

како би им помогли да се прилагоде новим животним приликама

and to stabilize their lives.

и стабилизују живот.

They were using the harm reduction model.

Користили су модел смањења штете.

And despite my initial low expectations about hearing about this model,

Упркос мојим почетним малим очекивањима када сам чуо за овај модел,

they were having an astonishing success rate:

имали су невероватну стопу успеха -

85 percent were still housed after 12 months.

85 посто је и даље било у смештају након 12 месеци.

The third insight

Треће сазнање

was the importance of developing a trusting relationship.

односило се на важност успостављања односа пуних поверења.

Because of the abuse these individuals have had

Због злостављања која су се дешавала овим појединцима

throughout most of their lives,

током већег дела њиховог живота,

they hardly trust anybody,

они једва да неком верују,

and the clean needles and condoms and low-barrier housing

а чисте игле, кондоми и смештај уз мала очекивања

was a means to begin to develop a relationship of trust.

били су средства да се започне развијање односа поверења.

Vital.

Били су кључни.

So as I flew home from this conference,

На лету ка кући са ове конференције,

sitting in the plane looking out the window,

док сам седео у авиону и гледао кроз прозор,

I realized that my understanding and perspective about homelessness

схватио сам да се моје разумевање и виђење бескућништва мењало.

was shifting.

And as I stared out that window,

Док сам зурио кроз прозор,

this very strong feeling and thought came to me

јавио ми се снажан осећај и мисао да,

that if there's any state in the union

ако постоји нека савезна држава у Америци

that could end chronic homelessness,

која може да оконча трајно бескућништво,

it was the state of Utah,

онда је то савезна држава Јута,

because there's an underlying feeling

јер су у њој постојали снажан осећај,

and desire and willingness to collaborate to serve our neighbors,

жеља и воља да се сарађује да би се помогло суседима,

including those who are homeless.

укључујући и бескућнике.

A new vision was becoming clear to me how this could be done.

Нова визија како ово треба урадити ми је постајала све јаснија.

Now, those of us that attended the conference said,

Они који су присуствовали конференцији су рекли:

"Yeah, these models will work in Utah."

„Да, ови модели ће функционисати у Јути.“

But when we got back home, there were many who said,

Али, када смо се вратили кући, много њих је рекло:

„Јок, ово неће функционисати. Неће успети овде.“

"Nah, those aren't going to work. They won't succeed here."

But there was, however, an affordable housing organization

Међутим, постојала је организација

која је обезбеђивала смештај и имала приступачне цене,

who was willing to build our first 100 units.

а која је била вољна да изгради наших првих сто станова.

But they had concerns about having 100 chronically homeless people

Међутим, бринуло их је што ће сто сталних бескућника

in one location.

бити на једном месту.

To address that concern, we decided to create a pilot

Да бисмо решили тај проблем, одлучили смо да направимо пилот пројекат

to test that idea while we built the first 100 units.

да ставимо на тест ту идеју док градимо првих сто станова.

We would use existing units scattered throughout Salt Lake City.

Користићемо постојеће станове који су разбацани по Солт Лејк Ситију.

Then we debated:

Онда смо расправљали о томе

Should we select fairly high-functioning homeless persons

да ли треба да изаберемо прилично самосталне бескућнике

or the most challenging ones we could find?

или најпроблематичније које можемо да нађемо?

And this is where my background on the ranch came into play.

А овде је моје порекло са ранча добро дошло.

Back then, my mother cooked our meals

У то време је моја мајка спремала оброке

and heated the water for our weekly bath

и загревала воду за наше недељно купање

on a wood-burning and coal-burning stove.

на шпорету на дрва и угаљ.

And after chopping wood for that stove all those years,

Након свих тих година цепања дрва за тај шпорет

I'd learned to chop the big end of the log first,

научио сам да прво одсечем велики крај кладе,

when I had the most energy.

када сам имао највише енергије.

We decided to use the "big end of the log first" approach

Одлучили смо да користимо приступ „прво велики крај кладе“

and selected 17 of the most challenging,

и одабрали 17 најпроблематичнијих,

difficult, chronically homeless people we could find,

најтежих трајних бескућника које смо могли да нађемо

because we knew we would learn the most from them.

јер смо знали да ћемо од њих највише научити.

Twenty-two months later,

Двадесет два месеца касније

all 17 were still housed,

свих 17 је и даље било у смештају,

including Keta,

укључујући Киту,

who today, 11 years later,

која данас, након 11 година,

is sleeping in her own bed

спава у свом кревету

and is sober.

и која је трезна.

At the end of this pilot, one of the young case managers said,

На крају овог пилот пројекта,

један од социјалних радника је рекао:

"We used to debate up at our university classes

„На факултетским предавањима смо расправљали

which theory of case management was the most effective.

која је теорија управљања случајевима најефикаснија.

Now our theory of case management is:

Сада наша теорија управљања случајевима јесте

anything necessary to keep them housed."

урадити све што је неопходно да остану у смештају.“

We became believers,

Постали смо људи који верују

and built hundreds of units over those next 10 years,

и изградили хиљаде станова током наредних десет година,

leading to the reduction of our statewide chronic homeless population

што је довело до смањења популације трајних бескућника широм савезне државе

of 91 percent.

за 91 посто.

Now, who are homeless people?

Па, ко су бескућници?

Many people just want them to go away, to disappear,

Многи људи само желе да они оду, да нестану,

not disrupt our lives.

да нам не ометају животе.

Through this 10-year, 11-year process, I gained many insights

Кроз овај 10-годишњи, 11-годишњи процес, сазнао сам много ствари

of why people become homeless.

о разлозима због којих људи постају бескућници.

One of those insights came to me a few years ago

Дошао сам до једног од тих сазнања пре пар година

when I was visiting with our medical outreach team.

док сам био у посети са нашим теренским медицинским тимом.

These are our frontline workers

Ово су наши радници на терену

that go out and visit the street homeless and the prostitutes

који излазе и посећују бескућнике на улици и проститутке

to check on their medical health.

да би проверили њихово медицинско стање.

One of the team members mentioned

Један од чланова тима је приметио

that eight of the prostitutes had given birth to 31 children

да је осам проститутки добило 31 дете

that had become wards of the state.

која су постала штићеници државе.

They also shared that some of the pimps were their husbands,

Такође су рекли да су неки од макроа били њихови мужеви

and worse yet,

и, што је још горе,

their parents.

њихови родитељи.

These prostitutes,

Од ових проститутки

in their late teens, 20s, early 30s,

у касним тинејџерским, двадесетим и раним тридесетим годинама

were expected to earn enough money a day to support

се очекивало да зараде довољно новца дневно да могу да плате

a hundred-dollar-a-day heroin addiction,

хероинску зависност која кошта сто долара на дан,

their living expenses

своје животне трошкове

and their pimp.

и њиховог макроа.

And with unprotected sex, they were paid more,

Биле су више плаћене за секс без заштите

and predictably, this would lead to a pregnancy.

и, као што се може предвидети, ово води ка трудноћи.

Children born under these circumstances many times end up becoming homeless.

Деца рођена у оваквим околностима често заврше као бескућници.

And it's not helpful to look at those born under those circumstances,

И не помаже када гледате оне који су рођени под оваквим околностима,

or a parent that makes their child a drug addict at age seven,

или родитеља који од свог детета направи зависника од дроге са седам година,

or a generation of babies born through drug addiction,

или генерацију беба која се роди кроз зависност од дроге,

and not feel some despair.

а да не осећате очај.

For me, I believe every person is of value,

Верујем да свака особа вреди,

no matter who you are.

без обзира на то ко сте.

And it's not helpful to look at somebody with this start in life

Није од велике помоћи ако гледате у некога ко има овакав почетак у животу

and blame them for where they are.

и кривите из за то ко су.

(Applause)

(Аплауз)

No one grows up saying, "My goal in life is to become homeless."

Нико не одраста уз речи:

„Мој животни циљ је да постанем бескућник.“

And that's the beauty of the harm reduction and Housing First model.

А у томе је лепота модела смањења штете и „Смештаја на првом месту.“

It recognizes the complexities of the different factors

Они препознају сложеност различитих фактора

that can shape a human life.

који могу да обликују људски живот.

These models meet people where they are,

Ови модели крећу рад са људима од места на коме се налазе,

not where we are

а не од места на ком смо ми

or where we think they should be.

или на ком мислимо да треба да буду.

The pilot we did with our 17 taught us many lessons.

Пилот пројекат са наших 17 бескућника нас је научио многим лекцијама.

When people have been living on the street for many years,

Ако су људи живели на улици много година,

moving back into housing

пресељење у смештај

requires lots of things to learn.

захтева да се науче многе ствари.

And Donald

А Доналд

taught us some of these transition lessons.

нас је научио неким од ових транзиционих лекција.

His case manager asked him why he had not turned up the heat

Социјални радник га је питао зашто није укључио грејање

in his cold apartment.

у свом хладном стану.

Donald said, "How do you do that?"

Доналд је рекао: „Како се то ради?“

He was shown how to use a thermostat.

Показали су му како да користи термостат.

The case manager also observed

Социјални радник је приметио

that he was heating the beans in the can on the stove,

да је подгревао пасуљ у конзерви на шпорету

like he had done over the campfires for many years.

као што је чинио на ватри много година.

He was shown how to use pots and pans.

Показали су му како да користи лонце и таве.

We also learned that he had a sister that he had not seen in 25 years,

Сазнали смо и да има сестру коју није видео 25 година,

who thought he was dead.

која је мислила да је мртав.

She was happy to learn otherwise,

Била је срећна када је сазнала да није

and they were soon reconnected.

и ускоро су их повезали.

Hundreds of people like Keta and Donald are now housed

Стотине људи као што су Кита и Доналд сада имају смештај

and reconnecting with their families.

и поново се повезују са својом породицом.

Also, many of our communities are incurring

Такође, многе наше заједнице смањују

fewer emergency services costs.

трошкове хитних служби.

I have learned over and over again

Изнова и изнова сам схватао да,

that when you listen to somebody's story with an open heart,

када слушате нечију причу отвореног срца,

walk in their shoes with them,

ставите се у њихову кожу,

you can't help but love and care for them

не можете да их не волите, да не бринете о њима

and want to serve them.

и да не желите да им помогнете.

This is why I'm committed

Зато сам посвећен

to continuing to bring hope and support to our homeless citizens,

да наставим да доносим наду и подршку нашим грађанима без домова,

who I consider to be my brothers and sisters.

које сматрам својом браћом и сестрама.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)