The nightmare videos of childrens' YouTube — and what's wrong with the internet today | James Bridle

Prevodilac: Mirjana Čutura Lektor: Tijana Mihajlović

I'm James.

Зовем се Џејмс.

I'm a writer and artist,

Писац сам и уметник

and I make work about technology.

и стварам дела о технологији.

I do things like draw life-size outlines of military drones

Цртам ствари као што су обриси војних дронова у природној величини

in city streets around the world,

на градским улицама широм света

so that people can start to think and get their heads around

да би људи почели да размишљају и да разумеју ове технологије

these really quite hard-to-see and hard-to-think-about technologies.

које се прилично ретко виђају и о којима се ретко размишља.

I make things like neural networks that predict the results of elections

Правим неуронске мреже које предвиђају резултате избора

based on weather reports,

на основу временских извештаја,

because I'm intrigued about

јер сам заинтригиран стварним могућностима ових чудних нових технологија.

what the actual possibilities of these weird new technologies are.

Last year, I built my own self-driving car.

Прошле године сам направио свој самовозећи аутомобил.

But because I don't really trust technology,

Међутим, пошто баш не верујем технологији, дизајнирао сам и клопку за њега.

I also designed a trap for it.

(Laughter)

(Смех)

And I do these things mostly because I find them completely fascinating,

Ове ствари углавном радим јер мислим да су потпуно фасцинантне,

but also because I think when we talk about technology,

али и зато што мислим да, када причамо о технологији,

we're largely talking about ourselves

у већини случајева причамо о нама самима

and the way that we understand the world.

и начину на који разумемо свет.

So here's a story about technology.

Ево једне приче о технологији.

This is a "surprise egg" video.

Ово је видео о киндер јајету.

It's basically a video of someone opening up loads of chocolate eggs

То је, у ствари, снимак некога ко отвара гомилу чоколадних јаја

and showing the toys inside to the viewer.

и гледаоцу показује играчке из њих.

That's it. That's all it does for seven long minutes.

То је то. То је све што се дешава током седам дугих минута.

And I want you to notice two things about this.

Желим да обратите пажњу на две ствари у вези са тим.

First of all, this video has 30 million views.

Прво, овај видео има 30 милиона прегледа.

(Laughter)

(Смех)

And the other thing is,

Друга ствар је да се налази на каналу који има 6,3 милиона пратилаца

it comes from a channel that has 6.3 million subscribers,

that has a total of eight billion views,

и укупно осам милијарди прегледа,

and it's all just more videos like this --

а садржи једино још више оваквих видеа.

30 million people watching a guy opening up these eggs.

Тридесет милиона људи гледа овог момка како отвара ова јаја.

It sounds pretty weird, but if you search for "surprise eggs" on YouTube,

Звучи прилично чудно, али ако укуцате „киндер јаја“ у претраживач Јутјуба,

it'll tell you there's 10 million of these videos,

рећи ће вам да постоји десет милиона ових видеа,

and I think that's an undercount.

а мислим да је тај број потцењен.

I think there's way, way more of these.

Мислим да их има много, много више.

If you keep searching, they're endless.

Ако наставите претрагу, нема им краја.

There's millions and millions of these videos

Има на милионе и милионе ових видеа

in increasingly baroque combinations of brands and materials,

у све учесталијим барокним комбинацијама брендова и материјала,

and there's more and more of them being uploaded every single day.

а све се више и више њих поставља сваког дана.

Like, this is a strange world. Right?

Чудан је ово свет, зар не?

But the thing is, it's not adults who are watching these videos.

Међутим, ствар је у томе да ове видео-снимке не гледају одрасли,

It's kids, small children.

већ деца, мала деца.

These videos are like crack for little kids.

Ови видео-снимци су као кокаин за малу децу.

There's something about the repetition,

Нешто у вези са понављањем,

the constant little dopamine hit of the reveal,

непрекидном малом налету допамина приликом открића,

that completely hooks them in.

их у потпуности навлачи.

And little kids watch these videos over and over and over again,

Мала деца гледају ове видео-снимке опет и опет и опет,

and they do it for hours and hours and hours.

а то раде из сата у сат.

And if you try and take the screen away from them,

Ако покушате да их одвојите од екрана, урлаће и урлаће и урлаће.

they'll scream and scream and scream.

If you don't believe me --

Ако ми не верујете -

and I've already seen people in the audience nodding --

а већ сам видео људе у публици како климају главом -

ако ми не верујете, нађите неког ко има малу децу и питајте их,

if you don't believe me, find someone with small children and ask them,

и знаће за видео снимке о киндер јајима.

and they'll know about the surprise egg videos.

So this is where we start.

Овде почињемо.

It's 2018, and someone, or lots of people,

У 2018. години смо, а неко, или много људи,

are using the same mechanism that, like, Facebook and Instagram are using

користи исти механизам који Фејсбук и Инстаграм користе

to get you to keep checking that app,

да вас натерају да проверавате ту апликацију,

and they're using it on YouTube to hack the brains of very small children

а користе је на Јутјубу да хакују мозгове веома мале деце

in return for advertising revenue.

у замену за приход од реклама.

At least, I hope that's what they're doing.

Макар се надам да је то оно што раде.

I hope that's what they're doing it for,

Надам се да због тога то раде,

because there's easier ways of making ad revenue on YouTube.

јер постоје лакши начини да се оствари приход од реклама на Јутјубу.

You can just make stuff up or steal stuff.

Можете једноставно направити или украсти нешто.

So if you search for really popular kids' cartoons

Ако тражите веома популарне дечије цртане филмове

like "Peppa Pig" or "Paw Patrol,"

као што су „Пепа прасе“ или „Патролне шапе“,

you'll find there's millions and millions of these online as well.

видећете да постоје и милиони оваквих видеа на интернету.

Of course, most of them aren't posted by the original content creators.

Наравно, већину њих нису поставили прави ствараоци садржаја.

They come from loads and loads of different random accounts,

Потичу са мноштва различитих, насумичних налога,

and it's impossible to know who's posting them

а немогуће је знати ко их поставља или који би им мотиви могли бити.

or what their motives might be.

Does that sound kind of familiar?

Да ли то звучи донекле познато?

Because it's exactly the same mechanism

Јер то је тачно исти механизам

that's happening across most of our digital services,

који се примењује широм већине наших дигиталних услуга,

where it's impossible to know where this information is coming from.

при чему је немогуће знати одакле ове информације долазе.

It's basically fake news for kids,

То су, у суштини, лажне вести за децу,

and we're training them from birth

а обучавамо их од рођења да кликну баш на први линк који се појави

to click on the very first link that comes along,

regardless of what the source is.

без обзира на то који је извор.

That's doesn't seem like a terribly good idea.

То не делује као посебно добра идеја.

Here's another thing that's really big on kids' YouTube.

Ево још једне веома популарне ствари на дечијем Јутјубу.

This is called the "Finger Family Song."

Зове се „Породица прстићи“.

Управо сам чуо да је неко у публици уздахнуо.

I just heard someone groan in the audience.

Ово је „Породица прстићи“.

This is the "Finger Family Song."

This is the very first one I could find.

Ово је најранија коју сам успео да пронађем.

It's from 2007, and it only has 200,000 views,

Из 2007. године је и има само двесто хиљада прегледа,

which is, like, nothing in this game.

што је ништа у овој игри.

But it has this insanely earwormy tune,

Међутим, има ову невероватно заразну мелодију,

which I'm not going to play to you,

коју вам нећу пустити,

јер ће вам се урезати у мозак исто онако како се мени урезала у мозак,

because it will sear itself into your brain

in the same way that it seared itself into mine,

and I'm not going to do that to you.

а нећу то да вам урадим.

Али, као и киндер јаја,

But like the surprise eggs,

it's got inside kids' heads

увукла се у дечије мозгове и учинила их је зависним.

and addicted them to it.

So within a few years, these finger family videos

За неколико година, ови видео-снимци „Породице прстићи“ се свугде појављују,

start appearing everywhere,

and you get versions in different languages

а имате верзије на различитим језицима

with popular kids' cartoons using food

са популарним ликовима из цртаних филмова са храном

or, frankly, using whatever kind of animation elements

или, искрено говорећи,

било каквом анимацијом која је надохват руке.

you seem to have lying around.

And once again, there are millions and millions and millions of these videos

Да поновим, милиони, милиони и милиони ових видео снимака

available online in all of these kind of insane combinations.

су доступни на интернету у свим овим донекле суманутим комбинацијама.

And the more time you start to spend with them,

А што више времена почнете да проводите уз њих,

the crazier and crazier you start to feel that you might be.

све луђе и луђе почињете да се осећате.

And that's where I kind of launched into this,

Ту сам се упустио у ово,

that feeling of deep strangeness and deep lack of understanding

у овај осећај велике необичности и великог недостатка разумевања

of how this thing was constructed that seems to be presented around me.

по питању тога како је направљена ова ствар

која делује да је представљена око мене.

Because it's impossible to know where these things are coming from.

Јер је немогуће знати одакле ове ствари потичу.

Као, ко их прави?

Like, who is making them?

Делује да неке праве групе професионалних аниматора.

Some of them appear to be made of teams of professional animators.

Some of them are just randomly assembled by software.

Неке је само насумично саставио софтвер.

Some of them are quite wholesome-looking young kids' entertainers.

Неки од њих су млади дечији забављачи који изгледају прилично нормално,

And some of them are from people

а неки су људи који сасвим сигурно уопште не би требало да буду у близини деце.

who really clearly shouldn't be around children at all.

(Смех)

(Laughter)

And once again, this impossibility of figuring out who's making this stuff --

Поново, ова немогућност да се открије ко прави ове ствари -

like, this is a bot?

шта, ово је бот?

Is this a person? Is this a troll?

Да ли је то особа? Да ли је то трол?

What does it mean that we can't tell the difference

Шта значи то што више не можемо да направимо разлику између ових ствари?

between these things anymore?

And again, doesn't that uncertainty feel kind of familiar right now?

Не изгледа ли та неизвесност помало познато управо сада?

So the main way people get views on their videos --

Главни начин на који се добијају прегледи ових видеа -

and remember, views mean money --

а прегледи значе новац -

is that they stuff the titles of these videos with these popular terms.

је да натрпају популарне изразе у наслове ових видеа.

So you take, like, "surprise eggs"

Тако узмете „киндер јаја“

and then you add "Paw Patrol," "Easter egg,"

и додате „Патролне шапе“, „Ускршње јаје“ или шта год су ове ствари,

or whatever these things are,

all of these words from other popular videos into your title,

све ове речи из осталих популарних видеа у ваш наслов

док не завршите са овом донекле бесмисленом мешавином речи

until you end up with this kind of meaningless mash of language

that doesn't make sense to humans at all.

која уопште нема никаквог смисла за људска бића.

Because of course it's only really tiny kids who are watching your video,

Јер, наравно, само веома мала деца гледају ваш видео,

and what the hell do they know?

а шта они, до врага, знају?

Your real audience for this stuff is software.

Ваша права публика за ово је софтвер,

It's the algorithms.

алгоритми,

It's the software that YouTube uses

софтвер који Јутјуб користи

to select which videos are like other videos,

да изабере који видео-снимци су као остали,

to make them popular, to make them recommended.

да их учини популарним, да их препоручи.

And that's why you end up with this kind of completely meaningless mash,

И зато завршите са овом донекле потпуно бесмисленом мешавином

both of title and of content.

у наслову и садржају.

But the thing is, you have to remember,

Али, морате да запамтите

there really are still people within this algorithmically optimized system,

да још увек постоје људи унутар овог система

који је оптимизован алгоритмима,

people who are kind of increasingly forced to act out

људи који су све више приморани да одглуме ове све бизарније комбинације речи,

these increasingly bizarre combinations of words,

like a desperate improvisation artist responding to the combined screams

као очајни уметници-импровизатори

који реагују на удружену, истовремену вриску

of a million toddlers at once.

једног милиона мале деце.

There are real people trapped within these systems,

Постоје стварни људи који су заробљени у овим системима,

and that's the other deeply strange thing about this algorithmically driven culture,

и то је друга веома чудна ствар по питању ове културе којом управљају алгоритми,

because even if you're human,

јер, чак иако сте људско биће,

you have to end up behaving like a machine

на крају морате да се понашате као машина само да бисте преживели.

just to survive.

Такође, са друге стране екрана

And also, on the other side of the screen,

there still are these little kids watching this stuff,

су још увек ова мала деца која гледају те ствари,

stuck, their full attention grabbed by these weird mechanisms.

опчињена, а пуну пажњу су им преотели ови чудни механизми.

And most of these kids are too small to even use a website.

Већина ове деце су још увек превише мала да би користила сајт.

They're just kind of hammering on the screen with their little hands.

Они само лупају по екрану својим ручицама.

And so there's autoplay,

Зато постоји аутоплеј,

који једноставно пушта ове видео снимке изнова у круг,

where it just keeps playing these videos over and over and over in a loop,

endlessly for hours and hours at a time.

бесконачно, сатима.

And there's so much weirdness in the system now

Много чудних ствари је сада у систему,

that autoplay takes you to some pretty strange places.

па вас аутоплеј води на нека прилично чудна места.

This is how, within a dozen steps,

Ево како у дванаест корака

you can go from a cute video of a counting train

можете стићи од симпатичног видеа воза који броји

to masturbating Mickey Mouse.

до Микија Мауса који мастурбира.

Yeah. I'm sorry about that.

Да. Извините због тога.

This does get worse.

Постаје горе.

This is what happens

Ово се дешава

when all of these different keywords,

када се све ове разне кључне речи,

all these different pieces of attention,

сви ови различити делићи пажње

this desperate generation of content,

и ово очајничко стварање садржаја

all comes together into a single place.

нађу на једном месту.

This is where all those deeply weird keywords come home to roost.

Овде све те веома чудне кључне речи праве дар-мар.

You cross-breed the finger family video

Укрстите видео о „Породици прстићи“ са стварима које суперхероји изводе уживо,

with some live-action superhero stuff,

you add in some weird, trollish in-jokes or something,

додате неке чудне интерне шале о троловима или већ нешто

and suddenly, you come to a very weird place indeed.

и изненада стижете на заиста веома чудно место.

The stuff that tends to upset parents

Родитеље углавном узнемиравају

is the stuff that has kind of violent or sexual content, right?

ствари са насилним и сексуалним садржајем, зар не?

Children's cartoons getting assaulted,

Цртани ликови су физички нападнути,

getting killed,

убијени,

weird pranks that actually genuinely terrify children.

чудне неслане шале које, у ствари, заправо престраве децу.

What you have is software pulling in all of these different influences

Имате софтвер који користи све ове утицаје

to automatically generate kids' worst nightmares.

како би аутоматски створио најгоре дечије кошмаре.

And this stuff really, really does affect small children.

Ове ствари заиста, заиста утичу на нашу малу децу.

Parents report their children being traumatized,

Родитељи потврђују да су им деца трауматизована,

becoming afraid of the dark,

да почињу да се боје мрака,

becoming afraid of their favorite cartoon characters.

да почињу да се боје својих омиљених цртаних јунака.

If you take one thing away from this, it's that if you have small children,

Ако ћете једну ствар урадити после овога, нека то буде, ако имате малу децу,

keep them the hell away from YouTube.

да их држите подаље од Јутјуба.

(Applause)

(Аплауз)

But the other thing, the thing that really gets to me about this,

Али, друга ствар, она која ме заиста нервира у вези са овим

is that I'm not sure we even really understand how we got to this point.

је то што нисам сигуран да уопште разумемо како смо дошли довде.

We've taken all of this influence, all of these things,

Узели смо све ове утицаје, све ове ствари

and munged them together in a way that no one really intended.

и изманипулисали их на начин на који нико заиста није намеравао.

And yet, this is also the way that we're building the entire world.

А ипак, ово је и начин на који градимо цео свет.

We're taking all of this data,

Користимо све ове податке, много лоших података,

a lot of it bad data,

a lot of historical data full of prejudice,

много старих података пуних предрасуда,

full of all of our worst impulses of history,

пуних свих наших најгорих побуда из историје,

and we're building that into huge data sets

и то уграђујемо у огромне скупове података,

and then we're automating it.

а онда их аутоматизујемо.

And we're munging it together into things like credit reports,

Све то изманипулишемо у ствари као што су извештаји о кредитној историји,

into insurance premiums,

рате за осигурање,

into things like predictive policing systems,

системе за предвиђене полицијске ације,

into sentencing guidelines.

директиве за одређивање казни.

This is the way we're actually constructing the world today

Ово је начин на који ми сада, у ствари, стварамо свет користећи ове податке.

out of this data.

And I don't know what's worse,

Не знам шта је горе -

that we built a system that seems to be entirely optimized

то што правимо систем који делује да је у потпуности оптимизован

for the absolute worst aspects of human behavior,

за најгоре могуће видове људског понашања

or that we seem to have done it by accident,

или то што изгледа да смо то случајно урадили,

without even realizing that we were doing it,

а да уопште нисмо схватили да смо то радили

because we didn't really understand the systems that we were building,

јер заиста нисмо разумели системе које смо правили

and we didn't really understand how to do anything differently with it.

и заиста нисмо разумели како да урадимо нешто другачије са тим.

There's a couple of things I think that really seem to be driving this

Мислим да постоје две ствари које изгледа да заиста покрећу ово

most fully on YouTube,

највише на Јутјубу,

and the first of those is advertising,

а прва је рекламирање,

which is the monetization of attention

што је начин да се заради од пажње

without any real other variables at work,

без било којих других стварних варијабли на делу,

any care for the people who are actually developing this content,

бриге о људима који заиста праве овај садржај,

the centralization of the power, the separation of those things.

централизације моћи, разграничавања ових ствари.

And I think however you feel about the use of advertising

Мислим да без обзира на то шта мислите

о коришћењу рекламирања да се ове ствари подржавају,

to kind of support stuff,

the sight of grown men in diapers rolling around in the sand

призор одраслих мушкараца у пеленама који се ваљају у песку

in the hope that an algorithm that they don't really understand

надајући се да ће им неки алгоритам који баш не разумеју дати новац за то

will give them money for it

suggests that this probably isn't the thing

ми говори да ово вероватно није ствар

that we should be basing our society and culture upon,

на којој би требало да заснивамо наше друштво и културу

нити начин на који би требало да га финансирамо.

and the way in which we should be funding it.

And the other thing that's kind of the major driver of this is automation,

Друга ствар која је, на неки начин, главни покретач ове аутоматизације

which is the deployment of all of this technology

је примена све ове технологије чим се појави без икакве врсте надзора,

as soon as it arrives, without any kind of oversight,

and then once it's out there,

а када је ту,

kind of throwing up our hands and going, "Hey, it's not us, it's the technology."

некако дижемо руке и кажемо: „Хеј, нисмо ми криви. Технологија је.“

Like, "We're not involved in it."

У фазону: „Немамо ништа са тим.“

That's not really good enough,

То није баш довољно добро

because this stuff isn't just algorithmically governed,

јер овим не само да управља алгоритам, већ га алгоритам и надгледа.

it's also algorithmically policed.

When YouTube first started to pay attention to this,

Када је Јутјуб први пут почео да обраћа пажњу на ово,

the first thing they said they'd do about it

прво су рекли да ће применити боље алгоритме за машинско учење

was that they'd deploy better machine learning algorithms

како би уређивали садржај.

to moderate the content.

Well, machine learning, as any expert in it will tell you,

Па, машинско учење, као што ће вам сваки стручњак из те области рећи,

is basically what we've started to call

је оно што смо почели да називамо софтвером чији начин рада не разумемо.

software that we don't really understand how it works.

And I think we have enough of that already.

Мислим да тога већ имамо довољно.

We shouldn't be leaving this stuff up to AI to decide

Не би требало да препуштамо вештачкој интелигенцији да одлучује

what's appropriate or not,

шта је прикладно или не, јер знамо шта ће се десити.

because we know what happens.

It'll start censoring other things.

Почеће да цензурише остале ствари.

It'll start censoring queer content.

Почеће да цензурише хомосексуални садржај.

It'll start censoring legitimate public speech.

Почеће да цензурише легитимно јавно изражавање.

What's allowed in these discourses,

Оно што је дозвољено у овим разговорима

it shouldn't be something that's left up to unaccountable systems.

не би требало да се препусти системима који немају одговорност.

It's part of a discussion all of us should be having.

Ово је део разговора који бисмо сви морали да водимо.

But I'd leave a reminder

Међутим, подсетићу вас да ни алтернатива није веома пријатна.

that the alternative isn't very pleasant, either.

YouTube also announced recently

Јутјуб је недавно објавио

that they're going to release a version of their kids' app

да ће пустити у рад верзију своје апликације за децу

којом ће у потпуности управљати људска бића.

that would be entirely moderated by humans.

Facebook -- Zuckerberg said much the same thing at Congress,

Фејсбук - Закерберг је рекао нешто веома слично у Конгресу

when pressed about how they were going to moderate their stuff.

када су га притиснули по питању тога како ће уређивати свој садржај.

He said they'd have humans doing it.

Рекао је да ће људска бића то радити.

And what that really means is,

А то стварно значи да ће, уместо да мала деца прва виде ове ствари,

instead of having toddlers being the first person to see this stuff,

слабо плаћени радници на уговор са нестабилним запослењем

you're going to have underpaid, precarious contract workers

и без одговарајуће заштите менталног здравља

without proper mental health support

being damaged by it as well.

такође бити тиме упропашћени.

(Laughter)

(Смех)

And I think we can all do quite a lot better than that.

Мислим да сви можемо да урадимо прилично више од тога.

(Applause)

(Аплауз)

The thought, I think, that brings those two things together, really, for me,

Мислим да је идеја која повезује ове две ствари

is agency.

залагање.

It's like, how much do we really understand -- by agency, I mean:

Колико ми то заиста разумемо?

Кад кажем залагање,

мислим на то како знамо да радимо у свом најбољем интересу.

how we know how to act in our own best interests.

Which -- it's almost impossible to do

То је скоро немогуће радити

in these systems that we don't really fully understand.

у овим системима које заиста не разумемо у потпуности.

Inequality of power always leads to violence.

Неједнакост моћи увек води ка насиљу.

And we can see inside these systems

А унутар ових система можемо видети да неједнакост разумевања чини исто.

that inequality of understanding does the same thing.

If there's one thing that we can do to start to improve these systems,

Ако постоји једна ствар коју можемо да урадимо

да почнемо да побољшавамо ове системе,

it's to make them more legible to the people who use them,

то је да их учинимо јаснијим за људе који их користе

so that all of us have a common understanding

како бисмо сви ми разумели шта се заиста овде дешава.

of what's actually going on here.

The thing, though, I think most about these systems

Ипак, мислим да је код већине ових система ствар у томе

is that this isn't, as I hope I've explained, really about YouTube.

да се овде заиста не ради о Јутјубу, што се надам да сам објаснио.

It's about everything.

У питању је све.

These issues of accountability and agency,

Ова питања одговорности, залагања,

of opacity and complexity,

нејасноће, сложености,

of the violence and exploitation that inherently results

насиља и експлоатације који су суштинска последица

from the concentration of power in a few hands --

концентрације моћи у рукама неколицине -

these are much, much larger issues.

ово су много, много већа питања.

And they're issues not just of YouTube and not just of technology in general,

Нису то питања која се тичу само Јутјуба и само технологије уопште,

and they're not even new.

а нису чак ни нова;

They've been with us for ages.

са нама су од давнина.

But we finally built this system, this global system, the internet,

Међутим, коначно смо направили овај систем, глобални систем, интернет,

that's actually showing them to us in this extraordinary way,

који нам их приказује на невероватан начин и чини их неоспорним.

making them undeniable.

Technology has this extraordinary capacity

Технологија има неоспорну способност

to both instantiate and continue

да подржи и настави

all of our most extraordinary, often hidden desires and biases

већину наших невероватних, често скривених жеља и предрасуда

and encoding them into the world,

и да их преноси у свет,

but it also writes them down so that we can see them,

али их такође и записује како бисмо могли да их видимо,

so that we can't pretend they don't exist anymore.

да више не можемо да се претварамо да не постоје.

We need to stop thinking about technology as a solution to all of our problems,

Морамо да престанемо

да размишљамо о технологији као о решењу за све наше проблеме,

but think of it as a guide to what those problems actually are,

и да размишљамо о њој као о водиљи ка ономе шта су ти проблеми у ствари

so we can start thinking about them properly

да бисмо почели да размишљамо о њима на прави начин

and start to address them.

и да почнемо да их решавамо.

Thank you very much.

Хвала пуно.

(Applause)

(Аплауз)

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)

Helen Walters: James, thank you for coming and giving us that talk.

Хелен Волтерс: Џејмс, хвала ти што си дошао и одржао овај говор.

Занимљиво је да је,

So it's interesting:

when you think about the films where the robotic overlords take over,

када помислимо да филмове у којима роботизовани господари преузму контролу,

it's all a bit more glamorous than what you're describing.

све много привлачније од овога што ти описујеш.

But I wonder -- in those films, you have the resistance mounting.

Међутим, питам се - у тим филмовима је присутан отпор који се појачава.

Is there a resistance mounting towards this stuff?

Да ли се појачава отпор према овоме?

Do you see any positive signs, green shoots of resistance?

Да ли видиш позитивне знаке, обнову отпора?

James Bridle: I don't know about direct resistance,

Џејмс Бридл: Нисам сигуран по питању директног отпора,

because I think this stuff is super long-term.

јер мислим да је ово веома дуготрајно.

Мислим да је дубоко усађено у културу.

I think it's baked into culture in really deep ways.

A friend of mine, Eleanor Saitta, always says

Моја пријатељица Еленор Саита увек каже

that any technological problems of sufficient scale and scope

да су било који технолошки проблеми великих размера и опсега

are political problems first of all.

првенствено политички проблеми.

So all of these things we're working to address within this

Тако да све ове ствари на чијем решењу радимо

are not going to be addressed just by building the technology better,

неће се решити тако што ће се једноставно направити боља технологија,

but actually by changing the society that's producing these technologies.

већ тако што ће се променити друштво које производи ове технологије.

Не. Управо сада, мислим да нам предстоји веома дугачак пут.

So no, right now, I think we've got a hell of a long way to go.

But as I said, I think by unpacking them,

Опет, мислим да, ако их анализирамо, објаснимо и веома искрено причамо о њима,

by explaining them, by talking about them super honestly,

можемо, у ствари, макар започети тај процес.

we can actually start to at least begin that process.

HW: And so when you talk about legibility and digital literacy,

ХВ: Када говориш о јасноћи и дигиталној писмености,

I find it difficult to imagine

тешко ми је да замислим

that we need to place the burden of digital literacy on users themselves.

да морамо да ставимо терет дигиталне писмености на саме кориснике.

But whose responsibility is education in this new world?

Чија је одговорност образовање у овом новом свету?

JB: Again, I think this responsibility is kind of up to all of us,

ЏБ: Још једном, мислим да је ова одговорност на свима нама,

that everything we do, everything we build, everything we make,

да све што радимо, све што градимо, све што правимо

needs to be made in a consensual discussion

мора бити направљено уз пристанак у разговору

with everyone who's avoiding it;

са свима који га избегавају;

that we're not building systems intended to trick and surprise people

да не правимо системе чија је сврха да преваре и изненаде људе

into doing the right thing,

да ураде праву ствар,

but that they're actually involved in every step in educating them,

већ да су они заиста укључени у сваки корак њиховог образовања,

because each of these systems is educational.

јер је сваки од ових система образовни.

That's what I'm hopeful about, about even this really grim stuff,

Надам се, чак и по питању ових веома страшних ствари,

that if you can take it and look at it properly,

да је, ако их можете узети и прописно сагледати,

it's actually in itself a piece of education

то, само по себи, део образовања

that allows you to start seeing how complex systems come together and work

које вам омогућава да почнете да видите како се сложени системи удружују и раде

and maybe be able to apply that knowledge elsewhere in the world.

и да ћете можда моћи да примените то знање негде другде у свету.

HW: James, it's such an important discussion,

ХВ: Џејмс, ово је толико важан разговор

and I know many people here are really open and prepared to have it,

и знам да су многи људи овде отворени и спремни за њега,

стога ти захваљујем што си започео јутро.

so thanks for starting off our morning.

JB: Thanks very much. Cheers.

ЏБ: Хвала пуно. Све најбоље.

(Аплауз)

(Applause)