Nature, Art and Magical Blocks of Flying Concrete | Lonneke Gordijn | TED

Prevodilac: Strahinja Tomic Lektor: Milenka Okuka

When I look at a flower,

Лонека Хордејн: Кад гледам цвет,

I don't see just a beautiful object to put in a vase.

не видим само нешто лепо што треба ставити у вазу,

I see an intelligent organism that is not still.

већ интелигентан организам који је у покрету.

Perhaps it just opened its petals to discover light for the first time.

Можда је управо отворио своје латице да први пут открије светлост.

Or maybe it's at the end of its period,

Или је можда на крају свог путовања,

desperately blossoming to attract a bee and get pollinated.

очајнички цвета да привуче пчелу да га опраши.

As humans, we innately respond to the blooming of a flower.

Као људи, ми урођено реагујемо на цветање цвета.

But how do we design this exact feeling?

Међутим, како тачно да дизајнирамо овај осећај?

How can we capture this visceral response in people?

Како можемо ухватити ову исконску реакцију код људи?

I co-founded an artistic practice to tap the mysteries of this world,

Суоснивачица сам уметничке праксе с циљем да откључамо мистерије овог света,

not by studying, but by making.

не проучавањем, већ стварањем.

We called our studio "Drift"

Наш атеље смо назвали “Струјање”,

and wondered why almost everything that is made by people is static.

и запитали смо се зашто је већина људских творевина статична.

Because nature is never static.

Јер природа никада није статична.

Our mission is informed by nature,

Наша мисија је заснована на природи,

and evolution is our process.

а еволуција је наш процес.

That means we try and fail,

То значи да покушавамо и не успевамо,

make thousands of iterations before we succeed.

правимо хиљаде покушаја пре него што успемо.

In 2006,

Године 2006, док је студио још чинило само нас двоје, синула ми је идеја.

when the studio was still the two of us,

I had an idea.

How cool would it be

Зар не би било моћно када би изненада са плафона потекла мала светла,

if suddenly little lights would flow down from the ceiling,

opening and closing, interacting with us like flowers?

која би се отварала и затварала, реаговала на нас као цвеће?

I was longing for this feeling to feel present and in the moment,

Чезнула сам за овим осећањем, осећајем присутва у тренутку,

the way how I feel when I walk in a forest.

и осећаја који имам док ходам шумом.

The idea was maybe impractical

Идеја је можда била непрактична, јер да би створили покрет,

because to make movement, we probably had to work with motors and software

морали бисмо радити са моторима и софтвером,

and other tools and knowledge that we didn't have.

са знањима и алатима које нисмо имали.

So we decided to start this project.

Зато смо одлучили да се упустимо у овај пројекат.

In two weeks of kit bashing vacuum cleaner parts

Након две седмице растављања усисвача ради делова, и савијања папирних шаблона,

and folding paper patterns,

we have barely something moving, but it was our deadline,

имали смо нешто једва покретно.

Али имали смо крајњи рок, и донели смо наше прототипе на локалну изложбу.

so we brought our drafts to a local exhibition.

To our surprise,

На наше изненађење, створења која су се стидљиво отварала и поносно спуштала

the shy opening and proudly descending creatures

immediately drew attention.

одмах су привукла пажњу.

People responded to them with wonder and a smile on their face,

Људи су им се чудили и радовали, скоро као да су кучићи били у просторији.

almost as if there was a puppy in the room.

And we thought it was quite cool

Помислили смо да је прилично кул

that with our art we could change people’s behavior.

да смо својом уметношћу могли променити понашање људи.

So we decided to explore this further.

Зато смо одлучили да ово даље истражимо.

Project "Shylight" became a process of years.

Пројекат “Срамежљиво светло” је постао вишегодишњи процес.

Coming from art school with no technical background,

Како смо долазили из уметничке школе без икакве техничке позадине,

we had to learn to build control boards, develop programming software,

морали смо да научимо да правимо контролне табле, да програмирамо софтвер,

као и да учинимо да се механизми крећу на органски начин

make mechanics move in an organic way with gravity and complex silk patterns.

уз помоћ гравитације и са сложеним обрасцима свиле.

Basically, we had to become engineers, programmers,

У суштини, морали смо да постанемо инжењери, програмери,

seamstresses and choreographers at the same time.

кројачи и кореографи истовремено.

But how do you express a motion

Али како изразити покрет

between an acceleration factor and a coordinate?

између фактора убрзања и координате?

Here is where we learned the most important thing.

Ево где смо научили најважнију ствар.

(Music)

(Музика)

It's not about that it moves.

Није ствар у томе да се креће, него у томе како се креће.

It's about how it moves.

Our body responds automatically to certain types of movement,

Наше тело аутоматски реагује на одређене врсте кретања,

movement we already know from nature.

кретања која већ познајемо из природе.

Rhythms that are programmed deep within us.

Ритмови који су дубоко укорењени у нама.

We are designed to be in a constant

Направљени смо да будемо у динамичном и сталном садејству са нашом околином.

and dynamic interaction with our environment.

There are numerous phenomena in nature that are super inspiring.

У природи постоје бројне појаве које су изузетно инспиративне.

But perhaps the most intriguing

Мени је мурмурација можда најзанимљивије и најбитније понашање животиња.

and relevant animal behavior to me is murmuration.

Imagine thousands of individuals going places together,

Замислите хиљаде појединаца како се заједно негде крећу,

with no clear leader,

без јасног вође, без сукобљавања,

without fighting,

still following their impulses and avoiding each other.

пратећи своје импулсе и избегавајући међусобно сударање.

Isn't this amazing?

Зар ово није невероватно?

Because we are not capable of doing this.

Јер ми то нисмо у стању да урадимо.

So dreaming big, we had this other idea.

Сањали смо на велико, па смо имали другу идеју.

How cool would it be if we could create a murmuration

Колико би било моћно

кад бисмо могли да створимо мурмурацију са стотинама светала која лете на небу,

with hundreds of lights flying in the sky,

responding to each other as birds?

која међуделују једни с другима као птице?

Well, you would think you could hang a light under a drone.

Па, помислили бисте да можете окачити светло испод дрона.

But back in 2008, drones didn't really exist yet in the way they are today.

Али 2008. године, дронови заправо нису још постојали у данашњем облику.

Universities were testing, in an early stage, quadcopters.

Универзитети су тестирали, у раној фази, квадрокоптере.

And in our search for collaborations and technologies

И у нашој потрази за сарадњом и технологијама

to help get all these objects in the sky at the same time,

које би могле винути све те предмете у небо истовремено, нисмо нашли ништа.

we didn't find anything.

We were just way too early.

Просто томе још није било време. Али били смо тако узбуђени због ове идеје.

But we were so excited about this idea.

We just had to do this project.

Просто смо морали урадити овај пројекат,

Not knowing that we would plant a seed

не знајући да ћемо посејати семе које ће 10 десет година после постати индустрија.

for what almost ten years later is becoming an industry.

In our software development,

У нашем развоју софтвера, мислим да је то био прилично јединствен процес.

I think this was quite a unique process.

Different engineers basing their code on scientific data,

Док различити инжењери базирају свој код на научним подацима,

we developed our software as artists

ми смо наш развијали као уметници, посматрањем јата птица сатима и сатима.

by observing swarms for hours and hours.

Not calculating but relating to the behavior of these birds.

Нисмо рачунали, већ смо се поистовећивали са понашањем ових птица.

It was incredible how many uncontrollable factors were influencing their choices.

Било је невероватно колико неконтролисаних фактора утиче на њихове изборе.

But it also made me realize, and it was eye-opening actually,

То ме је натерало да схватим, заправо ми је отворило очи, да се то и мени дешава.

that also this happens to me.

I don't have control over my life.

Немам контролу над својим животом.

With a computer, of course,

За рачунаром, наравно, можете проверити многа сценарија без већих последица.

you can test multiple scenarios without big consequences.

But of course, this was not the physical reality.

Али наравно, то није физичка стварност.

Well, imagine how excited we were

Па замислите колико смо били узбуђени

when almost ten years later this was no longer software.

када скоро десет година касније ово више није био софтвер.

(Video) Ralph Nauta: OK, this is a test one.

(Видео) Ралф Наута: У реду, ово је тест.

Lonneke Gordijn: There they were, drones,

ЛХ: Ено их, дронови, један по један, појављују се на небу.

one by one, appearing in the sky.

Slowly starting to swarm.

Полако почињу да формирају јато.

We were observing it.

Ми смо то посматрали.

We were feeling it.

Осећали смо то.

And we felt nothing.

И остетили смо ништа.

Nothing.

Ништа.

(Laughter)

(Смех)

No emotional response.

Нема емотивне реакције.

We remained blanco.

Остали смо празни.

What?

Молим?

On a computer, it looked great.

На рачунару је изгледало одлично.

But this swarm looked way too technical.

Међутим, ово јато је изгледало превише технички.

And we had to go back and let nature be our teacher

Морали смо да се вратимо назад, да нам природа буде учитељица.

because we were fighting the nature of our technology.

Јер смо се борили против природе наше технологије.

Well, in a creative process, you try, you fail, you start over again.

Па, у креативном процесу покушавате, ако не успете, кренете испочетка.

You change direction.

Промените правац.

Like evolution and like murmuration.

Као еволуција, и као мурмурација.

And you're not in control,

Иако никада немате контролу, ипак морате да утабате свој пут

but you have to pave the road

in this constant and dynamic relationship with whatever that happens.

у овом сталном и динамичном односу са било чим што може да се деси.

You know when it's right, when you feel it.

Знате када је то - то, кад осетите да је исправно.

You feel when the connection is made.

Осетите када се успостави веза.

So in 2018, we finally took our artwork to Burning Man.

Те смо 2018. коначно понели наше уметничко дело на фестивал Бурнинг ман.

(Music)

(Музика)

The drones took off.

Дронови су полетели.

And it was magic.

И било је магично.

The swarm, larger than a building, was murmuring over the desert.

Јато, веће од зграде, прелетало је над пустињом.

(Музика)

It wasn't a sculpture or a performance.

То није била скулптура или перформанс.

It was something bigger.

Било је то нешто веће.

It became an environment that impacted the audience

Постало је окружење које је на целу публику утицало истовремено на исти начин.

all at once in the same way.

And together with the music,

И заједно са музиком,

everyone melted into one energy.

сви су се стопили у једну енергију.

People were crying.

Људи су плакали.

I was crying.

Ја сам плакала.

It was powerful.

Било је моћно.

And this experience connected all the present elements

И ово искуство је ујединило све присутне елементе на тај један тренутак.

in that one moment.

And it felt like a collective memory that came from deep within our DNA.

И чинило се попут колективног сећања које је дошло из дубине наше ДНК.

(Music)

(Музика)

In nature, every environment --

У природи, свако окружење -

(Applause)

(Аплауз)

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)

In nature, every environment is constantly moving.

У природи, свако окружење је у сталном покрету.

And an animal doesn't know what it will eat tonight or at what time,

А животиња не зна шта ће или када јести вечерас,

but it will be present in the moment,

али ће бити присутна, у тренутку,

ready to adapt to whatever is happening.

спремна да се прилагоди ономе што се у трентуку дешава.

So why are human-built environments static?

Зашто су онда окружења која праве људи статична?

Nothing moves.

Ништа се не помера.

Do we realize that this also stops us from moving?

Да ли схватамо да то и нас спречава да се крећемо?

Did we unlearn to deal with change?

Да ли смо заборавили како да се носимо са променама?

Is this why we stopped noticing our environment?

Да ли смо због тога престали да примећујемо нашу околину?

And is this maybe why we don't respond to climate change,

И да ли можда због тога не одговарамо на климатске промене,

and we feel numb while this is actually happening?

и што смо обамрли док се то дешава?

Behind me, you'll see a block of concrete.

Иза мене, видећете блок бетона.

I don't know if you noticed it before.

Не знам да ли сте га раније приметили,

But how do you feel about a block of concrete?

али какво осећање у вама изазива блок бетона?

Is it necessary to feel anything at all?

Да ли је уопште потребно нешто осећати, зато што је то само блок бетона?

Because it's just a block of concrete.

We are so used to be part of a static world

Толико смо навикли да будемо део статичног света, с бетоном у главној улози.

with concrete as its main character.

But this shouldn't be our world.

Али то не би требало да буде наш свет.

This is how we used to think,

Некада смо тако мислили, али то не сме да буде наша будућност.

but this cannot be our future.

What can we learn if the world is not in our control?

Шта можемо научити, ако не можемо контролисати свет?

What can we learn if we disrupt our expectations?

Шта можемо научити, ако пореметимо наша очекивања?

Well, at the moment the reality is just changing here in front of you.

Па, у овом тренутку, стварност се мења овде пред вашим очима.

Can you accept what you see?

Можете ли прихватити ово што видите?

And how does this feel?

Какав је осећај?

Is it frightening?

Да ли је застрашујуће?

Or can you feel a sense of wonder for a block of concrete?

Или осећате чуђење према блоку бетона?

Can you imagine there would be a moment

Можете ли замислити да ће доћи тренутак

that you feel open

када ћете моћи осетити повезаност с бетонским блоком?

to have a connection with a block of concrete?

(Cheers and applause)

(Клицање и аплауз)

How can we deal with a changing world?

Како можемо приступити свету који се мења?

Are we in control?

Имамо ли контролу?

I never felt at home in the static world.

Никада се нисам осећала опуштено у статичном свету.

And since my childhood,

Још док сам била дете,

I felt that animal behavior and plant behavior

осећала сам да понашање животиња и биљака

is way more logical than the way people behave.

има много више логике од понашања људи.

(Laughter)

(Смех)

As artists, we develop artworks

Као уметници, развијамо уметничка дела

that use movement to open us up

која користе покрет да нас отворе

and make us feel safe to embrace change.

и учине да се осећамо сигурним како бисмо прихватили промене.

Because there is one fact.

Јер постоји само једна чињеница.

Change is coming.

Промена долази.

And we are not in control.

А ми немамо контролу.

We are murmuring.

Ми смо мурмурација.

We are drifting.

Струјимо.

Thank you.

Хвала вам.

(Cheers and applause)

(Овације и аплауз)

Helen Walters: So don't worry, it'll be here all session.

Хелен Валтерс: Не брините, биће овде током целе сесије.

But just ...

Међутим, само...

(Laughter)

(Смех)

Lonneke, that was amazing.

Лонека, то је било невероватно.

I'm really sorry, you guys.

Стварно ми је жао, људи.

It's on its way out, it's fine.

На изласку је, у реду је.

(Laughter)

(Смех)

Okay, so come over here.

У реду, дођи овамо.

Just as long as we're fine, that's fine.

Све док смо добро, у реду је.

(Laughter)

(Смех)

LG: We're safe.

ЛХ: Безбедни смо.

HW: What's happening?

ХВ: Шта се дешава?

LG: Well ...

ЛХ: Па...

This drifter tries to find its way out.

Ова луталица покушава да нађе излаз.

HW: It's trying to find its way out.

ХВ: Покушава да нађе излаз?

Is it sentient?

Да ли је свесно?

LG: Well, it should know where it goes.

ЛГ: Па, требало би да зна куда иде. Па, хајде да видимо.

So let's see.

HW: No, but really, what's happening?

ХВ: Не, али заиста, шта се дешава?

What is going on?

(Смех)

(Laughter)

ЛГ: Да. Рекла бих да је ово некаква магија и велико дело инжењеринга

LG: I mean,

this is kind of magic, I would say,

and a big piece of engineering for my colleagues

мојих колега и невероватних инжењера који су ово претворили у стварност.

and amazing engineers that are making this happen.

(Applause)

(Аплауз)

Yeah.

ЛХ: Да.

HW: OK, so, with this,

ХВ: У реду, дакле, са овим, у суштини си само дошла на ТЕД позорницу

you basically just came to the TED stage

and told a whole bunch of type-A people to cede control,

и рекла читавој гомили људи А типа да уступе контролу,

to like, give up control.

да само дигну руке од контроле.

Like, do you have any advice for how we should do that,

Имаш ли неки савет како то треба да урадимо,

especially when there's something concrete floating over our heads?

посебно када постоји нешто чврсто што лебди над нашим главама?

No, but like, seriously, like, your work is about trial and error.

Али озбиљно, читав твој рад се заснива на покушајима и грешкама, и експериментисању.

It's about experimentation.

Do you have any tips for the rest of us?

Имаш ли савете за нас остале? Мислим, не за мене, него за ове тамо.

I mean, not me, but these guys.

LG: (Laughs)

ЛХ: (смех)

Well, I think it's an illusion that we have control.

Па, мислим да је илузија то да имамо контролу.

And if you look at nature, you see that it's also not there.

И када погледате природу, видите да је ни тамо нема.

And I think we have to accept who we are,

И мислим да морамо прихватити ко смо,

that we are not in control and that we need to change.

да немамо контролу и да треба да се мењамо.

You know, our bodies are made to change,

Знате, наша тела су створена да се мењају, али смо некако заборавили на то.

but we kind of forgot about it.

We built our safety structure around us, and we need to learn to go with it

Изградили смо сигурносну структуру око себе, и треба да научимо да се препустимо

and change with it as we are changing

и мењамо са тим, док се и ми и овај свет око нас мења.

and this world is changing.

HW: Lonneke, thank you so much.

ХВ: Лонека, хвала ти пуно.

LG: Thank you very much.

ЛХ: Хвала вама пуно.

(Applause)

(Аплауз)